Svetosavski dani 2024
Srpsko kulturno prosvetno društvo „Sveti Sava” Kranj sa nekoliko događaja priredilo i izvelo Svetosavske dane
Festival narodnih nošnji
Da bi prikazali bogatstvo srpskih narodnih nošnji, kao i deo koji poseduje društvo, organizovan je „Festival narodnih nošnji”, koji je održan 16. februara 2024. u Svetosavskom kulturnom centru, pred oko šezdesetak posetilaca koji su imali prilike uživati u bogatstvu srpske narodne nošnje.
Voditeljka programa Jelena Bogdanović pozdravila je prisutne i najavila ovaj događaj, a prisutnima se obratila i Milka Davidović, predsednica SKPD „Sveti Sava”. Pre prikaza nošnji Muška pevačka grupa SKPD „Sveti Sava” otpevala je na početku nekoliko srpskih izvornih pesama.
U svojoj najavi Jelena Bogdanović je istakla: „Narodne nošnje, sve do početka dvadesetog veka, i u materijalima i u oblikovanju, bile su pretežno proizvod domaće kućne i seoske radinosti. Rukotvorile su ih seoske žene, s tim što su poneke delove radile i seoske zanatlije. Iskustvo i tradiciju prenosili su stariji na mlađe, s kolena na koleno”.
U nastavku predstavljene su nošnje društva, a Jelena Bogdanović je veoma opširno govorila o svakoj nošnji pojedinačno. Prvo je predstavljena ženska šumadijska narodna nošnja, koja se sastoji od košulje, suknje, jeleka i kecelje. Mušku šumadijsku narodnu nošnju čine jelek, anterija (vrsta kratkog kaputa), košulja, pantalone, pojas (tkanica), čarape, opanci i šajkača. Šumadijsku narodnu nošnju predstavili su najmlađi članovi društva kao i oni stariji.
Druga po redu je bila leskovačka narodna nošnja, u kojoj su zastupljene gotovo sve veštine zanatstva koje su potrebne za izradu narodnih nošnji, a nju kod muške nošnje čine: šubara, jelek, pojas, košulja, pantalone, čarape, opanci, a kod ženske: marama, jelek, futa, kecelja, pojas, košulja, čarape i opanci.
Za banatsku nošnju je rečeno da nošnja ove regije ima jednostavnost kao jednu od osnovnih obeležja. Muška nošnja se sastoji iz: dugačkih gaća, odnosno vrlo širokih pantalona, međutim, nose i crne platnene ili čojane čakšire, zatim košulja, jelek, čizme, opanci ili cipele. Često se može videti i šešir i šubara. Ženski odevni delovi ove nošnje su haljine ili suknje i bluze od belog platna, sa izvezenim cvetnim elementima na rukavima i okolo vrata. Jelek i kecelja su uglavnom crne boje sa vezom. ukoliko se nose, marame se vezuju na potiljku. Na nogama žene nose ili cipele, a mogu se videti i zepe i banatski opanci.
U nastavku je prikazana narodna nošnja Podgrmeča. To je nošnja koja pripada većoj grupi sličnih tzv. Dinarskih nošnji. Glavne karakteristike dinarskih nošnji su: lanena duga košulja, zubun, haljina i pregača. Mušku nošnju karakterišu: košulja od lana, istoga kroja kao i ženska, samo duga do koljena i vezena bijelim koncem. Od gornjih odevnih predmeta razlikujemo: zubun, kožun i haljina.
Sledeća je bila nošnja iz Dimitrovgrada. Muška delovi: opanci, čarape, pantalone, pojas, zubun, košulja, šubara a ženski delovi nošnje: opanci, čarape, kecelja, sukno, haljina bela, pojas, marama
Kosovo i Metohija odlikuju se veoma raznovrsnim narodnim nošnjama koje se ističu po bogatstvu boja, oblika i ukrasa. Nastajale su tokom dugog niza godina. Nošnje sadrže elemente raznih kulturnih uticaja koji su se sučeljavali na ovom prostoru tokom istorijskih epoha. Delovi muške narodne nošnje Kosova: opanci, čarape ručno štrikane, pantalone, pojas ručno tkan, košulja sa čipkom, jelek ukrašen gajtanima, šajkača, a ženski delovi nošnje: opanci, čarape ručno štrikane, haljina sa vezom, kecelja ručno tkana i vezena (bošča), resica ručno rađena, jelek, marama.
Na kraju prikazivanja nošnji predstavljena je nošnja iz Bele Krajine. Bijela platnena narodna nošnja tkana od lana, a sve više od pamuka, karakteristična je za Belu Krajinu. Nošnja se uvelike razlikuje od tradicionalnih narodnih nošnji drugih krajeva, jer je odeća u potpunosti bela. Aksesoari danas su: kaiševi, trake, čarape (ženska nošnja), nakit, maramice su u boji. Muškarci nose široke crne kape sa širokim pojasom, žene bijele. Starija narodna nošnja bila je samo bela i nije sadržavala druge delove odeće ili nakita. Vrlo poznata ličnost iz Bele Krajine, koja tera zimu i najavljuje proljeće, je Zeleni Jurij. Nosi narodnu nošnju, samo što je preko nošnje okićen i brezovim grančicama.
Na kraju programa Muška pevačka grupa SKPD „Sveti Sava” otpevala je još nekoliko pesama, a druženje ja nastavljeno uz zakusku koju su pripremili domaćini.
Uskliknimo s ljubavlju
Međunarodni folklorni festival „Uskliknimo s ljubavlju”, u sklopu „Svetosavskih dana”, održan je 17. februara 2024. u Domu kulture Kokrica u Kranju, pred više od dvesta posetilaca.
U pozdravnom govoru voditeljka programa Jelena Bogdanović je rekla: „Poštovani! Zašto slavimo Svetoga Savu? Slavu i autoritet Svetoga Save među Srbima nije nadmašio niko od srpskih istorijskih ličnosti. Nijedan od njih nije toliko omiljen i toliko uticajan među Srbima kao Sveti Sava. On je obdario Srpsku Pravoslavnu Crkvu i srpski narod duhom i osobinama koje su bile neophodne za njihovo održanje kroz njihovu mučeničku istoriju. Sveti Sava je 1219. godine izdejstvovao nezavisnost Srpske Pravoslavne Crkve. Treba naglasiti da srpsko Svetosavlje nije drukčije od ruskog, grčkog, bugarskog, rumunskog, jermenskog, gruzijskog ili od bilo kojeg pravoslavlja drugih naroda. Pravoslavni vernici po svetu poštuju svoje svetitelje, a Srbi imaju Svetoga Savu kao svoga najomiljenijeg.
Mesto njegovog rođenja bila je Raška ali njegovo duhovno rođenje je bilo na Svetoj Gori. Zajedno sa svojim ocem Stefanom Nemanjom, nekadašnjim vladarem Srbije, koji je u monaštvu nazvan Simeon, i bratom, Stefanom Prvovenčanim, čije monaško ime je Simon, Sveti Sava je sagradio manastir Hilandar koji je već više od osam vekova kolevka našeg Pravoslavlja.
Budući da je sam bio veoma obrazovan, znao je važnost obrazovanja i uložio je veliki trud na obrazovanju svoga naroda.
Srbi u Sloveniji smo veoma ponosni na svoj etnički identitet. Mi sa ponosom oblačimo svoju narodnu nošnju, osveštavamo svoje domove i poštujemo ikone svetitelja, sviramo svoju narodnu muziku. Mi redovno proslavljamo dan svoje krsne slave, kao svoje nacionalne i verske praznike. U Sloveniji sa ponosom čuvamo svoj etnički identitet, kulturno nasleđe, jezik i veru. Sa ponosom proslavljamo Svetog Savu, zajedničku slavu svih nas. Da živimo svi u slozi Sveti Savo Ti pomozi! Uskliknimo s ljubavlju!”
Nakon uvoda o pozdravnog govora Jelena Bogdanović je na binu pozvala Zlatomira Bodirožu, predsednika Saveza srpskih društava Slovenije, koji se obratio prisutnima, naglašavajući značaj ovakvih događaja kojima se čuva tradicija, vera, kultura i sveukupni identitet srpskog naroda.
Prisutnima se obratila i pozdravila i Manja Zorko, zamenica gradonačelnika Kranja, koja je pohvalila ovakve priredbe i način očuvanja kulture, tradicije i identiteta.
Jelena Bogdanović je zatim na binu pozvala najmlađe „svetosavčiće” koji su svoj nastup počeli sa „Svetosavskom himnom”, a zatim odigrali splet srpskih igara.
Iza najmlađih članova folklorne grupe SKPD „Sveti Sava” na sceni su se pojavili oni najstariji, veteranska folklorna grupa, koja je odigrala igre iz Leskovca.
Gosti Festivala su bili članovi Makedonskog kulturnog društva „Sveti Kiril i Metodija” iz Kranja, koji su prikazali zanimljiv splet igara iz Makedonije.
