„Младенови“ следбеници из Велења извјештавају о низу културних приредби
Пети Младенови дани
Српско друштво „Др Младен Стојановић” из Велења већ пету годину одржава „Младенове дане”. Активности почињу почетком године и трају кроз цијелу годину. Циљ нам је да у што већем броју активно укључимо српска друштва из Словеније, а за публику направимо што занимљивији програм, зато су активности разноврсне и за свакога се нађе нешто интересантно. Обухватио је разне тематике: старе обичаје, литерарне вечери, пјевачке традиционалне концерте, позоришне представе, изложбе слика и ручних радова
Пијукање
Пијукање се код нас изводи већ традиционално. Ову годину је то већ десети пут и увијек буде добро посјећено. Циљ нам је да уведемо што већи број дјеце и да се не заборави тај обичај, што нам за сада и успијева. У самој припреми на пијукање учествовала је већина чланова, што нам много значи. Момци су донијели бадњак и сламу. Старији чланови припремили пакетиће са којим смо обдарили дјецу. Данијела Митровић припремила дјечју екипу која је извела програм за најмлађе. Овај пут је учествовала и мушка пјевачка група. Сав програм су водила искључиво дјеца на српском језику. Дјеца су започела са разбрајалицама а онда је Андријана Самарџић преузела вођење програма.
Све присутне поздравила и најавила детаље програма данашњег догађаја. На самом уводу најаве појаснила је шта ће имати прилику да виде, како потјечу дјечје пробе, шта уче и шта су научили кроз годину. Програм је настављен са пјесмом мушке пјевачке групе „Ој, Божићу теби се веселим”. Програм преузима даље Андријана која најављује наше најмлађе музичаре, који на фрули и хармоници прате извођење пјесме „Чворак, чворак” и „Маца преде”.
После завршетка дјеце са рецитовањем почиње Анастасија Самарџија док се припреми дјечја фолклорне група. Дјеца су одиграла игре из Груже (заврзлама, крива крушка, пишти пиле, колубарчица, левакиња, рудничанка, тројанац). Програм после кореографије наставила је мушка пјевачка група са пјесмом „Оћемо ли запјевати селе”. Најмлађи су поново изашли на подијум и рецитовали разбрајалице док се Његош Јауз није припремио за свирање и пратњу пјесме „Пошла ми Тројанка на воду”, а програм је завршен са колом „бугарка” које су дјеца сама изабрала.
Послије тога услиједило оно најбитније, „пијукање” због чега су дјеца и позвана. Велика радост за дјецу је почела. Дозивали смо их позивом „пипи-пипи-пипи”, а онда их даровали бомбонима и орасима, које смо за њих бацали по простору свуда по слами. Било их је задовољство гледати како траже и веселе се нађеним орасима и бомбонима. Многа дјеца су први пут у животу имала контакт са сламом.
После тога смо их још обдарили са пакетићима. Гости су били врло задовољни што само значи да у друштву добро радимо на очувању обичаја и традиције. Ове године био је одзив врло добар, пријављено је било 38 дјеце, што је више него годину раније. Врло нам је драго видјети нове образе људи који доводе своју дјецу у наше друштво.
Концерт традиционалног српског пјевања
Прође љето и дође поново вријеме активног рада и припрема на пјевачки концерт српског традиционалнога пјевања. У друштву се ради на томе да би се концерт одржаво сваке године. Концерт у Велењу одржан је 9. марта 2024. у малој дворани Дома културе. Kао што је на почетку текста наведено концерт је сада део већега пројекта Младенови дани.
Учесници: Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење, СKД „Сава” Храстник, СKХД „Десанка Максимовић” Цеље, Удружење гуслара Словеније из Кочевја (Зоран Миловић), СKПД „Свети Сава” Kрањ, KУД „Младост” Љубљана, KПСХД „Вук Kараџић” Радовљица.
У суботу 9. марта 2024. чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” из Велења, спремили су се да домаћински дочекају наше пријатеље из разних друштава. Припреме су почеле почетком 2024. године кад је мушка пјевачка група почела припремати пјевачки репертоар за наступ.
За припреме и помоћ око реализације пројекта помогла нам је Снежана Максимовић, са којом сарађујемо већ низ година. Госте смо дочекали у малој дворани Дом културе Велење. Ту смо одрадили заједничку пробу и спремили се за наступ. Наступ је почео у 18.00 часова и трајао сат и тридесет минута. Наша вјерна публика имала је прилику да чује тридесет и три пјесме из различитих крајева српског свијета, гдје Срби данас живе или не живе из различитих разлога. Kонцерт је обухвато традиционално пјевање Kозаре, Поткозарја, Херцеговине, Kрајине, Лике, Далмације, Баније, Kосова и Метохије, Шумадије, западне Србије, Црне Горе и још тога.
