Видовдански завет, свечана академија „Никада не заборави“
Савез српских друштава Словеније ове године, 30. јуна, четврту годину заредом, традиционално организовао је и реализовао Свечану академију поводом Видовдана, са препознатљивим звучним насловом „ВИДОВДАНСКИ ЗАВЕТ – НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ”
Ово изузетно собрање реализовали смо у Парохијском дому Српске православне цркве Светих Ћирила и Методија у Љубљани. Овом приликом и на овом мјесту изражавам велику захвалност СПЦ у Љубљани, оцу Бориславу, на свој пруженој помоћи, пожртвованости и кооперативности у току припреме и реализације овог изузетног програма. Ријеч захвалности упућујем Министарству спољњих послова Републике Србије – Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону за финансијску подршку овога за нас изузетно важног пројекта. Присутност високих званица учинило је организаторима велику част, а сам догађај узвишенијим и значајнијим. Међу присутним били су: Горан Марковић, отправник послова у Амбасади Републике Србије у Љубљани, Биљана Мариловић, министар савјетник у Амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, протојереј Борислав Ливопољац, парох у Љубљани и старјешина храма, Зоран Стевановић, предсједник странке Ресница, Крстан Шућур, потпредсједник Савејта Владе Републике Словеније за непризнате националне заједнице бивше СФРЈ, Илија Јанковић и Стојан Миловић, потпредсједници ССДС и Златомир Бодирожа, предсједник ССДС, представници Српског друштва „Вретено” из Ријеке у Хрватској, представници друштава из Републике Словеније као и други посјетиоци.
На позив водитељке присутнима се обратио Горан Марковић, отправник послова у Амбасади Републике Србије из Љубљане. Горан Марковић је поздравио све присутне у име Амбасаде Републике Србије и захвалио Савезу српских друштава Словеније на организацији Свечане академије поводом Видовдана, највећег и најзначајнијег празника који је дубоко уткан у генетски код и душу нашег народа. У нашем народу, казао је даље Марковић, распрострањено је веровање да се на Видовдан све види, па ми тако данас видимо како је држава Србија ушла у ред успешних земаља света. Данас сведочимо о расту економије и са тим у вези свеукупном расту животног стандарда. На крају је пожелио пуно успјеха Савезу српских друштава Словеније у његовој племенитој мисији његовања српске традиције и културе, што и јесте наш заједнички задатак.
Свечану бесједу говорио је професор др Душко Певуља, редовни професор српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Бањој Луци, модератор и рецитатор професор др Рената Агостини, редовни професор на Академији умјетности – Катедра за глуму и позоришну режију у Бањој Луци, музички дио програма брат и сестра Бојана Пековић на гуслама и Никола Пековић на хармоници. Ови млади, широм свијета, познати умјетници почастили су присутне на крају програма мини концертом са избором познатих нумера из свог богатог стваралачког репертоара. Тиме су изузетно обогатили и учинили незабораван овај дан и дали огроман допринос квалитету програма. Сви присутни своје одушевљење исказали су громогласним дуготрајним аплаузима.
Професор Душко Певуља у својој препознатљивој зналачкој бесједи, на њему својствен начин, између осталог упутио је јасну поруку и опомену да се Косовски завјет не смије заборавити, он обавезује на памћење. То живо дејство Косовског завјета и Видовданске етике јесу темељне одреднице нашег националног идентитета чија свјетлост ево траје више од шест вијекова. Косово око којег је саткана историја српског народа никада се не смије заборавити. Опредијелити се косовски, то значи одрећи се свега што је варљива добит и лакома слава, напустити оно што је доступно за љубав недостижног, цитирајући Његоша „нека буде што бити не може.” Професор Певуља је изузетно увјерљиво, говорио како смо сви ми данас, на нашу велику срећу, свједоци да је светост и данас могућа и доступна, а то нам је својим животом тумачио и показао Блаженопочивши Патријарх наш г-дин Павле. Истински увјерљива, бројним живим примјерима поткријепљена, изузетно духовно обојена бесједа професора Певуље, дубоко је дотакла присутне и остаће у сјећању и памћењу присутних још дуго, дуго.
Врстан модератор програма професор др Рената Агостини својом професионалношћу и умјетничком, глумачком надареношћу повезивала је овај дивни програм узвишено и умјетнички обогаћено. Посебно је то било изразито и примјетно док је рецитовала стихове пјесме Милана Ракића „На Газиместану”, а потом стихове пјесме Алексе Шантића „Ми знамо судбу”. Глумачки таленат и професорско професионално искуство ове младе, врсне умјетнице, а и професорице учинили су да је овај програм добио на узвишености и квалитету какав се, по оцјени присутних, ријетко може видјети. Глумица и професорица је свој задатак обавила изузетно професионално са пуно љубави и препознатљиве емоције.
Млади музичари изузетни умјетници свјетски познати, како рече професор Рената Агостини, „свјетски а наши”, Бојана и Никола Пековић, већ са првим изласком пред присутне пјесмом „Ајте браћо белој цркви” јасно су показали о каквим умјетничким громадама је ријеч. Присутни су остали задивљени и радо чекали нови излазак и нове нумере. Посебан доживљај за памћење изазвали су ови млади људи, брат и сестра, на крају програма својим мини концертом гдје нико од присутних није остао равнодушан и нико није примијетио колико дуго је програм трајао. Сви, баш сви били су јединствени да је потребно овакве програме осмишљавати и овакве врсне амбасадоре наше културе ангажовати када је год то могуће и када год то прилике дозвољавају.
На самом крају како то бива и како ред налаже предсједник Савеза српских друштава Словеније Златомир Бодирожа захвалио је свима који су одвојили дио свог свакоднева и својим присуством потврдили исправност одлуке вођства Савеза српских друштава Словеније да Видовдан има сасвим изузетно мјесто у историји српског народа и да је овакав програм изузетан допринос чувања памћења, јер Видовдан носи у себи тежину и снагу историје, али и надахнуће за будућност. Бодирожа је напоменуо да много више осјећа него може ријечима казати, па због тога је његова бесједа сувишна и само би могла умањити импресије присутних које су им дали ови дивни учесници програма. Свако на свој начин. Све заједно величанствено и незаборавно. Бодирожа је учесницима у знак захвалности и сјећање на овај диван догађај додијелио пригодне захвалнице и на самом крају све заједно позвао на коктел и дружење припремљено у сусједној просторији. Сви заједно наздравили су и уз чашицу и опуштеном братском разговору измјењивали утиске, телефонске бројеве и уговарали нова дружења, понесени овим незаборавним доживљајем обојеним великим историјским, а ништа мање духовним осјећањем.
Текст: Златомир Бодирожа
Фото: Драган Благојевић
