Српско културно друштво „Сава” из Храстника по шеснаести пут организовало Етно фестивал у Храстнику
Овогодишњи, шеснаести по реду, Етно фестивал одржан је 15. јуна 2019. у Спортској дворани у Храстнику пред око триста гледалаца и гостију који су имали прилику да виде наступе фолклорних и пјевачких група, инструменталних солиста и хора.
У уводу програма водитељка Снежана Максимовић је поздравила све присутне и нагласила да је ово већ традиционални догађај који траје дуги низ година, а који успјешно организује Српско културно друштво „Сава” Храстник. Навела је да је „традиција дело људских радњи које се у времену креативно допуњавају, и на тај начин развијају и трају кроз генерације”. У програму су учествовали, како је наведено у поздравном говору „велики број људи различитих година, велики број играча, певача и свирача, који ће своје програме изнети кроз љубав према игри, песми и музици”. Водитељка је затим навела сва друштва која учествују на овом Етно фестивалу, а то су: Хор и изворна певачка група КУД „Уна”, Нови Град, СКУД „Др Младен Стојановић”, Приједор, Фолклора 63 – КД Шентјур, Шентјур, Фолклорна скупина Свобода, Трбовље, Вокална скупина КУД „Талисман”, Шкофја Лока, Фолклорна скупина Грифон, Шемпетер, Савињска Долина, КУД Младост, Љубљана, СД „Др Младен Стојановић”, Велење, хармоникаш Антонијо Јукић, Храстник и СКД „Сава” Храстник.
Снежана Максимовић је поздравила и госте који су се одазвали позиву и присуствовали овом значајном догађају за СКД „Сава” и за општину Храстник, а гости су били: Владимир Котуровић из Министарства спољних послова Србије – Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, а који је из братске општине Рашка, Марко Функл, начелник општине Храстник, замјеник начелника и општинско вођство, Ивана Јакшић Матовић, први секретар и конзул у Амбасади Србије у Словенији, протојереј стафрофор Милан Дудуковић, Нина Маурович и Сонибој Кнежак, посланици Државног збора Републике Словеније, Блаж Ројко, представник Јавног фонда РС за културне дјелатности, Миран Јерича, бивши начелник општине Храстник, представници Савеза српских друштава Словеније, представници јавних завода и организација, спонзори и донатори. Поздравила је такође и све учеснике и пријатеље СКД „Сава”.
Након поздравног говора позвала је Владимира Котуровића, из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону а затим и Марка Функла, начелника општине Храстник, који су се обратили публици и навели значај оваквих догађаја, као и значај културе не само за друштва, него и за локалну заједницу и шире. Марко Функл је и службено отворио 16. Етно фестивал Храстник 2019.
Водитељка Снежана Максимовић у име СКД „Сава” захвалила се пријатељима и спонзорима без који би Фестивал било много теже извести, а то су Општина Храстник, Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности, Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Steklarna Hrastnik 1860, AGM Nemec – Aqua Roma, Kulturno rekreacijski center Hrastnik, Turistično informacijski center Hrastnik, Mladinski center Hrastnik, Moda Trbovlje, Bar „La vie” Trbovlje, Cvetličarna Klara Kisovec, „Kokos bar” Hrastnik, „Porto pub”, „Elstik” Hrastnik, Pekarna „Bane” Zreče, Restavracija „S” Ljubljana, „Јагода” Храстник, Фризерски салон „Krauskopf”, Frizerstvo stil Rada Čamber, Рада Чамбер и Славица Трипуновић које су се побринуле за сценографију.
Програм је почео извођењме кореографију „Море изгрејала нане сјајна месечина” – Игре из Врањског поља, а част да први узму учешће у програму припала је домаћину, СКД „Сава” Храстник. Аутор кореографије је Александар Бабић а музичког аранжмана Дарко Ћитић. Публика је имала прилику да види Емкино коло, Елено моме, Пембе, Грчко оро, Шврљиг и Власинку.
