Видовдански сабор у Велењу

Видовдански сабор у Велењу

У организацији Српског друштва „Др Младен Стојановић” из Велења и у сарадњи са Српским културним друштвом „Петар Кочић” из Крања одржан је Видовдански сабор 2021

Видовдански сабор 2021 одвијао се у дивним просторима Вила Бјанка Велење, 2. 7. 2021. уз присуство чланова друштва и гостију који су са великом пажњом испратили овај догађај, поштујући све мјере везане на пандемију корона вируса.

Програм Видовданског сабора 2021 почео је пјесмом „Хвала Богу, хвала јединоме” у извођењу Снежане Максимовић, а сама пјесма је већ на почетку дирнула у срце како публику тако и извођаче програма.

Снежана Максимовић је учествовала као пјевач, водитељ програма и рецитатор, а у најави је прво поздравила све присутне напоменувши организатора овог важног догађаја и захвалила се публици на одзиву и заинтересованости за програм ове вечери, као и учесницима у програму. У наставку свог уводног и поздравног говора истакла је значај Видовдана „који је у календару записан црвеним словима, црвеним од крви косовских мученика”. Навела је да „значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих најзначајнији је Косовски бој, погибија кнеза Лазара и пропаст српског царства”. Рекла је такође да је „Видовдан посебно занимљив зато што се преплићу историјске чињенице са народним обичајима и веровањима оличеним у развоју косовског мита, упоредно са култовима старог словенског божанства Вида. За оне који не знају Вид је сматран врховним божанством – богом над боговима, а сви други богови тек полубоговима. Међу Србима и свим Словенима веровало се да је Вид свевидеће божанство па се Видовдан сматра празником за очи, односно празником који отвара очи”. На крају уводног излагања нагласила је да „славећи Видовдан, славећи светог кнеза Лазара и свете косовске мученике, славимо победу живота над смрћу”.

Представљајући учеснике у програму истакла је да је „човек дружевно биће, па тако ни доживљај ове вечери не би био потпун кад са нама не би били драги гости и пријатељи који ће нам говорити нешто више о самом Видовдану”, а то су били Душан Јовановић који је говорио текст Аве Јустина Поповића из 1966. године „Беседа о светој Србији”, рецитовао заједно са Снежаном Максимовић пјесме о Видовдану, затим Рада Гашић која је исто тако рецитовала пјесме посвећене овом важном догађају, затим је представила Остоју Шобота који је говорио одломке монодраме а међу извођачима био је и млади гусалр Давор Вулевић.

Након уводне пјесме и поздравног говора Снежане Максимовић на сцену је ступио Душан Јовановић који је говорио текст Аве Јустина Поповића „Беседа о светој Србији”, посвећен Видовдану, Србији и српском народу у цјелини. У овој поруци Ава Јустин Поповић нам поручује шта као народ и појединци треба да чинимо и да радимо на коначном стварању Свете Србије, чији су почетници Свети Немањићи, од Светога Саве и оца његовог Стефана Немање – Симеона Мироточивог, до цара Лазара Косовског.

Снежана Максимовић је најавила дио програма у којем су извођачи рецитовали пјесме посвећене Видовдану. Душан Јовановић је рецитовао стихове Матије Бећковића „Косово поље”, а Снежана Максимовић стихове Милице Бакрач „Песма о драгој”, да би потом Душан Јовановић говорио стихове Милана Ракић „На Газиместану”, а Снежана Максимовић читала пјесму Миланке Голубовић „Над колевком Балкана”, Рада Гашић је рецитовала пјесму „Видовдан”коју је написао Радоман Мајо Крговић.

На крају овог рецитаторског дијела Душан Јовановић је рецитовао пјесму Веселина Џелетовића Павлова „Сањао сам Косовку девојку”, Снежана Максимовић пјесму Десанке Максимовић „Грачанице”.

У другом дијелу програма Снежана Максимовић је навела да су „бројни обичаји и светковине везани су за Видовдан. Поменућу их неколико. Видовдан важи и као дан прорицања и гатања, најчешће уз помоћ траве вид, познате у народу и као видац, видич, видовка, видовчица, тако девојке често призивају врховно божанство – Светога Вида. На Видовдан се према књигама и веровањима не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду – да се грожђе не сасуши и отпадне. Тога дана треба пробати зрело воће, верује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове – плетење и везење”.

