Srpska škola u Sloveniji – razgovor sa učiteljicom Nevenom Brkić Stupar

Srpska škola u Sloveniji – razgovor sa učiteljicom Nevenom Brkić Stupar

Da li se i kako realizuje dopunska nastava srpskog jezika (preko internetnih aplikacija na daljinu) i kada ste počeli?

Poseban program osnovnog obrazovanja i vaspitanja srpske dopunske škole u Sloveniji realizuje se kroz tri nastavna predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda. Realizacija samog nastavnog procesa započeta je 1. oktobra. Zbog trenutno nepovoljne epidemiološke situacije nastava se odvija na daljinu, putem zoom platforme i googl učionice. Nastavu izvodi 8 nastavnika, odabranih konkursom ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.
Učenici se u velikom broju uključuju na nastavu, što potvrđuje kvalitet rada i želju dece za pohađanjem predmeta srpske dopunske škole.

Koliko đaka ukupno imate, u kojim školama i u kom gradu? „Pate“ li zato što ne viđaju drugare i ne idu u „pravu“ školu?

Poznat je podatak da oko 896 učenika u 63 grupe pohađa nastavu u Sloveniji na srpskom jeziku u 75 redovnih osnovnih škola. Konkretno, vodim 6 grupa, oko 120 učenika. Raspoređena sam na teritoriju opštine Kranj. Grupe se uvećavaju, roditelji i deca se svakog meseca prijavljuju pa se samim tim i brojno stanje po gradovima menja, što nas svakako raduje i daje optimistične prognoze uprkos nepogodnoj zdravstvenoj situaciji širom sveta.

Kakve su njihove reakcije na srpski jezik i teme? Ako postoji mogućnost i naravno saglasnost, neka deca odgovore na ovo pitanje, onako kako umeju i znaju

Svakako da je socijalizacija složen i slojevit proces, on se razvija prvo u osnovnoj ćeliji društva – porodici potom u vrtiću i školi, da bi se dete pravilno razvijalo, vaspitavalo i obrazovalo potrebno je da kroz interakciju odnosa nastavnika i svojih vršnjaka osete i usvoje određene forme ponašanja. Emocionalno izraze u svom poznatom okruženju tj. školi. Ono što se oseti prilikom uključivanja na časove putem zoom-a jeste želja za novim i zanimljivim sadržajima kao i da vide nasmejana lica svojih drugara iz grupe. Da popričaju, da se druže…
Kada im postavite pitanje da li Vam nedostaje druženje i redovna škola svi u glas kažu: „ Da, mnogo nam nedostaje“. Kao što možete da zaključite sami iz njihovih odgovora i poruka na googl učionici:

1.)Redovna nastava mi nedostaje i nedostaje mi druzenje sa drugarima. 2.)Mnogo mi se svidja i jako je zanimljivo,uciteljica Nevena sve lepo objasni i ima uvek novih zanimljivih zadataka.
3.)Najvise volim otadzbinu. Volim da ucim o proslosti i o teritoriji Srbije.

4.)Sve teme me zanimaju jer svasta novo naucim sto nisam znala.
Dunja Živković, OŠ „Center“ 4.raz. Novo Mesto

1.) Redovna nastava i druženje sa vršnjacima mi puno ne dostaje.

2.)srpski jezik mi izmedju prvih top 3 predmeta.
3.)Najviše volim matematiku, srpski i sport. Tema o Vuku S. Karadžiću mi je zanimljiva.
4.) Nema nešto odredjeno, da me ne zanima.
Mihailo Joksimović, OŠ Jakob Aljaž Kranj

1.)Redovna nastava i druženje s prijateljima iz razreda mi nedostaje.
2.) Srpski jezik kao i ostali predmeti su mi veoma zanimljivi.
3.) Najviše volim matematiku a najzanimljivije teme iz srpskog jezika su mi praznici, tradicija i običaji.
4.) Nemam određene teme da me ne zanima.
Jovana Pejičić, OŠ FRANCETA PREŠERNA, KRANJ

Šta deca najviše vole da uče, koji predmet se pokazao kao omiljen („Srpski jezik“, „Srbija moja otadžbina“ i „Istorija i kultura srpskog naroda“?)

