Председник Савеза српских друштава Словеније о слици заједнице

Председник Савеза српских друштава Словеније о слици заједнице

У Словенији постоји велики број српских организација, мада је свеукупни збир активно укључених људи преко друштава, удружења, савета и савеза по доступним статистичким подацима мањи од десет посто. Проблематика увезивања, међусобног умрежавања, јединствене координације и тиме јачање заједнице за сада остаје идеал.

Редакција Нашег гласа је прикупљала податке у, за сада, две најупечатљивије организације, а то су Савез Срба Словеније и Савез Српских друштава Словеније. У наставку можете прочитати одговоре за које се потрудио Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније.

Господине Бодирожа, у Словенији у последњој деценији често долази до оснивања нових  „кровних“ организација српске заједнице. Како то коментаришете?

На жалост у праву сте. Цитат великана Матије Бећковића са задње странице књиге “О МЕЂУВРЕМЕНУ  И ЈОШ ПОНЕЧЕМУ“ казује :

„Док је у нама била још нека мрвица скромности и стида било нам је неугодно да будемо Нешто. Стид и скромност чинили су нас збуњенима , чак и глупима .Положај, титуле , стандард, не трпе нашу збуњеност  и глупост. Зато смо морали нешто заборавити. А то што смо заборавили је: ко смо, одакле смо, какви смо. Стидећи се тога почели смо измишљати себе трудећи се да постанемо неко други.“

Ове Матијине речи могу дефинисати многе карактере данашњице, иако је  књига  штампана  1998 године. Време у којем живимо на жалост болује од многих подела и деоба на свим нивоима. Деобе у друштву, у породици па и у самом човеку.  Етика човека двадесетог, па ево и двадесетпрвог века, показала се у свој својој огољелости. А ми, шта је са нама? И ми се, очито, уклописмо у ову општу слику света.

За боље разумевање Вашег питања сматрам изузетно важним казати. Савез српских друштава Словеније јесте најстарији Савез  који су прије (за који месец биће)25. година  добровољно основала тада делујућа  регистрована српска друштва у Словенији. Од тада до данас ССДС јесте кровна организација организованих српских друштава Словеније. Трајање је то вредно поштовања. Не треба заборавити ни то време прије 25. година, време док је још буктао отаџбински рат, време хаоса у отаџбини многих наших саплемењака, време када је било равно подвигу казати да си Србин. Није било ваљаних веза са матичном државом. Нису били успостављени дипломатски односи матичне и домицилне државе. Исказали су оснивачи Савеза српских друштава Словеније тада довољно храбрости, а и воље ухватити се у коштац са свим кључним питањима битним за српску националну заједницу. Самоорганизовани без и мало помоћи сами су се сналазили и борили у очувању српског идентитета, утабавали стазе за будућа поколења. Свакако је било успона и посртања у раду нашег Савеза, али смо успешно одолевали. Није требало дуго чекати да проради тај наш синдром који нас прати, синдром диоба и подјела.  Неко време били смо као велика породица. А породица као породица, увек се нађе нека стрина, тетка или већ неко ко бар на језику више зна.  Обзиром да је сав рад волонтерски и нико никога не може ничим задржати, нема ни један инструменат, све је ствар моралне вредности појединца, тада као по правилу појединци оснивају нову организацију и одмах брже боље, исту проглашавају за кровну, ни мање ни више него „кровну“свих Срба у Словенији. После прве, слиједи друга, па трећа и тако све до данас. Није тешко примијетити и неријетко се дешава, скоро по правилу, да је Савез српских друштава Словеније главни кривац за све и да га треба распустити (читај угасити), а друштва која дјелују у оквиру ССДС треба да своје активности пренесу у нову организацију и онда би та организација била то што треба да буде. Тако говоре оснивачи нових кровних организација. Све је јасно и све је нејасно. Нејасно је то и намеће се питање: Како је могуће да нова организација буде другачија, успешнија ако ће је чинити исти људи са истим капацитетом, истим манама и истим врлинама? Значи само се форма замења, а суштина остаје иста. Онда исти убеђују све како се ССДС бави формом, а не суштином. Ако само презујемо обућу и наставимо истим путем , то је све јасно.То што је нејасно последица је недостатка здравог разума. Савез је, ма који и какав био у ствари збир друштава и колико су успешна друштва која га чине, толико је успешан  Савез и обрнуто. Дешава се и то да новонастале организације, одмах после оснивачке скупштине проглашавају себе кровном, упркос чињеници да не окупљају чланова ни близу колико појединачна друштва која су чланови ССДС. Популисти су у налету, флоскуле на сцени. Важно је само да се објављује на друштвеним мрежама, да се обилазе институције и представљају разноразне стратегије, а реализацијом записаног нико не зна ко ће да се бави. Измишља се и лепоречи, а резултата нигде. Како друг Стаљин рече за ОУН „Имају визију, а немају дивизију“. Завршио бих у вези са овим питањем. Имао бих још много тога да кажем, знате 25 година је 25 година. Можда будем казао у одговору на неко друго питање.

На који начин би било могуће окупити, ангажовати и у истом правцу  усмерити све те многобројне савезе, удружења, савете, покрете и странке, које појединачно немају неки нарочит значај?

 Вероватно би много лакше  било окупити и ујединити све те Савезе или удружења да је био другачији приступ од самог почетка. Да ствар буде јаснија неопходно је познавати сам настанак и како је дошло до овакве подељености.  Сви се, вербално, залажу или залажемо за оно против чега нико није. Као што се човечанство од памтивека бори за идеале протв којих нико није, тако се и ми Срби у Словенији сви редом боримо за јединство и нема никога ко је против.  Несрећа је изгледа у борцима против несреће. Ми у ССДС на прву информацију о стварању нове „кровне“организације свих Срба у Словенији донијели смо закључак на седници Извршног одбора, да подржавамо такву иницијативу и да се одричемо позиције „кровне“организације у корист новонастајуће, а ми да се кроз рад наших друштава бавимо искључиво културном делатношћу. Записали смо и да дајемо пуну подршку тој иницијативи о препотребном нам јединству. Чак смо прећутали чињеницу да је та активнос била у пуном замаху, а да ми у ССДС нисмо били службено упознати, упркос чињеници да у чланству имамо највећи број друштава , кроз друштва последично највећи број чланова и наравно активности.  Ја, а и многи други, очекивали смо да ће та нова организација, тада није било дефинисано име,  окупити нове људе, направити организацију коју ћемо сви препознати као кровну  и јасно дефинисати облик сарадње. За разлику добили смо понуду да угасимо ССДС и сва наша друштва укључимо у нову организацију. Забринутост је настала код дијела чланова са дужим  стажом и искуством  у раду друштава и ССДС. То су чланови оснивачи друштава и ССДС.  Требало је да распустимо то што имамо и што смо самоорганизовали и кренемо у непознато. Не бих овдје да износим све те, ни мало пријатне детаље, али камен спотицања била је чињеница да би ту нову организацију, како је представљена, чинили сви који су били прије заједно  у ССДС и привремено још неколико  нових интелектуалаца који немају времена много, али би сада помогли у конституисању.  Већина чланова ССДС није пристала на то. Спорна је била намера о распуштању ССДС. Данас многи тврде да то није тачно, да нико није желео гашење ССДС, а ми имамо и писмену изјаву која то доказује.  Сада је на сцени прича да се у ССДС усидрила група стараца који су жељни функције. Сви добро знају да ССДС кроз друштва окупља далеко највећи број младих и тај број расте. Да је било мало више мудрости и разговора могло се сигурно избјећи ова до сада, усудио бих се казати, највећа подела међу нама Србима у Словенији. Не знам како неки могу кривца тражити у другима када је њиховом појавом и брзоплетошћу настало ово стање које сигурно није добро. Без обзира на све, ми смо свесни да није добро и да је потребно уложити напор  и мудрост за превазилажење ових подела. Та прича како некога не занима шта је било пре, већ само садашње стање.  Наравно да све који су се тек сада појавили не интересује ништа од раније, јер то раније није дио њих. Познат нам је и тај савет, али од неких других. Нисмо очекивали такав однос до прошлости , наше прошлости, од нас самих.Није природно да се сада стално појављују приче као до сад је био потоп, сада васкрсавамо. Нама се очитава несарадња, а стално се заобилази нас. Говори се да се нам нуди рука за сарадњу, а на свим скуповима се промовише ССС, са јасним порукама да су они подржани од стране свих значајних институција државе Србије укључујући и Председника, Цркву, спортисте, привреднике итд.  Можда је то врста застрашивања. Нико не треба заборавити да смо се прије 25 година самоорганизовали у складу са правним редом нове нам домовине  и преживјели. Преживјећемо и даље и ако нас сви заобиђу. Треба времену дати време.

ФОТО: Наш глас

Каква је улога Савеза српских друштава Словеније у остваривању бољих услова за српску заједницу?

 Савез српских друштава Словеније своју улогу остварује кроз активности својих друштава. Те активности заиста су бројне и немогуће их је побројати. Са друге стране ССДС је активно учествовао у доношенју Декларације Р. Словеније о положају народних скупности припадников народов некдање СФРЈ у Р. Словенији. Редовно смо са осталим непризнатим заједницама  чланови Савета владе конституисаног на основама Декларације. ССДС је био организатор мирних протеста  против бомбардовања СР Југославије 1999 године гдје је било присутно преко 20 000  грађана. Као кровна организација  учествовали смо на бројним скуповима у институцијама Р. Словеније када је било говора о нерешеном питању статуса националне мањине наше националне заједнице. Неколико друштава је реализовало  значајне хуманитарне акције за своје угрожене чланове. ССДС  је био организатор  сакупљања хуманитарне помоћи у време катастрофалних поплава 2014 године.  Та акција је многоструко превазишла сва очекивања.  Препознатљиве су наше културне манифестације са којима  нашу националну заједницу представљамо у позитивном светлу. Сваке године неколико стотина младих чланова наших друштава из Словеније организовано кроз културну размену посети Р. Србију и Р. Српску. Исто тако велики број младих из Р. Србије и Р. Српске борави код својих вршњака у нашим друштвима широм Р. Словеније. Угошћавали смо, и још увек то чинимо, изузетне признате културне раднике и ствараоце из Србије и Републике Српске. Све су то активности са којима нашим сународњацима дајемо могућност задовољавања њихових културних потреба, а нашу националну заједницу представљамо у позитивном светлу словеначкој јавности. Седам друштава чланова ССДС има Статус друштва које дјелује у јавном интересу на подручју културе у Р. Словенији. Тај статус додељује Министарство културе Словеније. Заиста то су само неке, један мањи део, активности које наша друштва традиционално спроводе.

Да ли је тренутни рад Савеза Срба Словеније и Савеза српских друштава Словеније усклађен или се ради о потпуно неодвисним организацијама?

На жалост не постоји потребна сарадња. Код ССС постоји потреба да себе афирмишу као лидери и како сам већ раније казао стално понављају да је ССДС деструктиван, неспособан и шта све не, а са друге стране би да преузму сва друштва која су ти, по њима ,неспособњаковићи довели до тога да имају потенцијал са којим би они сада да се поносе и себе промовишу. Никако се не могу отети утиску и питању која су друштва они основали и програмски оспособили за било које пројекте. То ме подсећа на оца који каже „Дајте ви мени право дете, па ћете видети какав ћу ја бити отац.“  Сада су наши чланови наивни и не виде, не знају шта им ваља чинити. Требају некога да их избави из ропства. Није нам доста већ постојећи подела, па сада се делимо додатно на старе и младе. Ови млади треба, по њихово, да напусте своју постојећу базу јер смо ми стари и они не треба да су са нама. Ми смо у друштвима и у ССДС увек били и јесмо отворени за све генерације. Нашој омладини смо пружали максималну могућу подршку. Вероватно у толиком броју и долазе код нас што препознају  све то.Знамо, свесни смо да су наше потребе далеко веће, али ми наше коло вијемо колико је снаге у нама. Међугенерациски суживот и разумевање јесте засигурно врлина наших предака и нешто што је препознатљиво код нас и чиме се дичимо. Не држи нико никога на узици. Сви су слободни да одлуче где им је место. Штета заиста, велика штета што се таквим начином све више удаљавамо. Сигуран сам да је постојало мало више воље,  мање осуђивања и прозивања да би данас јаз био мањи. Штета за све нас као заједницу.

Председниче, реците нам за за крај овог прилога, која је ваша порука читаоцима?

Много тога бих да поручим, а све ћу казати цитирајући Блаженопочившег Патријарха нашега Павла: 

„Будимо људи“

Обзиром да је ускоро и крај године нека ми буде дозвољено пожелети свима све само добро и радост у години која долази и да не доживите ни један тренутак којег не би желели да се сећате.

ОВДЕ можете прочитати како ову проблематику види Марко Сладојевић, председник ИО Савеза Срба Словеније.

подијелите садржај: