ЉУБЉАНА: служен Молебан за очување светиња СПЦ у Црној Гори
извор: Црквена општина Љубљана
Уочи празника Светог Саве, у недељу 26. јануара, у храму Свете браће Кирила и Методија у Љубљани, свештенство љубљанског храма служило је Молебни канон Пресветој Богородици ради подршке верном народу за очување светиња Српске православне цркве у Црној Гори.
Уз свештенство и вернике из Љубљане, молитвеног учешћа у испуњеном љубљанском храму узели су и бројни верници из целе Словеније, дајући тиме подршку верном народу у Црној Гори у њиховој праведној борби за очување светиња наше Свете Цркве.
По одслуженом молебану, окупљенима се обратио парох љубљански протојереј-ставрофор Перан Бошковић, чију беседу доносимо у наставку:
„Данас смо се помолили Богу за један народ чије име не смијемо изговорити, јер ни за један злочин над тим народом нико никада није одговарао, био кажњен и осуђен. У двадесетом и двадесет првом веку преполовљен је тај народ: Први светски рат, фашизам, олује, погроми и громови, паљевине њихових домова и храмова, а сада отимачине светиња.
Прећутаћемо име тог народа и рећи да су то у овом тренутку православни хришћани у Црној Гори и да су најсветлији бисер у целом хришћанском свету, који једнако светли на Истоку, као и на Западу. Они као да живе у првим данима наше вере, као да су грађани првога Рима, који је хришћане ставио ван закона и препустио крволочним „иродима“ и „неронима“, а не у тако опеваној Европи.
По снегу и мразу, родитељи са децом, старци, младићи и девојке, у молитвеним поворкама траже од својих властодржаца и демократског света оно што је свима дато и сви имају. ЕУ и све њене институције треба да се стиде ових верујућих људи за које власт каже да их је само слаба трећина, као да је то мало.
Молебан у Љубљани
Да није та власт под смртоносним Нато кишобраном, вероватно се не би тако понашала. Јер кад једном уђеш у Нато друштво можеш да радиш шта хоћеш, да кршиш све земаљске и небеске законе, да убијаш и отимаш без икаквог суда.
Само за те људе написала је декларисано атеистичка и секуларна власт закон, по коме ће њихови храмови бити без људи, Бога и молитве, па тако могу бити било шта: пивнице (што сам својим очима видео у Амстердаму), пицерије или у најбољем случају музеји. Ако би сви постали музеји, Црна Гора би имала више музеја него цела Европа. Са овим законом мошти Светог Василија Острошког ће постати музејски експонат у државној власти. Како то у стварности изгледа пример су велике хришћанске светиње: црква Светог Климента у Охриду и црква задужбина на Опленцу, у којима обреде воде кустоси.
У Црној Гори се догодио хришћански демократски народ, што се није догодило нигде у Европи задњих сто година. Нешто слично је виђено једино у Индији када се индијски народ под вођством Махатме Гандија ослобађао од колонизатора Енглеза. На свим другим местима људи се за своја права и слободу боре паљевином аутомобила, каменицама и свим могућим оружјем. У Црној Гори то раде молитвом и тамјаном. У овом тренутку нису могли наћи адекватније и убојитије оружје. Тим оружјем се не пуца у главу непријатеља, него куца на његову савест да се пробуди, промени и постане брат а не непријатељ.
Наш глас одавде неће послушати моћници у Црној Гори, него га као грађани Републике Словеније и грађани Европске уније упућујемо њима, да их питамо зашто у овом случају ћуте. Навикли смо да их гледамо како соле памет о демократији и поштовању светих демократских канона и трче да штоперицама мере минутажу колико је који политичар пута наступио у неком медију у Србији, а пред овим недемократским чином власти у Црној Гори лицемерно ћуте.
Када су доношени неевропски закони у Мађарској и Пољској, цео Брисел је био под узбуном. Шта је ово и зашто ћути ЕУ и њени комесари, шта је са словеначким демократама који су до сада увек на Балкану били међу првима да бране права мањина и у све се мешали на Балкану? Очигледно је да европски политичари јако слабо пливају у балканским бистрим водама, али су доказано добри пливачи у балканским крвавим рекама. Можда је ту одговор на ово њихово ћутање? Мирни протести су чисти и бистри па је бриселска господа изненађена и ћути.
Власти у Црној Гори, уместо што прогоне свој народ убијајући му идентитет, отимајући му светиње и инате се са својим народом, да су мудри, ово догађање демократско хришћанско би могли понудити Европи као најбољи модел решавања политичких спорова и код њих.“