Do sada se pokazalo da im je izuzetno važno da se podjednako služe ćiriličnim i latiničnim pismom, pri tom, da poštuju pravopisna pravila.
Upoznavanje sa značajnim ličnostima iz istorije i kulture Srbije, kao i sami tematski časovi stvorili su kreativnu i pozitivnu klimu tokom jesenjih meseci.
Kako vreme odmiče, trudimo se da im na što zanimljiviji način objasnimo i približimo istorijske teme koje su posebno zanimljive starijem uzrastu. Priprema za nastavni čas je veoma ozbiljan i dugotrajan proces, zahteva skup stručnih nastavničkih kompetencija. Pratiti dečija interesovanja, uklopiti ih u nastavni plan i program, potom od ideje stvoriti aktivnosti na času iz kojih se mnogo sadržaja usvoji i u svakodnevnim situacijama koristi, složićete se, nije jednostavno. Pored toga nas raduje činjenica da se učenicima dopada rad srpske dopunske škole.
Svaki od tri navedena nastavna predmeta u sebi sadrži zanimljive sadržaje pažljivo birane za poseban program rada koji se unutar sebe prepliću. Korelacija nastavnog sadržaja je imperativ modernog osnovnog obrazovanja kome težimo u našem radu.

Šta ih najmanje zanima, tj. gde opada koncentracija i kako rešavate „problem“?

Vid nastave koji sprovodi srpska dopunska škola podrazumeva aktivnog učenika. Ona se ne svodi na samo prenošenje činjenica, nego na rešavanje problema, postavljanje pitanja, uključivanje na času. Učenici žele da usvajaju znanja na ovaj način, a samim tim su veoma aktivni. Pažnju im drže nastavni sadržaji, tako da nam vreme doslovno „proleti“. Česta je pojava da po završetku časa postave pitanje: „Šta učimo na sledećem času?“ Proteklih meseci je bilo lepih i sadržajnih časova, konkursa da zaista nismo osetili opterećenje , pad koncentracije kod učenika.

Gde mogu novi da se prijave (preko SSS ili drugačije), da li je moguća naknadna prijava?

Upis učenika je u toku. Zainteresovani roditelji mogu pronaći kontakte nastavnika na internet stranici srpske dopunske škole
Srpska škola – SLOVENIJA
Kao i na internet stranici Ambasade Republike Srbije u Sloveniji.
Radujemo se novim učenicima.

Da li je bilo pojave negativnih komentara (znam da je ranije postojala priča pojedinih da Srbi u Sloveniji polako nameću srpski kao obavezan predmet)?

Srpska dopunska škola u proteklom periodu je ostvarila izuzetnu saradnju sa diplomatsko konzularnim predstavništvom u Sloveniji, odličnu komunikaciju sa postojećim srpskim zajednicama. Ovom prilikom želim istaknuti konstantnu podršku i blagoslov za samu realizaciju nastavnog procesa od strane SPC u Sloveniji i regionu, kao i poverenje đačkih roditelja i angažovanje u nastavi. Slovenačko školstvo je pokazalo profesionalnu srdačnost i kolegijalnost u toku uspostavljanja nastave. Zaista cenimo njihovu dobrodošlicu i pomoć na samom početku i kasnije. Ovom prilikom im se zahvaljujemo u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i u ime nastvnog veća srpske dopunske škole.
Nadamo se da će u narednom periodu postojeći odnosi iznedriti nove ideje, saradnje i projekte.

Na društvenim mrežama se nalaze obaveštenja o projektima koje radite, imate li dodatne aktivnosti? Kažite o njima, kako deca reaguju…?

Pored časova nastave na daljinu , uslovljene trenutnim okolnostima, u sve tri zemlje ( Italija, Francuska i Slovenija) se saradnički ostvaruju brojne slobodne aktivnosti. Učenici se na tematskim časovima pripremaju za realizaciju aktuelnih međunarodnih konkursa i kvizova.
Nastavnici su pripremali timove učenika starijeg uzrasta u sve tri zemlje za Međunarodni kviz „ Znameniti Srbi“. Možemo da se pohvalimo da smo 19.12.2020. prošli u drugi krug takmičenja, u prvih pedeset, sa dve ekipe.