Redovni gosti su i susedi iz Folklorne grupe „Sava” Kranj koji su odigrali splet slovenačkih narodnih igara, a nakon njih je Ženska pevačka grupa SKPD „Sveti Sava” otpevala splet srpskih izvornih pesama.
Igrama iz Gruže predstavili su se članovi dečje folklorne grupe iz SD „Dr Mladen Stojanović” iz Velenja, a zatim su nastupili članovi izvođačkog ansambla KPSHD „Vuk Karadžić” iz Radovljice. Nastavilo se pesmom u izvođenju Muške pevačke grupe SKPD „Sveti Sava” Kranj.
U nastavku programa veteranska folklorna grupa SKD „Petar Kočić” Kranj odigrala je koreografiju pod nazivom „Nedeljom mi dolazio Mile”, igre iz Užica, a veteranska folklorna grupa KPSHD „Vuk Karadžić” iz Radovljice predstavila se igrama iz Niša.
Iz Prijedora, Republika Srpska, stigli su članovi Etno društva „Srpski sokolovi Kozare”, koji su se prvo predstavili svojom pevačkom grupom koja je otpevala nekoliko krajiških pesama, na posle njih su članovi veteranske folklorne grupe DKD „Novo Mesto” iz Novog Mesta odigrali igre iz Užica.
Nastavilo se izvornom narodnom pesmom u izvođenju Muške pevačke grupe SD „Dr Mladen Stojanović” iz Velenja a gosti iz Prijedora dobili su još jednu priliku da se predstave kranjskoj publici. Prvo je folklorna grupa odigrala splet igara iz Srbije a zatim pevačka grupa otpevala nekoliko krajiških pesama.
Program su završili članovi Muške i Ženske pevačke grupe SKPD „Sveti Sava” sa svojim pesmama, a zatim se Milka Davidović, predsednica SKPD „Sveti Sava”, obratila prisutnima i zahvalila na poseti, a učesnicima podelila zahvalnice u znak sećanja na ovaj događaj.
Druženje je nastavljeno uz živu muziku i dobro raspoloženje.
Dan poezije – Sretenje, „S pesmom u zavičaj”
Svetosavski dani su obeleženi i književnom delatnošću, odnosno literarnim večerom pod nazivom „S pesmom u zavičaj”, koji je održan 24. februara 2024. u Svetosavskom kulturnom centru u Kranju pred velikim brojem gledalaca. Ovaj skup bio je posvećen književnom stvaralaštvu dr Vase Predojevića, a na njemu su učestvovali literarni stvaraoci Smiljana Kondić i Ostoja Šobot, koji su čitali jedan mali deo iz svog bogatog književnog dela, a svoju pesmu pročitala je i Milka Davidović, predsednica SKPD „Sveti Sava”.
Na početku programa Muška pevačka grupa SKPD „Sveti Sava” otpevala je nešto iz svog repertoara i time upotpunila ovo lepo veče. Prisutne su pozdravili Milka Davidović, predsednica SKPD „Sveti Sava” i Zlatomir Bodiroža, predsednik Saveza srpskih društava Slovenije.
Bila je ovo prilika da se publika, oni koji to nisu ranije imali mogućnost, upozna za bogatstvom dela dr Vase Predojevića. Inače njegova dela su bila izložena, tako da je svako mogao da vidi šta je dr Vaso Predojević napisao, i o čemu je pisao. Kroz veoma zanimljiv način predstavljanja poezije i proze, kako dr Vase Predojevića, isto tako i kroz prikazivanje, odnosno čitanje, pesama i proznih tekstova Smiljane Kondić i Ostoje Šobota, i sama publika je na neki način „otišla” do svog zavičaja, jer treba napomenuti da je centar zbivanja u većini dela učesnika u programu upravo zavičaj.
Pored osvrtanja na zavičaj, dr Vaso Predojević je govorio o tome kako treba da čuvamo naše kulturno i istorijsko blago, da ne prepustimo zaboravu, jer su njegova dela namenjena kako starijima, koji se sećaju mnogo toga o čemu se piše u njegovim delima, to je namenjeno i mladima, da se upoznaju sa prošlošću i da to prenose na buduće generacije.
Na kraju programa Milka Davidović je uručila poklone i zahvalnice učesnicima u programu, dr Vaso Predojević je poklonio društvu neka od svojih izdanja, ženska i muška pevačka grupa otpevala još jednu pesmu, a sve se završilo uz druženje i zakusku koju su spremili domaćini ovog događaja.
