Словенија у Будимпешти 2023

Словенија у Будимпешти 2023

Српско културно друштво „Петар Кочић” са својом фолклорном групом гостовало у Будимпешти на фестивалу „Словенија у Будимпешти 2023”

Између 16. и 19. марта 2023. фолклорна група СКД „Петар Кочић” из Крања гостовала је на културном фестивалу „Словеније у Будимпешти 2023”, који се одвијао у организацији Festivalske hiše Si.n и у сарадњи са Амбасадом Републике Словеније у Будимпешти и Словеначким друштвом у Будимпешти. На фестивалу је учествовало двадесет и шест словеначких културних друштава, међу којима и српско друштво „Петар Кочић”, са преко петсто учесника. Фестивал је Словенија у малом и представља преплет различитих видова културе.

Фолклорна група СКД „Петар Кочић”, са још неколико чланова друштва, на пут је кренула у рано пријеподне, у четвртак, 16. марта аутобусом „Šmitrans”, а возио је свим путницима добро познати Ранко Шмитран, на кога су се већ добро навикли и који се трудио да путовање протекне у најбољем реду. Обезбијеђено је хране и пића у доста доброј количини, тако да нико није морао бринути да ли ће бити гладан или жедан. Успут смо правили и паузе, да би се освјежили и тако наставили путовање по Панонској равници. Вођа пута је била Снежана Максимовић, умјетнички руководилац фолклорне групе, а у организацији и вођењу помагала је Душанка Радосављевић.

У Будимпешту, тачније у Будим, дио Будимпеште, који се налази на десној обали Дунава, а који је, за разлику од Пеште, на брежуљкастом терену. Одсјели смо у хотелу Budapest (Будимпешта), великом и лијепом хотелу, за занимљивом архитектуром. Након распореда и смјештаја по собама кренули смо у обилазак Будима, онако спонтано, по мањим групама. Обишли смо и неколико тржних центара и трговина, неки су набавили понешто јела и пића. Било је то слободно поподне и вече, које је свако искористио на свој начин.

Другог дана боравка у Будимпешти, петак, 17. марта, искористили смо да уз помоћ водича обиђемо неке од знаменитости Будимпеште. Прво смо, аутобусом, отишли до Будимског дворца, или како га неки зову Дворац краљева. Ту смо се задржали скоро два сата. Будимски дворац (мађ. Budai Vár или Budavári Palota) је дворски комплекс мађарских краљева у Будимпешти, чији најстарији дијелови потичу из 1265. године. У прошлости је такође био познат као Краљевска палата (мађарски: Királyi-palota) и Краљевски дворац (Királyi Vár). Налази се на јужном врху Дворског брда и окружен је дијелом града који је познат као Дворска четврт (Várnegyed) који је познат по својим стамбеним и јавним грађевинама из средњег вијека, барока и 19. века. Преко своје успињаче, а потом Сечењијевог ланчаног моста, дворац је спојен с тргом Адама Кларка на другој страни Дунава.

У дворцу се налази Мађарска национална галерија, Музеј историје Будимпеште, те затворена дворишта и тераса која га повезује с Рибарским бастионом, тераса са које се пружа поглед преко Дунава на Пешту. Будимски дворац са околином — обалом Дунава, Авенијом Андраши (Andrássy út) и Тргом хероја (Hősök tere) и Миленијумска подземна железница (најстарија у Европи) је УНЕСКО-ва свјетска баштина у Будимпешти. Са Будимског дворца пружа се величанствен поглед на другу страну Дунава, на Пешту, а исто тако на неколико мостова на Дунаву.

Након тога прешли смо на другу страну Дунава, у Пешту, прошли улицама са старом и занимљивом архитектуром. Посјетили смо још једну велику знаменитост Будимпеште, а то је Трг хероја. Трг хероја (мађ. Hősök tere) је један од главних тргова у Будимпешти, Мађарска. Налази се у XIV округу. Лежи на крају Андраши булевара (са којим чини дио свјетске баштине), одмах поред Градског парка. Прилаз градском парку формирају двије важне грађевине, Музеј лијепих уметности са лијеве и Палата умјетности са десне стране. Други крај трга се наставља у Андраши булевар чији почетак означавају две грађевине које затварају трг – једна стамбена зграда и Амбасада Републике Србије. Споменик миленијуму је централни дио трга и обиљежје Будимпеште, са статуама вођа седам племена која су основала Мађарску, а ту су и друге статуе са битним личностима из мађарске историје. Изградња меморијала је започета за прославу хиљадите годишњице државе (1896), али је завршен тек 1929. када је добио име. Ово је листа битних личности мађарске историје чије се статуе поређане у полукружној аркади око споменика: Стефан I Угарски, Ладислав I, Коломан, Андрија II, Бела IV, Карло Роберт, Лајош I Анжујски, Јанош Хуњади, Матија Корвин, Стефан Бочкај, Габор Бетлен, Имре Токољи, Ференц II Ракоши и Лајош Кошут.

Од Трга хероја упутили смо се у даље разгледање Будимпеште. Зауставили смо се преко пута Улице Ваци, а затим истом кренули према познатој Централној пијаци. Међу најпознатијим туристичким атракцијама Будимпеште је свакако Central Market Hall, позната традиционална Централна пијаца која мора да се доживи. На мађарском се каже Nagivasarcsarnok. План за изградњу пијаце је предложио први градоначелник Будимпеште, Каролија Камемајера и то је уједно био његов највећи подухват. Пијаца је отворена 15. фебруара 1897.године. Дизајн пијаце радио је Сму Пец (Samu Pecz). Central Market Hall обухвата површину од десет хиљада метара квадратних и покривена је челичном конструкцијом. Налази се на крају Улице Ваци. Сматра се да је ово једна од највећих затворених пијаца у Европи. Рађена је у неоготском стилу и зграда је веома привлачна за посетити, а датира из 1896. године. Осим изгледа зграде, оно што привлачи највише све посетиоце јесте садржај ове пијаце који је веома богат.

На пијаци је скоро свако понешто купио, а онда смо кренули према градском аутобуском стајалишту и сачекали наш аутобус који нас је одвео у хотел, јер смо се морали спремити за прво фестивалско вече.

Нешто послије седамнаест сати кренули смо аутобусом према пристаништу, на лађу, гдје је одржан програм. Предивна ријечна лађа, са великим простором на два спрата, који су били испуњени са учесницима фестивала, већ на први поглед давала је нешто што ће остати у сјећању свим учесницима и пратиоцима. У програму су прво представљена друштва која учествују на фестивалу, а међу њима: Moški pevski zbor „Dramlje”, Komorni moški zbor Celje, MoPZ Obrtnik Slovenska Bistrica – Polskava, Folklorna skupina KD Bloke, Kulturno društvo folklora Cerklje na Gorenjskem, Folklorno društvo Bled, Instrumentalna vokalna skupina Halonga Cirkulane, Glasbeno društvo „Deseti brat”, – Oktet „Deseti brat”, ŽKUD Folklorna skupina „Tine Rožanc” – veterani, Tamburaški orkester FD Kranj i СКД „Петар Кочић” Крањ. Након представљања услиједио је наступ пјевачких група и инструменталних састава са разноликим словеначким народним и умјетничким пјесмама и мелодијама. Послије наступа послужена је вечера и пиће, традиционални мађарски гулаш. Импресивна вожња бродом по Дунаву, више од три сата, никога није оставила равнодушним. Била је то прилика да се Будимпешта разгледа у ноћном амбијенту, а посебно је била занимљива величанствена зграда мађарског парламента, која у ноћи, обасјана свјетлошћу, изгледа као да је златом обливена. За љубитеље фотографије била је ово изванредна прилика да направе доста лијепих и занимљивих фотографија. Све у свему, било је ово једно незаборавно вече.

Трећи дан боравка у Будимпешти, субота, 18. марта, био је у потпуности испуњен догађајима и активностима. Прво смо, одмах послије доручка, кренули аутобусом према Сентандреји, која се налази двадесетак километара сјеверозападно од Будимпеште, на десној обали једног од рукаваца Дунава. То је најпознатији српски град у Мађарској, некадашње сједиште српског патријарха, а данас Епархије будимске. У овој барокној вароши, у коју се за вријеме Велике сеобе Срба, 1690. године, под вођством Арсенија Трећег Чарнојевића доселило око 5.000 Срба, сада живи свега педесетак српских душа. Градић, са око двадесет хиљада становника, обилује продавницама са сувенирима и антиквитетима, ресторанима са винима из мађарских винограда и специјалитетима мађарске кухиње, посластичарницама са слаткишима од марципана, а поред обале налази се и ресторан са српском храном. Срби су се из Сентандреје готово потпуно иселили послије Првог свјетског рата, али значај мјеста, није у бројности већ у културном и духовном смислу. За неколико деценија подигнуте су и осликане чувене сентандрејске цркве: Саборна или Београдска, Благовештанска, Преображенска, Пожаревачка, Ћипровачка, Оповачка и Збешка, које су са својим ризницама непроцјењивог богатства, биле и остале понос српског народа. Срби су у Сентандреји подигли прелијепе цркве у којима су изразили свој духовни и ликовни идентитет. Подизали су и прелијепе крстове, расуте по граду, као посебна духовна станишта и знамења, мјеста народног окупљања.

Нажалост, нисмо имали прилику да посјетимо цркве, а како смо сазнали у Музеју српске православне цркве, за посјету су отворене само три цркве. Нисмо могли да уђемо ни у Саборну цркву, јер је била баш у то вријеме затворена, мало смо закаснили, а због обавеза које смо имали, нисмо могли чекати да буде отворена. Прошетали смо улицама Сентандреје, освјежили се, већина баш у српском ресторану, фотографисали се код крста на централном тргу. Вратили смо се назад у Будимпешту, јер се требало спремати за вечерњи наступ у традиционалној мађарскоj чарди.

По доласку у Будимпешту фолклораши су одмах кренули на припрему за наступ, остали су преостало вријеме искористили за одмор или шетњу.

Нешто прије деветнаест сати стигли смо до чарде, која се налази у шумовитом окружењу, а сама чарда, гостионица, испуњена је разноразним предметима из мађарске народне радиности, што је већ при самом погледу одавало да ће бити веома лијеп и занимљив догађај. У уводу водитељка програма је представила све фолклорне групе, а током представљања фолклорних група Марјан Ценен, амбасадор Републике Словеније у Мађарској, уручивао је захвалнице – сертификате и размијењени су поклони. Након тога присутнима се обратио амбасадор Марјан Ценен, који је истакао значај оваквих окупљања за словеначку културу и представљање Словеније на овакав начин. Посебно је нагласио да је ово риједак примјер да се на једном мјесту окупи оволико културних друштава, са преко пет стотина учесника.

У програму су учествовале све фолклорне групе, а неке и са својим пјевачким групама. Иако сам простор није био одговарајући за игру, ипак су се фолклорне групе потрудиле да се представе на најбољи могући начин. Фолклорна група СКД „Петар Кочић” приказала је кореографију „Недељом ми долазио Миле” – Игре и песме из ужичког краја. Аутор кореографије Снежана Максимовић, аутор музичког аранжмана Борислав Дамјанић, уметнички руководилац Снежана Максимовић. За свој наступ добили су велики аплауз од свих присутних.

На крају програма послужена је вечера а у току вечер на сцену су ступили чланови мађарског народног ансамбла, који су одиграли неколико традиционалних, темпераментних мађарских игара и тиме употпунили ионако лијепо и занимљиво вече.

У недјељу, 19. марта, четвртог дана боравка у Будимпешти, послије доручка слиједило је спремање за пут и повратак у Словенију. На петнаестак километара од хотела, задржали смо се у тржном центру Campona, а неки су посјетили и Tropicarium, док је већина искористила вријеме за обилазак тржног центра и освјежење.

Дошло је вријеме да се крене даље, сви под веома лијепим и снажним утисцима о боравку у Будимпешти, а исто тако и због свог доприноса представљању Словеније у Будимпешти. Иначе, ово је био трећи фестивал овакве врсте на коме је учествовало СКД „Петар Кочић” Крањ, прво је било 2019. у Охриду – Сјеверна Македонија, друго 2022. у Драчу – Албанија, и ово треће у Будимпешти – Мађарска. Друштво је на достојан начин у оквиру представљања Словеније, представило и дио српске културе, традиционалне игре и пјесме, а надамо се да ће бити још оваквих прилика и да ће друштво моћи да се одазове на овакве и сличне догађаје.

Срећни и задовољни око двадесет часова стигли смо у Крањ, са жељом да се настави и даље са оваквим лијепим догађајима. Треба истаћи да се Снежана Максимовић својски потрудила да све ово организује, а друштво се захваљује свима онима који су на било какав начин помогли да се ово лијепо и занимљиво гостовање реализује. Захваљујемо се и аутопревознику Ранку Шмитрану – „Šmitransu* за лијепу у угодну вожњу.

Текст: Душан Јовановић

Фото: Снежана Максимовић и Душан Јовановић

подијелите садржај: