Мратиндан – слава друштва из Крања
Српско културно друштво „Петар Кочић” из Крања свечано прославило Мратиндан, славу друштва
Како и доликује правим домаћинима, тако су се и чланови СКД „Петар Кочић” потрудили да 24. новембра 2022. свечано прославе свог заштитника светог мученика Стефана Дечанског, краља српског. Обред освећења и резања славског колача обавио је јереј Бранислав Тодорић уз присуство велико броја гостију и чланова друштва. Резање славског колача обавили су јереј Бранислав Тодорић и Крстан Шућур, предсједник друштва. Након ломљења славског колача и послужења славским житом, јереј Бранислав Тодорић бесједио је о светитељима којима је посвећен овај дан, који је у народу иначе познат као Мратиндан, а који се више не спомиње у календару Српске православне цркве, ипак, код народа је још увијек присутно старо име славе.
О светом великомученику Мини записано је слједеће: „Једног дана прозре св. Мина из даљине незнабожачко празновање у граду Катуанији, па се спусти у град, и пред свима објави своју веру у Христа Бога живога а изобличи идолопоклонство и незнабоштво као лаж и мрак. Кнез града тога, неки Пирос, упита Мину ко је и шта је. Одговори му светитељ: „Отаџбина ми је Мисир, име ми је Мина, био сам официр, но видећи идолопоклонство одрекох се ваших почасти. Сад дођох да пред свима објавим Христа мога као Бога истинитога, да би и Овај мене објавио као слугу Свога у царству небеском.” Чувши ово Пирос стави Мину светога на велике муке. Шибаху га, стругаху гвозденим четкама, опаљиваху свећама, и мучаху разним другим мукама, па га најзад мачем посекоше. Тело му бацише у огањ, да га не би хришћани узели, но хришћани ипак спасоше од огња неке делове. Те остатке они чесно сахранише, а доцније они бише пренети у Александрију и тамо сахрањени, и над њима црква саграђена. Пострада св. Мина око 304. год. и пресели се у царство Христово. Но би и оста велики чудотворац у обадва живота, и на земљи и на небу.
Ко год је св. Мину славио и на невољи у помоћ га са вером призивао, томе је он помагао. Више пута јављао се као ратник на коњу, да помогне вернима или да казни неверне”. За Светог мученика Стефана Уроша III Дечанског, краља српског записано је: „ Свети мученик Стефан Дечански краљ српски. Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „Дошао сам да испуним своје обећање”. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Св. краљ Стефан са св. Савом и св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. год. примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио”.
Мратиндан – Свети краљ Стефан Дечански
Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” у име чланова друштва и у своје име поздравио је чланове друштва и госте, међу којима су били Матјаж Раковец, градоначелник Крања, Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније, Митар Вујиновић предсједник КД „Брдо” Крањ, Милан Стојановић, представник КПСХД „Вук Караџић” Радовљица, Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ, Душан Јовановић, секретар Савеза српских друштава Словеније и Зоран Стевановић, члан градског вијећа Крања. Исто тако поздравио је све спонзоре и донаторе друштва.
У свом даљем говору истакао је: „На данашњи дан прије петнаест година било је основано ово друштво и сам тај дан и нека Божја судбина дала је да смо добили свога заштитника Стефана Дечанског и ми смо након пар година и преузели да то буде слава нашег друштва и мислимо да уз помоћ и вјеру у нашу цркву и Бога можемо да вам пожелимо добродошлицу. Сви желимо да нам буде боље, идемо даље”. Захвалио се пријатељима, спонзорима и донаторима, као и Градској општини Крањ која поред редовне подршке у програмима и пројектима прави и неке искораке, тако да је ове године финансијски подржала путовање на фестивал у Драч и Тирану, Албанија, гдје је представљена словеначка култура. Навео је да је у ових петнаест година друштво имало велику подршку породица, а посебно је истакао супруге чланова друштва, које се увијек труде да све оно што се замисли и оствари. Тако је ове године његова супруга Драгица одлучила да буде кума славе, а да чак имају кандидате за кума за следећу славу. Након свог говора дао је ријеч гостима.
Присутнима на слави прво се обратио Матјаж Раковец, градоначелник Крања који је рекао: „Бићу врло кратак. Поздрав, прије свега у моје име у име градске општине. Хвала вам пуно што сте ме позвали, хвала вам пуно на подршци коју сте нам пружали све ово вријеме. Као што видите, веома смо отворени, у суштини ја сам градоначелник свих овдје у Крању. Подржавам различитост, али прије свега цијеним вашу припадност култури, начину, обичајима које овдје градите и ви сте заправо једна лијепа, да тако кажем национална матица, српска матица овдје у Крању. Сви странци су добродошли у Крањ, они који имају добре мисли у срцу, који су за напредак и као што сам много пута рекао, одрастао сам када су овдје почеле да раде велике фабрике попут Саве, Искре, разне текстилне индустрије и тако даље. А када смо отац и ја градили кућу, ваше колеге су нам много помагале. У то вријеме се радило ударнички, плоча па зидови, и у суштини од тада прихватам другачију културу која постоји овдје, укључујем је у градоначелништво које имам. Нисте само ви, којима помажем, има и других удружења, а мислим да заслужујете, јер сте ипак ви помогли у стварању ове Словеније, овог напретка. Заправо, некоме је то већ прва домовина, некоме друга домовина, али је битно да не прекидате везе, везе које имате у родном завичају. Другим ријечима, у Крању ћете увијек бити добродошли. Хвала вам на доприносу све ово вријеме, вашој деци, вашој родбини. Мислим да већина Крањаца то веома цијени, има неких аномалија, али то, знате, има сваки народ и биће и код нас. Али својим ставом то заиста можемо минимализовати на најмањи начин. Па још једном, хвала вам пуно на позиву. Предсједниче, честитам вам славу и мислим да ћемо се данас лијепо провести. Много вам хвала”.
Крстан Шућур се захвалио градоначелнику Раковцу на честиткама и лијепим ријечима, а затим дао ријеч Зорану Стевановићу, члану градског одбора Крања који је присутне поздравио ријечима: „Људи, помаже Бог и срећна слава”. У наставку свог говора споменуо је да је задња година била пуна успјеха, али и неке боли, јер се много штошта окренуло на њега. Говорио је о свом дјеловању као и о изборима и нагласио да је и поред свега задовољан постигнутим. На крају је додао: „А желим вам само нешто рећи, једна ствар која је јако битна. Кроз сву ову годину сте ме јако подржавали сви. Ја тачно познам сваку српску душу у Крању, тачно знам ко шта мисли, како се понаша, шта ради и како се понаша у друштву. Петар Кочић је друштво које готивим зато што увијек чува своју баштину и насљедство и увијек сте ме подржавали кроз сву моју ту мучну годину и невјероватно сам захвалан и хвала вам што постојите. Још једном срећно”.
Присутнима се поново обратио Крстан Шућур који је навео да наша друштва сада, у овој ситуацији, воде велику борбу и да су ове године направиле доста штете и многа друштва су на кољенима, и Савез српских друштава Словеније и предсједник савеза воде сада заиста једну велику борбу. Истакао је да у посјету Словенији долази савјетник предсједника Србије Александра Вучића и да ће с њим бити обављени разговори. Исто тако споменуо је и састанак Савјета за питања националних заједница припадника народа бивше СФРЈ и да ће на састанку бити изнесена питања која су од виталног значаја за српску заједницу у Словенији. Нагласио је да у свему треба радити мудро и паметно, да нас прати Лазарева мудрост и Милошева храброст. На крају свог говора Крстан Шућур је дао ријеч Златомиру Бодирожи, предсједнику Савеза српских друштава Словеније.
Златомир Бодирожа је у својој бесједи истакао: „Поздрављам све чланове, домаћине и представнике друштава у име Савеза српских друштава Словеније и у своје име. Слажем се са овим излагањима прије мене и вјерујем да нисте дошли мене слушати овдје, али свеједно имам потребу да нешто кажем. Ја нећу говорити са политичког аспекта, друштва су основана по Закону о друштвима и морају бити аполитична,, али то нас не омеђује, не искључује да не можемо сви једном бити политичари, макар у четири године један дан, а то је када су избори. Ја обично имам вољу и намјеру да кажем у оваквим моментима да смо ми друштва која баштинимо традицију и културу и слава наша јесте један изузетан моменат у нашој традицији и култури и зато одајемо посебну пажњу и почаст оваквим моментима. Свештеник је говорио о животу и дјелу данашњег светитеља којем се сви заједно молимо да буде добар заступник свих нас и надам се да хоће, али и наша комплетна историја нашег народа је заиста тешка, напорна и патничка, али то и очвршћује. Има она једна изрека која каже да се љути материјали брусе каменом љутим, а људски образ и карактер тврдим и поштеним радом, тако и ми то уважавамо и ја сам заиста поносан на нашу заједницу овдје у овим моментима и на нашу, некако да кажем, сложност. Џаба је владати цијелим свијетом ако не владаш собом. Још једном вас поздрављам и желим вам пријатно поподне и пријатељи овај дан”.
Митар Вујиновић, предсједник Културног друштва „Брдо” Крањ честитао је слављеницима славу и захвалио се свима онима који су га подржали у избору за одборника Градске општине Крањ.
Славље је настављено у добром расположењу, онако како и доликује, са богатом трпезом коју су припремили домаћини, а посебно треба истаћи домаћице које су се својски трудиле да све буде онако како је најбоље. Наравно, као и на свакој слави, запјевало се да свечаност буде потпуна у нади, вјери и љубави да ће друштво још дуго година славити свог заштитника Стефана Уроша III Дечанског.
Текст и фото: Душан Јовановић
