Празници радовања и лијепих обичаја наших у Велењу
Пијукање
Српско друштво др Младен Стојановић из Велења већ осму годину организује пијукање. Посебна задужења имали су појединци и чланови друштва за припрему и организацију. За одлазак у шуму и сјечу бадњака ове су године били задужени Зоран и Јово Јауз, а помогли су још Лука Марковић, Његош Јауз и Вукашин Јауз. Требали су ићи и други али су били заражени корона вирусом. Предходних година за сламу се побрино Даворин Грујић, али ове године нису сијали жита па нису имали сламе – тако да смо морали тражити на другом мјесту и нашли у Kоњенишком клубу Велење. Ту нам је балу сламе за пијукање одобрила Славица Југовић. Пакетиће за најмлађе припремијо Зоран Јауз са дјецом. Пијукање је на молбу родитеља пребачено на 16.1.2022 јер су нека дјеца била у изолацији због корона вируса, а много њих је отишло у свој родни крај како би прославили овај празник. Иако су била присутна ограничења због короне пријавило се доста дјеце. За дјечји програм се побринула Данијела Митровић са дјечјом екипом. Тематика програма односила се на Божић.
За Србе је Божић најрадоснији дан. Зато и дајемо толики значај и пажњу обичају.
Бадњак (храстово дрво) у рану зору посјечен и донесен. Наши чланови су Бадњак окитили и припремили дарове за дјецу. У десет сати окупили су се сви позвани, дјеца наших чланова и пријатељи, међу којима је било и Словенаца. Програм је започео са рецитовањем српских пословица и пјесама наших најмлађих, а онда су наши дјечаци (Вук Лулић, Негош Јауз, Вукашин Јауз, Страхиња Милисавић и Лука Марковић), кроз врата унијели храстове гране и запјевали пјесму „Ој Божићу“. Мало им је било неугодно, али су смогли снаге да отпјевају пјесму до краја. После тога усљедило оно најбитније “пијукање” због чега су дјеца и позвана.
Велика радост за дјецу је почела. Дозивали смо јих позивом „пипи-пипи-пипи“, а онда их даровали бомбонимаи орасима, које смо за њих бацали по простору свуда по слами. Било их је задовољство гледати како траже и веселе се нађеним орасима и бомбонима. Многа дјеца су први пут у животу имала контакт са сламом.
После тога смо јих још обдарили са пакетићима. Гости су били врло задовољни што само значи да у друштву добро радимо на очувању обичаја и традиције. Ове године био је одазив врло добар, пријављено је било чак 35 дјеце. Врло нам је драго видјети нове образе људи који доводе своју дјецу у наше друштво.