Poetski i likovni radovi za aktuelne konkurse pokazuju snažnu vezu naših đaka prema otadžbini. Ljubav je motiv i pokretač, a uz stručno vođenje i podršku đačkih porodica nastaju jedinstvene kolekcije radova na konkursima „ Moja otadžbina Srbija“ u organizaciji Pravoslavnog časopisa „ Svetosavsko zvonce“,
„ Domovina se brani lepotom i znanjem „ u organizaciji Dečjeg kulturnog centra Beograd.
Učenici učestvuju u muzičkom projektu „ Deca Srbiji“ koji je obuhvata 400 srpske dece, regiona i dijaspore, udruženih u horskom pevanju, u organizaciji Udruženja nastavnika muzičke kulture Srbije i Dečjeg kulturnog centra Beograd.

Podsjećamo da je Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu tokom posete Ljubljani doneo je 1.500 kompleta udžbenika i lektire za decu u Sloveniji. Najmlađima je održao onlajn čas na kome se predstavio i objasnio značaj učenja i korišćenja srpskog jezika.

Slovenija je prva zemlja iz koje počinje svoj rad na terenu i kaže da je sa namerom odabrao veliki verski praznik, svetog Nikolu za vreme svoje posete Srba u Sloveniji.

Dozvolite da se osvrnemo ka Vama. Koliko dugo ste nastavnica, u kojoj školi ste radili u Srbiji pre dolaska nama, u Sloveniju?

Po završetku redovnih i master studija na Pedagoškom fakultetu u Somboru, počinjem sa radom u OŠ “Desanka Maksimović“ u Futogu, potom prelazim u Novi Sad u OŠ “Ivan Gundulić“ gde sam zaposlena i danas.
Devet godina rada u vaspitno obrazovnim ustanovama je bio dovoljno dug period da sebi postavim složenije ciljeve i veće stručne izazove. Upisala sam doktorske studije na Pedagoškom fakultetu u Bijeljini, Univerzitet Istočno Sarajevo. Potom sam na kraju druge godine odlučila da nastavim sa studijama trećeg ciklusa ali iz R Slovenije kao redovan nastavnik srpske dopunske škole.

Kako ste doživeli preseljenje u Sloveniju, pogotovo u sadašnjoj situaciji, tokom pandemije? Šta je bilo najteže? Kažite o životu u Sloveniji, da li ste uspeli nešto da vidite, obiđete…?

Sam dolazak u Sloveniju sam dugo priželjkivala, pre samog konkursa izbora nastavnika. To je zemlja koja nas je dočekala otvorenog srca, prelepe prirode i sa mnoštvom kulturnih znamenitosti koje treba obići, posetiti.
Na žalost, trenutna situacija nam to ne dozvoljava ali verujem da će biti prilike za obilaske.
Po dolasku u Sloveniju fokus nam je bio da se sa nastavom započne, da se održe prvi roditeljski sastanci i nastavničko veće, tako da nismo imali dovoljno vremena da upoznam sve lepote koje nudi Slovenija.
Kolegama i meni najteže pada razdvojenost od porodice, koju nadoknađujemo kroz časove sa učenicima – pružamo ljubav i ljubav nam se vrati. Iskreno se nadamo okončanju novonastale situacije. Zbog aktuelnih zdravstvenih mera u Sloveniji koje su na snazi dve nedelje od našeg dolaska, ne bih mogla iznositi činjenice o realnim životnim aktivnostima.

Zahvaljujemo se učiteljici Neveni za naklonjenost koju je pokazala prema želji da izvestimo o dešavanjima vezanima za samu nastavu i početak rada Srpske škole u Sloveniji. Da bi priča dobila epilog potrebno je samo da se pridružimo, upis je moguć; a sve informacije možete naći na Srpska škola – SLOVENIJA.

priredio: Miodrag Kondić

podijelite sadržaj: