Светосавски дани 2024

Светосавска

Светосавски дани 2024

Српско културно просветно друштво „Свети Сава” Крањ са неколико догађаја приредило и извело Светосавске дане

Фестивал народних ношњи

Да би приказали богатство српских народних ношњи, као и део који поседује друштво, организован је „Фестивал народних ношњи”, који је одржан 16. фебруара 2024. у Светосавском културном центру, пред око шездесетак посетилаца који су имали прилике уживати у богатству српске народне ношње.

Водитељка програма Јелена Богдановић поздравила је присутне и најавила овај догађај, а присутнима се обратила и Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава”. Пре приказа ношњи Мушка певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала је на почетку неколико српских изворних песама.

У својој најави Јелена Богдановић је истакла: „Народне ношње, све до почетка двадесетог века, и у материјалима и у обликовању, биле су претежно производ домаће кућне и сеоске радиности. Рукотвориле су их сеоске жене, с тим што су понеке делове радиле и сеоске занатлије. Искуство и традицију преносили су старији на млађе, с колена на колено”.

У наставку представљене су ношње друштва, а Јелена Богдановић је веома опширно говорила о свакој ношњи појединачно. Прво је представљена женска шумадијска народна ношња, која се састоји од кошуље, сукње, јелека и кецеље. Мушку шумадијску народну ношњу чине јелек, антерија (врста кратког капута), кошуља, панталоне, појас (тканица), чарапе, опанци и шајкача. Шумадијску народну ношњу представили су најмлађи чланови друштва као и они старији.

Друга по реду је била лесковачка народна ношња, у којој су заступљене готово све вештине занатства које су потребне за израду народних ношњи, а њу код мушке ношње чине: шубара, јелек, појас, кошуља, панталоне, чарапе, опанци, а код женске: марама, јелек, фута, кецеља, појас, кошуља, чарапе и опанци.

За банатску ношњу је речено да ношња ове регије има једноставност као једну од основних обележја. Мушка ношња се састоји из: дугачких гаћа, односно врло широких панталона, међутим, носе и црне платнене или чојане чакшире, затим кошуља, јелек, чизме, опанци или ципеле. Често се може видети и шешир и шубара. Женски одевни делови ове ношње су хаљине или сукње и блузе од белог платна, са извезеним цветним елементима на рукавима и около врата. Јелек и кецеља су углавном црне боје са везом. уколико се носе, мараме се везују на потиљку. На ногама жене носе или ципеле, а могу се видети и зепе и банатски опанци.

У наставку је приказана народна ношња Подгрмеча. То је ношња која припада већој групи сличних тзв. Динарских ношњи. Главне карактеристике динарских ношњи су: ланена дуга кошуља, зубун, хаљина и прегача. Мушку ношњу карактеришу: кошуља од лана, истога кроја као и женска, само дуга до кољена и везена бијелим концем. Од горњих одевних предмета разликујемо: зубун, кожун и хаљина.

Следећа је била ношња из Димитровграда. Мушка делови: опанци, чарапе, панталоне, појас, зубун, кошуља, шубара а женски делови ношње: опанци, чарапе, кецеља, сукно, хаљина бела, појас, марама

Косово и Метохија одликују се веома разноврсним народним ношњама које се истичу по богатству боја, облика и украса. Настајале су током дугог низа година. Ношње садрже елементе разних културних утицаја који су се сучељавали на овом простору током историјских епоха. Делови мушке народне ношње Косова: опанци, чарапе ручно штрикане, панталоне, појас ручно ткан, кошуља са чипком, јелек украшен гајтанима, шајкача, а женски делови ношње: опанци, чарапе ручно штрикане, хаљина са везом, кецеља ручно ткана и везена (бошча), ресица ручно рађена, јелек, марама.

На крају приказивања ношњи представљена је ношња из Беле Крајине.  Бијела платнена народна ношња ткана од лана, а све више од памука, карактеристична је за Белу Крајину. Ношња се увелике разликује од традиционалних народних ношњи других крајева, јер је одећа у потпуности бела. Аксесоари данас су: каишеви, траке, чарапе (женска ношња), накит, марамице су у боји. Мушкарци носе широке црне капе са широким појасом, жене бијеле. Старија народна ношња била је само бела и није садржавала друге делове одеће или накита. Врло позната личност из Беле Крајине, која тера зиму и најављује прољеће, је Зелени Јуриј. Носи народну ношњу, само што је преко ношње окићен и брезовим гранчицама. 

На крају програма Мушка певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала је још неколико песама, а дружење ја настављено уз закуску коју су припремили домаћини.

Ускликнимо с љубављу

Међународни фолклорни фестивал „Ускликнимо с љубављу”, у склопу „Светосавских дана”, одржан је 17. фебруара 2024. у Дому културе Кокрица у Крању, пред више од двеста посетилаца.

У поздравном говору водитељка програма Јелена Богдановић је рекла: „Поштовани! Зашто славимо Светога Саву? Славу и ауторитет Светога Саве међу Србима није надмашио нико од српских историјских личности. Ниједан од њих није толико омиљен и толико утицајан међу Србима као Свети Сава. Он је обдарио Српску Православну Цркву и српски народ  духом и особинама које су биле неопходне за њихово одржање кроз њихову мученичку историју. Свети Сава је 1219. године издејствовао независност Српске Православне Цркве. Треба нагласити  да  српско Светосавље  није друкчије од руског, грчког, бугарског, румунског, јерменског, грузијског  или од било којег православља других народа. Православни верници по свету поштују своје светитеље, а Срби имају Светога Саву као свога најомиљенијег.

Место његовог рођења била  је Рашка али његово духовно рођење је  било на Светој Гори. Заједно са својим оцем Стефаном Немањом, некадашњим владарем Србије, који је у монаштву назван  Симеон, и братом, Стефаном Првовенчаним, чије  монашко име је Симон, Свети  Сава је саградио  манастир Хиландар који је већ више од осам векова колевка нашег Православља.

Будући  да је сам био веома образован, знао је важност образовања и уложио је велики труд на образовању свога народа.

Срби у Словенији смо веома поносни на  свој  етнички идентитет. Ми са поносом облачимо своју народну ношњу, освештавамо своје домове и поштујемо иконе светитеља, свирамо своју народну музику. Ми редовно прослављамо  дан  своје крсне славе, као своје националне  и верске празнике. У Словенији са поносом чувамо  свој етнички идентитет, културно наслеђе, језик и веру. Са поносом прослављамо Светог Саву, заједничку славу свих нас. Да живимо сви у слози Свети Саво Ти помози! Ускликнимо с љубављу!

Након увода о поздравног говора Јелена Богдановић је на бину позвала Златомира Бодирожу, председника Савеза српских друштава Словеније, који се обратио присутнима, наглашавајући значај оваквих догађаја којима се чува традиција, вера, култура и свеукупни идентитет српског народа.

Присутнима се обратила и поздравила и Мања Зорко, заменица градоначелника Крања, која је похвалила овакве приредбе и начин очувања културе, традиције и идентитета.

Јелена Богдановић је затим на бину позвала најмлађе „светосавчиће”  који су свој наступ почели са „Светосавском химном”, а затим одиграли сплет српских игара.

Иза најмлађих чланова фолклорне групе СКПД „Свети Сава” на сцени су се појавили они најстарији, ветеранска фолклорна група, која је одиграла игре из Лесковца.

Гости Фестивала су били чланови Македонског културног друштва „Свети Кирил и Методија” из Крања, који су приказали занимљив сплет игара из Македоније.

Редовни гости су и суседи из Фолклорне групе „Сава” Крањ који су одиграли сплет словеначких народних игара, а након њих је Женска певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала сплет српских изворних песама.

Играма из Груже представили су се чланови дечје фолклорне групе из СД „Др Младен Стојановић” из Велења, а затим су наступили чланови извођачког ансамбла КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице. Наставило се песмом у извођењу Мушке певачке групе СКПД „Свети Сава” Крањ.

У наставку програма ветеранска фолклорна група СКД „Петар Кочић” Крањ одиграла је кореографију под називом „Недељом ми долазио Миле”, игре из Ужица, а ветеранска фолклорна група КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице представила се играма из Ниша.

Из Приједора, Република Српска, стигли су чланови Етно друштва „Српски соколови Козаре”, који су се прво представили својом певачком групом која је отпевала неколико крајишких песама, на после њих су чланови ветеранске фолклорне групе ДКД „Ново Место” из Новог Места одиграли игре из Ужица.

Наставило се изворном народном песмом у извођењу Мушке певачке групе СД „Др Младен Стојановић” из Велења а гости из Приједора добили су још једну прилику да се представе крањској публици. Прво је фолклорна група одиграла сплет игара из Србије а затим певачка група отпевала неколико крајишких песама.

Програм су завршили чланови Мушке и Женске певачке групе СКПД „Свети Сава” са својим песмама, а затим се Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава”, обратила присутнима и захвалила на посети, а учесницима поделила захвалнице у знак сећања на овај догађај.

Дружење је настављено уз живу музику и добро расположење.

Дан поезије – Сретење, „С песмом у завичај

Светосавски дани су обележени и књижевном делатношћу, односно литерарним вечером под називом „С песмом у завичај”, који је одржан 24. фебруара 2024. у Светосавском културном центру у Крању пред великим бројем гледалаца. Овај скуп био је посвећен књижевном стваралаштву др Васе Предојевића, а на њему су учествовали литерарни ствараоци Смиљана Кондић и Остоја Шобот, који су читали један мали део из свог богатог књижевног дела, а своју песму прочитала је и Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава”.

На почетку програма Мушка певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала је нешто из свог репертоара и тиме употпунила ово лепо вече. Присутне су поздравили Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава” и Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније.

Била је ово прилика да се публика, они који то нису раније имали могућност, упозна за богатством дела др Васе Предојевића. Иначе његова дела су била изложена, тако да је свако могао да види шта је др Васо Предојевић написао, и о чему је писао. Кроз веома занимљив начин представљања поезије и прозе, како др Васе Предојевића, исто тако и кроз приказивање, односно читање, песама и прозних текстова Смиљане Кондић и Остоје Шобота, и сама публика је на неки начин „отишла” до свог завичаја, јер треба напоменути да је центар збивања у већини дела учесника у програму управо завичај.

Поред освртања на завичај, др Васо Предојевић је говорио о томе како треба да чувамо наше културно и историјско благо, да не препустимо забораву, јер су његова дела намењена како старијима, који се сећају много тога о чему се пише у његовим делима, то је намењено и младима, да се упознају са прошлошћу и да то преносе на будуће генерације.

На крају програма Милка Давидовић је уручила поклоне и захвалнице учесницима у програму, др Васо Предојевић је поклонио друштву нека од својих издања, женска и мушка певачка група отпевала још једну песму, а све се завршило уз дружење и закуску коју су спремили домаћини овог догађаја.

Текст и фото: Душан Јовановић

подијелите садржај:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније