Свети Симеон Мироточиви

Свети Симеон Мироточиви

Културно друштво „Брдо” Крањ и ове године свечано прославили своју славу и заштитника Светог Симеона Мироточивог

Славска  свечаност  одржана  је  25. фебруара 2024. у просторима друштва у веома пријатној атмосфери и са великим присуством гостољубивости. Прије славског обреда дјечја пјевачка група Културног друштва „Брдо” отпјевала је неколико духовних пјесама.

Славски обред, освећење славског колача и жита и благосиљање трпезе, обавио је протојереј-ставрофор Будимир Галамић. Након послужења житом ломљење славског колача обавили су Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” и Златомир Бодирожа, кум славе.

Свештеник Будимир Галамић обратио се слављеницима и гостима, честитао им славу и пожелио среће, радости и благостања у раду друштва и њиховом личном животу. У својој честитки и здравици је рекао: „У идућу недјељу се на литургији чита једно јеванђеље које ми зовемо „Јеванђеље о блудном сину”. Зато што је отац подијелио своје имање на два сина своја, и да свако брине о свом имању. Овај један остао са оцем, био добар и честит, а овај други отишао у свијет бијели, све своје имаће протраћио, и дошао до ничега, и био у ситуацији да не зна куд ће са собом. И каже: „У мога оца има свега, свашта и свачега, а ја се по бијелом свијету мучим. Идем ја да пробам код мога оца да ли би ме примио”. И врати се он своме оцу, а отац приреди тако велику свечаност да је изненадио и себе и друге колико се он обрадовао своме сину који је од њега блудно отишао. А Свети Сава од Стефана Немање отишао у Свету Гору, однио своју круну да не буде насљедник. А он није као „блудни син” отишао. Отишао је да се моли Богу, отишао је Небескоме Оцу, не да растаче, него да скупи и обогати. И када је он дошао у Свету Гору онда се замонашио и скупио сва духовна блага. И онда је позвао свога старога оца Симеона – Стефана Немању, да види шта је царство Небеско, да осјети све благодати Божје, и да их усвоји и да их прими. И старац Стефан оде код Саве, сина свога, и син га с радошћу дочека и замонаши и да му монашко име Симеон. И Бог своју радост покаже на Симеону, јер је наградио га светим животом, наградио га са свим што може да буде награђено од Небеског Оца. Све благодати које очекујемо од Бога, он је добио. Син је био радостан, он је био радостан, а када се послије преставио Господу, Господ је показао својим дјелима како награђује. Његове мошти су биле нетјељене, мироточиве. Из његових моштију је израсла лоза, из које и дан данас расте грожђе и од кога многе жене нероткиње, по благодати, молитвама и осталим добијају дјецу. Лекарски не могу да добију дјецу, али по милости Божјој, Божјој љубави, добијају дјецу. Значи, ако имамо вјере, љубави. Још једна ствар. Браћа су се измирила над моштима Светога Симеона. Било је мало закувало, помирило се. Тако да је Свети Симеон био награђен у својој старости због своје вјере, због своје љубави. Његов син није био „блудни син”, него син окупљања јединства са Богом. Ви тога Симеона славите. Нека вам је срећна и Богом благословена слава на многа љета. Амин”.

Након тога присутнима се обратио и Митар Вујиновић који је у својој здравици рекао:

Часни оче, хвала на молитви, лијепим жељама које сте упутили за здравље, срећу и напредак нашег друштва. Са нама су данас наши драги гости: Матјаж Раковец, градоначелник Крања, Александра Гаталица, први савјетник и аташе за културу у Амбасади Републике Србије у Словенији. Поздрављам Владимира Котуровића из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, тако да је велико задовољство што су они данас овдје са нама. Драго ми је да је данас по први пут наша замјеница градоначелника Мања Зорко. Дозволите ми, драги гости, да поздравим и представнике друштава. То је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” из Крања са предсједницом Милком Давидовић на челу, Мирослав Мартић, предсједник Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице, Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” из Крања, наши пријатељи из Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља са предсједницом Сњежаном Бранисављевић. Добро нам дошли. Са нама је данас и предсједник Удружења гуслара Словеније Стојан Миловић. Са нама су данас и наши донатори, Жељко Савановић, Љубиша Гојковић и Зоран Зец. Ја бих данас истакао и нашу Ружу Шућур која се побринула за доста хране данас, да не набрајам шта је све спремила, она је стварно уложила доста себе. Ту је и наш прошли кум. Ја бих још поздравио нашег координатора славе Славка Кондића и радну екипу данашњу, који су се стварно својски потрудили. Са нама је данас и наш пријатељ из Загреба Драгиша Пилиповић из Српског националног вијећа Загребачке жупаније, са својим сином. Добро нам дошли. Имамо још спонзора који су требали доћи из Камника, браћа Лазић, а ту су, добро нам дошли. Тако да и свима другима који помажу рад друштва се захваљујем. Ми смо ушли у тридесету годину рада друштва. Значи, тридесет година није мало. Било нас је једанаест потписника на оснивачкој скупштини, од тих једанаест је остало још пар, који смо у свему томе устрајали, и није нам ни жао. Није нам жао зато што се појављују и млади људи и који ће сигурно ово преузети. Све наше активности у овој години ће бити у смјеру тих тридесет година, од данашње славе, па сљедећег Фестивала ветерана, који ће бити 6. априла, а нормално нека централна прослава ће бити у октобру на Данима српске културе. Видите и сами наше друштво се труди да некако обухватимо сегменте, слава, велика наша традиција. Хвала вам свима. Прву здравицу моме пријатељу и данашњем куму славе Златомиру Бодирожи. Хвала куме, да си ми жив и здрав. Надам се да ће нам Бог дати здравља и снаге да устрајемо у свему овоме. Наздравље”.

