Свјетски дан поезије

Свјетски дан поезије

Поводом 21. марта, Свјетског дана поезије, одржано књижевно вече у организацији СКД „Петар Кочић” Крањ

Српско културно друштво „Петар Кочић” Крањ, настављајући своју дјелатност на подручју литерарног стваралаштва, припремило је 8. априла 2022. у просторима друштва књижевно вече на коме су учествовали српски књижевници из Словеније, као и рецитатори који су читали пјесме српских пјесника. На тај начин друштво се придружило онима који обиљежавају овај значајан догађај не само за поезију, него за књижевност и писану ријеч у цјелини.

На почетку програма присутнима, њих око педесетак, међу којима и чланови других друштава, обратила се Снежана Максимовић, која је водила програм овог догађаја. У свом уводном говору навела је: „Поштовани посетиоци, драги пријатељи и чланови друштва. Веома се радујем, јер поново могу рећи „добро вече на још једно књижевно вече”. У времену које је иза нас, времену сивила и на неки начин ускраћене слободе, мислим да смо схватили колико смо људи заправо потребни једни другима, колико нам је недостајало да у колу заиграмо, да се загрлимо и запевамо, по коју песму прочитамо и радосно се дружимо. Надамо се да ће тако и остати па ћу са надом у боље сутра прочитати песму под називом „Човече”, коју је написао Мајо Крговић”.

Након тога сљедећим ријечима истакла је због чега се обиљежава овај датум: „Организација уједињених нација за образовање, науку и културу (UNESCO), 1999. године прогласила је 21. март светским даном поезије. Дан када нам стиже пролеће из којег пупа и креће живот. Циљ који се жели постићи обележавањем овог дана је промоција читања и писања, објављивања и проучавања поезије у језичким заједницама широм света. У иницијативи да се прогласи светским дан поезије, UNESKO је препознао начин да се изрази јединство о креативности људског ума. Поезија нам открива да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања, а какве мисли и осећања деле наши песници у Словенији најбоље ће вам рећи они сами”.

Водитељка је поздравила учеснике у програму: Радослава Милановића, Крстана Шућура, Маринка Јагодића Макија, Остоју Шобота, Радомана Маја Крговића и Душана Јовановића.

Програм ове књижевне вечери био је подијељен у три круга, а прије првог круга Снежана Максимовић је у кратком уводу навела: „У поезији се пажљиво бирају речи, као што се пажљиво траже шкољке на плажи. Већ сам ритам и распоред речи у поезији прича једну причу, поставља атмосферу, увлачи читатеља и шапћући му долази све до срца. Потребна је вештина за постизање таквог склада, за преношење поруке, а потребна је и отвореност за слушање те поруке. Снага поезије није само у језику или могућности да се човек натера да осећа нешто, брзо и сада. Снага је у ритму којем није потребна музика и у речима којима сами дајемо контекст. Можда се у неким стиховима препознамо, можда нас подсете на детињство или само нешто научимо у сваком стиху. Надам се да понекад завирите у понеку збирку песама и пустите да вас стихови воде као што ћемо се и ми препустити стиховима наших песника”.

На ред су дошли пјесници и рецитатори. Често се поставља питање гдје пјесници, као и други писци, проналазе надахнуће за своје стваралаштво, своје пјесме, приче, романе, приповјетке, а одговор може бити једноставан, налазе га у себи, своме срцу, својој души, у својим ближњима, пријатељима, познаницима, у своме народу, у својој околини, у Богу, укратко речено у цијелој васељени. У првом кругу прво је Радослав Милановић прочитао из своје нове збирке „Ишчашено доба” три пјесме и то „Елита”, „Фотељски живот” и „Ишчашено доба”. Ово је иначе његова трећа збирка пјесама. Крстан Шућур је рецитовао пјесму Боре Капетановића „Чувај Боже”, а Маринко Јагодић је у овом кругу представио своје три нове пјесме: „Коронавирус”, „Писање песме” и „Реч”. Остоја Шобот је говорио одломке из Платоновог дјела књиге „Одбрана Сократова”. Своју пјесму „Зима” у првом кругу прочитао је и Радоман Мајо Крговић. Представљајући неке од српских и свјетских пјесника Душан Јовановић је рецитовао пјесме Стевана Раичковића „Камена успаванка” и „Књиге”, као и пјесму Александра Сергејевича Пушкина „Клеветницима Русије”.

