Ala je lep ovaj svet
Srpsko kulturno prosvetno društvo „Sveti Sava“ uspešno realizovalo projekat iz literarne delatnosti društva
Recital pod nazivom „Ala je lep ovaj svet“, posvećen velikom srpskom pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju, održan je 28. maja 2022. u prostorima SKPD „Sveti Sava“ u Kranju, pred oko šezdesetak posetilaca koji su sa velikom pažnjom i interesovanjem pratili izvođače koji su svojim izvođenjem prikazali samo mali deo ogromnog književnog stvaralaštva Čika Jove Zmaja.
U pozdravnom govoru Dušan Jovanović je prvo naveo o kakvom se projektu radi i želji da društvo kroz rad literarne sekcije prikaže u što većoj meri stvaralaštvo srpskih književnika, pre svega pesnika.
Program recitala je bio raspoređen u šest blokova, u svakom bloku rečeno je ponešto o Jovanu Jovanoviću Zmaju, zatim recitovano nekoliko njegovih pesama, a na kraju svakog bloka otpevana je jedna pesma komponovana na stihove ovog velikog pesnika.
U prvo bloku prvo je Dušan Jovanović naglasio da je Jovan Jovanović Zmaj bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma, a zatim naveo neke podatke iz njegove biografije, njegovom poreklu i školovanju u Novom Sadu i drugim mestima, kao i o pesnikovim prvim počecima, zatim studiranju u Pešti, Pragu i Beču.
Nakon toga Dušan Jovanović je prvo recitovao tri Zmajeve pesme iz drugih zbiraka, a to su „Kad se setim”, „Moje nebo, jer je mutno” i „Sunce i vetar”, da bi potom istakao da su sledeće pesme iz zbiraka „Đulići” i „Đulići uveoci”. Iz zbirke „Đulići” odrecitovao je prvo pesmu „Razgovor sa srcem”, a onda i pesme, koje su inače označene samo rimskim brojevima, „I ti si hrabra bila” i „Pola srce, pola kamen”.
Za muzički deo recitala pobrinuli su se Sara Mitrović, sopran i Marko Čušin, harmonika, a u prvo blogu je Sara Mitrović uz muzičku pratnju Marka Čušina otpevala pesmu „Kad sam bio na tvom grobu”.
Drugi blok je takođe počeo kazivanjem o pesniku i njegovom životu, njegovom upoznavanju sa svojom budućom suprugom Eufrozinom-Rozom, koju je prekrstio u Ružu, svadbi na Savindan 1862. i razlogu, zbog ljubavi i srećnog porodičnog života, da napiše ciklus (zbirku) pesama „Đulići”. Naveden je i njegov rad u Pešti, kao zbog čega je dobio nadimak Zmaj.
U ovom bloku Dušan Jovanović je recitovao pesme: „O, pogledaj zvezde jasne”, „Ljubim li te… il’ me sanak vara”, „Kaži mi, kaži”, „I molio sam oči”, Jesi l’ me željna, draga?” i „Ta ne boj se, nije tako”
Na red je došla muzika, a Sara Mitrović je uz sviranje Marka Čušina otpevala pesmu „Nebo je tako vedro”.
U trećem bloku Dušan Jovanović je naveo kako je Zmaj završio studije medicine, vratio se u Novi Sad i počeo svoju lekarsku praksu. Na poziv Pančevaca, preselio se u Pančevo gde je radio kao opštinski lekar i pokrenuo humoristički list „Žižu”. Navodno je više živeo od pisanja (honorara) nego od lečenja. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija, umrla su mu deca, a potom i žena Ruža. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljene pod zajedničkim nazivom „Đulići uveoci”.
Dušan Jovanović je u nastavku odrecitovao još šest pesama Jovana Jovanovića Zmaja, a to su: “Ala je lep ovaj svet”, — što je i naslovna pesma ovog recitala, zatim „Ljubi mene, ljubovanko”, „Svet će čitat’ pesme moje”, „Oj, ljubavi, vidovita vilo”, „Daj mi ruku, da je vidim” i „Imam pesme, ako nemam zlata”.
„Na te mislim” je jedna od najpoznatijih Zmajevih pesama koja je komponovana i koja se veoma često peva, a kako to izgleda dočarala nam je Sara Mitrović uz izvrsnu pratnju harmonikaša Marka Čušina.
Četvrti blok je takođe počeo kazivanjem o životu Čika Jove Zmaja i njegovom odnosu do prijatelja i poznanika, kao i o njegovom lekarskom pozivu i službovanju u raznim mestima, a zatim i o njegovoj smrti 14. juna 1904. u Sremskoj Kamenici.
U ovom bloku Dušan Jovanović je kazivao stihove pesama: „Prazan je listak ovaj”, „Nagizdaću te dušo”, „Nakićeni tvoji svati”, „Hoće da se i nasmeju”, „Dušo moja, šta sam snio” i „Pesmo moja, zakiti se cvetom”.
Na red je došla još jedna muzička numera, svakako najpoznatija Zmajeva pesma koja je komponovana i koja se veoma rado peva i sluša, a to je pesma „Tiho noći, moje sunce spava”, koju su odlično izveli Sara Mitrović, kao sopran i Marko Čušin prateći na harmonici.
Početak petog bloka bio je posvećen književnom radu Jovana Jovanovića Zmaja navodeći da su dve najbolje zbirke pesama „Đulići” i „Đulići uveoci”. Spomenute su i druge Zmajeve zbirke kao „Pevanija” i Druga pevanija“, zatim „Smilje”, zbirka sa bogoljubivim i rodoljubivim temama. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković”) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran”) 1866. godine.
Jovan Jovanović Zmaj bavio se i prevodilačkim radom, prevodeći dela iz mađarske, nemačke, ruske i engleske literature. Pored „Zmaja”, uređivao je satirične listove „Žižu” i „Starmali”. Od 1880. pa do smrti izdavao je dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena.
U ovom bloku Dušan Jovanović je odrecitovao sledeće pesme Jovana Jovanovića Zmaja: „Putujemo. Voz nam leti”, „Đulići, Đulići”, „Selo je sunce jarko”, „Nebo gori, zvezde gore”, „Ti me pitaš, što te gledam“ i iz zbirke Đulići uveoci” pesma „Sve što dalje vreme hiti”.
Za kraj programa Sara Mitrović je uz pratnju Marka Čušina na harmonici, otpevala veoma popularnu i lepu pesmu, kao što su i sve druge Zmajeve, „Zračak viri kroz grančice”.
U odjavi programa Dušan Jovanović se zahvalio svima koji su učestvovali u pripremi i realizaciji ovog projekta, koji je inače podržan i sufinansiran od strane Javnog fonda Republike Slovenije za kulturne delatnosti (JSKD), a posebno naglasio podršku za ovakve projekte od strane predsednika društva i svih onih koji prisustvuju ovakvim događajima. Izvan programa odrecitovao je i pesmu Jovana Jovanovića Zmaja „Još nas ima što kličemo, ja sam Srbin sav“. Nakon toga dao je reč Milošu Miliću, predsedniku Srpskog kulturno prosvetnog društva „Sveti Sava“ Kranj.
Miloš Milić se zahvalio učesnicima na veoma lepom i kvalitetnom programu i odličnom izvođenju a zatim u znak sećanja na ovaj događaj podelio zahvalnice i skromne poklone.
Druženje učesnika u programu i posetilaca nastavljeno je uz zakusku koju su pripremile vredne domaćice društva.
Tekst: Dušan Jovanović
Foto: Dragiša Lazović
