Културно друштво „Брдо” Крањ и ове године свечано прославили своју славу и заштитника Светог Симеона Мироточивог

Славска  свечаност  одржана  је  25. фебруара 2024. у просторима друштва у веома пријатној атмосфери и са великим присуством гостољубивости. Прије славског обреда дјечја пјевачка група Културног друштва „Брдо” отпјевала је неколико духовних пјесама.

Славски обред, освећење славског колача и жита и благосиљање трпезе, обавио је протојереј-ставрофор Будимир Галамић. Након послужења житом ломљење славског колача обавили су Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” и Златомир Бодирожа, кум славе.

Свештеник Будимир Галамић обратио се слављеницима и гостима, честитао им славу и пожелио среће, радости и благостања у раду друштва и њиховом личном животу. У својој честитки и здравици је рекао: „У идућу недјељу се на литургији чита једно јеванђеље које ми зовемо „Јеванђеље о блудном сину”. Зато што је отац подијелио своје имање на два сина своја, и да свако брине о свом имању. Овај један остао са оцем, био добар и честит, а овај други отишао у свијет бијели, све своје имаће протраћио, и дошао до ничега, и био у ситуацији да не зна куд ће са собом. И каже: „У мога оца има свега, свашта и свачега, а ја се по бијелом свијету мучим. Идем ја да пробам код мога оца да ли би ме примио”. И врати се он своме оцу, а отац приреди тако велику свечаност да је изненадио и себе и друге колико се он обрадовао своме сину који је од њега блудно отишао. А Свети Сава од Стефана Немање отишао у Свету Гору, однио своју круну да не буде насљедник. А он није као „блудни син” отишао. Отишао је да се моли Богу, отишао је Небескоме Оцу, не да растаче, него да скупи и обогати. И када је он дошао у Свету Гору онда се замонашио и скупио сва духовна блага. И онда је позвао свога старога оца Симеона – Стефана Немању, да види шта је царство Небеско, да осјети све благодати Божје, и да их усвоји и да их прими. И старац Стефан оде код Саве, сина свога, и син га с радошћу дочека и замонаши и да му монашко име Симеон. И Бог своју радост покаже на Симеону, јер је наградио га светим животом, наградио га са свим што може да буде награђено од Небеског Оца. Све благодати које очекујемо од Бога, он је добио. Син је био радостан, он је био радостан, а када се послије преставио Господу, Господ је показао својим дјелима како награђује. Његове мошти су биле нетјељене, мироточиве. Из његових моштију је израсла лоза, из које и дан данас расте грожђе и од кога многе жене нероткиње, по благодати, молитвама и осталим добијају дјецу. Лекарски не могу да добију дјецу, али по милости Божјој, Божјој љубави, добијају дјецу. Значи, ако имамо вјере, љубави. Још једна ствар. Браћа су се измирила над моштима Светога Симеона. Било је мало закувало, помирило се. Тако да је Свети Симеон био награђен у својој старости због своје вјере, због своје љубави. Његов син није био „блудни син”, него син окупљања јединства са Богом. Ви тога Симеона славите. Нека вам је срећна и Богом благословена слава на многа љета. Амин”.

Након тога присутнима се обратио и Митар Вујиновић који је у својој здравици рекао:

