Моје је небо потамњело,
моје је сунце поцрњело,
само језик пред смрт трза

Извор: Blic.rs Колико је данас говорника који би могли да објасне шта значи абердар, егеда, сувица или љесак? Ако би нас позвали у жилиште или замолили да дохватимо ћикару, ко би схатио на шта тачно саговорник мисли? Уз помоћ др Ненада Ивановића, са Института за српски језик САНУ, издвојили смо 30 речи које се могу

Пјесме пијетлова ту нема, дан поранио, некуд се спрема. Свјетла се пале, устају људи, зујање аута, цеста се буди.   Рика гладних крава ту се не чује, ни јека ковача што данима кује. Доласком јутра људи некуд журе, рађање дана брзином буре.   Кроз прозор гледам неки туђи свијет, непознат мени ту је сваки цвијет.

Камен каму у присоју: змија змају у повоју.   Пламен пламу. Неугасла, земља  земљи одговара:   Срце срцу нема спаса!   Песма песми заборава.   Камен каму у присоју: змија змају у повоју.   Златан Јурић Атанас

Купујем старе и половне шуме — кржљаве, бујне, чамове, букове, духове шумске — вјештице и чуме, све штеточинство — лисице, вукове,   купујем плодне и неплодне њиве, пшенице, ражи, јечам, кукурузе, стрњике, коров, трњаке, коприве, страшила, гатке, додоле и сузе,   купујем стоку, катуне и села (исплата одмах) — раштркана, густа, у дјеловима, или, пак,

Хоћу у твом срцу, после тамних јада, Да оставим једну носталгију дугу: Па све када прође, да се сећаш тада Са болом на срећу, с радошћу на тугу.   Хоћу моја љубав, кад све једном падне, Да у теби умре, као у дан сиви Што мре грмен ружа: мирис који дадне, То је болна душа