ЈУТРО У ТУЂИНИ

ЈУТРО У ТУЂИНИ

Пјесме пијетлова ту нема,
дан поранио, некуд се спрема.
Свјетла се пале, устају људи,
зујање аута, цеста се буди.

 

Рика гладних крава ту се не чује,
ни јека ковача што данима кује.
Доласком јутра људи некуд журе,
рађање дана брзином буре.

 

Кроз прозор гледам неки туђи свијет,
непознат мени ту је сваки цвијет.
Јутро то туђе сиво је и нијемо,
као да казну дан би ми спрем`о.

 

Смиљана Кондић – Илић