Лети, лети песмо моја мила
Српско културно просветно друштво „Свети Сава” из Крања приредило и извело концерт традиционалне и умјетничке српске музике под називом „Лети, лети песмо моја мила“.
Концерт је одржан 26. новембра 2021. у просторима друштва у Крању пред око четрдесетак гледалаца који су с великом пажњом пратили овај догађај, поштујући мјере у вези са епидемијом ковид-19.
Овај догађај отворио је Душан Јовановић које је у свом поздравном говору наве: „Поштовани посјетиоци, драги гости, добро вече и добро дошли на концерт традиционалне и умјетничке српске музике који носи наслов по веома познатој и популарној пјесми Јована Илића „Лети, лети песмо моја мила”, а у коме ћемо вам приказати само мали дио из богате ризнице српских традиционалних и умјетничких пјесама, као и неколико поетских остварења познатих и мање познатих српских пјесама. Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник посвећен Светом Јовану Златоустом, великом светитељу и реформатору који је познат и као најчувенији проповједник у историји цркве. Убраја се у три јерарха, а надимак Златоусти добио је због својих реторичких – говорних способности. У неким крајевима Србије још се вјерује да на данашњи дан жене не треба да у руке узимају вуницу, конац или игле. У многим српским породицама овај светац слави се као крсна слава. Свети Јован Златоусти сматра се једним од најученијих светитеља, па се вјерује да на данашњи дан ваља узети неку књигу и из ње прочитати макар дио. Тако и ми који учествујемо у програму, придружујући се онима који вјерују у Светог Јована Златоустог и вјеровању да данас ваља узету књигу, вечерас заједно с вама прочитаћемо један дио из богатства српске поезије а биће, као што је већ и сам смисао концерта, отпјевано неколико пјесама, а чућемо и неке инструменталне верзије. У вечерашњем програму учествују Сара Митровић, сопран, Марко Чушин, хармоника, Николина Бенић, флаута, Снежана Максимовић, рецитатор и Душан Јовановић, рецитатор. Желимо вам пријатно вече и да уживате у програму који смо припремили”.
Након поздравног говора Душан Јовановић је у првом блоку одрецитовао пјесму Божидара Ковачевића „Љубав – радости тужна”, затим је Снежана Максимовић рецитовала стихове Анице Савић Ребац, односно пјесму „Пролетњи дитирамб”, да би потом Душан Јовановић читао још једну пјесму Божидара Ковачевића „Једној пролазници”, Снежана Максимовић пјесму Данице Марковић „Ноћна идила”, па опет Душан Јовановић пјесму „Љубав, о љубав” коју је написао Велимир Живојиновић Масука. Након рецитација Сара Митровић је уз музичку пратњу Марка Чушина на хармоници, отпјевала пјесму „Лети, лети песмо моја мила”. Публика је, као што је већ речено, веома пажљиво и са великим поштовањем пратила наступе учесника у програму и сваког наградила заслуженим и бурним аплаузом.
Други блок почео је пјесмом Вељка Петровића „У пролазу” коју је изрецитовао Душан Јовановић, а затим је читао и стихове Владислава Петковића Диса „Ноћ љубави”, Снежана Максимовић је одрецитовала пјесму Даринке Јеврић „Музика”, потом Душан Јовановић пјесме Војислава Илића „Љубим те душо” и Косте Абрашевића „Драгој”. И други блок је завршен музиком, Сара и Марко су извели композицију „Што се боре мисли моје”, коју је компоновао Корнелије Станковић на текст Михаила Обреновића.
У трећем блоку публика је прво чула стихове пјесме „Пред сликом твојом” коју је написао Милорад Ј. Митровић а рецитовао Душан Јовановић, затим пјесму Драгиње Адамовић „У једном дану”, коју је одрецитовала Снежана Максимовић. Па онда опет Душан Јовановић са стиховима Момчила Настасијевића „Зора”, а Снежана Максимовић читала пјесму Јованке Хрваћанин „Невиђеном”, затим Душан Јовановић говорио стихове пјесме „Наша љубав” које је написао Раде Драинац. У свом трећем наступу Сара Митровић је, наравно уз пратњу Марка Чушина, отпјевала пјесму „Српкиња”, аутор музике и текста Исидор Бајић.
Пјесмом Милоша Црњанског „Мизера”, коју је рецитовао Душан Јовановић, почео је четврти блок овог концерта, а онда је Снежана Максимовић изрецитовала пјесму Милене Павловић Барили „Хтела бих да те волим”, да би затим Душан Јовановић прочитао пјесму Растка Петровића „Волећу ноћ, њу и земљу”, наставила Снежана Максимовић са стиховима пјесме без наслова коју је написала Милица Стојадиновић Српкиња, а затим је Душан Јовановић читао стихове Станислава Винавера „Ми се чудно разумемо”. Бранко Радичевић је аутор текста а Даворин Јенко аутор музике за композицију „Укор” коју су извели Сара Митровић као вокални солиста и Марко Чушин, инструментална пратња.
