Značajne slavističke katedre više ne izučavaju srpski jezik

Značajne slavističke katedre više ne izučavaju srpski jezik

Izvor: Politika.rs / Dragan Stojanović

Srbija je 2000. godine na inostranim univerzitetima imala 47 lektorata za učenje srpskog jezika i književnosti, a sada ih ima dvadesetak. Nekada su naši lektori bili poznati pisci, od Kiša do Danojlića, a sada se lektori srpskog jezika bore za opstanak na ovoj poziciji.

Jedan od glavnih razloga za gašenje lektorata nalazi se u činjenici da se srpska država nikada nije sistemski pozabavila ovim problemom, kao i to što su se ministarstva prosvete i nauke i kulture i informisanja međusobno „žonglirala” odgovornošću i izdvajanjem novca iz budžeta za finansiranje lektorata.

Lektorat na stranom univerzitetu je najbolja promocija našeg jezika i naše kulture – prevode se dela naših pisaca, gostuju naši umetnici, jača kulturna saradnja, stvaraju se uslovi i za privrednu saradnju. Poređenja radi, Hrvatska ima oko 60 lektorata u svetu, a Slovenija više od 50.

Lektorati predstavljaju kulturne centre u pravom smislu te reči, a sada umesto srpskih lektorata u inostranstvu primat imaju oni za hrvatski i BHS jezik. Iako situacija izgleda beznadežno, neke skorije izjave ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića govore o tome da podržava ozbiljniji pristup ovom problemu.

Ministarstvo prosvete i nauke, bar do sada, nije odgovaralo na dopise lektora. Lektor u Katovicama Srđan Papić, koji je u više navrata pokretao razgovor o položaju svojih kolega i koji je ukazivao na to da je naše Ministarstvo prosvete i nauke očekivalo da Poljska poveća plate našim lektorima, dok u sopstvenoj zemlji finansira 60 lektorata, kaže da polako od svega odustaje…

– Lektorat nije u nadležnosti jednog ministarstva, mada je, mora se priznati najbliži Ministarstvu prosvete i nauke. Posredi je državni posao u pravom smislu te reči. Ipak, raduje da neki univerziteti pokazuju interesovanje za srpski jezik. U Kini imamo lektore u Pekingu i Harbinu, Kinezi pokazuju otvoren interes za otvaranje novih lektorata. Raduju i najave iz Ministarstva kulture i informisanja za rešenje ovih problema. Verujem da će posle ozbiljne stagnacije uslediti pomaci i da će srpski jezik naći svoje mesto i na slavističkoj mapi sveta. Srbija i Beograd će 2018. godini biti domaćini Svetskog kongresa slavista, prvi put u istoriji. Tada će u naš glavni grad doći više od hiljadu slavista iz celog sveta i to će biti dobra prilika da se osnaži ova priča, da ojačaju kontakti i da naši gosti, učesnici kongresa pokažu dodatan interes za srpski jezik, srpsku književnost i srpsku kulturu – kaže za list Politika Veljko Brborić, šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Po njegovom mišljenju, nekada je srpskohrvatski jezik dobro „stajao” na svim slavističkim katedrama u celom svetu. Negde je bio studijska grupa, negde izborni (pomoćni) predmet.

– Međutim, od kraja osamdesetih polako opada interesovanje za slavistiku, negde je to rađeno i planski, de ne kažemo s lošim namerama… Posle je srpskohrvatski jezik „rastočen” na nacionalne jezike i tu je, po pravilu, srpski jezik loše prošao. Mi smo bili pod sankcijama, drugi su bili nametljivi i ofanzivni pa su lektorati srpskog jezika postajali lektorati BHS (bosanskog/hrvatskog/srpskog) jezika, hrvatskog, crnogorskog, a srpski je ostajao na margini. Tako smo danas na značajnim slavističkim katedrama bez srpskog jezika. Nemamo lektore tamo gde se bez njih bi smelo, skoro da ih nemamo u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Italiji, Španiji… Nekada je u Francuskoj srpskohrvatski izučavan na 11 univerziteta, srpski je danas sveden na dva univerziteta, pa i to sa nesigurnom budućnošću…

– Nemamo lektora u Petrogradu i mnogim važnim slavističkim centrima i značajnim kulturnim metropolama. Mala je uteha ako kažemo da se srpski jezik dobro drži u Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj i još ponegde. Danas u Ljubljani ima dosta Srba, ali tamo srpski jezik drži hrvatski lektor, mi u Sloveniji nemamo lektora, ali Slovenci u Beogradu imaju lektora za slovenački jezik. Nije tajna koliko je Srba u Sloveniji i Slovenaca u Beogradu – ističe još profesor Brborić.

Upravo je taj slovenački model organizacije lektorata koji odlično funkcioniše, gde su lektori dobro umreženi i opskrbljeni dovoljnim brojem knjiga, a sastaju se jednom godišnje o trošku svoje zemlje kako bi razmenili iskustva, posebno je istakla Rajna Dragićević, profesorka Katedre za srpski jezik na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta, koja nam se javila sa Karlovog univerziteta u Pragu.

– Kao gostujući profesor, držala sam predavanja u Berlinu, Gracu, Mariboru, Vroclavu, Katovicama, Brnu i Pragu i na univerzitetima u svim ovim gradovima primetila sam da Slovenija više od svih zemalja našeg regiona vodi računa o svojim lektoratima. Ako nam je zaista stalo do lektorata, ne treba da smišljamo nove modele – dovoljno je da u potpunosti prekopiramo slovenački – kaže Rajna Dragićević.

Kako ona primećuje, dva su razloga zbog kojih se gase lektorati za srpski jezik širom sveta: prvi je nebriga naše zemlje o njima, a drugi je činjenica da se gasi interes studenata, a zatim i brojnih univerziteta, za humanističke nauke, uže – za jezike, i još uže – za slovenske jezike.

podijelite sadržaj:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Za odbacivanje neželjenih sadržaja koristimo Akismet. Opširnije

error: Sadržaj je zaštićen.