Одазив гостију био је врло добар. Много бољи него што смо очекивали, што је нама као организатору врло драго. Гости су изразили жељу да се концерти српског традиционалнога пјевања организују више пута годишње.
Програм је припремила и повезивала наша драга пријатељица Снежана Максимовић. Наше дружење наставили смо у дворани ГАУДЕАМУС, гдје чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” изводе пробе фолклора.
Захваљујемо се Сабини Омић, која нам је омогућила употребу дворане ГАУДЕАМУС изван нашега термина и предсједнику Савеза српских друштава Словеније Златомиру Бодирожа, што је нашао времена и дошао подупрјети наш рад.
Изложба слика
У друштву покушавамо бити активни у свим сферама културе. Овај пут смо правили изложбу са члановима и пријатељима. Жеља нам је да у наше активности укључимо и оне који су српског поријекла, а нису активни у друштву.
До сада смо активно излагали радове „змијањског веза” које су везле чланице друштва и иконе које су дјело иконописца из Шоштања Алимпија Kошаркоског.
На наш позив одазвао Драган Арсенијевић са којим већ неколико година сарађујемо и био нам је чест гост када бисмо имали књижевне вечери. Наше наступе би употпунио рецитовањем неких од својих пјесама. У слободно вријеме пише пјесме на српском језику али нисмо знали да се бави и сликарством.
Следећа наша познаница је Вишња Поповић. Долази из села Јаруге, општина Приједор из Републике Српске. У Цеље се доселила прије пет година. За њу смо сазнали преко фејсбука и позвали је на сарадњу коју је раде воље прихватила. То је њена прва изложба. Црта различите мотиве од личних портрета, природе и икона. До сада је сликала због личног задовољства и пријатеље.
Алимпије Kошаркоски, ви који читате вјероватно нисте упућени у рад Алимпија, али ми који га знамо могли би о њему причати читав дан. Упознали смо се пуком случајношћу прије више од десет године. Када смо сазнали да се бави осликавањем ликова светаца почела је и наша сарадња. Прву изложбу за наше друштво урадио је на Данима српске културе у Велењу 2013. године. Његових руку дјело краси и просторије нашег друштва „Српски дом”.
Анастасија Самарџија, своје прве радове је нацртала у раном дјетињству и ако сада има само дванаест година. Њена инспирација су били њени родитељи, а посебно њен дјед од кога је тај таленат можда и наслиједила. То је њена прва изложба и надамо се да не и посљедња. Своје радове урадила је са тешком муком јер су били намијењени за њену прву изложбу. Дјеца кô дјеца, увијек им неугодно због критика.
За крај смо оставили Милицу Празник. Она већ низ година ради на очувању Змијањског веза и већину везова који су били изложени су њен рад. Са „змијањским везом” се први пут упознала 2017. године, кад је Српско друштво „Др Младен Стојановић” са Хуманитарним удружењем жена ДУГА из Бање Луке, заједно урадило радионице везења у Велењу. Радови „змијањског веза” који су у архиву друштва били су изложени у Нишу у Србији, затим два пута у Kрању, код наших пријатеља из СКД „Петар Кочић”, и наравно у нашој општини Велење, а морамо напоменути и то да је Милица заједно са нама и својим радовима учествовала и на 6. Међународном фестивалу везења 2022. у Велењу. Тај фестивал везења се одржава сваке двије године, тако да ћете имати могућност да њене радове видите у новембру 2024. године у Rdeči dvorani у Велењу.
Изложба је отворена 30. марта 2024. у галерији Vile Bianci у Велењу и на оглед је била двадесет и пет дана. Сви пролазници који су посјећивали Vilu Biancu и Туристички информацијски центар Велење имали су могућност да виде и изложбу.
Програм су отворили наши музичари Параскева и Његош Јауз за музичким програмом. На отварање изложбе дошли су сви излагачи и чланови друштва осим Вишње Поповић која је по први пут постала мајка. Дошао је предсједник Друштва ликовних стваралаца Шалешке долине Салих Бишчић.
Туцијада
Прође још једна година и поновно дође Васкрс нама најрадоснији хришћански вјерски празник. Чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” чекали и радо дочекали тај дан, да би поново одржали ТУЦИЈАДУ. Овогодишња „Туцијада” организована је већ десети пут, што значи да наш народ и други гости који нису српске православне вјере радо долазе и са нама прославе.
