Свети Василије Велики – слава Удружења гуслара Словеније

Свети Василије Велики – слава Удружења гуслара Словеније

Чланови Удружења гуслара Словеније прославили своју славу Светог Василија Великог

Славски обред одржан је 14. јануара 2024. у просторима Културног друштва „Брдо” Крањ, а водио га је протојереј-ставрофор Будимир Галамић, парох крањски. Ломљење славског колача обавили су Стојан Миловић и свештеник Будимир Галамић.

Након обављеног обреда и послужења славским житом отац Будимир је  у својој бесједи честитао славу члановима Удружења гуслара Словеније из Кочевја рекавши: „Драга браћо и драге сестре, срећна вам слава светог Василија Великог, оца духовнога који задире у све поре нашега живота, са својим дјелом и својом теологијом, са свим оним што је напредно и добро. Честитам вама гусларима да чувате своју традицију. Онај ко чува своју традицију, чува своју вјеру, ко чува себе, чува свој дом, он поштује његово. Ко не чува своје од њега нема ништа, јер није добар човјек ако не поштује своје. У сваком случају ко нешто вриједи он мисли на себе, о себи, својој дјеци и своје чува. Срећна вам нова година и да будете здрави”.

Стојан Миловић је у својој здравици казао: „Поштовани гости, драго ми је што сте се данас окупили у оволиком броју. Да прво поздравим нашег свештеника оца Будимира, поздрављам предсједника Савеза српских друштава Словеније Златомира Бодирожу, све предсједнике и представнике који су дошли из друштава. Хвала вам да сте дошли на нашу славу, да прославимо данас Светог Василија Великог. Хвала вам што долазите на наше приредбе, дружимо се, хвала што позивате наше чланове да присуствују вашим догађајима. Најприје бих наздравио нашем куму данашњем Златомиру Бодирожи”.

Кум славе Златомир Бодирожа је у својој здравици рекао: „Часни оче, цијењени гости, ја сам почаствован што могу данас да будем кум славе. Данас ми у ствари славимо три празника, Светог Василија Великог, мали Божић и нашу Православну Нову годину. Желим вам свима све најбоље у вашем животу”.

Домаћин славе Стојан Миловић наздравио је Митру Вујиновићу, предсједнику Културног друштва „Брдо” Крањ, а Митар Вујиновић је у својој здравици казао: „часни оче, уважени предсједниче Удружења гуслара Словеније, поштовани чланови Удружења и сви остали пријатељи, који смо се данас окупили у нашим просторима. Желим да вам свима честитам данашњу крсну славу, да вам пожелим да много година славите у здрављу и весељу, мир у души и срцу и здравље”.

Стојан Миловић је у своје име и у име Удружења гуслара Словеније из Кочевја захвалио Културном друштву „Брдо” за уступљене просторе за одржавање славе, а након тога позвао све госте за богату трпезу коју су спремили чланови Удружења.

Радоман Мајо Крговић је у својој бесједи „пропутовао кроз неке српске крајеве” и како каже гдје год се затекао наишао је на гусле и пјесму уз гусле, која је вијековима присутна код Срба, посебно истакао: „Да прођемо кроз нашу прошлост, да бисмо били спремни за будућност”. Тим ријечима је најавио музички дио славског весеља.

Прво је наступио гуслар Давор Вулевић који је отпјевао пјесму посвећену Мојковачкој бици, а затим је пјевала група састављена од пјевача из Крања и Кочевја, уз пратњу Паје Вученовића на гуслама. На крају је својих неколико минута добио и гуслар Зоран Миловић, са својом веома лијепом пјесмом.

Поред домаћина, чланова Удружења гуслара Словеније, на слави су били и представници друштава: СКД „Петар Кочић” Крањ, са Крстаном Шућуром, предсједником друштва на челу, СКД „Ново Место” Ново Место, које је предводила Нада Цукут, предсједница друштва, затим КУД „Бела Крајина” Чрномељ са предсједницом Сњежаном Бранисављевић, СКПД „Свети Сава” Крањ са Милком Давидовић, предсједницом друштва, чланови СКУД „Кочевје” из Кочевја и Невена Бркић Ступар, учитељица Допунске школе на српском језику.

Слава је протекла у веома добром и лијепом расположењу, а домаћин се побринуо да све буде онако како то обичаји и захтијевају.

Текст и фотографије: Душан Јовановић

подијелите садржај:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније