У Крању извели рецитал посвећен великанима српске књижевности
Српско културно просветно друштво „Свети Сава” из Крања извело је рецитал под називом „О класје моје”, посвећен великим српским пјесницима Алекси Шантићу и Десанки Максимовић
Рецитал је одржан 23. новембра 2019. у Светосавском културном центру у Крању пред око седамдесетак посјетилаца који су са великом пажњом пратили овај догађај који доприноси цјелокупној активности друштва, а исто тако даје свој прилог културним дјелатностима у Крању.
Прије почетка програма присутнима се у име друштва обратио Драгиша Лазовић, поздравио присутне и најавио учеснике у програму.
Програм је почео пјесмом Алексе Шантића „Мој отац” коју је одрецитовао Душан Јовановић, а који се затим обратио публици рекавши сљедеће: „Поштовани посјетиоци, драги гости, добро вече и добро дошли на рецитал посвећен великим српским пјесницима и патриотама, Алекси Шантићу и Десанки Максимовић. Њихове пјесме стваране су кроз читав један вијек, од краја деветнаестог до краја двадесетог вијека. Били су и остали не само као српски пјесници, него као и пјесници свих оних којима је родољубље, отаџбина, завичај, љубав у срцима и души. Пјевали су, обоје, и са тугом и болом, са великим и снажнима осјећањима али и са великом љубављу и тежњом, са жељом да свијет буде љепши и бољи него што је био у њихово вријеме, а вријеме њихово било је бурно, тешко, напето и само, као за тренутак, огријало је сунце. И, као по неком неписаном правилу тешко вријеме је у неку руку најповољније за стварање врхунских умјетничких дјела, па тако и књижевности, нарочито поезије. Вечерас ћемо вам приказати дио из богатог опуса Алексе Шантића и Десанке Максимовић, пјесме Десанке Максимовић рецитоваће Снежана Максимовић, а пјесме Алексе Шантића рецитоваће Душан Јовановић. У музичком дијелу програма Сара Митровић ће уз пратњу Марка Чушина отпјевати неке од пјесама Алексе Шантића и Десанке Максимовић.”
Након уводног говора Снежана Максимовић је говорила о Алекси Шантићу истакавши сљедеће: „Алекса Шантић је био српски и босанскохерцеговачки песник и академик. Рођен је 27. маја 1868. године у Мостару, а умро 2. фебруара 1924. године у свом родном граду. Сматра се једним од највећих песника с прелаза 19. на 20. век. Његова дела прожета су љубављу, чежњом, сетом, али бунтом и искреним патриотизмом. Снажном емотивно љубавном и социјалном поезијом оставио је неизбрисив траг у српској и босанскохерцеговачкој књижевности. Његова дела заузимају значајно место у српској и босанско-херцеговачкој литератури. По њему су назване многе школе, библиотеке и друге установе културе.”
Душан Јовановић је говорећи о Десанки Максимовић истакао сљедеће: „Десанка Максимовић рођена у Рабровици (Дивци) код Ваљева, 16. маја 1898, а умрла у Београду, 11. фебруар 1993, сахрањена у Бранковини код Ваљева, је била српска песникиња, професорка књижевности и чланица Српске академије наука и уметности. Десанка Максимовић је била песник, приповедач, романсијер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика. Њена поезија је и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећајна. Неке од њених најпопуларнијих песама су: „Предосећање“, „Стрепња“, „Пролећна песма“, „Опомена“, „На бури“, „Тражим помиловање“ и „Покошена ливада“. Чувши за стрељање ђака у Крагујевцу 21. октобра 1941, песникиња је написала једну од својих најпознатијих песама „Крвава бајка“ – песму која сведочи о терору окупатора над недужним народом у Другом светском рату. Песма је објављена тек после рата.”
Послије представљања Алексе Шантића и Десанке Максимовић услиједило је рецитовање њихових познатих пјесама, а поред толиког броја врхунских пјесама било је тешко одабрати неколико њих које би биле рецитоване, али ипак се некако успјело у томе.
У првом блоку Душан Јовановић је рецитовао пјесме Алексе Шантића и то: „На убогом пољу”, „Ми знамо судбу”, „Моја отаџбина” и „Моји очеви“, а Снежана Максимовић је рецитовала пјесме Десанке Максимовић: „Патриотски разговор са Србима”, „Србија је велика тајна” и „Крвава бајка”, а овај први блок завршен је пјесмом Алеске Шантића „И опет ми душа све о теби сања” коју је отпјевала Сара Митровић, сопран, уз музичку пратњу Марка Чушина на хармоници.
Други блок је почео рецитацијом пјесме Алексе Шантића „Срце“ коју је рецитовао Душан Јовановић, а у истом блоку рецитовао је и пјесме Алексе Шантића: „Неретва“, Воденица”, „Наш стари доме”, док је Снежана Максимовић говорила пјесме Десанке Максимовић: „Потребно ми је”, „Грачанице” и „Богојављење”, да би и други блок био завршен музичким извођењем пјесме Алексе Шантића „Ко т’ покида са грла ђердане” коју је врхунски извела Сара Митровић уз пратњу Марка Чушина.
У трећем блоку публика је чула пјесме Алексе Шантића: „Јесен”, „Бадње вече”, „Остајте овдје” и „Хљеб”, које је говорио Душан Јовановић, а Снежана Максимовић је казивала пјесме Десанке Максимовић: „Балканац”, „Тражим помиловање” и „Немам више времена”, да би на крају овог блока Сара Митровић уз музичку пратњу Марка Чушина отпјевала пјесму Десанке Максимовић „Предосећање”.
Четврти блок је почео рецитацијом пјесме Алексе Шантића „О класје моје” по којој је назван и сам рецитал, а у наставку овог блока Душан Јовановић је рецитовао пјесме Алексе Шантића: „Вече на шкољу”, „Мој живот” и „Емина”, док је Снежана Максимовић рецитовала пјесме Десанке Максимовић: „Опомена”, „На бури” и „Девојачка молба”, а пјесму Десанке Максимовић „Срећа” отпјевала је Сара Митровић уз пратњу Марка Чушина.
Пети, посљедњи блок рецитала био је испуњен љубавном поезијом Алексе Шантића и Десанке Максимовић. Душан Јовановић је говорио пјесме Алексе Шантића: „Не вјеруј”, „Пахуље”, „Ако хоћеш” и „Прољеће”, а Снежана Максимовић је рецитовала пјесме Десанке Максимовић: „Наша тајна”, „Душу ми поклони” и „Стрепња”, да би програм рецитала завршили Сара Митровић и Марко Чушин изводећи пјесму Десанке Максимовић „Месечина”.
На крају овог лијепог и занимљивог догађаја Драгиша Лазовић се захвалио учесницима у програму и подијелио им захвалнице, а публици се захвалио на посјети и подршци извођачима током рецитала.
Овај пројекат финансијски је подржан од стране Јавног фонда Републике Словеније за културне дјелатности и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Текст: Душан Јовановић, фото: Драгиша Лазовић
