Култура повезује и веже
Култура – чинилац повезивања између друштава и Савеза
Сва српска друштва у Словенији, која су чланови Савеза српских друштава Словеније, имају у својим статутима и програмским опредјељењима записано да је њихово дјеловање усмјерено прије свега на подручје културе, затим подручје хуманитарног рада, спортских активности и још неких дјелатности која повезују с једне стране чланство у поједином друштву, а с друге стране служе повезивању између друштава. То доводи непосредно или посредно, како када, и до повезивања између друштва, односно друштава, и Савеза српских друштава Словеније, организације која окупља највећи број српских друштава у Словенији.
Иако је у већини друштава у великој мјери њихова дјелатност усмјерена на подручје фолклора, односно на његовање и очување народне игре и пјесме, с обзиром да то највише привлачи младе и да је највећа заинтересованост за такву врсту културног дјеловања, ипак имамо у друштвима присутне и друге облике и садржаје везане за српску културу. Ту су, у складу са могућностима, прије свега људски капацитети и могућности, организоване и секције за различите друге активности, као што су драмска, литерарна, спортска, а било је и има покушаја учења српског језика и историје. Кад смо код српског језика треба напоменути да се у одређеној мјери језик може научити и без институционалног учења, мада је ипак учење кроз школе нешто друго и квалитетније, али у неким приликама може се и спонтано учити. То прије свега важи за породицу а онда и за друштво, ако је неко члан било које секције у друштву. Често смо свједоци тога да се на пробама фолклора не говори и не комуницира на српском, а то је баш једна прилика да се нешто научи, јер има, треба признати, и оних који су веома добро савладали српски језик управо кроз ово што сам навео, а то су породица и друштво.
У протеклих двадесетак година пратио сам рад српских друштава и остваривање културних пројеката, а у многим пројектима и лично сам учествовао у припреми, организацији и извођењу. Могу слободно рећи да су друштва, чланови Савеза српских друштава Словеније, у протеклом периоду, односно у двадесет и пет година постојања Савеза урадила преко сто културних догађаја са разноврсним садржајима и веома квалитетно, узимајући у обзир чињеницу да се ради о аматерским друштвима и друштвима са скромним материјалним, финансијским, просторским и људским могућностима. Приказане су драмске представе, приређивани концерти фолклора, односно народних игара и пјесама, литерарни сусрети, издано је на десетине књига српских књижевника који живе у Словенији и пишу на српском језику, остварена су многа гостовања како по Словенији исто тако и по другим државама широм Европе.
Скоро сва друштва у ССДС су за свој обиман и квалитетан рад добила разна признања, од општинских, државних, награда на такмичењима и фестивалима, како домаћим тако и страним, а на рачун тога друштва су добила статус друштва у јавном интересу на подручју културе а тај статус додијелило им је Министарство за културу Републике Словеније. То је за сва друштва подстрек за шире повезивање, изван локалне заједнице а исто тако и изван српске заједнице, повезивање и сарадња и са другим културним друштвима и организацијама.
Друштва су међусобно сарађивала, у мјери у којој су то допуштале могућности као и заинтересованост за сличне активности. Тако имамо на фолклорним сусретима учеснике из више друштава, драмске групе гостују и изван свог мјеста, односно сједишта друштва, литерарни ствараоци учествују на књижевним сусретима гдје год се укаже прилика. Све то важи како за Словенију тако и за наше матице и друге државе у окружењу и шире.
Све то у великој мјери доприноси повезивању друштава, изналажењу нових могућности, тражењу нових садржаја и заједничких наступа, а са друге стране је значајно све то и за повезивање међу члановима друштава, што се посебно види на упознавању и зближавању међу фолклорашима, јер је некако као урођено да нас игра и пјесма најлакше и најбрже зближује.
Свиме што смо до сада урадили, како по друштвима исто тако и у Савезу српских друштава Словеније, можемо и треба да будемо задовољни и да нас све то на неки начин обавезује да у будућим активностима будемо још разноврснији и квалитетнији јер култура, а можемо слободно рећи и наша српска култура, је веома богата, непресушни извор надахнућа и могућности.
Често смо у прилици да чујемо мишљење како аматерска друштва, а поготово српска друштва у дијаспори, треба да се баве, и баве се, очувањем традиције и обичаја српског народа и његове културне баштине. Јесте, треба и то, али се никако и ни у ком случају не смије занемарити и запоставити и културно стваралаштво, јер култура није нешто што је нечим за сва времена ограничено, него сама тежи да се непрестано допуњује, усавршава, обогаћује новим садржајима, методама, да постане приступачна свима и сваком појединцу према његовим склоностима и заинтересованости. Замислите кад би престало културно стваралаштво шта би рекле генерације иза нас, да ли би нам биле захвалне као што смо ми захвални свима онима који су радили и стварали прије нас.
Вјерујем да ће, упркос невољама које се дешавају, као што је ова са епидемијом, наша друштва наставити са радом, да ће им ово бити подстицај за још већу ангажованост и да ће наше културне везе постати још чвршће. Мало је тога што тако брзо, лако, једноставно и чврсто повезује људе као што је култура, без обзира на њихову народну, језичку, географску или било коју другу припадност.
Душан Јовановић
