Одлуку о упису српског обичаја породичне славе на листу нематеријалне културне баштине Унеска донео је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа на редовној седници одржаној у Паризу.
Помоћница министра културе и информисања за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Асја Драча Мунтеан рекла је да је упис на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа Унеска од великог значаја за српску културу.
„Улазак на листу за Србију представља изузетну част и престиж, али истовремено значи и обавезу државе чланице да створи неопходне услове за очување нематеријалног наслеђа на својој територији“, рекла је Мунтеан.
Србија је 2010. године ратификовала Унескову Конвенцију о заштити и очувању нематеријалног наслеђа. Исте године почела је примена конвенције и створени су услови да Србија може да предлаже елементе нематеријалног културног наслеђа на Унескову Репрезентативну листу.
За имплементацију конвенције задужено је Министарство културе и информисања, а породичну славу номиновао је за упис на Унескову листу Етнографски музеј у Београду.
Члан Номинационог тима за упис славе у Репрезентативну листу Унеска Марко Стојановић рекао је на представљању у Паризу да је народни обичај прослављања домаћег заштитника под називом слава, или крсно име, обликован у српској средњовековној држави.
„Данашњу обичајно-религиску форму славе практикују и припадници неких мањинских заједница. Значај славе уважава се и на индивидуалном и на општем друштвеном плану, што је штити, одржава и преноси кроз генерације као живо нематеријално наслеђе“, истакао је Стојановић.
Центар за нематеријално наслеђе Етнографског музеја приложио је Унесковој комисији обимну документацију која на најбољи начин указује на значај славе у српском народу, пре свега као симбола заједништва.
Славски обред састоји се из претхришћанских, христијанизованих и хришћанских елемената, што скупа учвршћује религијски и национални идентитет и подржава културну разноликост.
Србија је предложила и коло за упис на Репрезентативну листу нематеријалног наслеђа, које је на разматрању за упис 2015. године. Поред славе и кола, у плану је још номинација. Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије тренутно садржи 27 елемената.
[…] Српско друштво др Младен Стојановић из Велења је 24. новембра 2023 прославило своју крсну славу Мратиндан. Слава је прослављена у кругу чланова друштва у просторијама друштва СРПСКИ ДОМ. Kо што многи не знају, а ми знамо колико је слава важна у српском народу; зато је своје мјесто и нашла на УНЕСЦО-вој листи нематеријалне културне баштине. Опширније о томе можете прочитати на прилогу о Српској… […]
За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније
Ова интернет страница користи колачиће ради побољшања услуга.детаљнијеПРИХВАТИ
Политика странице
Политика приватности - преглед
Ова политика колачића објашњава шта су колачићи и како их користимо. Требали бисте прочитати ову политику да бисте схватили шта су колачићи, како их користимо, врсте колачића које користимо, тј. податке које прикупљамо помоћу колачића и како се те информације користе и како да контролирамо поставке колачића. За додатне информације о томе како користимо, чувамо и чувамо ваше личне податке, погледајте нашу Политику приватности.
Неки колачићи су неопходни да бисте могли да искусите потпуну функционалност наше веб странице. Омогућавају нам да одржавамо сесије корисника и спречавамо било какве претње безбедности. Не прикупљају и не чувају никакве личне податке. На пример, ови колачићи омогућавају вам да се пријавите на свој налог и додате производе у своју корпу и сигурно наручите.
[…] важма у српском народу, зато је своје мјесто и нашла на UNESCO-вој листи нематеријалне културне баштине. Опширније о […]
[…] Српско друштво др Младен Стојановић из Велења је 24. новембра 2023 прославило своју крсну славу Мратиндан. Слава је прослављена у кругу чланова друштва у просторијама друштва СРПСКИ ДОМ. Kо што многи не знају, а ми знамо колико је слава важна у српском народу; зато је своје мјесто и нашла на УНЕСЦО-вој листи нематеријалне културне баштине. Опширније о томе можете прочитати на прилогу о Српској… […]
[…] […]