SKPD Sveti Sava u Banjoj Luci i Krupi na Vrbasu – fotogalerija
U Banjoj Luci
Srpsko kulturno prosvetno društvo „Sveti Sava” Kranj, je doprinelo ispunjenju milinom u grudima i radošću, putovanjem svojih članova u krajeve koji nas vezuju sa ljubavlju do rodne grude, pitomih krajeva i dobrih ljudi.
Krenuli smo 1. juna 2024. u 4.30 časova. Sve je, nekako odisalo nekom svežinom, veselošću i nasmejanim licima. Mladost se povratila u grupi Veterana, tako i onako, posebno onima koji su tu rođeni ili na brdima oko Banje Luke.
Pesma se čuje iza svake krivine, postanka ili odmora. Sa nama su i naši prijatelji iz Knina – Bukovice, koji su posebno neumorni.
Popije se još po koja za grijanje grla i eto ti bratskog zagrljaja.
Nije to nama prvi put, navikli smo u dugovečnosti i izrasli u iskustvu. Samo nam je nedostajao miris zemlje na kojoj plakasmo pri rođenju, odlasku i povratku. Kakvi su to osećaji, putem nam je sa setom i uzdisajima govorio dr Vaso Predojević, podgrmečlija u čijem srcu se uvukla cela Republika Srpska. Zna on to dobro da ispriča.
Stigli smo u Banju Luku pre deset. Rasturismo se po tržnici, buregdžinicama, ćevabdžinicama, kafićima i parkovima. Pasalo nam banjalučko (pivo). Banju Luku je tih nekoliko sati obasjavalo sunce kako ga ne pamtim, kao da je samo naše.
Sve nas najpre privuče Saborna crkva Hrista Spasitelja u centru. Kupole zlatom prekrivene, na suncu su bile još zlatnije, kao da na njima izvire sunce. Sramno crkvu ustaše srušiše 12. aprila 1941, džaba im beše, sada je sjajnija i lepša u nedrima Božjim, obnovljena i osveštana 28. maja 2009.
Posle šetnje po gradu, krenuli smo na dobar ručak u Konobi „Pastir Kanjon” na obali Vrbasa. Uz ručak smo pratili takmičare svetskog prvenstva u Raftingu.
Krenuli smo i stigli na padine i doline Ljubačevo. Ispred Ljubačeva dočekali su nas lovci ispred lovačke kuće sa rakijom i zajedničkom pesmom. Rekoše da gone nekog „Međeda”.
Kod svoje kuće nas je ugostio naš član i vođa Muške pevačke grupe „Sveti Sava”, Pajo Vučenović. Svaka mu čast! I njemu i njegovoj supruzi. Takve prasetine dugo nismo jeli.
U sitnim satima spustimo se do Karanovca kraj Vrbasa na noćenje, za svaku pohvalu. Ko je spavao, spavao, ako je mogao da spava od onih koji nisu. Posle doručka krenuli smo prema Krupi. Priča se nastavlja….
U Krupi na Vrbasu
Srpsko kulturno prosvetno društvo Sveti Sava Kranj, je posle posete Banjoj Luci i Ljubačevu, namenjeno posetiti i svetinju Manastir Krupa na Vrbasu, 2. juna 2024. To nam je i uspelo ali nekoliko drugim putem, jer je bio zatvoren prolaz kroz kanjon Vrbasa zbog Svetskog prvenstva u raftingu. Krenuli smo iz Karanovca prema Manjači i nekim putem odozgo spustili smo se direktno do manastira. Lepo je bilo videti i taj predeo.
Manastir Krupa, sa crkvom Svetoga proroka Ilije, nalazi se u istoimenom mestu Krupa na Vrbasu, uz magistralni put Banja Luka-Mrkonjić Grad. Prvi pomen manastira datira u HIII veku. Navodi se više pravoslavnih manastira, crkava i imanja, a među njima i manastir Vrbas. Kasnije dobija ime Krupa na Vrbasu zbog manje reke Krupe koja se uliva u Vrbas.
Krupa, kao mesto pod ovim imenom spominje se i u popisu nahije Zmijanje iz 1541. godine, gde se navodi i podatak da je naselje tada imalo 14 kuća. O monaškoj zajednici brinula se porodica Vojsalića. Manastir je opusteo posle pada Jajačke banovine pod Turke 1528. Jedan austrijski putopisac je 1725. godine prolazeći Krajinom, naveo da se uz istoimeni potok i selo Krupa nalazi veliki zapusteli pravoslavni manastir. Uz dozvolu austrougarskih vlasti i zalaganjem mitropolita Save Kosanovića, manastir doživljava ponovnu obnovu 1889. godine.
U drugom svetskom ratu ustaše ponovo ruše i pale crkvu, kada je izgoreo i ikonostas i srušen zvonik crkve. Crkva se ponovo obnavlja šezdesetih godina zaslugom sveštenika Mila Aničića.
Godine 1987. ponovo se formira manastirsko bratstvo. Obnova je još u toku. Ove podatke nam je ispričao monah koji je dolazio u Kranj i Kopar i poznaje naše sveštenike.
Bilo bi loše da nismo posetili mlinove i etno selo na reci Krupi pored manastira. Čista i hladna voda izvire samo tri kilometra uzvodno i sliva se slapovima ka Vrbasu. U Etno selu su nas ponudili uštipcima i kajmakom.
Posle ručka, krenuli smo prema Gradišci i Kranju.
Organizator posete, Pajo Vučenović sa predsednicom društva Milkom Davidović. Hvala im!
