„Сава“ се буди: литерарно-музичко вече
Српско културно друштво „Сава” Храстник у једном дану реализовало два своја пројекта, монодраму „Данга” и „Литерарно-музичко вече”
Овај двоструки програм одржан је 26. маја 2021. у Delavskom domu Hrastnik (Раднички дом Храстник), а почео је најавом водитељке Снежане Максимовић које је у свом поздравном говору пожељела добродошлицу, на драмско-литерарно вече које је било пропраћено традиционалном српском пјесмом, учесницима у програму, гостима и публици, која је овом приликом била због пандемије корона вируса у нешто мањем броју него што је уобичајено за овакве догађаје, а сви су се придржавали мјера везаних за пандемију, тако да је цио програм изведен у другачијим условима.
Прије него што се почело са програмом водитељка је посебно поздравила Војку Шербан, замјеника начелника општине Храстник и Блажа Ројка, координатора Јавног фонда Републике Словеније за општине Храстник и Трбовље, а затим позвала на позорницу Војку Шербан која је поздравила присутне у дворани као и извођаче у програму топло поздравила и нагласила значај оваквих догађаја и истакла дјеловање Српског културног друштва „Сава” и његову улогу у укупном културном дјеловању општине Храстник, која је иначе помогла и овај пројекат друштва, као и бројне пројекте до сада.
Након тога Снежана Максимовић је најавила монодраму „Данга” (о монодрами посебан чланак у овом часопису) и истакла: „Српска литерарна сцена поноси се с бројним писцима изузетне даровитости. Вечерас ћемо се посветити творцу српске сатиричне приповетке Радоју Домановићу.
Сатиру Данга представиће вам ближе Душан Јовановић, који је уједно и адаптирао и режирао овај драмски комад.”
По завршетку монодраме водитељка је сљедећим ријечима најавила Литерарно-музичко вече: „Наш народ без песме као да није могао ништа. Без песме је празнина у срцу и души, песма нас прати од рођења и током живота хтели не хтели не можемо без ње, тако да ни вечерашњи програм неће проћи без песме. Женска певачка група нашег друштва провешће вас песмом кроз различите крајеве простора где је живео српски живаљ. Како песме не би биле само певане, наши рецитатори одабрали су неколико дивних песама наших српских песника.”
Прве су на сцену ступиле чланице Женске пјевачке групе СКД „Сава” Храстник и отпјевале пјесму „Заспо ми је драги на зеленој трави”. Руководилац пјевачке групе је Снежана Максимовић, која је добро припремила групу, што се показало извођењем свих пјесама, а чланице групе потрудиле су се да свој труд покажу на прави начин.
Послије отпјеване пјесме на ред је дошла рецитација, а познату, може се слободно рећи најпознатију и најдирљивију српску епску пјесму са великим изливом осјећања рецитовала је Славица Трипуновић.
Као рецитатор у веома добром издању показао се и Маринко Згоњанин који је одрецитовао пјесму „Мој гроб” од Ивана Горана Ковачића.
Опет је на ред дошло пјевање и наравно опет Женска пјевачка група СКД „Сава”, овај пут са пјесмом „Језеро, вода је”, да би свој таленат и своје умијеће у рецитовању показала и Нена Митић која је рецитовала познату пјесму Десанке Максимовић „Немој ми прићи”, а након ње Душан Јовановић је говорио стихове Добрице Ерића, односно његове пјесме која носи назив „Песма шљиви”, а Маринко Згоњанин је читао стихове Алексе Шантића, односно пјесму „Остајте овдје”.
Програм је настављен опет са музиком, односно пјесмом Женске пјевачке групе СКД „Сава” Храстник, која је отпјевала пјесму „Мајка Мари косе плела”. Славица Трипуновић, ово вече у двострукој улози, као пјевачица и као рецитатор, одрецитовала је пјесму Ђуре Јакшића „Јевропи”. Душан Јовановић је прочитао пјесму Јована Дучића, која носи помало необичан назив, „Песма”.
У другом дијелу програма прво је на ред дошла проза, јер је ово вече поред поезије и музике посвећено и прози, односно представљању романа Остоје Шобота „Свјетла у тами”. Водитељка Снежана Максимовић је најављујући аутора и његов роман навела: „Остоја Шобот из СКД „Петар Кочић” из Крања, један је од ретких који се озбиљно упустио у српску књижевност. Познат је по томе, јер у својим делима користи језик и говор свога краја, и то онај народни, једноставан и прост као што су и људи које описује у својим књигама. Вечерас је одабрао да вам представи део свог романа под називом „Свјетла у тами”.
Остоја Шобот је прочитао један одломак из овог занимљивог романа, за који је добио много похвала од оних који су имали прилику да прочитају ово квалитетно и вриједно дјело за културну дјелатност Срба у Словенији, као и за свеукупну српску културу а посебно књижевност.
О аутору и роману, наводећи рецензента, вријеме и мјесто догађаја, говорио је Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” и истакао значај оваквих културних дјела, као и улогу друштва чија је основна дјелатност везана на литерарно и драмско стваралаштво.
Овај лијеп и интересантан догађај настављен је наравно пјесмом, поново је Женска пјевачка група СКД „Сава” својим пјевањем одушевила присутне у дворани, овај пут пјесмом „Тргнала Румена”, а затим је Нена Митић одрецитовала још једну пјесму Десанке Максимовић, овају пут то је била пјесма „Срећа”, а Душан Јовановић је рецитовао пјесму Владислава Петковића Диса „Наши дани”.
На крају програма Снежана Максимовић, водитељ програма, обратила се присутнима сљедећим ријечим: „Био је ово наш мали, али од срца и пун љубави да кажемо почетак поновног рада после стагнирања пандемије. За све што су нам наши преци оставили, одужићемо се ако будемо чували успомену на њих тако што ћемо кроз наш дивни србски језик преносити културу српског народа и млађем роду усадити бар део вредности о људима о којима смо вечерас говорили. Још једном најлепша хвала Војки Шерган, замјеници начелника општине Храстник да је била вечерас са нама и хвала Јавном фонду Републике Словеније који је подржао оба пројекта”.
Захвалила се и свим учесницима на дивном програму.
Текст: Душан Јовановић
Фото: Зоран Јауз
Сатирична визија стварности уоквирена је причом о сну
Српско културно друштво „Сава” Храстник је у двоструком програму, 26. маја 2021. у Delavskom domu Hrastnik, организовало извођење монодраме и Литерарно-музичко вече, о којем је такође чланак у овом броју Мостова. Поред пјесничких рецитација, тежина вечери је била на драмском извођењу. Извођач Душан Јовановић тумачио је сатиру Радоја Домановића ,,Данга”.
Његове сатиричне приповјетке су настале посљедњих година Обреновићевског режима, односно крајем деветнаестог и почетком двадесетог вијека. Надахнуте су мржњом према тиранији. Данга је најоштрија и најубојитија његова сатирична приповијетка. Основни мотив ове сатире је слијепа послушност грађана и њихова оданост насилничкој власти. Сатирична визија стварности уоквирена је причом о сну о далекој и непознатој земљи гдје се живи другачије.
Писац кроз двије метафоре приказује шта им чини насилничка власт. ,,Узјахати неком на грбачу” и ,,Ударити некоме жиг на чело”. Бити јахан представљено је као част и витештво. Ту се доказују ко је више послушан, и ко их јаше, старији или млађи, да ли их јашу ,,практиканти”, ,,великаши”’ или сам ,,кмет”. Врхунац ропске потчињености грађана је њихово радосно одазивање наредбама влáсти да се свакоме удари жиг како би се разликовали од странаца. Чин жигосања се претвара у велику свечаност, у манифестацију националних осјећања.
Тумачи овај даровити човјек све те сатиричне ругобе на изразито увјерљив начин. Сви смо могли закључити да му је успјело дочарати намјеру писца са својом сатиром. Многи који не познају сатирично писање, шапатом су се питали како се неко може радосно одазивати да га јашу и бичују. То су били појединци, међутим, већина публике је разумјела суштину и са одушевљењем је пратила Душаново извођење. Што се више ближио крају све је жешће наглашавао сатиру која жестоко шиба тиранију власти. И на крају, није се могло сакрити одушевљење публике. Многи су чак устали и наградили га поштовањем и великим аплаузом.
Остоја Шобот
Uspešno.