Одлуку о упису српског обичаја породичне славе на листу нематеријалне културне баштине Унеска донео је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа на редовној седници одржаној у Паризу.
Помоћница министра културе и информисања за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Асја Драча Мунтеан рекла је да је упис на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа Унеска од великог значаја за српску културу.
„Улазак на листу за Србију представља изузетну част и престиж, али истовремено значи и обавезу државе чланице да створи неопходне услове за очување нематеријалног наслеђа на својој територији“, рекла је Мунтеан.
Србија је 2010. године ратификовала Унескову Конвенцију о заштити и очувању нематеријалног наслеђа. Исте године почела је примена конвенције и створени су услови да Србија може да предлаже елементе нематеријалног културног наслеђа на Унескову Репрезентативну листу.
За имплементацију конвенције задужено је Министарство културе и информисања, а породичну славу номиновао је за упис на Унескову листу Етнографски музеј у Београду.
Члан Номинационог тима за упис славе у Репрезентативну листу Унеска Марко Стојановић рекао је на представљању у Паризу да је народни обичај прослављања домаћег заштитника под називом слава, или крсно име, обликован у српској средњовековној држави.
„Данашњу обичајно-религиску форму славе практикују и припадници неких мањинских заједница. Значај славе уважава се и на индивидуалном и на општем друштвеном плану, што је штити, одржава и преноси кроз генерације као живо нематеријално наслеђе“, истакао је Стојановић.
Центар за нематеријално наслеђе Етнографског музеја приложио је Унесковој комисији обимну документацију која на најбољи начин указује на значај славе у српском народу, пре свега као симбола заједништва.
Славски обред састоји се из претхришћанских, христијанизованих и хришћанских елемената, што скупа учвршћује религијски и национални идентитет и подржава културну разноликост.
Србија је предложила и коло за упис на Репрезентативну листу нематеријалног наслеђа, које је на разматрању за упис 2015. године. Поред славе и кола, у плану је још номинација. Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије тренутно садржи 27 елемената.
За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније
Ова интернет страница користи колачиће ради побољшања услуга.детаљнијеПРИХВАТИ
Политика странице
Политика приватности - преглед
Ова политика колачића објашњава шта су колачићи и како их користимо. Требали бисте прочитати ову политику да бисте схватили шта су колачићи, како их користимо, врсте колачића које користимо, тј. податке које прикупљамо помоћу колачића и како се те информације користе и како да контролирамо поставке колачића. За додатне информације о томе како користимо, чувамо и чувамо ваше личне податке, погледајте нашу Политику приватности.
Неки колачићи су неопходни да бисте могли да искусите потпуну функционалност наше веб странице. Омогућавају нам да одржавамо сесије корисника и спречавамо било какве претње безбедности. Не прикупљају и не чувају никакве личне податке. На пример, ови колачићи омогућавају вам да се пријавите на свој налог и додате производе у своју корпу и сигурно наручите.
[…] важма у српском народу, зато је своје мјесто и нашла на UNESCO-вој листи нематеријалне културне баштине. Опширније о […]