Видовдански завет у Словенији као симбол уједињења
Савез српских друштава Словеније и Савез Срба Словеније одржали су у недељу 27. јуна у Парохијском дому у Љубљани, академију посвећену Видовдану. Академији су присуствовали, поред великог броја посетилаца и представници Амбасаде Србије у Словенији, наставници српске допунске школе у Словенији и представници српских друштава из Словеније. Стигли су Срби из Копра, Постојне, Марибора, Лендаве, Крања и осталих словеначких градова у којима живи око 50.000 Срба. Присутнима се на академији обратио Проф. др Душко Певуља, са Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци. Душко Певуља је присутнима говорио о значају Видовдана за српски народ али и о односу српског народа према Видовданском завету данас. Професор Певуља посебно је указао на важност јединства српског народа. У име организатора присутнима су се обратили председници два Савеза, Златомир Бодирожа, председник Српских друштава Словеније и Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније. Златомир Бодирожа поздравио је присутне и указао на важност јединственог наступа Срба у Словенији. Бодирожа је посебно нагласио да га радује што су друштва јединствено наступила на овај веома битан дан. Златомир Бодироза нагласио је да очекује да ова академија буде само прва манифестација коју су заједничким снагама, јединствено организовала скоро сва српска друштва у Словенији. Владимир Кокановић захвалио се г. Бодирожи на иницијативи и захвалио свим присутнима на присуству. Кокановић је посебно истакао да данас Срби у Словенији указују на дискурс, врло свесно наметнут да су Срби дубоко подељен народ. Овом академијом доказујемо да смо Срби јединствени око најважнијих националних питања. Владимир Кокановић нагласио је да ће Срби заједно радити на очувању српске традиције и културе као и да ће се заједно, раме уз раме борити да Срби у Словенији постану, уместо народ по себи – народ за себе!
Програм је веома професионално водила Снежана Максимовић која је почела данашњу прославу са певањем познате српске песме “Фала Богу, фала јединоме”. Програм је свирањем на гусли допунио млади гуслар Давид Радишић са песмом о Видовдану. Незаборавне речи о Видовдану рецитирала је Снежана Максимовић: “Видовдан је празник који је у календару исписан црвеним словима. Црвеним од крви косовских мученика.
Пред светињом овога празника и пред величином жртве ових Божијих угодника треба заћутати, јер не постоје речи људске којима се они могу описати. Побожно и молитвено ћутање чује се боље и јасније од речи. Но, наша хришћанска душа и наше срце кроз које тече крв ових наших светих предака има потребу да макар са пар немоштих и скромних речи принесе благодарност Богу и бескрајну захвалност нашим светим прецима на њиховом подвигу који је постао наш народни завет, наше светило, наш крсташ барјак који следимо од те славне 1389. године када смо се као народ уписали у књигу живих.« Славећи Видовдан, славећи Светог Кнеза Лазара и Свете косовске мученике, славимо победу живота над смрћу. Да ли треба и говорити о лепотама предела Косова и Метохије?! Не би се могло лако рећи да су нам други крајеви наше земље лепши од ових косовских и метохијских, са њиховим пољима и шумама, са бреговима и планинама, са њивама и виноградима, и више од свега са небоземним лепотама косовско-метохијских манастира и њиховим непролазним лепотама фресака и икона. Све је на Косову и Метохији својеврсни метох небеске лепоте, све на тој висоравни додирује и повезује небо и земљу, царство земаљско и царство небеско. Можда зато што ово додиривање и повезивање најчешће је било и бива кроз крст и страдања. Тако вековима, па и данас. Косовска битка дубоко се утиснула у нашу веру, историју, културу и традицију. У наш идентитет.
Текст: Раде Бакрачевић