Други круг је такође почео уводом Снежане Максимовић која је навела: „Поезија је вештина којом се речима претвара снага маште у игру. Поезија је врста музике, ваља се чути да би се доживела. Поезија је као живот – свака љубав, мисао, сваки инстинкт па и нагон, поезија је за себе. Данашњи свет је узнемирен и гневан, потребна му је помоћ да се смири и радује новом дану. Неуништива поезија је мелемна творевина духа која зацељује душу и отвара неслућене лепоте у матерњем језику. Доследност је оно што код поезије највише боли човека данас и то умањује њен утицај, али је доследност упорна, оставиће свој траг и тај траг ће бити велики. И наши песници оставили су вечерас на нас упечатљиво велик траг па их послушајмо још једном”.

Рецитације пјесама у овом кругу отпочео је Радослав Милановић и представио још двије своје нове пјесме а то су „Да ли смо достојни предака својих” и „Бања Луко”. Крстан Шућур је рецитовао веома духовиту и поучну пјесму Боре Капетановића „Једна мајка, једном сину, једне зиме”. Из своје збирке „Источни прозор“ Маринко Јагодић Маки је прочитао пјесме „Одбрана Русије” и „Милош Обилић”. Остоја Шобот је извео одломак из дјела „Друга књига” Жарка Лаушевића. Радоман Мајо Крговић је рецитовао своју пјесму „Другови”, а Душан Јовановић је рецитовао пјесме Мирослава Мике Антића „Опроштај” и „Протестну песму” а онда и пјесму Милована Витезовића „Поменик”.

У наставку програма, у трећем кругу, прво је Радослав Милановић читао своје пјесме, такође из нове збирке, а то су пјесме „Плакање сам забранио себи” и „Боеми”, да би потом Крстан Шућур одрецитовао „Идилу”, још једну пјесму Боре Капетановића. Затим је Маринко Јагодић из своје збирке „Из торбе једног…” прочитао пјесму „Просула се месечина” као и једну још необјављену пјесму „Да смо се раније срели”. Занимљив одломак из свог романа „Свјетла у тами” прочитао је Остоја Шобот. Своје пјесме „Деда и унук” и „Београд” рецитовао је Радоман Мајо Крговић, да би потом Душан Јовановић прво рецитовао пјесме Бранка Миљковића „Љубав поезије” и „Поезију ће сви писати”, затим пјесму „Ако” од Радјарда Киплинга, а на крају извео и кратак одломак „Шпијун у Ровцима” из дјела Матије Бећковића.

На крају трећег круга, односно при крају самог програма, Снежана Максимовић је истакла: „Верујем да сте као и ја уживали у свим овим стиховима и речима наших песника. Нека нам се и у будуће дешавају само овако лепе ствари, а једна од најлепших која следи ускоро је наш најрадоснији празник васкрсење. Васкрсење је празник над празницима, живот вечни, повратак извору живота, повратак оцу небеском. Као што је рекао наш апостол Павле, да господ није васкрсао, узалуд би била вера наша. Наши чланови друштва увек умеју да понешто лепо напишу а и срећни су јер њихове песме за њиховог живота има ко да чита. Искористићу прилику да тим поводом прочитам још једну песму нашег Маја Крговића”.

Рецитовањем пјесме „Васкрс”, Радомана Маја Крговића, завршен је програм ове књижевне вечери, а онда је Снежана Максимовић дала ријеч Крстану Шућуру, предсједнику СКД „Петар Кочић” Крањ који је у свом обраћању и поздраву публици и гостима навео да су овај пут изостали неки пјесници, као и музичари, гитаристе, гуслари, али да је и поред тога јако задовољан приказаним програмом. Поздравио је госте, Златомира Бодирожу, предсједника Савеза српских друштава Словеније, Митра Вујиновића, предсједника КД „Брдо” Крањ и Милоша Милића, предсједника СКПД „Свети Сава” Крањ. Захвалио се свим учесницима у програму, пјесницима и рецитаторима и нагласио да уз сарадњу друштво може помоћи и другим друштвима да организују сличне догађаје. На крају свог обраћања захвалио се и свима онима који су помогли организацију ове приредбе, и позвао све присутне на дружење уз скромну, али добро припремљену закуску.

Текст и фото: Душан Јовановић

подијелите садржај:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније

error: Садржај је заштићен.