SKUD VIDOVDAN: Srpsko kulturno-umjetničko društvo Vidovdan svojim člankom uspostavilo prijateljsku saradnju sa „Našim glasom“

SKUD VIDOVDAN: Srpsko kulturno-umjetničko društvo Vidovdan svojim člankom uspostavilo prijateljsku saradnju sa „Našim glasom“

U Ljubljani 2004 godine je osnovano kulturno umetničko društvo pod imenom  SKUD VIDOVDAN. Kako kaže dugogodišnja predsednica društva Slađana Čevriz, društvo je dobilo ime po hrišćanskom prazniku zvanom Vidovdan, jer smo želeli da bude povezano sa nečim što je snažno vezano za nas kao narod. A naša sadašnja predsednica Zorica Latinović se trudi, da društvo funkcioniše i dalje, te prenosi svoje znanje i iskustvo koje je dobila tokom svih ovih godina odkad postojimo na članove. Naravno bez članova Izvršnog odbora, bez umetničkih rukovodioca grupa i svih članova uključenih u društvo, ne bi bilo vidljivog napredka. Trenutno brojimo 180 članova i trudimo se, da se naša porodica i dalje uvećava.

Svim društvima u dijaspori je stalo do toga, da se naša srpska reč ne zaboravlja, da upoznajemo kroz igru i pesmu naše krajeve, da ne zaboravimo šta su nam naši preci ostavili u amanet.

Da u današnje vreme znamo toliko o pesmi i igri, možemo biti zahvalni pre svega sestrama Danici i Ljubici Janković. One su svoj život posvetile muzici. Gde god su išle sve su vredno zapisivale, svaku igru, pesmu, običaj. Njihovo ali i bogatstvo svih nas zahvaljujući njima, ostalo je zapisano u osam knjiga pod nazivom „Narodne igre“.

A šta nama znači folklor?

U folkloru se godine ne broje, jer nije važno da li si star 5 ili 75 godina. Važno je šta ti srce kaže. Jednom kada počneš igrati, kad se počneš družiti sa drugim ljudima koji su istog mišljenja, ne možeš tako lako izaći iz toga. Jednostavno ti se desi ljubav. Ljubav prema svakom odigranom koraku, ljubav prema svakoj ispevanoj pesmi, ljubav prema svakom delu nošnje koje obučeš. Većina ljudi koji ne znaju šta je pesma, igra, tradicija, srpska reč, to ne razume. Mnogi kažu: samo seljaci igraju folklor, kako ste to obučeni, kakve to seljačke pesme pevate? A mi im odgovaramo: većini od vas je  verovatno i vaš deda, pradeda ili čukundeda bio seljak. Pošteno je radio na njivi i na taj način prehranjivao porodicu. Verovatno su se i vaši preci tako oblačili, čak su sami šili i pleli sve što su nosili na sebi. Verovatno su i oni pevali te pesme. Slobodno nastavite i dalje da pričate, da smo seljaci. Jesmo, i ponosni smo na to! Ponosni što će i naša deca čuvati sve to od zaborava! Ponosni što ćemo mi biti ti koji će im na taj način prikazati tu neizmernu ljubav prema tradiciji! A šta ćete vi ostaviti iza sebe? Mi se ponosno obučemo u nošnju, ponosno zaigramo i zapevamo koliko nas glas i noge služe, ponosno izađemo na binu i tamo ostavimo deo sebe! I na kraju vam poručujemo: radije smo bogati seljaci u srcu i duši, nego takozvana gospoda bez svega ovoga! Folklor je za nas igra, pesma, druženje, beskrajna ljubav: FOLKLOR JE ŽIVOT!

Za sada bi ovo bilo sve za naše prvo javljanje. Zahvaljujemo KD Brdo iz Kranja na ukazanom poverenju i želimo uspešan rad novom internetnom časopisu „Naš glas“. Neka se glas svih nas, daleko čuje!

Dragica     Krstičić

podijelite sadržaj:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Za odbacivanje neželjenih sadržaja koristimo Akismet. Opširnije

error: Sadržaj je zaštićen.