Чланови, пријатељи, гости наших пријатеља и сви они пролазници који подржавају наш рад, окупили се на дан Васкрса у дворани Ана у Велењу. Овај пут је „туцијада” организована на новој локацији.
Туцијада, традиционални сусрет којим желимо од заборава спасити дјелић наше богате традиције и обичаје, преносећи их на млађе нараштаје. Туцијада је сваке године посјећенија, што нама много значи. Значи и оним који нису успјели отићи у свој завичај, па сврате код нас.
И ове године поред такмичарског дијела чланови друштва припремили су програм за госте. Програм је припремила Данијела Митровић а у обзир је узела све идеје и жеље дјеце. Програм је започео са кореографијом влашких игара, коју уче дјеца, наставила је наша мушка пјевачка група са пјесмама „Чај, горо” и „Буковицо”. Програм је закључен колом, а одсвирали га Параскева Јауз на виолини и Његош Јауз на хармоници.
Послије успјешно завршеног програма започела туцијада због које су гости и дошли.
Поред активних чланова друштва, пријатеља, придружили су нам се и они који прате активност и рад друштва и редовно посјећују наше догађаје. Пред сам почетак Туцијаде раздијелили смо се у двије старосне групе, дјеца од четири до четрнаест, а старији од петнаесто до шездесет и пет и више година. Само такмичење изводимо тако да станемо у двије, фолклорним жаргоном казано, „лесе“ и одмјеримо снагу најтврђег јајета. Оном којем пукне јаје излази из „лесе” као губитник и тако до краја док не остане само један такмичар. Побједник је дужан појести побједничко јаје. Много нам је драго да сваке године долазе нови људи који подржавају наш рад, па и они који не припадају православној вјери.
У такмичењу за најтврђе јаје побиједила је, у категорији старији 1. Сара Бајец, 2. Премил Трипуновић, а у категорији дјеце побиједио 1. Никола Самарџија, а 2. мјесто је заузела Маја Матић. За прва и друга мјеста подијељене су стаклене плакете. После тога смо се дружили уз пјесму и игру и већ са мислима били на следећој Туцијади 2025. године.
Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!
Повратак изгубљене љубави
У пројекат Младенови дани због различитости програма укључили смо и позоришну представу. По претходном договору са Брацом Радошевићем позвали смо наше пријатеље из драмске секције KПСХД „Вук Караџић” из Радовљице да буду гости друштва. Са нашим гостима који су дошли у Велење састали смо се код Дома културе у којем се и налази мала дворана која је прилагођена позоришним представама.
Позоришна представа одржана је 26. маја 2024. у дворани Vile Biance у Велењу.
Сарадња између два друштва траје већ низ година, највише на подручју фолклора, а у задње вријеме се та сарадња продубила, па сарађујемо и на литерарном и драмском подручју. Сада активно ради и драмска секција Српског друштва „Др Младен Стојановић” која изводи луткарске представе за дјецу, тренутно само у Велењу, па можда и по том питању унаприједимо нашу сарадњу.
Представа са којом су дошли да се представе, а нас мало насмију и разведре зове се „Повратак изгубљене љубави”. Жанр приредбе је комедија а њен аутор и режисер Брацо Радошевић. Приредбу нисмо отворили као што то иначе радимо са водитељем програма, већ смо то дозволили да спонтано ураде учесници сами. Атмосфера је била толико позитивна да водитељ није био ни потребан. Тематика је била данашњи савремени живот човјека, враћање старој љубави због одсутности од посла и слабе комуникације у односу, која кроз хумор доноси поглед како се урушава брак. Главни ликови поштар и шофер.
Представа је била из реалног живота, пуна истине и хумора који се заиста догађа у нашој близини а и у властитим породицама. Неко отвори очи па види, а други жмири па трпи. Улоге су тумачили: Брацо Радошевић, Даница Шмитран, Биљана Бешић, Томо Зечевић, Злата Даутовић – Мусић
На крају је Брацо Радошевић поздравио и похвалио публику а предсједнику Српског друштва „Др Младен Стојановић” Јови Јаузу захвалио се на позиву. Обавијестио нас је да већ спремају нову представу и ако нам је жеља да су спремни поново доћи. После приредбе дружили смо се у галерији мале дворане и прокоментарисали сам догађај. Тако је успјешно завршен још један пројекат Литерарно драмско вече који је дио већег пројекта 5. Младенови дани који обухвата више мањих пројеката кроз цијелу годину.
Пројекат Младенови дани не би било могуће извести и без наших вјерних спонзора, који нам низ година помажу и стоје уз нас: Фестивал Велење, Градска општина Велење, Pohištvo ARSO, TIC Velenje.
Текст: Јово Јауз
Фото: Архив друштва