Нагласила је такође да „је то важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета. Симболизује према том концепту слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића”.

Остоја Шобот је прво навео да је његов говор повезан са данашњицом и истакао да постоје на западу мрачне силе које желе да поразе читаво човјечанство, да отму и униште слободу коју нам је Творац дао. Повезујући друге историјске догађаје и чињенице са Видовданом, а нарочито догађаје и чињенице везане за смрт и васкрснуће, говорио одломке из монодраме „Сократова смрт” од највећег Сократовог ученика Платона.

Најављујући трећи дио програма Снежана Максимовић је истакла значај музике, свирке и пјевања у српском народу, као и инструмената који су пратили пјесму и игра ,наводећи старе српске инструменте фрулу, дудук, гајде, двојнице, дипле, гусле истичући да је пјесма пратила срспки народ свуда „на свадбама, зборовима, крштењима увек и свугде играло се и певало уз музику”, ”али наши млади истински чувари српске традиције овде у Словенији не дозвољавају да се заборави најстарије српско певање на Балкану, певање у глас, певање уз гусле, јер како кажу свачија се историја пише, српска пева и ничија више”.

Давор Вулевић, млади гуслар је отпјевао пјесму из Косовског циклуса и својим пјевањем и звуком гусала употпунио овај програм, а уједно и наставио традицију пјевања уз гусле, јер су гусле као што је већ наведено најстарији српски инструмент, а десетерац нешто јединствено и присутно само у српском језику.

У наставку програма, након дивне пјесме и гусала, Снежана Максимовић је рецитовала пјесму Зорке Стојановић „Дозивање из Грачанице”, Душан Јовановић је говорио стихове Чедомира Миленовића „На Косово магла пала”, Снежана Максимовић читала пјесму Зорке Чордашевић „Кренули су Обилићи”, а Рада Гашић пјесму Мирјане Булатовић „Ако је неком срце стало”, да би рецитовање било завршено пјесмама Милана Ракића „Божур” и Милутина Бојића „Молитва”.

На крају овог можда по некима скромног, али свакако интересантног програма, Снежана Максимовић је рекла да „како се могло чути у програму, нашем народу није било лако. Изгубили су завичај, домове, манастире, цркве и многе друге материјалне ствари, али су успели сачувати оно највредније, традицију и духовност која наставља да се преноси, да се обнавља и да живи на нове, младе нараштаје”, „прича о нашим жртвама није историја, култура у било ком виду, већ наш живот, сећање на претке није пуко сећање и помињање, већ заједнички живот у духовној заједници живих и мртвих, без обзира на то што наше огњиште није страдалничко, ми смо потомци жртава и наша обавеза и хтење је да стихом произашлим из историјског документа и литературе, ту нашу духовну заједницу оснажимо”. У име Српског друштва „Др Младен Стојановић” захвалила се присутнима на посјети а извођачима на учешћу у програму.

Текст: Душан Јовановић
Фото: Јово Јауз

 
 
 

 Видовдан

 Видовдан а поље Косово 
 На њему Лазар са војском стоји. 
 Највећа сила иде на њега 
 А он је чека смрти се не боји. 
  
 Брани светиње слободу брани 
 Вредност је то од живота већа 
 Живот дати у борби овој 
 То није страдање то је срећа. 
  
 Царство земаљско за царство неба. 
 Југовићи, Милош и Лазар даје 
 За малена је царство земаљско 
 А Небеско царство вјечно траје 
  
 Вјекови прођоше од Косовског боја 
 А Лазар живи и Милош са њиме 
 И докле год Срба има 
 Спомињаће се њихово име. 
  
 Точак историје у круг се врти 
 Поново се битка за Косово бије 
 Највеће силе овога свијета 
 Косово желе отет од Србије 
  
 Ако нам отму Косово наше 
 Бићемо тијело али без душе 
 Ако нам узму светиње наше 
 Неће их чувати већ ће да их руше 
  
 Па зато Косово нећемо дати 
 То сило свјетска, ти мораш знати 
 И сваку цијену Србин је спреман 
 За слободу своју да плати.

Радоман Мајо Крговић

подијелите садржај:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

За одбацивање нежељених садржаја користимо Акисмет. Опширније

error: Садржај је заштићен.