Član KD Brdo putopisno o Cerskom maršu – putevima predaka od Šapca do Tekeriša (foto+video)
27 avgust 2018
VIJESTI, ZANIMLJIVOSTI, KULTURNI DOGAĐAJI
Svake godine počevši od 2011-te, se u drugoj polovini avgusta održava Cerski marš od Šapca do Tekeriša, putevima naših predaka koji su braneći slobodu od najezde Austrougarske vojske, ostavili svoje živote na braniku otadžbine. To je bila jedna od najsvetlijih pobeda u Velikom ratu i prva saveznička pobeda u četvorogodišnjoj epopeji. Odjeknula je u celom svetu, a posebno među južnim Slovenima. Neću se zadržavati na istorijskim činjenicama koje smo učili u školi i koje su opšte poznate.
Moja želja je, da događaji iz naše istorije, koje su krvlju pisali naši preci, ne odu u zaborav. Čim sam saznao da entuzijasti iz Šapca već deveti put organizuju Cerski marš, odlučio sam da im se pridružim. Dužnost i čast je svakom slobodoljubivom čoveku, da se pokloni srpskim vojnicima, koji iako izmučeni od balkanskih ratova nisu ustuknuli pred nadmnoćnijim, moderno naoružanim neprijateljem. To je dug i prema mom dedi, soluncu, koji je preživeo albanske golgote i delio sudbinu manjeg dela vojnika koja se uspela vratit opustošenim domovima. Mnoga ognjišta su bila ugašena, a u ostalim je vatra jedva tinjala. Da se to ne zaboravi, nas približno 2500 smo krenuli putem dugim 37 km, stopama naših predaka. Ove godine hodočašće je posvećeno kralju Petru Prvom Karađorđeviću, pod sloganom »Hvala dedi na pobedi«. Mi možda nemamo hrabrost i odvažnost naših predaka, možda se u našim vremenima bitke biju na drugi način, ali možemo da im se poklonimo i da ih ne zaboravimo.
Youtube.com
Krenuli smo iz Šapca u ranim jutarnjim časovima ispred crkve Petra i Pavla gde je odan pomen palim borcima Cerske bitke. Iznenadilo me, da je velika većina učesnika (po slobodnoj procjeni oko četiri petine), bila mladih ljudi starosti od deset do trideset godina. To znači da smo ponekad neopravdano kritični do mladih generacija. Dan je bio vruć, većinom oko 35 stepeni Celzijusovih u hladu, a nigde hlada ni šume, sve asfalt vruć avgustovski. To nas neće pokolebati u našoj nameri. Kad su mogli naši dedovi i pradedovi u vojničkom odelu, sa oružjem.. Na čelu naše kolone zastavonoše, među njima i Dragan Mitrović nosi barjak u vojnom odelu iz prvog svetskog rata. Nikom ne dozvoljava da ga odmeni, da nosi barjak. Tako svake godine, na svoj način odaje poštu besmrtnim junacima. Mi smo brisali znoj, a oni su znojem i krvlju trasirali puteve kojima mi sada koračamo. Cilj je spomen kosturnica na Tekerišu. Organizator se pobrinuo da nam olakša put, pratili su nas: kamion sa vodom, policija je regulisala saobraćaj, kombi vozila su skraćivala put iznemoglim i onim koje su savladali žuljevi i vruć asfalt, vozilo prve pomoći je budno pratilo situaciju… Na Tekeriš smo stigli oko 16 sati. Pred spomen kosturnicom na kojoj piše »Vaša dela su besmrtna«, je održan parastos, a mi smo se poklonili našim precima, koju su tu pre 104 godine pisali istoriju. Vraćali smo se kućama puni neponovljivih utisaka. Svaka stopa je bila vredna puta. Učesnici, umorni ali srećni i zadovoljni. Njihova prepanula i ozarena lica su govorila »doći ćemo opet«.
