Šušnjar
Tog proleća četrdeset prve
Sunce s neba a iz gnezda ptići
Gledali su u sred Sanskog Mosta
Kako vise braća Vidovići
Toga leta na obali Sane
Plakalo je i lišće na vrbi
Kada su se grlili u vodi
Mrtve ribe i streljani Srbi
Krvav danak krvavi sokaci
Krvav potok krvav oblak beli
Krvav barjak na krvavom polju
Pun jauka suši vetar vreli
Po kućama zuje gladne muve
Psi se dave okrajcima hleba
Krvnicima da ne bi treptale
I zvezde su bežale sa neba
Svi su znali pa opet pitali
Zna li braćo iko kud nas vode
Zna se dobro kud se Srbi vode
Il’ u jame il’ u ladne vode
A ti pitaš šta je posle bilo
Šta je bilo nagorkinjo vilo
Dok je vilo živih Srba bilo
Tu se klalo pevalo i pilo
Na Šušnjaru pamti travka svaka
Šta ljudima učiniše ljudi
Na Ilindan pet hiljada Srba
Zaspalo je da se ne probudi!
PET HILJADA ZVEZDA U TAMI
SVETLI NEVINO KO JAGODE
PET HILJADA SRBA U JAMI
MNOGO JE MNOGO GOSPODE
Sunce se rađa idu oni
Sanski Srbi u koloni
Vezani nemi cestom sanskom
U strašnom danu ilindanskom
Šušnjarskom stranom kad su se peli
Kao u nebo anđeli beli
Išli su tiho išli lagano
Ko vali tvoji leti Sano
Zamisli sliku najmilija
Na Šušnjar u smrt pešice
Maršira sveti Ilija
I pet hiljada svetaca
,
PET HILJADA ZVEZDA U TAMI
SVETLI NEVINO KO JAGODE
PET HILJADA SRBA U JAMI
MNOGO JE MNOGO GOSPODE
Ko sanski Srbi na Ilindan
Tako stradaju Bogovi
Nož u duši i u grlu
U srcu kolac glogovi
U mesu tupa ćuskija
Cev u čelo pikira
Malj u ruci krvnika
U grudima sekira
PET HILJADA ZVEZDA U TAMI
SVETLI NEVINO KO JAGODE
PET HILJADA SRBA U JAMI
MNOGO JE MNOGO GOSPODE!
Boro Kapetanović