Кум славе Златомир Бодирожа захвалио се на здравици сљедећим ријечима: „Часни оче, поштовани пријатељи Културног друштва „Брдо”, уважени високи гости, свима заједно срдачан поздрав у моје име, а користим прилику и да вас поздравим у име Савеза српских друштава Словеније, којем тренутно предсједавам. Заиста не бих да дужим, да не бисте предуго стајали, можемо послије да мало проговоримо. Мислим да је потребно да кажем да је моје задовољство и моја радост баш ове године да сам кум ове славе и свих присутних овдје, из разлога, као што је предсједник напоменуо, тридесет година постојања овог друштва и успјешног рада. Јубилеј је то заиста вриједан поштовања, са друге стране можда мало заборављамо и не сјећамо се, предсједник је напоменуо, наша слава, крсна слава је под заштитом УНЕСКО-а као нематеријална културна баштина и баш ове године слави десет година од када је то уписано у УНЕСКО, тако да је ово двострука јубиларна година за нас. Слава спада у један од најбитнијих елемената нашег идентитета, културе, традиције и богате културне баштине. Слава се код Срба слави осамсто година, са кољена на кољено. Тако и ми имамо право да очекујемо да ће наши потомци наставити у истом интензитету и да чувају наш идентитет кроз тај облик славе. Не могу а да не захвалим властима Градске општине Крањ који помажу у нашем очувању свега овога и нашега идентитета. Ми смо заиста захвални због тога, и захваљујући њиховој помоћи ми смо се данас окупили овдје у оволиком броју. А свакако желим вјеровати да су се и они увјерили да смо то ми заиста зарадили. У то име и у многа љета у будуће је вам желим свако добро и срећу свима вама, и свима вашима, да вас срећа прати и нека вам је данашња слава на здравље и духовно уздизање. Живјели”.

Митар Вујиновић је у здравици Матјажу Раковцу, градоначелнику Крања, истакао да је већ при њиховом првом сусрету видио да је Матјаж Раковец отворен за разговор. „Можемо рећи да смо поносни што имамо таквог градоначелника. Ми, друштво „Брдо” вјероватно не бисмо овако ни изгледали да није Матјажа, као што јест. Матјаж има пријатеља по цијелој Србији, а сада нећу пуно о томе говорити, само да знате, да он и преко тих пријатеља нама помаже, тако да му од срца хвала. Видјели сте шта је новога урађено, нова фасада, нова улазна врата. Простори су заиста лијепи. Од срца, Матјажу, хвала и увијек добро дошао”- рекао је у здравици Митар Вујиновић.

Матјаж Раковец је у одговору на здравицу истакао: „Срдачан поздрав свима. Сећам се како је било пре тридесет година, 1994. Драго ми је што је Крањ тако отворен град, драго ми је што чувате своју културу, што ваша деца настављају традицију, вашу традицију, вашу културну традицију, а ви морате да чувате то. Морате заправо одржавати све ове везе које имате са својом домовином. Имате две домовине, имате Словенију, имате Србију, али морате задржати ону аутентичну. Ми, народи бивше Југославије, тако смо мали и морамо да се држимо заједно. Увек истичем да су у Крању сви добродошли, помажемо свима, па и осталим друштвима, да сачувају своју традицију. Много сте помогли да Словенија буде то што јесте, да Крањ буде то што јесте. Тако да честитам славу. Митре, као пријатељу, искрене честитке. Живели”.

Сљедећа здравица Митра Вујиновића намијењена је Александру Гаталици, првом савјетнику и аташеу за културу у Амбасади Републике Србије, великом пријатељу друштва. Одговарајући на здравицу Александар Гаталица је рекао: „Драги пријатељи, браћо и сестре, срећна слава. Драго ми је што сам поново овде, мислим да по други пут у овом мандату, није последњи пут. Желим да вас поздравим и да вам честитам славу. Драго ми је што се видимо у оволиком броју, да на овај начин чувате нашту традицију, нашу историју, нашу веру, а уједно, као што је и градоначелник рекао, да будете прави грађани Крања, на понос Крања, да будете они који доприносе напретку. Господине Златомире, драго ми је да честитам на кумству. Драги Митре, драги пријатељу, драго ми је да је ово већ једна дубока веза. Амбасада Србије, као што знате подупира ваш рад. Срећна слава”.

Митар Вујиновић је, након здравице Александра Гаталице, свима присутнима упутио здравицу и добродошлицу а онда наздравио и Драгиши Пилиповићу из Загреба, који се захвалио на позиву и истакао да већ двије године постоји сарадња између Српског националног вијећа Загребачке жупаније и Културног друштва „Брдо” Крањ, и да се међусобно посјећују. Свима је зажелио срећну славу.

Славској свечаности су се нешто касније придружили и Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања и Катја Штруц, вођа кабинета градоначелника.

Након здравица приступило се славском ручку,  а  богату  трпезу  припремили  су чланови друштва, а послужење је вршила веома ангажована и пријатна радна екипа. У току славског ручка честитке су упутили и сви остали представници друштава.

Како би слава прошла без пјесме, и то оне праве, народне, изворне, са огњишта, и пјесмом је употпуњена ионако лијепа и свечана атмосфера.

Текст и фото: Душан Јовановић

подијелите садржај:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније