Predsednik Saveza srpskih društava Slovenije o slici zajednice

Predsednik Saveza srpskih društava Slovenije o slici zajednice

U Sloveniji postoji veliki broj srpskih organizacija, mada je sveukupni zbir aktivno uključenih ljudi preko društava, udruženja, saveta i saveza po dostupnim statističkim podacima manji od deset posto. Problematika uvezivanja, međusobnog umrežavanja, jedinstvene koordinacije i time jačanje zajednice za sada ostaje ideal.

Redakcija Našeg glasa je prikupljala podatke u, za sada, dve najupečatljivije organizacije, a to su Savez Srba Slovenije i Savez Srpskih društava Slovenije. U nastavku možete pročitati odgovore za koje se potrudio Zlatomir Bodiroža, predsjednik Saveza srpskih društava Slovenije.

Gospodine Bodiroža, u Sloveniji u poslednjoj deceniji često dolazi do osnivanja novih  „krovnih“ organizacija srpske zajednice. Kako to komentarišete?

Na žalost u pravu ste. Citat velikana Matije Bećkovića sa zadnje stranice knjige “O MEĐUVREMENU  I JOŠ PONEČEMU“ kazuje :

„Dok je u nama bila još neka mrvica skromnosti i stida bilo nam je neugodno da budemo Nešto. Stid i skromnost činili su nas zbunjenima , čak i glupima .Položaj, titule , standard, ne trpe našu zbunjenost  i glupost. Zato smo morali nešto zaboraviti. A to što smo zaboravili je: ko smo, odakle smo, kakvi smo. Stideći se toga počeli smo izmišljati sebe trudeći se da postanemo neko drugi.“

Ove Matijine reči mogu definisati mnoge karaktere današnjice, iako je  knjiga  štampana  1998 godine. Vreme u kojem živimo na žalost boluje od mnogih podela i deoba na svim nivoima. Deobe u društvu, u porodici pa i u samom čoveku.  Etika čoveka dvadesetog, pa evo i dvadesetprvog veka, pokazala se u svoj svojoj ogoljelosti. A mi, šta je sa nama? I mi se, očito, uklopismo u ovu opštu sliku sveta.

Za bolje razumevanje Vašeg pitanja smatram izuzetno važnim kazati. Savez srpskih društava Slovenije jeste najstariji Savez  koji su prije (za koji mesec biće)25. godina  dobrovoljno osnovala tada delujuća  registrovana srpska društva u Sloveniji. Od tada do danas SSDS jeste krovna organizacija organizovanih srpskih društava Slovenije. Trajanje je to vredno poštovanja. Ne treba zaboraviti ni to vreme prije 25. godina, vreme dok je još buktao otadžbinski rat, vreme haosa u otadžbini mnogih naših saplemenjaka, vreme kada je bilo ravno podvigu kazati da si Srbin. Nije bilo valjanih veza sa matičnom državom. Nisu bili uspostavljeni diplomatski odnosi matične i domicilne države. Iskazali su osnivači Saveza srpskih društava Slovenije tada dovoljno hrabrosti, a i volje uhvatiti se u koštac sa svim ključnim pitanjima bitnim za srpsku nacionalnu zajednicu. Samoorganizovani bez i malo pomoći sami su se snalazili i borili u očuvanju srpskog identiteta, utabavali staze za buduća pokolenja. Svakako je bilo uspona i posrtanja u radu našeg Saveza, ali smo uspešno odolevali. Nije trebalo dugo čekati da proradi taj naš sindrom koji nas prati, sindrom dioba i podjela.  Neko vreme bili smo kao velika porodica. A porodica kao porodica, uvek se nađe neka strina, tetka ili već neko ko bar na jeziku više zna.  Obzirom da je sav rad volonterski i niko nikoga ne može ničim zadržati, nema ni jedan instrumenat, sve je stvar moralne vrednosti pojedinca, tada kao po pravilu pojedinci osnivaju novu organizaciju i odmah brže bolje, istu proglašavaju za krovnu, ni manje ni više nego „krovnu“svih Srba u Sloveniji. Posle prve, slijedi druga, pa treća i tako sve do danas. Nije teško primijetiti i nerijetko se dešava, skoro po pravilu, da je Savez srpskih društava Slovenije glavni krivac za sve i da ga treba raspustiti (čitaj ugasiti), a društva koja djeluju u okviru SSDS treba da svoje aktivnosti prenesu u novu organizaciju i onda bi ta organizacija bila to što treba da bude. Tako govore osnivači novih krovnih organizacija. Sve je jasno i sve je nejasno. Nejasno je to i nameće se pitanje: Kako je moguće da nova organizacija bude drugačija, uspešnija ako će je činiti isti ljudi sa istim kapacitetom, istim manama i istim vrlinama? Znači samo se forma zamenja, a suština ostaje ista. Onda isti ubeđuju sve kako se SSDS bavi formom, a ne suštinom. Ako samo prezujemo obuću i nastavimo istim putem , to je sve jasno.To što je nejasno posledica je nedostatka zdravog razuma. Savez je, ma koji i kakav bio u stvari zbir društava i koliko su uspešna društva koja ga čine, toliko je uspešan  Savez i obrnuto. Dešava se i to da novonastale organizacije, odmah posle osnivačke skupštine proglašavaju sebe krovnom, uprkos činjenici da ne okupljaju članova ni blizu koliko pojedinačna društva koja su članovi SSDS. Populisti su u naletu, floskule na sceni. Važno je samo da se objavljuje na društvenim mrežama, da se obilaze institucije i predstavljaju raznorazne strategije, a realizacijom zapisanog niko ne zna ko će da se bavi. Izmišlja se i leporeči, a rezultata nigde. Kako drug Staljin reče za OUN „Imaju viziju, a nemaju diviziju“. Završio bih u vezi sa ovim pitanjem. Imao bih još mnogo toga da kažem, znate 25 godina je 25 godina. Možda budem kazao u odgovoru na neko drugo pitanje.

Na koji način bi bilo moguće okupiti, angažovati i u istom pravcu  usmeriti sve te mnogobrojne saveze, udruženja, savete, pokrete i stranke, koje pojedinačno nemaju neki naročit značaj?

 Verovatno bi mnogo lakše  bilo okupiti i ujediniti sve te Saveze ili udruženja da je bio drugačiji pristup od samog početka. Da stvar bude jasnija neophodno je poznavati sam nastanak i kako je došlo do ovakve podeljenosti.  Svi se, verbalno, zalažu ili zalažemo za ono protiv čega niko nije. Kao što se čovečanstvo od pamtiveka bori za ideale protv kojih niko nije, tako se i mi Srbi u Sloveniji svi redom borimo za jedinstvo i nema nikoga ko je protiv.  Nesreća je izgleda u borcima protiv nesreće. Mi u SSDS na prvu informaciju o stvaranju nove „krovne“organizacije svih Srba u Sloveniji donijeli smo zaključak na sednici Izvršnog odbora, da podržavamo takvu inicijativu i da se odričemo pozicije „krovne“organizacije u korist novonastajuće, a mi da se kroz rad naših društava bavimo isključivo kulturnom delatnošću. Zapisali smo i da dajemo punu podršku toj inicijativi o prepotrebnom nam jedinstvu. Čak smo prećutali činjenicu da je ta aktivnos bila u punom zamahu, a da mi u SSDS nismo bili službeno upoznati, uprkos činjenici da u članstvu imamo najveći broj društava , kroz društva posledično najveći broj članova i naravno aktivnosti.  Ja, a i mnogi drugi, očekivali smo da će ta nova organizacija, tada nije bilo definisano ime,  okupiti nove ljude, napraviti organizaciju koju ćemo svi prepoznati kao krovnu  i jasno definisati oblik saradnje. Za razliku dobili smo ponudu da ugasimo SSDS i sva naša društva uključimo u novu organizaciju. Zabrinutost je nastala kod dijela članova sa dužim  stažom i iskustvom  u radu društava i SSDS. To su članovi osnivači društava i SSDS.  Trebalo je da raspustimo to što imamo i što smo samoorganizovali i krenemo u nepoznato. Ne bih ovdje da iznosim sve te, ni malo prijatne detalje, ali kamen spoticanja bila je činjenica da bi tu novu organizaciju, kako je predstavljena, činili svi koji su bili prije zajedno  u SSDS i privremeno još nekoliko  novih intelektualaca koji nemaju vremena mnogo, ali bi sada pomogli u konstituisanju.  Većina članova SSDS nije pristala na to. Sporna je bila namera o raspuštanju SSDS. Danas mnogi tvrde da to nije tačno, da niko nije želeo gašenje SSDS, a mi imamo i pismenu izjavu koja to dokazuje.  Sada je na sceni priča da se u SSDS usidrila grupa staraca koji su željni funkcije. Svi dobro znaju da SSDS kroz društva okuplja daleko najveći broj mladih i taj broj raste. Da je bilo malo više mudrosti i razgovora moglo se sigurno izbjeći ova do sada, usudio bih se kazati, najveća podela među nama Srbima u Sloveniji. Ne znam kako neki mogu krivca tražiti u drugima kada je njihovom pojavom i brzopletošću nastalo ovo stanje koje sigurno nije dobro. Bez obzira na sve, mi smo svesni da nije dobro i da je potrebno uložiti napor  i mudrost za prevazilaženje ovih podela. Ta priča kako nekoga ne zanima šta je bilo pre, već samo sadašnje stanje.  Naravno da sve koji su se tek sada pojavili ne interesuje ništa od ranije, jer to ranije nije dio njih. Poznat nam je i taj savet, ali od nekih drugih. Nismo očekivali takav odnos do prošlosti , naše prošlosti, od nas samih.Nije prirodno da se sada stalno pojavljuju priče kao do sad je bio potop, sada vaskrsavamo. Nama se očitava nesaradnja, a stalno se zaobilazi nas. Govori se da se nam nudi ruka za saradnju, a na svim skupovima se promoviše SSS, sa jasnim porukama da su oni podržani od strane svih značajnih institucija države Srbije uključujući i Predsednika, Crkvu, sportiste, privrednike itd.  Možda je to vrsta zastrašivanja. Niko ne treba zaboraviti da smo se prije 25 godina samoorganizovali u skladu sa pravnim redom nove nam domovine  i preživjeli. Preživjećemo i dalje i ako nas svi zaobiđu. Treba vremenu dati vreme.

FOTO: Naš glas

Kakva je uloga Saveza srpskih društava Slovenije u ostvarivanju boljih uslova za srpsku zajednicu?

 Savez srpskih društava Slovenije svoju ulogu ostvaruje kroz aktivnosti svojih društava. Te aktivnosti zaista su brojne i nemoguće ih je pobrojati. Sa druge strane SSDS je aktivno učestvovao u donošenju Deklaracije R. Slovenije o položaju narodnih skupnosti pripadnikov narodov nekdanje SFRJ u R. Sloveniji. Redovno smo sa ostalim nepriznatim zajednicama  članovi Saveta vlade konstituisanog na osnovama Deklaracije. SSDS je bio organizator mirnih protesta  protiv bombardovanja SR Jugoslavije 1999 godine gdje je bilo prisutno preko 20 000  građana. Kao krovna organizacija  učestvovali smo na brojnim skupovima u institucijama R. Slovenije kada je bilo govora o nerešenom pitanju statusa nacionalne manjine naše nacionalne zajednice. Nekoliko društava je realizovalo  značajne humanitarne akcije za svoje ugrožene članove. SSDS  je bio organizator  sakupljanja humanitarne pomoći u vreme katastrofalnih poplava 2014 godine.  Ta akcija je mnogostruko prevazišla sva očekivanja.  Prepoznatljive su naše kulturne manifestacije sa kojima  našu nacionalnu zajednicu predstavljamo u pozitivnom svetlu. Svake godine nekoliko stotina mladih članova naših društava iz Slovenije organizovano kroz kulturnu razmenu poseti R. Srbiju i R. Srpsku. Isto tako veliki broj mladih iz R. Srbije i R. Srpske boravi kod svojih vršnjaka u našim društvima širom R. Slovenije. Ugošćavali smo, i još uvek to činimo, izuzetne priznate kulturne radnike i stvaraoce iz Srbije i Republike Srpske. Sve su to aktivnosti sa kojima našim sunarodnjacima dajemo mogućnost zadovoljavanja njihovih kulturnih potreba, a našu nacionalnu zajednicu predstavljamo u pozitivnom svetlu slovenačkoj javnosti. Sedam društava članova SSDS ima Status društva koje djeluje u javnom interesu na području kulture u R. Sloveniji. Taj status dodeljuje Ministarstvo kulture Slovenije. Zaista to su samo neke, jedan manji deo, aktivnosti koje naša društva tradicionalno sprovode.

