Младост на Црноморском приморју – фоторепортажа
Културно умјетничко друштво „Младост” Љубљана учествовало на Међународном Нести арт фестивалу „Црноморски бисери” у Несебару, Бугарска
Човјек је по својој природи радознало биће, а та радозналост огледа се у многочему, а једна од њих је и путовање у друге крајеве земље и свијета, како оне непознате тако исто и у оне које је више пута посјетио и обишао. Жеља за путовањем присутна је код свих узраста, и младих и старих. Тако је то и код чланова фолклорних ансамбала, од оних најмлађих до ветерана и рекреативаца.
Тако су, ето, и млади чланови фолклорне секције Културно умјетничког друштва „Младост” Љубљана, они из омладинске и припремне групе, одлучили да отпутују на Фестивал фолклора у Бугарску, тачније у туристичко мјесто Несебар, које се налази на познатој плажи „Сунчани бријег”. Знали су да их очекује дугачак пут, преко хиљаду и триста километара у једном смјеру, да их очекују три наступа у три дана заредом. Али су исто тако знали да их очекује и лијепо и занимљиво путовање, без обзира на пут, знали су да их очекује Црно море, купање и све што иде уз то. Све су то добро знали, спремили се и са великим одушевљењем кренули на пут.
На далеку пут кренули смо у сриједу, 26. јуна 2024. око пола два поподне, испред већ сталног полазишта, а то је „СПАР” на Фужинама. Удобан аутобус ЛПП (Љубљански потнишки промет), са веома пријатном климом и још пријатнијим возачима аутобуса. Путовање је ишло преко Словеније, Хрватске, Србије и скоро цијеле Бугарске, од Софије до Бургаса, па онда до самог Несебара. Успут смо неколико пута одмарали, како би се освјежили, шофери одморили и замијенили, понешто купили у трговинама на бензинским пумпама, а било је и задржавања на границама, али не баш тако великог. Све се некако с лакоћом издржало. Када смо стигли у Београд веће је пао мрак и неки су и заспали, али, како рече Бојан Антонић, предсједник КУД „Младост” и умјетнички руководилац фолклорне групе, а овом приликом и вођа пута, неке су цијело вријеме чаврљале и нису спавале.
Када смо прошли отприлике Стару Загору почело је свањивати, тако да смо могли видјети и панораму куда пролазимо. Углавном је то равница са малим брежуљцима, тек негдје у даљини виде се брда и планине. Поред пута поља засијана пшеницом, кукурузом а скоро највише сунцокретом. Биће уља.
Пролазимо поред Бургаса, четвртог по величини града у Бугарској, већ се види море. Још мало па стижемо у Несебар.
И коначно мало послије девет прије подне, заправо по нашем је то било осам, јер у Бугарској је вријеме сат раније од нашег. Излазимо из аутобуса са стварима, а тога није било баш мало. Долазимо до хотела и остављамо ствари на тераси једног хотела и очекујемо смјештај у другом, одмах поред, Цамелот Ресиденце Суннy Беацх хотел. Ту се сусрећемо са члановима КУД „Извор” из Старих Бановаца код Старе Пазове, као и са Милошем Вићентијевићем, старим познаником, преко кога смо и организовали ово путовање и боравак у Несебару. Сунце већ упекло, температура око тридесет степени. Коначно смо се сви смјестили, а неки су већ искористили вријеме да пробају воду у базену. Сви смо добили наруквице као гости хотела, за идентификацију за оброке и улазак у хотел.
Иначе имали смо пуни пансион, али некима и није баш одговарала храна, нарочито прва два дана, мада је била доста разноврсна и могло се бирати, али изгледа да неки и нису били много гладни, касније су се привикли.
Послије ручка слиједило је купање у базену и одмор, а увече, послије вечере, отишли смо у шетњу градом. Треба напоменути да је Несебар мало мјесто, са свега тринаест хиљада становника, али са преко шест стотина хотела. Стари дио града налази се на малом острву које је повезано са копном.
Тако смо, те прве вечери боравка у Несебару, прво отишли до мјењачнице да замијенимо евре у леве, а онда отишли до плаже, која се налази око петнаестак минута пјешачења од хотела. Плажа пјешчана, пијесак до глежњева, на њу се надовезују друге плаже „Сунчаног бријега”, до бескраја. Нешто заиста величанствено.
Са плаже смо отишли до центра гдје се налази велики број трговина и угоститељских објеката. Они који су били гладни потражили су у Мекдоналду да нешто поједу. Они храбрији одлучили су се и вожњом на рингишпилу, а други су полако кренули према хотелу и задржали се код киоска са палачинкама.
