Литерарно драмско вече »Други Младенови дани«

Литерарно драмско вече »Други Младенови дани«

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења у сарадњи са Српским културним друштвом Петар Кочић из Крања и нашим пријатељем Драганом Арсенијевићем из Шоштања одржали су литерарно драмско вече у Вили Бианци у Велењу. Сусрет је дио пројекта Младенови дани и намијењен је промоцији литерата драмских умјетника, сликара, а и других који се баве мало другачијом радом који је на жалост је запостављен и премало цијењена.

Водитељ Дамљан Обрадовић најавио је Душана Јовановића који је извео драму под насловом Пилипенда. То је прича Симе Матавуља који никада није губио вјеру у човјека. Такви су ликови у причи Пилипенда, чија се комплексност види у вјерским осјећањима. Пилипенда је примјер постојаности у вјери и вјери у Бога – ”српског Риста”. То је био храбри и пркосни далматински сељак православне вјере који ни по коју цијену није хтио да прода своју вјеру, иако је живио тешким и мукотрпним животом. Више је волио да умре од глади него да изда своја увјерења и изгуби своју част. Основни мотив приповјетке је реалистички приказан тежак живот Срба у Далматинској Загори. Српски народ је живио у биједи и сиромаштву под сталним притиском аустроугарске власти и римокатоличког унијаћења.

Овдје сам навео само мали дио приче, како би читаоци могли да приближно знају о чему се ради. Ко разумно размишља схватиће како је захтјевно да драмски извођач успјешно протумачи и прикаже пишчеве ликове. Поред изговорених ријечи, драматург мора донијети и осјећања лика, а признаћемо да је то изразито захтјевно.
Дакле, коначно се појави, Душан Јовановић. Благо се наклони публици, изговори наслов приче и веома увјерљиво се претвори у Пилипенду. Тумачио је сваки лик са другачијим гласом. Запањујуће успјешно је наглашавао: жалост, весеље, љутњу и срџбу јунака. Текст је савршено научио, па је због тога могао публици увјерљиво приказати и међусобну свађу ликова, гдје се текст мора тачно наглашавати и брзо изговарати. Наш Дуле је то тумачио са таквом лакоћом, као да се налази у непосредном разговору, изговарајући властите мисли.
Наш глумац је у заносу причао и причао и погледавши на сат, пролазиле су минуте и минуте времена. Коначно је дошао до краја, и нормално, услиједио је громогласан аплауз публике.

Наш програм отворили су Параскева и Његош Јауз са сплетом српских пјесама. Након њихове тачке је ријеч преузео водитељ Дамљан Обрадовић.

То је и нашем водитељу Дамљану дало елана, бијо је опуштеније јер га је прошла трема која је избијала на самом почетку. Програм је настављен са мушком пјевачком групом Српскога друштва др Младен Стојановић. То је био њихов први јавни наступ што се је на њима и видјело, били су мало закочени док није попустила трема.


Одпјевали су двије пјесме:

  • Гора божурова
  • Мој Драгане


Гости су њихов труд наградили са аплаузом. Са тим је и завршен први део програма.Други део програма започели смо са литерарним дјелима, наших гостију. Дамљан је прозвао нашег најмлађег члана, Вукашина Јауза, који се је одлучио наступити. Има само 6 година. Кад је видио да се сви спремају, он самоиницијативно изразијо жељу да би и он рецитовао. Како каже, »кад могу сви могу и ја«.
Кад је дошао пред публику дјеловао је мало уплашено и збуњено, вјероватно да је смио утећи да би и утекао, али је скупијо храброст и изрецитовао пјесму Љубивоја Ршумовића – Оглас.

Оглас
Ја желим овим путем
Свима на знање да дам
Мене није родио нико
Ја сам се родио сам
Тату је родила баба
Бабу је донела рода
Тетка је пала с Марса
По живцима ми хода
Ја сам теткино чедо
Бабина слатка дика
Дедин јунак прави
Татина пљунута слика
Леп сам на свога ујку
А паметан на стрину
Ко ли ме таквог роди
Сви о томе брину
Зато желим овим путем
Свима на знање да дам
Мене није родио нико
Ја сам се родио сам

За своју храброст добио је најбољи аплауз.

Након тога водитељ најавио Крстана Шучура. Крстана памтимо по томе да се стално одазива на наше позиве. Овај пут је за нас изабрао нешто посебно. Поводом 80 година почетка Другог свјетског рата и геноцида над Србима у Крајини поменуо је стратишта која несмјемо заборавити: Јадовно, Јасеновац, Бихаћ, Градишка, Козара…..

Пјесма је везана за период др Младена Стојановића, по којем носи наше Друштво име, као и првим цивилним жртвама Босанске крајине у Санском мосту 1941 године. Шансона о 5000 убијених Срба у Шушњару. Тужна прича нашег народа.

После тога смо наставили мало веселије са нашим гостом и пријатељем Драганом Арсенијевићем. Добро му иде писање, али има проблема са тремом док стоји – мада и то се рјеши са столицом. Наши гледаоци га памте највише по пјесми Банкомат. Овај пут нам је поред те своје пјесме изрецитовао још четири друге пјесме из своје збирке пјесама, које су трајно забиљежене у књиги.

Да би био програм још богатији и разноврснији се за то се побринуо Остоја Шобот. На позив нашега водитеља ступио је и Остоја Шобот на бину. Онако, тихо, са лаганим кораком и књигом у руци, изашо на бину и прво нас поздравијо, као што он тозна и онда нас ословио и представио свој задњи роман »Свјетла у тами«. Познат је по томе да у својим дјелима користи језик и говор свога краја.

Остоја Шобот је прочитао један одломак из овог романа, публика га је у тишини послушала. Захвалио се организатору, што му је омогућено да свој роман представи широј јавности. Водитељ Дамљан Обрадовић, позвао је све присутне да се после програма у галерији опширније упознају са садржајем романа и са аутором самим.

За крај овог догађја, водитељ позвао и Раду Гашић. Представила се са предивном пјесмом Мирка Поповића, »Српкиња сам!«. Пјесму је кратка, али пуна патриотског набоја.

Литерарно-драмско вече смо закључили са подјелом диплома. Водитељ Дамљан позвао је све присутне да не одлазе кући, већ да нам се придруже у галерији гдје ћемо измјенити ријечи на тему данашњега догађаја. Сви присутни ће имати могућност да добију више информација око активног рада српских књижевника и литерата, који раде у Словенији, а пишу на српском језику.

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења, је на дар примило роман СВЈЕТЛА У ТАМИ, са посветом друштву. Књига је постављена у архив друштва.

Текст и фото: Јово Јауз

подијелите садржај:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније

error: Садржај је заштићен.