Пети блок је почео стиховима Јована Дучића, односно пјесмом „Душа” коју је одрецитовао Душан Јовановић, а у наставку је прочитао и пјесму Лазе Костића „Лице твоје”, да би потом Снежана Максимовић изрецитовала пјесму Мире Алечковић „Да живот буде љубав”, а онда је дошла на ред пјесма Милорада Ј. Митровић „Бика једном ружа једна“. На крају овог петог блока, односно на крају програма публика је чула још једну пјесму у извођењу Саре и Марка, а то је пјесма Бранка Радичевића „Ој, јесенске дуге ноћи”, чиме је завршен извођачки дио програма.
Душан Јовановић се захвалио публици на присуству и великој пажњи коју су присутни показали током програма, као и на аплаузу за извођење, напоменуо је да је овај концерт суфинансиран од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне дјелатности (JSKD), као и да рад друштва помажу Градска општина Крањ, суфинансирањем дјелатности друштва, а исто тако и Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, а затим је позвао Милоша Милића, предсједника СКПД „Свети Сава” да се обрати присутнима.
Милош Милић се прво захвалио учесницима у програму а затим поздравио све присутне, а посебно госте међу којима су били: Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније, Цвијетин Нешковић, предсједник Српског културног друштва „Сава” из Храстника и Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” Крањ. Након поздрава Милош Милић је позвао Златомира Бодирожу да се обрати публици и учесницима у програму.
Златомир Бодирожа је у свом говору истакао: „нека ми буде дозвољено изразити моје задовољство вечерас са програмом из више разлога. Прије свега, и са другим културно умјетничким групама, даје се допринос очувању наше традиције, културног насљеђа и цјелокупног српског идентитета у Словенији. То и јесте примарни циљ свих друштава, уз све остале активности забавног и другог карактера. Радујем се што су ови млади људи препознали потребу и што његују културу и традицију, поготово на овако професионалан, да кажем, начин, као што су они то вечерас извели. Поносан сам што у нашој средини имамо могућности да саслушамо овакве врсне извођаче и умјетнике који су дошли овдје, и који његују прије свега наш језик и нашу културу, јер је језик синтеза сваког народа, па и нашег. Понекад сам, нажалост кад примијетим, а вјероватно и ви примијетите, да се понекад наши људи стиде нашег језика. Прочитао сам негдје како постоји, негдје на сјеверу Русије, једно село и језик којим говоре још само двоје људи, муж и жена. Цијела свјетска културна јавност труде се да сачувају тај језик. И нека се труде. Зашто би било некога срам и стид нашег дивног језика на коме су створена толика дјела свјетског значаја, да их не набрајам. Не могу а да се не дотакнем споменутог Даворина Јенка. Сви ми знамо да је он компоновао химну Србије, а он је рођен дванаестак километара одавде, код Церкља на Горењскем и био је члан Српске академије наука и умјетности и дао је огроман допринос. Ми се са поносом ево њега сјећамо и гајимо сјећање на њега, али не смијемо заборавити наше изврсне умјетнике и друге људе. Споменуо је дипломатску активност Јована Дучића у току Другог свјетског рата и његов разговор и одговор Хрватима у Њујорку 1942. године. На крају свог обраћања учесницима и публици Златомир Бодирожа је додао: „Мени је драго што су ови млади људи свјесни тога, нема другог начина за очување културе него преношењем са кољена на кољено. Шта би било да наши умни, мада већином формално неписмени преци, то нису знали, а врло добро су то предање пренијели до данашњих дана”. Говорећи о концерту рекао је да је ово огроман рад, не само таленат, и зато је велика захвалност овим људима јер су они упорни, и треба да их сви подржавамо и да се сви трудимо да би некако ти млади људи дошли што више до изражаја”.
На крају овог лијепог и занимљивог догађаја Милош Милић је учесницима у програму подијелио захвалнице и скромне поклоне, а затим позвао све, и учеснике и публику, на дружење у истом простору. Услиједило је заједничко фотографисање публике и учесника у концерту а затим и дружење, чиме је завршен овај концерт, односно пројекат СКПД „Свети Сава” Крањ, који је, као што смо већ навели, суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности (JSKD)”.
Текст: Душан Јовановић
Фото: Драгиша Лазовић и Душан Јовановић
