Ала је леп овај свет
Српско културно просветно друштво „Свети Сава“ успешно реализовало пројекат из литерарне делатности друштва
Рецитал под називом „Ала је леп овај свет“, посвећен великом српском песнику Јовану Јовановићу Змају, одржан је 28. маја 2022. у просторима СКПД „Свети Сава“ у Крању, пред око шездесетак посетилаца који су са великом пажњом и интересовањем пратили извођаче који су својим извођењем приказали само мали део огромног књижевног стваралаштва Чика Јове Змаја.
У поздравном говору Душан Јовановић је прво навео о каквом се пројекту ради и жељи да друштво кроз рад литерарне секције прикаже у што већој мери стваралаштво српских књижевника, пре свега песника.
Програм рецитала је био распоређен у шест блокова, у сваком блоку речено је понешто о Јовану Јовановићу Змају, затим рецитовано неколико његових песама, а на крају сваког блока отпевана је једна песма компонована на стихове овог великог песника.
У прво блоку прво је Душан Јовановић нагласио да је Јован Јовановић Змај био један од највећих лиричара српског романтизма, а затим навео неке податке из његове биографије, његовом пореклу и школовању у Новом Саду и другим местима, као и о песниковим првим почецима, затим студирању у Пешти, Прагу и Бечу.
Након тога Душан Јовановић је прво рецитовао три Змајеве песме из других збирака, а то су „Кад се сетим”, „Моје небо, јер је мутно” и „Сунце и ветар”, да би потом истакао да су следеће песме из збирака „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”. Из збирке „Ђулићи” одрецитовао је прво песму „Разговор са срцем”, а онда и песме, које су иначе означене само римским бројевима, „И ти си храбра била” и „Пола срце, пола камен”.
За музички део рецитала побринули су се Сара Митровић, сопран и Марко Чушин, хармоника, а у прво блогу је Сара Митровић уз музичку пратњу Марка Чушина отпевала песму „Кад сам био на твом гробу”.
Други блок је такође почео казивањем о песнику и његовом животу, његовом упознавању са својом будућом супругом Еуфрозином-Розом, коју је прекрстио у Ружу, свадби на Савиндан 1862. и разлогу, због љубави и срећног породичног живота, да напише циклус (збирку) песама „Ђулићи”. Наведен је и његов рад у Пешти, као због чега је добио надимак Змај.
У овом блоку Душан Јовановић је рецитовао песме: „О, погледај звезде јасне”, „Љубим ли те… ил’ ме санак вара”, „Кажи ми, кажи”, „И молио сам очи”, Јеси л’ ме жељна, драга?” и „Та не бој се, није тако”
На ред је дошла музика, а Сара Митровић је уз свирање Марка Чушина отпевала песму „Небо је тако ведро”.
У трећем блоку Душан Јовановић је навео како је Змај завршио студије медицине, вратио се у Нови Сад и почео своју лекарску праксу. На позив Панчеваца, преселио се у Панчево где је радио као општински лекар и покренуо хумористички лист „Жижу”. Наводно је више живео од писања (хонорара) него од лечења. Овде га је убрзо задесила породична трагедија, умрла су му деца, а потом и жена Ружа. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних песама објављене под заједничким називом „Ђулићи увеоци”.
Душан Јовановић је у наставку одрецитовао још шест песама Јована Јовановића Змаја, а то су: “Ала је леп овај свет”, — што је и насловна песма овог рецитала, затим „Љуби мене, љубованко”, „Свет ће читат’ песме моје”, „Ој, љубави, видовита вило”, „Дај ми руку, да је видим” и „Имам песме, ако немам злата”.
„На те мислим” је једна од најпознатијих Змајевих песама која је компонована и која се веома често пева, а како то изгледа дочарала нам је Сара Митровић уз изврсну пратњу хармоникаша Марка Чушина.
Четврти блок је такође почео казивањем о животу Чика Јове Змаја и његовом односу до пријатеља и познаника, као и о његовом лекарском позиву и службовању у разним местима, а затим и о његовој смрти 14. јуна 1904. у Сремској Каменици.
У овом блоку Душан Јовановић је казивао стихове песама: „Празан је листак овај”, „Нагиздаћу те душо”, „Накићени твоји свати”, „Хоће да се и насмеју”, „Душо моја, шта сам снио” и „Песмо моја, закити се цветом”.
На ред је дошла још једна музичка нумера, свакако најпознатија Змајева песма која је компонована и која се веома радо пева и слуша, а то је песма „Тихо ноћи, моје сунце спава”, коју су одлично извели Сара Митровић, као сопран и Марко Чушин пратећи на хармоници.
Почетак петог блока био је посвећен књижевном раду Јована Јовановића Змаја наводећи да су две најбоље збирке песама „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”. Споменуте су и друге Змајеве збирке као „Певанија” и Друга певанија“, затим „Смиље”, збирка са богољубивим и родољубивим темама. У прози је написао једну песничку легенду („Видосава Бранковић”) и један шаљиви позоришни комад („Шаран”) 1866. године.
Јован Јовановић Змај бавио се и преводилачким радом, преводећи дела из мађарске, немачке, руске и енглеске литературе. Поред „Змаја”, уређивао је сатиричне листове „Жижу” и „Стармали”. Од 1880. па до смрти издавао је дечји лист Невен, најбољи српски дечји лист тог времена.
У овом блоку Душан Јовановић је одрецитовао следеће песме Јована Јовановића Змаја: „Путујемо. Воз нам лети”, „Ђулићи, Ђулићи”, „Село је сунце јарко”, „Небо гори, звезде горе”, „Ти ме питаш, што те гледам“ и из збирке Ђулићи увеоци” песма „Све што даље време хити”.
За крај програма Сара Митровић је уз пратњу Марка Чушина на хармоници, отпевала веома популарну и лепу песму, као што су и све друге Змајеве, „Зрачак вири кроз гранчице”.
У одјави програма Душан Јовановић се захвалио свима који су учествовали у припреми и реализацији овог пројекта, који је иначе подржан и суфинансиран од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне делатности (JSKD), а посебно нагласио подршку за овакве пројекте од стране председника друштва и свих оних који присуствују оваквим догађајима. Изван програма одрецитовао је и песму Јована Јовановића Змаја „Још нас има што кличемо, ја сам Србин сав“. Након тога дао је реч Милошу Милићу, председнику Српског културно просветног друштва „Свети Сава“ Крањ.
Милош Милић се захвалио учесницима на веома лепом и квалитетном програму и одличном извођењу а затим у знак сећања на овај догађај поделио захвалнице и скромне поклоне.
Дружење учесника у програму и посетилаца настављено је уз закуску коју су припремиле вредне домаћице друштва.
Текст: Душан Јовановић
Фото: Драгиша Лазовић