Da li je trenutni rad Saveza Srba Slovenije i Saveza srpskih društava Slovenije usklađen ili se radi o potpuno neodvisnim organizacijama?

Na žalost ne postoji potrebna saradnja. Kod SSS postoji potreba da sebe afirmišu kao lideri i kako sam već ranije kazao stalno ponavljaju da je SSDS destruktivan, nesposoban i šta sve ne, a sa druge strane bi da preuzmu sva društva koja su ti, po njima ,nesposobnjakovići doveli do toga da imaju potencijal sa kojim bi oni sada da se ponose i sebe promovišu. Nikako se ne mogu oteti utisku i pitanju koja su društva oni osnovali i programski osposobili za bilo koje projekte. To me podseća na oca koji kaže „Dajte vi meni pravo dete, pa ćete videti kakav ću ja biti otac.“  Sada su naši članovi naivni i ne vide, ne znaju šta im valja činiti. Trebaju nekoga da ih izbavi iz ropstva. Nije nam dosta već postojeći podela, pa sada se delimo dodatno na stare i mlade. Ovi mladi treba, po njihovo, da napuste svoju postojeću bazu jer smo mi stari i oni ne treba da su sa nama. Mi smo u društvima i u SSDS uvek bili i jesmo otvoreni za sve generacije. Našoj omladini smo pružali maksimalnu moguću podršku. Verovatno u tolikom broju i dolaze kod nas što prepoznaju  sve to.Znamo, svesni smo da su naše potrebe daleko veće, ali mi naše kolo vijemo koliko je snage u nama. Međugeneraciski suživot i razumevanje jeste zasigurno vrlina naših predaka i nešto što je prepoznatljivo kod nas i čime se dičimo. Ne drži niko nikoga na uzici. Svi su slobodni da odluče gde im je mesto. Šteta zaista, velika šteta što se takvim načinom sve više udaljavamo. Siguran sam da je postojalo malo više volje,  manje osuđivanja i prozivanja da bi danas jaz bio manji. Šteta za sve nas kao zajednicu.

Predsedniče, recite nam za za kraj ovog priloga, koja je vaša poruka čitaocima?

Mnogo toga bih da poručim, a sve ću kazati citirajući Blaženopočivšeg Patrijarha našega Pavla: 

„Budimo ljudi“

Obzirom da je uskoro i kraj godine neka mi bude dozvoljeno poželeti svima sve samo dobro i radost u godini koja dolazi i da ne doživite ni jedan trenutak kojeg ne bi želeli da se sećate.

OVDE možete pročitati kako ovu problematiku vidi Marko Sladojević, predsednik IO Saveza Srba Slovenije.

podijelite sadržaj:

  1. Ilija kaže:

    Bravo za predsednika Saveza Srpskih društava Slovenije, njegove besede su plod dugogodišnjeg iskustva i poštovanja do svih drugih koji su nešto uradili za Srpski narod u Republiki Sloveniji. Bodiroža je bio krajnje blag i korektan do presednika SSS, ako se samo setimo njegovih izrečenih reči na Skupštini SSDS u Ljubljani, od toga da smo mi dezerteri, neznalice itd,,,kako da mi sutra verujemo takvom čoveku,,,??? lep pozdrav

  2. Srbenda kaže:

    Jadan je savez koji pored toliko intelektualaca i učenih ljudi u Sloveniji vode raznorazne neznalice kojima se društva raspadaju i od kojih je stvoreno već nekoliko novih društava. Smešno je ako gledamo ko vodi oba saveza i pomisliti, da jedan šofer može biti kompetentniji od jednog uglednog pravnika. Vreme će pokazati ko je bio u pravu.

    • Ranko kaže:

      Vreme će pokazati, jedino si to utrefio Srbendo. Plitak je tvoj um, ako misliš da od profesionalnog opredeljenja zavisi čovečnost. Kada kažeš „šofer“ misliš na vlasnika preduzeća koje se bavi međunarodnim transportom?
      Šofer se pokazao u proteklih 20 godina jako dobro.
      Možda će i pravnik uraditi nešto dobro, videćemo.
      Ne valja im obojici samo što se dele, razjedinjuju umesto da udružuju i jate,

  3. ostoja.šobot@gmail.com kaže:

    Ostoja Šobot
    Dragi moji Srbi! Srdačno vas pozdravljam širom Slovenije, nevezano u kojem društvu ili udruženju djelujete. Naravno i one koji nisu ni u kom društvu. Zvanična izvješća u Sloveniji su štura ili netačna o broju Srba koji žive tu, da li državljani ili kao privremeni. Mi, međutim znamo da nas je oho ho preko šesdeset hiljada duša. To je impozantna brojka, i našu domiciljnu domovinu mora biti sramota da ni ne razmatra status nacionalne srbske zajednice u Sloveniji. Kao demokratska republika EU u vezi toga povrjeđuje mnoge zakone, pravila, povelje i na kraju i sam ustav. Moram priznati da nisam upućen, da li je ikad iko podnio službeni zahtjev ili molbu za razmatranje našeg statusa. Nama, Srbima u Sloveniji, status je od izuzetnog značaja. Ko ima uvid u budžetsko financiranje italijanske i mađarske nacionalne manjine, biće mu jasno zašto je to i za nas toliko značajno, jer to su pozamašna sredstva. Znam da mi je uvod bio opširan, ali moralo je tako.
    Srbi u Sloveniji ne smijemo sebi dozvoliti da nam se razvodni ili usahne identitet. A to će se desiti ako ozbiljno ne posvetimo sveobuhvatnu pažnju kulturi. Jednom riječju, kulturno-umjetničkoj djelatnosti. Ne smijemo se posvećivati samo tradicionalnim igrama i pjevanju. Identitet je mnogo širi pojam. Za sve te aktivnosti nije dovoljan samo amaterski volunterski rad. Potrebni su nam i profesionalni kulturno-umjetnički izvođači, a to nam iziskuje veće financijske izdatke. Ta sredstva po pravilu moraju izdvajati naša matična i zavičajna država i po demokratskim načelima naša domiciljna država. Da bi se to realizovalo potrebni su bilateralni međudržavni dogovori. Prije tih bilateralnih odnosa, neophodan je i glas srbske manjinske zajednice. Naših šesdeset hiljada glasova treba državnoj delegaciji prezentovati naša izabrana ekipa, jer ni jedna država ne može pregovarati sa svakim pojedinačno. Eh, šta ćemo sad. Zbog naše sujete Srbi u Sloveniji smo izgubili osjećaj sabornosti, što znači da nismo u stanju nikome povjeriti ko će nas predstavljati.
    Nedavno sam bio na sjednici Nacionalnog Savjeta Srba Slovenije i Saveza Srba Slovenije. Pozitivno sam bio iznenađen kada su se dobrovoljno udružili i izglasali Savez Srba Slovenije da vodi i kooridinira djelatnosti ta dva udruženja. Sljedeći dan je službeno boravilo tročlano predsjedništvo BiH, pa je u kulturnom centru parohijskog doma SPC. bio gost srpski član predsjedništva g. Milorad Dodik. Tu sam bio prisutan, te u neposrednom i prijatnom ćeskanju, izjavio je da je radostan kad se Srbi udružuju. Kamo sreće da tako bude i u buduće Svako dobro.

    • Branislav kaže:

      Ne poznajem situaciju u Sloveniji kada je naš narod u pitanju, znam da su Srbi u Sloveniji prvi u autoasimilaciji u odnosu na sve druge Srbe po drugim zemljama.Žalosno, samo primjer jezika, davanja imena djeci itd.Znam da smo jako nedokzan, tvrdoglav, svojeglav narod…uopšte.Nadati se da će isplivati neko od pametnih, rodoljubivih, radnih..sa dovoljno jakim autoritetom da ujedini sve zajednice, organizacije pod jedan krov.Jer kako kaže naš narod“ više ćaća kilavija djeca“.Pozdrav i svako dobro id Srbina iz Austrije

    • Jedan od članova SKD N Mesto kaže:

      Bravo ovo je zaista pravi komentar i konstatacija netreba staroj gardi biti žao ako izgube poneku funkciju kada nijesu uspjeli izboriti status nacionalne manjine za 25 godina pa dajmo dozvoliti nekome ko to bar pokušava učiniti . Bili ste dobri samo u dijelu vašeg rada ali to nije dovoljno za srbsku zajednicu u Sloveniji

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Za odbacivanje neželjenih sadržaja koristimo Akismet. Opširnije

error: Sadržaj je zaštićen.