Vidovdanski zavet u Sloveniji kao simbol ujedinjenja
Savez srpskih društava Slovenije i Savez Srba Slovenije održali su u nedelju 27. juna u Parohijskom domu u Ljubljani, akademiju posvećenu Vidovdanu. Akademiji su prisustvovali, pored velikog broja posetilaca i predstavnici Ambasade Srbije u Sloveniji, nastavnici srpske dopunske škole u Sloveniji i predstavnici srpskih društava iz Slovenije. Stigli su Srbi iz Kopra, Postojne, Maribora, Lendave, Kranja i ostalih slovenačkih gradova u kojima živi oko 50.000 Srba. Prisutnima se na akademiji obratio Prof. dr Duško Pevulja, sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Duško Pevulja je prisutnima govorio o značaju Vidovdana za srpski narod ali i o odnosu srpskog naroda prema Vidovdanskom zavetu danas. Profesor Pevulja posebno je ukazao na važnost jedinstva srpskog naroda. U ime organizatora prisutnima su se obratili predsednici dva Saveza, Zlatomir Bodiroža, predsednik Srpskih društava Slovenije i Vladimir Kokanović, predsednik Saveza Srba Slovenije. Zlatomir Bodiroža pozdravio je prisutne i ukazao na važnost jedinstvenog nastupa Srba u Sloveniji. Bodiroža je posebno naglasio da ga raduje što su društva jedinstveno nastupila na ovaj veoma bitan dan. Zlatomir Bodiroza naglasio je da očekuje da ova akademija bude samo prva manifestacija koju su zajedničkim snagama, jedinstveno organizovala skoro sva srpska društva u Sloveniji. Vladimir Kokanović zahvalio se g. Bodiroži na inicijativi i zahvalio svim prisutnima na prisustvu. Kokanović je posebno istakao da danas Srbi u Sloveniji ukazuju na diskurs, vrlo svesno nametnut da su Srbi duboko podeljen narod. Ovom akademijom dokazujemo da smo Srbi jedinstveni oko najvažnijih nacionalnih pitanja. Vladimir Kokanović naglasio je da će Srbi zajedno raditi na očuvanju srpske tradicije i kulture kao i da će se zajedno, rame uz rame boriti da Srbi u Sloveniji postanu, umesto narod po sebi – narod za sebe!
Program je veoma profesionalno vodila Snežana Maksimović koja je počela današnju proslavu sa pevanjem poznate srpske pesme “Fala Bogu, fala jedinome”. Program je sviranjem na gusli dopunio mladi guslar David Radišić sa pesmom o Vidovdanu. Nezaboravne reči o Vidovdanu recitirala je Snežana Maksimović: “Vidovdan je praznik koji je u kalendaru ispisan crvenim slovima. Crvenim od krvi kosovskih mučenika.
Pred svetinjom ovoga praznika i pred veličinom žrtve ovih Božijih ugodnika treba zaćutati, jer ne postoje reči ljudske kojima se oni mogu opisati. Pobožno i molitveno ćutanje čuje se bolje i jasnije od reči. No, naša hrišćanska duša i naše srce kroz koje teče krv ovih naših svetih predaka ima potrebu da makar sa par nemoštih i skromnih reči prinese blagodarnost Bogu i beskrajnu zahvalnost našim svetim precima na njihovom podvigu koji je postao naš narodni zavet, naše svetilo, naš krstaš barjak koji sledimo od te slavne 1389. godine kada smo se kao narod upisali u knjigu živih.« Slaveći Vidovdan, slaveći Svetog Kneza Lazara i Svete kosovske mučenike, slavimo pobedu života nad smrću. Da li treba i govoriti o lepotama predela Kosova i Metohije?! Ne bi se moglo lako reći da su nam drugi krajevi naše zemlje lepši od ovih kosovskih i metohijskih, sa njihovim poljima i šumama, sa bregovima i planinama, sa njivama i vinogradima, i više od svega sa nebozemnim lepotama kosovsko-metohijskih manastira i njihovim neprolaznim lepotama fresaka i ikona. Sve je na Kosovu i Metohiji svojevrsni metoh nebeske lepote, sve na toj visoravni dodiruje i povezuje nebo i zemlju, carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. Možda zato što ovo dodirivanje i povezivanje najčešće je bilo i biva kroz krst i stradanja. Tako vekovima, pa i danas. Kosovska bitka duboko se utisnula u našu veru, istoriju, kulturu i tradiciju. U naš identitet.
Tekst: Rade Bakračević