Из Шентјура је дошла фолклорна група која носи име „Фолклора 63” а која ради под окриљем Фолклорног друштва Шентјур, а која дјелује од 1963. и која од тада успјешно представља и његује протекло плесно насљедство у карактеристичној ритмичкој и кореографској аутохтоности Козјанских, Белокрањских, Горењских и игара из Гламоча. Овом приликом представили су се играма са подручја Трста и околине под називом „Stu ledi”, а ово је премијерно извођење од стране „Фолклоре 63”. Умјетнички руководилац групе је Роберт Брежан.
Чланови КУД „Уна” из Новог Града су такорећи стални учесници Етно фестивала, било са фолклорном групом, хором или пјевачком групом. Ове године дошли су са мјешовитим хором и пјевачком групом. Иначе хор КУД „Уна” основан је 2008. а имао је запажене наступе како у Новом Граду, исто тако и у Бањој Луци, Приједору, Хрватској, Словенији, али и у Грчкој. У категорији мјешовитих камерних хорова 2008. освојили су златну медаљу на међународном такмичењу хорова у Бијељини, 2015 године на такмичењу Златна липа Тухља освојили су двије сребрне медаље, а 2016. на истом такмичењу златну медаљу и 2. мјесто у конкуренцији од 25 хорова. На међународном такмичењу Леге Артис у Тузли, које је одржано 2017, освојили су бронзану медаљу, 2018. године освајају награду публике на међународном такмичењу златна вила у Приједору као и златну медаљу у Тухљу. Хор његује духовну и светску музику домаћих и страних аутора, настојећи да обухвати све стилске епохе. Диригент Хора је Горан Вулета који је од стане жирија био награђен за изузетну музикалност. На 16. Етно фестивалу представили су се сљедећим програмом: „Голема ччкалица” Д. Величковић, „Мари моме” Д. Христов, „Заспо Јанко” изворна, Крајишке пјесме, Н. Савић.
Из Приједора дошло је СКУД „Др Младен Стојановић”, које је основано 1885. као српско пјевачко друштво „Вила” и као такво је најстарије српско друштво у Републици Српској. Друштво окупља око 630 чланова. Најбројнија је фолклорна секција која је организована у десет група. Ту су женски камерни хор, народни оркестар, тамбурашки оркестар, вокалне групе и секција народне радиности. Секције друштва оствариле су у својој 135 година дугој историји бројна гостовања и наступе у земљама Европе и Азије. На репертоару фолклорне секције се налази 47 кореографија. Ансамбл поседује 400 комплета народних ношњи. У свом првом наступу на Етно фестивалу представили су се играма са Грмеча. Умјетнички руководилац ансамбла је Младен Радић.
Пјесма и игра су значајни у животу свакога човјека, да се зна веселити, изражавати осјећања и опустити се у правом тренутку. То чланови фолклорне групе „Свобода” из Трбовља добро знају, јер је протекло већ тридесет година њиховог дјеловања. Играју игре скоро свих словеначких покрајина. Народне игре со дио културног насљедства, зато се труде да би се све то преносило из рода у род, јер народна изрека каже: „поштовање насљедства је поштовање самога себе”. У програму Етно фестивала приказали су сплет Горењских игара.
Свака покрајина има неке своје посебности, нешто што је разликује од осталих покрајина. Тако исто и Шумадија са својим природним љепотама, пропланцима и ријекама који су опјевани у многим пјесмама, уз звуке фруле и хармонике. Како то дјелимично изгледа приказали су фолклораши СД „Др Младен Стојановић” из Велења који су одиграли игре из Левча, а посебна карактеристика су ношње из тог подручја, што још више дочарава саму кореографију.
