проф. др. Душко Певуља поводом осамнаестих Дана српске културе у Крању

Започињући осамнаесте Дане српске културе у Крању, свједочимо малом националном чуду, у организацији Културног друштва „Брдо“ из овога града, које наредне године обиљежава три деценије постојања и успјешног рада. Требало је храбрости, одлучности, националне свијести и пожртвованости да се 1994. године, у тешком моменту за читав простор некадање југословенске државе, оснује једно српско друштво у Словенији. Они који су његови заснивачи и који су и данас заслужни за плодоносно трајање „Брда“, скромни и људски честити, нерадо и ријетко о томе говоре. А требало би их и питати и пажљиво ослушкивати, указати им поштовање јер они ништа друго и не очекују! Ипак, о свему свједоче резултати, дјелимично сабрани у монографији објављеној поводом двадесет година постојања друштва, под упечатљивим насловом Лахор са огњишта.

               Свјесни колико је важно очувати национални идентитет, предводници овог културног друштва чинили су оно што је увијек најједноставније, а ријетко и само по изузетку се примјењује. Смирено савладавати потешкоће, учити на властитим пропустима, радити марљиво и не оглашавати то на сва звона како се код нас уобичајило, код оних који сматрају да су важнији од свих послова којима се прорачунато и са задршком  посвјећују.

               У граду Крању, у Словенији, већ тридесет година догађа се чудо које је могућно само у језику и култури, најснажнијим интегративним чиниоцима нашега народа. Јер језик и култура укидају и временске и просторне удаљености, гријући пламеном посебне снаге оне који живе изван својих матичних држава. Фолклорне секције „Брда“ скоро су професионализоване, беспријекорно опремљене скупоцјеним народним ношњама, најбоље су или међу првима на свим смотрама српског фолклора и народног стваралаштва у Европи. На књижевним трибинама у оквиру Дана српске културе пажљиво су одабиране теме и учесници. Говорило се о великанима српске књижевности Његошу, Петру Кочићу, Бранку Ћопићу, Јовану Дучићу, Иви Андрићу, Сими Матавуљу,  да само њих овом приликом поменемо. Обиљежавани су велики јубилеји и значајне годишњице историјских догађаја, а међу учесницима били су неки од највећих српских пјесника, попут Матије Бећковића, и истакнутих научника, на примјер, словеначког академика и угледног његошолога Владимира Осолника. Није се попуштало у високим критеријумима, подлијегало потешкоћама материјалног намицања локалним обзирима. Испрва се слутило, а затим поуздано знало, да се само квалитетним садржајима може досегнути високи ниво, привући публику и задобити поштовање. То је толико једноставан рецепт па се опет ријетко примјењује и у Србији и у Републици Српској, али и широм свијета гдје живе припадници нашег народа. По вишим налогом оправдане потребе, подлијегало се менталитетским слабостима просјечности.

Свој српски језик, културу и обичаје Културно друштво „Брдо“ чува тихо, одржавајући лијепу сарадњу са институцијама државе у којој наши људи живе, у којој стасавају и сопствене животе заснивају њихови потомци. Рад овога друштва у једном сегменту остварује лијепу спону између српске и словеначке културе и пожељну равнотежу између отаџбинског и домовинског осјећања.

Чланови и предводници овога српског културног друштва из године у годину приређују лијепу показну лекцију нашим људима у дијаспори – а могло би се рећи и у матичним државама – о томе шта представља и колико је важан одговоран национални рад. При свему томе, сачували су осјећај гостопримства и пажње према гостима – понекад их има и више стотина – који се као једно препознатљиво обиљежје нашег народа све израженије губи. Културно и национално чудо које поменусмо два пута у овом тексту, није плод никаквог случаја, већ непрестаног самопотврђивања и самопревазилажења предводника и чланова Културног друштва „Брдо“ из Крања. Ти ситни кораци који се не сабирају већ умножавају, увијек су израз и саможртвовања, а доносе личну радост и општу корист.

Душко Певуља