Koncert Pavline Radovanović
Devojčica anđeoskog glasa, kako je mnogi zovu, Pavlina Radovanović iz Orahovca na Kosovu i Metohiji, predstavila se ljubljanskoj publici
Koncert u organizaciji Miše iz Ljubljane održan je 25. februara 2023. u prepunoj dvorani Parohijskog doma u Ljubljani. Na početku programa prisutnima se obratila voditeljka programa Snežana Maksimović koja je u svom uvodnom i pozdravnom govoru rekla:
„Poštovano Sveštenstvo, cenjeni posetioci, dragi gosti, poštovaoci i čuvari srpskog kulturnog nasleđa, draga braćo i sestre, pomaže Bog.
Dobro veče i dobrodošli na veče posvećeno srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji. Iz jedne od tih enklava stigla nam je i devojčica anđeoskog glasa koja se svojim moćnim glasom prkosno bori za svoj narod i svoju zemlju. Veoma smo srećni što je večeras prvi put u Sloveniji i što će nam svojom umetnošću večeras ispuniti srca i duše. Pozdravimo velikim aplauzom malu umetnicu iz Orahovca, Pavlinu Radovanović. Takođe pozdravljamo sveštenika parohije iz Velike Hoče, oca Milana Stojkovića, Pavlininu majku Velinku, korepetitora na harmonici Gavrila Kujundžića, kao i sve drage ljude sa Kosmeta.
Da se vredi boriti i činiti dobro za sav naš srpski narod dokazujete i vi večeras vašim prisustvom pa vas molim da posle završenog programa od srca darujete dobrovoljni prilog za svu našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji.
Hvala vam svima što ste izdvojili svoje dragoceno vreme i hvala sveštenstvu što su nam ustupili prostorije parohijskog doma. Verujem da ćete odavde izaći bogatiji za jedno divno iskustvo.„
Ovo veče započećemo besedom oca Milana
Rođen je u Prištini, osnovnu školu je završio u Donjoj Gušterici kraj Gračanice. Kasnije se otisnuo u prijateljsku Grčku gde je u Solunu najpre završio Crkvenu gimnaziju, a potom još Bogoslovski fakultet. Kao student je bio u solunskom ogranku organizacije srpskih studenata u dijaspori, preko koje je ne mali broj mladih Srba organizovano vodio na Svetu Goru. Posle uspešno završenih studija vraća se na svoje rodno Kosovo i Metohiju. Od 2012. godine postaje profesor na čuvenoj i posle rata obnovljenoj Prizrenskoj bogosloviji. Rađa mu se prvo dete, koje je prvo srpsko dete koje je rođeno u obnovljenoj Bogosloviji, te jako poznate i po Srbe značajne institucije. Od jeseni 2021. godine postaje paroh u Velikoj Hoči, gde do danas brine za duhovnost preostalih Srba u toj enklavi. Ujedno i predaje veronauku u Velikoj Hoči i Orahovcu, koju pohađa i naša Pavlina Radovanović. Oženjen je i ima dvoje dece. Više o samom životu u Velikoj Hoči i Orahovcu reći će nam on sam.
Velika Hoča
U svojoj besedi o Velikoj Hoči jerej Milan Stojković je istakao: „Velika Hoča u istorijskim izvorima poznata je od 12. veka, kada je Stefan Nemanja ovo mesto i okolnih osam sela priložio manastiru Hilandar (1198. god.), pa je to jedno od najstarijih srpskih naselja u Metohiji. Metohija znači „zemlja pod upravom manastira”. U srednjem veku Velika Hoča bila je jak privredni i duhovni centar sa trinaest crkava i manastira, imala je i svoj trg. Iz tog vremena sačuvano je danas osam aktivnih crkava i pet crkvišta. U povelji cara Dušana (1355.g.) koji zbog velike trgovine na hočanskom trgu, zakonom reguliše promet vina i plaćanju poreza”.
Velika Hoča – Lazar Kujundžić
Govoreći dalje o Velikoj Hoči spomenuo je Lazara Kujundžića, njegov život i borbu: ”Srbija, da bi pomogla i olakšala narodu u to vreme je pomagala male dobrovoljačke ustaničke grupe. Ove grupe se nazivaju i komiti. Jedan od vođa komita, bio je Lazar Kujundžić. Rođen u Orahovcu, završio Prizrensku Bogosloviju. Prve učiteljske dane proveo je u Prizrenu, a zatim je 1902. prebačen u Kičevo. Nakon Ilindanskog ustanka bacio se na organizovanje prvih srpskih četa i revolucionarnih odbora. Novac za prvu četu dala mu je slikarka Nadežda Petrović. Poseban događaj se odigrao 25. maja 1905. godine koji je obeležio istoriju ovog sela, a njegovi akteri ušli su u legendu. Grupa komita sa Lazarom, trebala je da prođe do Makedonije, ubijene su u kuli arbanaškog čobanina koji im je obećao gostoprimstvo. Kada ih je domaćin prvo ugostio, a onda ih izdao Arbanasima koji su zajedno sa turskim vojnicima opkolili kulu. Boreći se do zadnjeg daha u kuli su svi poginuli. To je bila četa od sedam boraca: Lazara, Savatija, Živojina, Koste, Stanoja, Todora i Mihaila. Poslije pogibije, turski oficir doveo je majci Lazara, Jovanki, da potvrdi identitet sina. Nad mrtvim sinom kazala je da nije majka koja rađa takve sokolove, ali da je i ovaj nesrećnik sin neke majke. zatim je zamolila da joj dozvoli da poljubi nastradalog umesto „njegove majke”. Nakon dozvole, Jovanka je poljubila svog sina bez grča i suze na licu. Sakrivajući identitet svog sina spasila je Veliku Hoču i okolna sela od velike odmazde.
Velika Hoča 1998-2000
U nastavku svog izlaganja otac Milan je rekao još nekoliko informacija o Velikoj Hoči: „Po okončanju nemilih događaja 1999. godine, preko 250.000 Srba napustilo je Kosovo i Metohiju usled albanskog nasilja. Velika Hoča i okolina su nakon 1999. bili u svojevrsnom getu. Inače mesta Velika Hoča i Orahovac su takođe, nažalost, poznati i po tome što su otmice i ubistva Srba počele još 1999. godine. Proterano je sve srpsko stanovništvo iz sela Retimlja, Opteruše i Zočišta i drugih sela. Mnogi se danas nalaze na listi nestalih. Iz sela Retimlja u jednom danu oteto je četrnaest muškaraca porodice Kostić. U velikoj Hoči je 11. septembra 2009. godine otkriven i osveštan spomenik ubijenim i kidnapovanim (ukupno 84) Srbima iz Opštine Orahovac u periodu od 1998-2000. godine”.
Orahovac
O Orahovcu je rečeno sledeće: „Na tri kilometra od Velike Hoče, nalazi se Orahovac. Prvi pisani pomen o Orahovcu je iz 1348. godine. Godine 1405. naselje je priloženo manastiru Hilandaru na Svetoj Gori. U gornjem delu Orahovca nalazi se crkva Uspenja Presvete Bogorodice, ispred nje se nalazi trg. Podignuta je 1859. godine na starijim temeljima hrama. Crkva je solidno očuvana građevina od tesanog kamena, sa zvonikom. U varoši se nalazi i konak manastira Pećke patrijaršije, podignut 1848. godine. U orahovskom vinogradištu na mestu Dubljane sačuvani su ostaci skromne crkve i nekoliko starih srpskih grobova sa nadgrobnim pločama. Srpska narodna škola je radila u periodu 1866-1889. godine, pa posle prekida obnovila rad.
Orahovac 1998-2000. godine
O novijoj istoriji Orahovca kazao je: „Nakon rata 1999. godine većina Srba je napustila Orahovac. Pred bombardovanje u Orahovcu je živelo preko dve hiljade Srba, 2012. godine ih je bilo oko četiri stotine, okupljenih oko crkve Uspenja Presvete Bogorodice. Velika Hoča i okolina su nakon 1999. bili u svojevrsnom getu„. Inače, mesta Velika Hoča i Orahovac su takođe, nažalost poznati i po tome što su otmice i ubistva počele još 1999. godine. Orahovac je grad u kome su Srbi najpre od svih mesta na Kosovu i Metohiji doživeli pogrom albanskih terorista. Ni danas nisu otkriveni zemni ostaci svih kidnapovanih i ubijenih.
Velika Hoča i Orahovac – kulturna baština
O bogatoj kulturnoj baštini Velike Hoče i Orahovca otac Milan Stojković je naveo: „Velika Hoča i okolina imaju uslove da postanu kulturno-istorijska celina od izuzetnog značaja za srpsku i svetsku kulturnu baštinu. Crkve Svetog Nikole, Svetog Jovana i Svetog Stefana su zbog svog značaja i istorijata proglašene i zaštićene kao nepokretna kulturna dobra, kao spomenici kulture od izuzetnog značaja. Zbog velikog broja svetinja Veliku Hoču nazivaju i srpskom Svetom Gorom. U neposrednoj blizini Hoče i Orahovca u mestu Zočište nalazi se Manastir Svetih vrača Kozme i Damjana. Selo i manastir su dobili ime po izvoru lekovite vode za oči. Manastir je iz 14. veka u vreme vladavine Nemanjića. U poslednjim istraživanjima, na mestu današnjeg hrama, su pronađeni ranohrišćanski nadgrobni spomenici iz četvrtog veka. U septembru 1999. godine Crkva Sv. Vrača, uništena je do temelja, kao i srpsko groblje i okolne kuće meštana. Crkva je obnovljena u oktobru 2004. godine. Za izgradnju je korišćen kamen stare crkve i nova je skoro identična porušenoj. Kako u Zočištu nema više Srba, manastir najčešće posećuju meštani Velike Hoče i Orahovca, a prema moštima svetitelja poštovanje gaje i Albanci, zbog verovanja u isceljenje bolesti, a neki od njih i zbog griže savesti posle učestvovanja u rušenju manastira. Pored pravoslavnih hramova Velika Hoča i Orahovac su poznati i po kulturnom nasleđu među kojima su: a) kule i tradicionalne kuće; b) vinica manastira Visoki Dečani; v) vinica crkve Sv. Stefana, g) kula Lazara Kujundžića, d) kuća porodice Hadži Spasić (1830. god.), redak primerak očuvane gradske arhitekture iz 19. veka, đ) konak manastira Marka Koriškog, e) Gospodarska kuća ili Saraj (danas zavičajni muzej). U Velikoj Hoči se tradicionalno svake godine, na treći dan vaskrsa, izvodi obred „Bela vila” kao sastavni deo složenog kompleksa kolektivnih običajno-obrednih radnji. Ovaj stari običaj u celini se održao samo u Velikoj Hoči. Deo tradicije sa kojom se stanovništvo ovog mesta poistovećuje, smatra ga isključivo svojim. U tom smislu Bela vila je za srpsko stanovništvo na ovom području osnov očuvanja tradicije. Kao takav ovaj običaj uvršten je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije“.
Danas Velika Hoča
O Velikoj Hoči u današnje vreme rečeno je da u njoj živi oko 450 Srba, nema albanskih kuća, četvrtinu stanovnika čine deca, samo u Osnovnoj školi ima 52 đaka.
Život u enklavi
Kakav je život u enklavama na području Velike Hoče i Orahovca sveštenik Milan Stojković je rekao: „Život nije lak, ekonomska situacija je teška, ljudi uglavnom žive od svog rada, rade i u državnim institucijama, bave se trgovinom, proizvodnjom vina i ostalih poljoprivrednih dobara, gotovo svi vlasnici u selu imaju svoje podrume (vinice) za preradu grožđa. Smatra se da je područje Prizrena i Velike Hoče najpoznatije vinogradarsko područje srednjovekovne Srbije. Metohija je kolevka srpskog vinogradarstva iz kojeg se kultura gajenja vinove loze širila, a sorte prenosile u druga područja naše zemlje”.
Posete
O posetama Velikoj Hoči rečeno je: „Veliki broj ljudi u toku godine dolazi da poseti ovaj kraj. Često se čuju komentari da čovek ne može da ostane ravnodušan na Veliku Hoču i okolinu, i da je ovo mesto teško opisati rečima, njena tišina koja vas tera da budete bolji čovek, mora se doživeti. Često su to organizovane grupe ili javne ličnosti”.
Posete – Peter Handke
„Čest gost Velike Hoče i Kosova i Metohije, je istaknuti austrijski književnik i nobelovac Peter Handke. Veliki prijatelj Srba i svedok istine o stradanju Srba, i ujedno veliki humanitarni darodavac i podrška Srbima u Velikoj Hoči. Objavio je knjigu o Srbima iz Hoče pod nazivom „Ptice kukavice iz Velike Hoče”, nastala posle jedne posete”, naveo je otac Milan. „Tih dana sam čuo kukavice, mnogo njih, nigde i nikad ih nisam čuo toliko. Činilo mi se da su kukavice iz cele Evrope došle tu, u ovo malo selo.” – rekao je Peter Handke. Godine 2021. snimljen je srpski biografski film „Čekajući Handkea”.
Završne reči
Na kraju svoje zanimljive i duboko duhovno prožete besede sveštenik Milan Stojković je kazao: „Najvrednije na ovim prostorima su ljudi. Da ne bismo bili bolji gosti, nego domaćini, sve vas srdačno pozivamo da dođete na Kosovo i Metohiju i uverite se sami u sve ovo”.
U nastavku programa Snežana Maksimović je predstavila mlađanu Pavlinu Radovanović, rekavši: „A ko je zapravo Pavlina? Njena ljubav prema pravoslavnoj veri, srpskim svetinjama, manastirima i crkvama na Kosovu i Metohiji je neizmerna. Rodila se da stoji ispred svog naroda i da bude glas koji pesmom brani tradiciju, istoriju i kulturu od zaborava.„
Pavlinu večeras prati i njen korepetitor, Gavrilo Kujundžić. Rođen je u Orahovcu. Završio je nižu muzičku školu u Orahovcu, na odseku harmonike. Potom srednju muzičku školu u Prizrenu. Bio je nastavnik muzičkog u školama u Orahovcu i Velikoj Hoči. Kompozitor i tekstopisac je mnogih poznatih pesama koje su odabrane za večerašnji program. Među njima su: „Prizrenska noć”, „Orahovcu bašto rajska”, „Rusija moja ljubimaja”, „Đenerale” i mnoge druge. I danas živi u Orahovcu, 50 metara od Pavlinine kuće. Sa njom još stvara i stvaraće pesme koje će ostati srpskom narodu i za dolazeće dane”. A kako je Pavlina zapravo počela da peva, šta se to u njoj probudila i odakle se stvorila želja za negovanjem naše izvorne pesme, verujem da nas sve interesuje pa neka nam se Pavlina predstavi i sama.
U svom prvom nastupu u ovom programu Pavlina Radovanović je otpevala tri pesme.
Nakon predivnih pesama i još lepšeg glasa i izvođenja Pavline Radovanović, Snežana Maksimović je govorila o lepotama Kosova i Metohije: „Da li treba i govoriti o lepotama predela Kosova i Metohije?! Ne bi se moglo lako reći da su nam drugi krajevi naše zemlje lepši od ovih kosovskih i metohijskih, sa njihovim poljima i šumama, sa bregovima i planinama, sa njivama i vinogradima, i više od svega sa nebozemnim lepotama kosovsko-metohijskih manastira i njihovim neprolaznim lepotama fresaka i ikona. Sve je na Kosovu i Metohiji svojevrsni metoh nebeske lepote, sve na toj visoravni dodiruje i povezuje nebo i zemlju, carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. Možda zato što ovo dodirivanje i povezivanje najčešće je bilo i biva kroz krst i stradanja. Tako vekovima, pa i danas. Kosovska bitka duboko se utisnula u našu veru, istoriju, kulturu i tradiciju. U naš identitet.
Iako smo fizički daleko od Kosova, ono živi u našim srcima. I mi se ovde u Sloveniji trudimo čuvati i negovati svoju tradiciju i ponosno pevamo kosovske pesme. Devojke iz KPSHD „Vuk Karadžić” iz Radovljice sa zadovoljstvom su prihvatile poziv za večerašnji program i one će vam se predstaviti spletom tradicionalnih pesama sa Kosova i Metohije”.
Pevačka grupa KPSHD „Vuk Karadžić” Radovljica otpevala je splet pesama sa Kosova i Metohije, a zatim je Pavlina otpevala još tri svoje pesme, a onda je publika imala priliku da vidi i film o Pavlini Radovanović, tako da je publika imala priliku još bliže da upozna Pavlinu.
Posle filma Pavlina Radovanović je otpevala još nekoliko pesama a onda pozvala i decu da zajedno otpevaju još dve pesme.
Na kraju programa Snežana Maksimović, voditelj programa zaključila je ovo predivno veče i druženje rečima: „Draga braćo i sestre, verujem da ste uživali u večerašnjem programu. Još jednom vas molim da, koliko ko može, pridari za srpske enklave na Kosovu i Metohiji. U prostorima gde će biti i druženje imaćete priliku kupiti i neke proizvode koje su nam doneli lično naši gosti sa Kosova. Iskoristite vreme da se družite sa njima, da se fotografišete i pitate ukoliko vas nešto interesuje. Do nekog sličnog okupljanja neka vas čuva dragi Gospod Bog i živeli!”
Drugog dana, u nedelju 26. februara 2023. Pavlina Radovanović, sa ostalim gostima iz Velike Hoče i Orahovca, gostovala je u Mariboru. Koncerte u oba grada je sa prijateljima i sveštenicima organizovao Mišo iz Ljubljane sa željom da prihod sa koncerata ide crkvama u Orahovcu i Velikoj Hoči.
