Са Слогом на путовање

Са Слогом на путовање

На Европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону редовно одлазим већ од 2008. године, када је Смотра одржана на Палама, а био сам и 2003. исто тако на Палама. Послије Пала 2008, односно Источног Сарајева, пут ме водио у Темишвар, Брчко, Београд, Чачак, Ниш, Бању Луку, Београд, Беч, Порторож, Бањју Луку, Београд, Нови Сад и ове, 2024. године поново Београд. На та путовања ишао сам са СКПД „Свети Сава” Крањ, КУД „Младост” Љубљана, на задње три Смотре са СКД „Слога” Нова Горица. Свако путовање је на свој начин било интересантно, лијепо, са много лијепих утисака и са великим задовољством.

Ове године сам на позив вођства СКД „Слога” Нова Горица ишао с њима у Београд, на 26. Европску смотру српског фолклора дијаспоре. Радо сам прихватио њихов позив јер међу члановима „Слоге” имам пријатеље са којима се увијек радо сусрећем, а и фолклораши „Слоге” су исто тако фини и са већином имам веома лијеп однос.

На пут смо кренули у раним сатима, већ је наступио 17. мај, а ја сам их сачекао у Љубљани и заједно смо наставили путовање до Београда. На неколико мјеста смо се устављали ради одмора и возача аутобуса а и нас самих. Чак и киша која је ромињала до самог уласка у Србију није омела добро расположење, као да смо били увјерени да ће се ово путовање и учешће на самој Смотри завршити на најљепши начин, на начин који се у СКД „Слога” очекује годинама.

По доласку у Београд оставили смо ствари на рецепцији All in Hostel-a који се налази преко пута старе жељезничке станице, односно тачно насупрот споменика Стефану Немањи. Након тога, с обзиром да смо дошли око десет сати прије подне, а у хостел смо могли ући тек послије дванаест, прошетали смо градом, нешто пригризнули, а Илија Јанковић, предсједник СКД „Слога” и ја отишли смо до МТС дворане (бивша дворана Дома синдиката) гдје је и одржана овогодишња Европска смотра.

Са Звезданом Ђурићем, аутором кореографије коју је „Слога” играла на Смотри, договорено је да се одржи проба у Дому војске Србије, који се налази близу МТС дворане. На проби је била и проф. др Сања Ранковић, која је много помогла око пјевања у кореографији, а пробу фолклораша пратио је оркестар проф. Владимира Милићевића, који је био и аутор музичког аранжмана. Да одмах споменем и Биљану Савић, умјетничког руководиоца у СКД „Слога”, која је водила рачуна и бриге о многочему, не само о томе какав ће бити наступ, јер да би само извођење кореографије било како треба, мора се испоштовати све што је планирано и договорено.

Послије пробе у Дому војске Илија Јанковић, Владе Перендија и ја прошетали смо до хостела, а онда у поподневним сатима отишли до „Београда на води”, гдје смо са великим одушевљењем дивили се свему што је изграђено. За мене лично посебно је импозантна Кула Београда, као и шеталиште поред Саве, а такође и нове зграде које све заједно изгледају тако да човјек мора да се диви тој љепоти.

Другог дана боравка у Београду сви смо отишли до МТС дворане, фолклораши су имали техничку пробу, на пулту за информације узео сам своју новинарску акредитацију, а онда отишао до Ташмајдана, до цркве Светог Марка, гдје сам се поклонио моштима Цара Душана и Патријарха Германа, упалио свијеће, а затим се полако вратио до дворане. У дванаест сати је приређен коктел за званице и представнике друштава. Већ након самог доласка у МТС дворану сусрео сам се са неколико људи из свијета фолклора, које годинама познајем, а Европска смотра је прилика да се барем једном годишње с њима сретнем. На коктелу су се срели многи, већина након годину дана.

У четрнаест сати почела је церемонија отварања 26. Европске смотре српског фолклора дијаспоре, а о самом отварању можете прочитати у другом чланку. И дошло се до првих наступа, првог такмичарског дана. Вољом жријеба одлучено је да такмичарски дио програма отворе чланови СКД „Марибор” из Марибора. Ређали су се наступи, а све је било распоређено у три блока, у првом блоку наступило је осам друштава, а у другом и трећем по седам.

