„Kočićevci“ na Azurnoj obali
Mi na Azurnoj obali…
Vikend od 17. do 20. maja bio je namenjen folklornim događajima od kojih se najveći održao u lepom Beogradu. Povod je bila 26. Evropska smotra srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu. Kao neko ko redovno prisustvuje takvom događaju, ovaj put mom nedolasku presudio je poziv za Festival folklora na Azurnoj obali. Pomalo sam se dvoumila, da li će moja grupa veterana prihvatiti taj poziv, no reakcija je bila i više nego radosna.
Uz zajednički dogovor odlučili smo se da i mi budemo jedni od učesnika tog Festivala. U neznanju kako to sve izgleda, pripremili smo program najbolje što možemo i u četvrtak 15. maja 2024. rano ujutru krenuli na put. Ceo put nas je pratila jaka kiša, ali nam ništa nije smetalo. Neumorni i divni ljudi odmah započeše pesmu i uz pesmu smo se družili sve do našeg prvog odredišta, božanstvenog Sanrema. Prizvali smo i sunce i lagano stigli u naš hotel Svizzera.
Prelepi pogledi na širno more ostavljali su nas bez reči. Neko sa prelepom terasom a neko čak i bez terase, pomalo umorni od puta, ali ipak presrećni gde se nalazimo, svako se opredelio za različite aktivnosti. Neki su se upoznali sa gradom, neki su isprobali toplinu mora, a neki su ipak odmarali od podalekog puta. Raspitala sam se na recepciji šta vredi videti i sutradan smo svi veselo seli na gradski autobus i provozali se ulicama lepog Sanrema. Uz predivnu obalu, i šetnju mimo veličanstvenih građevina i luksuznih hotela, stigosmo i do one najlepše, do ruske pravoslavne crkve koja je već iz daleka sijala u svom sjaju. Nažalost, taj dan je bila zatvorena pa smo se njenoj lepoti divili samo izvana. U porti crkve stoji prelep spomenik kraljici Eleni, kćerki crnogorskog kralja Nikole.
Šetajući dalje mimo najvećeg kazina, skupocenih automobila, šarenih, lepih ulica, kroz ogromni drvored palmi stigosmo nazad na stanicu i krenusmo „kući”. Vreme je bilo da se spremimo za koncert. Vredne folklorašice i folkloraši našeg ansambla uz timski rad brzo su se spremili i krenuli smo ka hotelu gde su nas čekale dve divne dame, organizatori festivala, Danijela i Milijana. Sledilo je fotografisanje svakog ansambla i defile kroz prelepe, bogate ulice Sanrema. Odjekuje pesma Litvanije, Bugarske, Turske, Španije, ali je najlepša ona naša „Lepe li su nano Gružanke devojke”!
Hodamo i ponosno pevamo, a u grlu neka knedla sa pitanjem „da li je moguće da smo i mi tu?!” Posle defilea smo stigli u teatar, u kom se održavao program. Gledajući spolja nismo mogli ni zamisliti šta nas čeka unutra. Smestili smo se na balkon gde su bili svi učesnici a ja gledam, okrećem se oko sebe i pitam se u sebi „da li mi zaista ovde igramo?!”
Otmen voditelj započe sa kulturnim programom, podržavamo druge ansamble i vreme dođe i za našu grupu. Sigurnim korakom prvo je na scenu izašla ženska pevačka grupa sa pesmom „Pade kiša i pomalo snega”, a zatim se mnogobrojnoj publici predstavila i folklorna grupa sa spletom igara „Nedeljom mi dolazio Mile”, igrama i pesmama užičkog kraja. Misleći kako će trema učiniti svoje, svi smo bili toliko opušteni i zaista se rečima ne može opisati šta znači i kakav je osećaj igrati na takvoj sceni. Ja, koja sam folkloraš već trideset godina nikad nisam stala na takvu scenu i zaista sam bila preponosna što sam tu. Bogat aplauz kolega iz drugih zemalja i domaće publike učinio je da se zaista osećamo ponosno. Suze u očima, sreća, radost i neverica da je naša folklorna grupa bila deo jedne tako predivne priče.
Za svoj nastup dobili smo i sjajnu plaketu koja će biti jedna divna uspomena na sve što smo doživeli.
Pošto smo uspešno završili ono zbog čega smo zapravo i došli, slobodno vreme sutradan odvelo nas je u Francusku, na kraljicu Azura, u Nicu. Tu nas je dočekala divna Boba koja je bila većinu vremena sa nama i predstavila nam sva bitnija mesta u Nici. Ono što smo odmah primetili je predivni zaliv Anđela koji oduzima dah od plavetnila i prelivanja plavih boja. Kako bi pogled na obalu bio što lepši, stepenicama smo se ispeli na najviši vrh i tek tu doživeli svu lepotu i magiju zaliva. Zabeležili smo predivne fotografije i krenuli još malko više ka predivnom vodopadu Colline du Chateau. Napravljen je veštački, ali je zaista jedna sama lepota. Tu smo se malo i osvežili i lagano krenuli ka trgu Massena gde smo se i pozdravili sa našim vodičem. Slobodno vreme iskoristili smo za kupovinu, obilazak divnih parkova i vrtova, prelepe cvetne pijace, prepune lala, mimoza, kamelija i sl. a magnetići su svakako posebna draž.
Vraćajući se sa šeširićima i kapicama sa obeležjem Nice, svako je sebi kupio neki suvenir i krenuli smo dalje. Nažalost nismo uspeli da vidimo veliku Rusku katedralu, ali to ostavljamo za sledeći put. Uz prijatan put sa našim iskusnim šoferom Rankom stigosmo i do šarenog obalnog gradića Menton pa dalje kroz luksuzni Monako u večernjim satima, umorni, ali srećni vratili smo se u hotel. Kada bi htela sve da opišem sigurno bi mi trebalo mnogo više stranica ovog časopisa.
Nedelja, što se kaže „sloboda narodu” pa su mnogi posle svih aktivnosti završili na kupanju. Vreme naklonjeno nama, svakome od nas nabacilo je i lepu morsku boju. Posle večere, kao i na svakoj turneji skupila sam nas sve na terasi ispred hotela gde se je odvijao pravi šou. Poznata po tome da vodim koncertne programe, ovaj put sam vodila modnu reviju. Naše folklorašice i druge drugarice izašle su na pistu kao da im je to u krvi, a stručnom žiriju, tj. muškom delu ansambla nije bio ni malo lak zadatak odrediti pobednicu. Kako smo i očekivali pobednica je bilo više, a mi smo se svi dobro zabavili i nasmejali. Ponedeljak ujutru bio je dan za povratak kući. Vreme oblačno, kao da zna da mi odlazimo. Uz Božiju pomoć krenusmo svojim kućama i negde oko dvadeset i jedan sat naš Ranko doveze nas u Kranj.
Svaka turneja do sada bila je pravi doživljaj za sebe, ali ovu ćemo zaista posebno pamtiti. Mi, jedna ne tako brojna grupa veterana, ipak je igrala u prestižnom teatru u Sanremu. Veliko hvala divnim organizatorima koji su zaista bili besprekorni. Hvala Veljku Tatiću koji se je pobrinuo da ne budemo žedni i gladni. Iako nismo imali nikakvu finansijsku podršku za sam festival, sve smo uspeli folkloraši sami i presrećni smo zbog toga! Želim da kažem od srca HVALA svim mojim igračima i pevačima koji imaju želju da sa mnom uvek dožive nešto novo.
Do sledeće destinacije, živeli!
Vaša folklorna grupa veterana
SKD „Petar Kočić”
Snežana Maksimović