Тако је некако протекло путовање и први дан боравка у Бугарској, а другог дана, петак, 28. јуна, одмах послије доручка отишли смо на плажу. Море је било валовито, са великим таласима у којима су млади чланови „Младости” уживали, борећи се са таласима. Сунце је већ добро припекло, треба се пазити да се не изгори, а за то су већ спремна разна козметичка средства, креме, уља, спрејови… Црно море иначе није слано, сасвим мало, и нема оног мириса као друга мора, али то не значи да се не може уживати у њему, и Црно море и није тако црно, као што му име говори, напротив, вода је бистра и чиста.
Тог другог дана фолклораше су чекале и обавезе, први дан учешћа на Међународном Нести арт фестивалу „Црноморски бисери”, који иначе траје за једну групу три дана заредом. Са плаже отишло се до хотела, на ручак и припрему за наступ. Било је подоста посла око фризура за дјевојчице, за дјечаке је много лакше, они се брзо спреме, а помагао им је и Милош Пантић из извођачког ансамбла. Код припреме, а нарочито код фризура, велики дио посла обавиле су Анђела Малинић, Тамара Њењић и Катарина Јанковић, која је и руководилац припремног ансамбла.
Послије вечере кренули смо аутобусом према Светом Власу, гдје се одржавало прво фестивалско вече. То је мјесташце близу Несебара а за бину је послужила велика тераса испред Градске куће Свети Влас, а публика је извођаче пратила из парка који је одмах уз бину.
Ове фестивалске вечери у Светом Власу, насељу у општини Несебар, које има близу четири хиљаде становника, учествовале су фолклорне групе: КУД „Купиник” Купиново, Пећинци, Србија, који су и први наступили са играма из Србије, затим „Серпанок”, Лавов, Украјина, „Намисто” – Хмељницки, Украјина, КУД „Извор” Стари Бановци, Србија са Влашким играма из Хомоља. Као трећи ове вечери наступили су чланови припремног ансамбла КУД „Младост” са играма из Шумадије, а као шести наступили су чланови омладинског ансамбла КУД „Младост” са играма из Владичиног Хана. И на само крају, у десетој тачки програма омладинци КУД „Младост” извели су кореографију Игре из Радујевца. Након завршетка ове прве фестивалске вечери отишло се према хотелу, а онда опет из хотела на палачинке.
У суботу, 29. јуна, трећег дана боравка у Несебару, одмах послије доручка, отишли смо аутобусом, од организатора, до марине која се налази неколико километара од хотела. Имали смо организовану вожњу бродићем, заправо старим једрењаком који је преправљен на моторни погон. Возили смо се морем скор сат времена а онда се брод усидрио у једној ували гдје се могло скакати са брода и пливати. На самом броду приређен је и ручак а пића је било заиста много, сокови и пива. Ту смо се задржали скор два сата и онда поново у марину и одлазак аутобусом до хотела. Био је ово веома лијеп и интересантан догађај, а посада брода јако љубазна и гостољубива.
Вратили смо се у хотел гдје је фолклораше очекивала припрема за још један наступ. Опет исто, фризуре, сређивање ношње, облачење и све што треба за појаву на сцени. Послије вечере аутобусом смо отишли до Ахелоја, градића са око двије хиљаде становника, који је удаљен око шест километара од Несебара. То је такође једно лијепо мало мјесто, бина постављена такође у парку. Ове вечери учествовало је више фолклорних група и то су: Зеспół Пиесни и Таńца, „ЦХОРЗÓW” (ХОЖОВ), Пољска; „Серпанок”, Лавов и „Намисто”, Хмељницки, Украјина, Ансамбл „Момавали” Тбилиси, Грузија КУД „Извор” Стари Бановци, и КУД „Купиник” Купиново, Пећинци, Србија, као и КУД „Младост” Љубљана са омладинским и припремним ансамблом.
И ове вечери фолклораши „Младости” одиграли су исте кореографије, омладинци Игре из Владичиног Хана и Игре из Радујевца, а припремни ансамбл Игре из Шумадије. За публику која је била ближе бини и свјетлу било је неугодно због великог броја комараца, јер се Ахелој налази мало удаљен од мора. Али то није сметало да се ужива у наступима свих ансамбала.
Четвртог дана боравка у Несебару, то јест у недјељу 30. јуна, прије подне није се никуда ишло, они који су жељели да се купају то су могли у базену, што су скоро сви искористили. Стечена су и нова пријатељства између наших чланова и чланова КУД „Извор” из Старих Бановаца код Старе Пазове у Србији, а договорена је и сарадња између друштава, која ће се, надамо се, и остварити у догледно вријеме.
Након ручка почела је још једна припрема за наступ, а послије вечере отишли смо до Поморија, града са око двадесет и осам хиљада становника, а које је удаљено око петнаестак километара од Несебара, а на тој фестивалској вечери наступила су иста друштва као претходне вечери, а КУД „Младост” овај пут само са омладинском групом и истим кореографијама, односно са Играма из Владичиног Хана и Играма из Радујевца.
Посебно су били занимљиви и атрактивни наступи фолклорне групе Ансамбла „Момавали” из Тбилисија, Грузија, а ништа нису заостајали ни остали ансамбли. Публика, која се окупила у прилично великом броју имала је прилику видјети разне кореографије са разноврсним и богато украшеним ношњама а исто тако и чути пјесме у извођењу пјевачких група као и домаћих пјевачица.
Пред сам наступ приређен је мали дефиле и представљање свих учесника уз интонирања химни држава из којих долазе учесници, тако да смо могли чути и „Боже правде” и „Здрављицу”.
Ово фестивалско вече искоришћено је и за разне изборе, тако је титула Мис фестивала припала дјевојци из Грузије, а Мистер фестивала је из КУД „Извор” Стари Бановци, одакле је и најбоља играчица Фестивала, најбољи играч из КУД „Купиник” Купиново, Пећинци, такође Србија, за најатрактивнији сценски костим у мушкој конкуренцији признање је припалу играчу из пољског ансамбла, а за најатрактивнији женски сценски костим признање је припало Ники Јанковић, из КУД „Младост” Љубљана, из кореографије Игре из Радујевца.
Свим учесницима Фестивала подијељене су дипломе за учешће, а онда се заиграло једно велико коло у које се ухватила већина учесника овог Фестивала. Вратили смо се у хотел са веома лијепим утисцима, и само млади фолклораши КУД „Младост” могли су видјети кореографије и ношње из других држава и тако се упознати са фолклором других народа.
Тако се завршио Међународни Нести арт фестивал „Црноморски бисери” у Несебару, Бугарска, али то није био крај нашег боравка у овом дивном мјесту, зато смо искористили понедјељак, 1. јула, за још један одлазак на плажу.
Одмах послије доручка отишли смо на плажу, а море је било мирно, пријатно топла вода и ваздух, прави услови за један лијеп провод, купање и сунчање. Ту смо се задржали до времена за ручак, а онда отишли у хотел, ручали и искористили поподне свако на свој начин.
У касним поподневним сатима опет смо отишли на плажу, гдје је приређено једно лијепо и пријатно изненађење за Дијану Инђић, која је тај дан славила свој тринаести рођендан. Бојан Антонић и Дејан Хајдин су се побринули за рођенданску торту, пиће и понешто за прегризнути. Дијана је била веома изненађена, узбуђена и радосна због овакве пажње и прилике да свој рођендан прослави са својим пријатељицама и пријатељима из друштва.
Иако је било већ касно поподне, сунце на заласку, искористили смо прилику да се окупамо у мору, а вода је била веома пријатна, море мирно у почетку, а касније због плиме и таласи се појавише.
На плажи нам се придружио и Милош Вићентијевић, који је у екипи организатора Фестивал и преко којег се друштво и пријавило за овај Фестивал и боравак у Несебару. Милош је већ неколико година познаник КУД „Младост” и са њиме је већ била сарадња и учешће не овом Фестивалу. Бојан Антонић му је у име друштва уручио поклон у знак сјећања на овај велики и лијеп догађај. Милош Вићентијевић се захвалио и рекао да се нада и вјерује да ћемо се поново видјети на истом Фестивалу.
Прође и тај дан, испуњен лијепим утисцима као и цијели боравак у Несебару, али свему има крај па и нашем боравку на црноморском приморју. Требало се спремати за пут.
И тако дођосмо до задњег дана нашег путешествија, уторак 2. јула, одмах послије доручка изношење ствари, прво у аулу хотела а онда до аутобуса. У близини је била трговина коју су сваки дан посјећивали да понешто купе, па тако и пред сам полазак сви нагрнуше да се обезбиједе за дуго путовање.
До бугарско-српске границе једном смо одмарали, а касно поподне стигли и на сами границу, гдје није било ни једног другог аутобуса, али смо се ипак ту задржали око сат времена. Улазимо у Србију, пролазимо поред Димитровграда, Беле Паланке, Пирота и онда послије Ниша правимо паузу и једну заједничку фотографију са возачима аутобуса.
Већ се добро смркло када смо прошли поред Београда а онда се успут још једном зауставили ради одмора. На српско-хрватској граници смо такође чекали око сат времена, али без било каквих проблема. Сљедећа кратка пауза је била када смо прешли у Словенију и онда око пола пет ујутро стигли до Фужина, гдје су фолклораше чекали родитељи, који су иначе свакодневно били обавјештавани о свему што се дешавало у Несебару. Урађено је на десетине видеа и фотографија и посредовано преко Вибера и на друге начине.
На крају да напоменем да је вођа пута био Бојан Антонић, предсједник друштва, а помагали су му Дејан Хајдин и Катарина Јанковић, руководилац припремне групе. Сигуран и удобан превоз као до Несебара, тако и у вријеме Фестивала веома добро, чак одлично, обављен је преко ЛПП – Љубљански потнишки промет.
Сви који су путовали на ово лијепо и занимљиво путовање били су јако задовољни, са израженом жељом да се овако нешто понови и идуће године.
Текст и фото: Душан Јовановић