Са великим нестрпљењем очекивали смо излазак на позорницу фолклораша „Слоге”, осим мене ту су били још неки чланови друштва који су ишли са нама, а неки су се придружили тек у Београду. Са великом пажњом пратили смо извођење кореографије „Ја сам српска кћи” – игре и пјесме из Жагубице. На крају смо били веома задовољни и у себи прижељкивали неко од признања.

Након завршетка програма првог такмичарског дана са Илијом Јанковићем кренуо сам према хостелу, а онда се спремали за заједничку вечеру, која је договорена у ресторану „Колиба код Николе”, који се налази на Звездари, мало подаље од хостела, па смо морали ићи аутобусом. Самим уласком у ресторан били смо одушевљени и одмах повјеровали да ће ово бити једно лијепо и незаборавно вече, а тако је и било. Хране и пића на претек, жива музика за свачији укус, поиграло се и коло. Заиста све је било чак и изнад очекивања. Можда би сами фолклораши боље описали атмосферу и амбијент који су потпомогли да све буде за дуго и лијепо сјећање.

Трећег дана боравка у Београду прво смо Илија Јанковић, Владе Перендија и Радмила и Зоран Стојановић отишли до храма Светог Саве, а затим смо се упутили према МТС дворани, гдје је почетак другог такмичарског дана предвиђен за четрнаест сати. И овог дана почетак програма припао је друштвима из Словеније, прво је наступило СКУД „Видовдан” из Љубљане, а одмах из њега и КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице. Игре и пјесме ових друштава такође смо пратили са великом пажњом и одушевљењем, такође вјерујући да могу постићи значајан и велик успјех.

У првом блоку другог такмичарског дана приказано је седам кореографија, а у другом и трећем по шест. Послије завршетка такмичарског дијела програма сви фолклораши и публика упутили су се према Тргу републике гдје је одржана проглашење резултата. Чак ни прохладно вријеме, са повременим ударима Кошаве, па ни оно мало кишице у току церемоније проглашења резултата и затварања Смотре, није пореметило добро расположење свих присутних.

Након подјеле специјалних награда дошло је оно најважније, а то су резултати, прво добитници бронзаних плакета. Водитељ је читао имена, прво од оних са мање бодова, до оних који су освојили највише бодова у сваког категорији плакета. Прво једно друштво, па друго, па треће, па четврто и коначно СКД „Слога” Нова Горица, најзад је дошао и тај годинама очекивани тренутак, тренутак за који је потрошено много труда, зноја, одрицања, често и суза, многи жеља и очекивања, а наравно и материјалних и финансијских средстава. Али све је то једном маху пало у заборав, нико више није мислио на оно што је било и како је било.

Коначно и та са великом жељом и очекивањем, Бронзана плакета, која, не само за фолклораше, него и за све чланове друштва сија као злато. Бронзану плакету, захвалницу за учешће на Смотри и поклон организатора Асоцијације српског фолклора дијаспоре, примиле су Биљана Савић и Гордана Тривуновић, а кад се церемонија завршила сишле су са бине да велику радост подијеле са осталим фолклорашима и члановима друштва, а посебно са Илијом Јанковићем, предсједником СКД „Слога”, који уз остале чланове вођства друштва има такође велике заслуге за овај успјех.

За успјех наздравило се ракијом која је била у поклону, а онда полако кренуло према сусједној улици између Теразија и Кнез Михаилове, гдје смо сачекали аутобус и онда кренули према Словенији. Били су сви већ помало уморни, али у свакоме од њих срце је куцало јаче због свега онога што су доживјели у ова три незаборавна дана у Београду.

Стигли смо у Љубљану, довезли су ме близу стана, поздравио сам се, честитао им велики успјех и пожелио да на идућој, 27. европској смотри српског фолклора дијаспоре тај успјех буде још већи, а надам се да хоће.

подијелите садржај:

  1. Ilija каже:

    Bravo Dule za ovako lep tekst, to mogu napisati samo vrhunski novinari kao što si ti,,

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније