ОБИЧАЈ КОЈИ НАЈВИШЕ РАДУЈЕ ДЈЕЦУ: Пијукање у просторима КД Брдо
Обичај који највише радује дјецу јесте пијукање – а његова симболика је сасвим јасна – као што квочка прикупља своје пилиће под крила, гдје их греје и чува, тако и ми бринемо о нашим најмлађим члановима и учимо их највреднијег богаства – наше културе.
У суботу 6.1.2018 смо уочи најрадоснијег празника Божића, на Бадње вече, као по обичају и као што наша српска традиција налаже организовали пијукање за наше најмлађе чланове КД Брда.
Кад су се сва дјеца окупила, Виолета Јаковљевић и Вања Чајић, иначе вође Цицибанског и припремног ансамбла, сакриле су се у другу просторију како би прекривене ћилимом изашле и изненадиле дјецу која су једва чекала да почнемо са пијукањем.
Уз уводне ријечи нашег председника Митра Вујиновића, дјечица су радосна и пуна исчекивања помно слушала причу о значењу овог предивног српског обичаја. И тако су дјеца једва дочекала да се баце и закопрцају у сламу која иначе симболизује мјесто рођења Исуса Христа. У слами је веч било сакривено неколико ораха, љешњака и бомбона, а осим што су се радовали слаткишима, још више су се обрадовали кад су иза врата излетеле Виолета и Вања са пуним корпама посластица, које су уз квоцање бацале у сламу. Дјеца се од драгости нису престајала смијати, пунили су своје кесице и такмичили се ко ће више да сакупи. Наравно и на поклончиће нисмо заборавили – свако од дјечице добио је књигу са српским бајкама и приповјеткама у ћирилци. Помислих “како их је само лијепо овако гледати – сложне и раздрагане, како се веселе књигама и како им се окице сјаје од драгости и једва чекања да дођу кући па их прелистају.“ И онда сам се и сама присјетила оних безбрижних дана кад су моји родитељи квоцали, а ја сам онако мала скоро па се нисам ни видјела из сламе сва весела сакупљала бомбонице.
Виолета Јаковљевић