Након игре опет пјесма, овај пут у извођењу вокалне групе КУД „Талисман” из Шкофје Локе, која је основана 2013. у Руском центру науке и културе у Љубљани, под вођством Ирине Грушчине. Вокалну групу чине пјевачице различитих народности, а све њих здружује љубав до мелодичних и лијепих пјесама, које топлином и радошћу пуне душе. У репертоар ансамбла спадају руске и словеначке пјесме, поезија, романсе, фолклор и музика из познатих филмова, које изводе а-цапелла или у пратњи гитаре и балалајке. У 2018, поводом петогодишњице дјеловања, издали су ЦД под именом „Од Сибира до Јадрана”, коју чине пјесме разних народа Русије, Словеније, Летоније, Далмације, Украјине, Италије и Македоније. Руководилац групе је Ирина Грушчина, дипломирани хоровођа, пјевач и режисер. Публици у Храстнику представиле су се у два блока, у првом су отпјевале пјесме: „Трс” (Руска народна), ”Шел је козак” (Украјинска), „Иван да Марја” (Руска народна).
Из Шемпетра у Савињској долини дошла је фолклорна група Културног друштва „Грифон”, које се поноси са дугогодишњом традицијом, јер група без прекида дјелује већ 57 година. Играчи су у већини старији, који су одани фолклорној традицији већ више од тридесет година. Веома радо се сјећају бројних наступа у Словенији и иностранству. Суоснивачи су Међународног фолклорног фестивала „Од Цеља до Жалеца”. Играју игре свих словеначких покрајина, најчешће заиграју штајерске игре, којим су се представили и овом приликом. Стручни вођа ансамбле је маша Кумпергер.
На разним народним свечаностима и светковинама, зборовима, крштењима, свадбама, славама играло се и пјевало уз музику, како гдје и како на које народне инструменте а данас је највише присутна хармоника. Тако су и на овом догађају присутни могли да чују звуке хармонике Антонија Јукића, ученика Музичке школе Храстник, који је одсвирао „Бумбаров лет” Николаја Римског и „Тракторско коло” легендарне Радојке Живковић.
У свом другом наступу, односно другом блоку, чланице вокалног састава „Талисман” отпјевале су пјесме: „Вања (Руска народна), „У пољу маглица” (Руска народна), „Ивака” (Украјинска), „Ој, Дусја, Ој Марусја!” (Руска народна).
Фолклораши КУД „Младост” из Љубљане неколико пута су учествовали на Етно фестивалу, а ове године публику су пјесмом „Златиборка ја сам” одвели у Златиборски округ, тачније у Ужице, а публика је имала прилику да види карактеристике игара из овог краја, са много дјевојачког и момачког надигравања, музике која је веома динамична, као и ношњи са богатим мотивима на кецељама и марамама. Аутори ове кореографије су Горан Пауновић и Властимир Вељовић, музички аранжман урадио Дарко Ћитић, а умјетнички руководилац ансамбла је Милка Марин.
Традиционална, изворна пјесма је саставни дио српске традиције и културе, а стварана је вијековима и вијековима се очувала у свом изворном облику на свим српским просторима, са својим посебностима и начином извођења. А како то изгледа показали су и чланови мушке пјевачке групе КУД „Уна” Нови Град, којом руководи Борислав Дамјанић, који је на 24. европској смотри српског фолклора дијаспоре и Срба у региону од стране стручног жирија добио награду за најбољег инструменталисту.
Чланови Српског културно-умјетничког друштва „Др Младен Стојановић” из Приједора у свом другом наступу одиграли су игре из Горњег Високог, да би на крају програма поново на сцену изишли фолклораши СКД „Сава” Храстник и одиграли игре из Лесковца.
Дошло се и до краја програма, а онда је водитељка Снежана Максимовић позвала Цвијетина Нешковића, предсједника СКД „Сава” Храстни, Владимира Котуровића из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и Славицу Трипуновић, почасног члана друштва и спонзора, који су представницима друштава-учесника подијелили захвалнице и поклоне у знак сјећања на овај догађај.
За велики допринос и подршку у организовању Етно фестивала у протеклих петнаест година Цвијетин Нешковић је уручио захвалницу Мирану Јеричу, дугогодишњем начелнику општине Храстник, а Славица Трипуновић је у име друштва уручила умјетничку слику.
Дружење је послије вечере, коју је припремио организатор, настављено уз музику групе „Трећа смјена“.
Текст и фото: Душан Јовановић