„Часни оче, хвала на молитви, лијепим жељама које сте упутили за здравље, срећу и напредак нашег друштва. Са нама су данас наши драги гости: Матјаж Раковец, градоначелник Крања, Александра Гаталица, први савјетник и аташе за културу у Амбасади Републике Србије у Словенији. Поздрављам Владимира Котуровића из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, тако да је велико задовољство што су они данас овдје са нама. Драго ми је да је данас по први пут наша замјеница градоначелника Мања Зорко. Дозволите ми, драги гости, да поздравим и представнике друштава. То је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” из Крања са предсједницом Милком Давидовић на челу, Мирослав Мартић, предсједник Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице, Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” из Крања, наши пријатељи из Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља са предсједницом Сњежаном Бранисављевић. Добро нам дошли. Са нама је данас и предсједник Удружења гуслара Словеније Стојан Миловић. Са нама су данас и наши донатори, Жељко Савановић, Љубиша Гојковић и Зоран Зец. Ја бих данас истакао и нашу Ружу Шућур која се побринула за доста хране данас, да не набрајам шта је све спремила, она је стварно уложила доста себе. Ту је и наш прошли кум. Ја бих још поздравио нашег координатора славе Славка Кондића и радну екипу данашњу, који су се стварно својски потрудили. Са нама је данас и наш пријатељ из Загреба Драгиша Пилиповић из Српског националног вијећа Загребачке жупаније, са својим сином. Добро нам дошли. Имамо још спонзора који су требали доћи из Камника, браћа Лазић, а ту су, добро нам дошли. Тако да и свима другима који помажу рад друштва се захваљујем. Ми смо ушли у тридесету годину рада друштва. Значи, тридесет година није мало. Било нас је једанаест потписника на оснивачкој скупштини, од тих једанаест је остало још пар, који смо у свему томе устрајали, и није нам ни жао. Није нам жао зато што се појављују и млади људи и који ће сигурно ово преузети. Све наше активности у овој години ће бити у смјеру тих тридесет година, од данашње славе, па сљедећег Фестивала ветерана, који ће бити 6. априла, а нормално нека централна прослава ће бити у октобру на Данима српске културе. Видите и сами наше друштво се труди да некако обухватимо сегменте, слава, велика наша традиција. Хвала вам свима. Прву здравицу моме пријатељу и данашњем куму славе Златомиру Бодирожи. Хвала куме, да си ми жив и здрав. Надам се да ће нам Бог дати здравља и снаге да устрајемо у свему овоме. Наздравље”.

Кум славе Златомир Бодирожа захвалио се на здравици сљедећим ријечима: „Часни оче, поштовани пријатељи Културног друштва „Брдо”, уважени високи гости, свима заједно срдачан поздрав у моје име, а користим прилику и да вас поздравим у име Савеза српских друштава Словеније, којем тренутно предсједавам. Заиста не бих да дужим, да не бисте предуго стајали, можемо послије да мало проговоримо. Мислим да је потребно да кажем да је моје задовољство и моја радост баш ове године да сам кум ове славе и свих присутних овдје, из разлога, као што је предсједник напоменуо, тридесет година постојања овог друштва и успјешног рада. Јубилеј је то заиста вриједан поштовања, са друге стране можда мало заборављамо и не сјећамо се, предсједник је напоменуо, наша слава, крсна слава је под заштитом УНЕСКО-а као нематеријална културна баштина и баш ове године слави десет година од када је то уписано у УНЕСКО, тако да је ово двострука јубиларна година за нас. Слава спада у један од најбитнијих елемената нашег идентитета, културе, традиције и богате културне баштине. Слава се код Срба слави осамсто година, са кољена на кољено. Тако и ми имамо право да очекујемо да ће наши потомци наставити у истом интензитету и да чувају наш идентитет кроз тај облик славе. Не могу а да не захвалим властима Градске општине Крањ који помажу у нашем очувању свега овога и нашега идентитета. Ми смо заиста захвални због тога, и захваљујући њиховој помоћи ми смо се данас окупили овдје у оволиком броју. А свакако желим вјеровати да су се и они увјерили да смо то ми заиста зарадили. У то име и у многа љета у будуће је вам желим свако добро и срећу свима вама, и свима вашима, да вас срећа прати и нека вам је данашња слава на здравље и духовно уздизање. Живјели”.

Митар Вујиновић је у здравици Матјажу Раковцу, градоначелнику Крања, истакао да је већ при њиховом првом сусрету видио да је Матјаж Раковец отворен за разговор. „Можемо рећи да смо поносни што имамо таквог градоначелника. Ми, друштво „Брдо” вјероватно не бисмо овако ни изгледали да није Матјажа, као што јест. Матјаж има пријатеља по цијелој Србији, а сада нећу пуно о томе говорити, само да знате, да он и преко тих пријатеља нама помаже, тако да му од срца хвала. Видјели сте шта је новога урађено, нова фасада, нова улазна врата. Простори су заиста лијепи. Од срца, Матјажу, хвала и увијек добро дошао”- рекао је у здравици Митар Вујиновић.

Матјаж Раковец је у одговору на здравицу истакао: „Срдачан поздрав свима. Сећам се како је било пре тридесет година, 1994. Драго ми је што је Крањ тако отворен град, драго ми је што чувате своју културу, што ваша деца настављају традицију, вашу традицију, вашу културну традицију, а ви морате да чувате то. Морате заправо одржавати све ове везе које имате са својом домовином. Имате две домовине, имате Словенију, имате Србију, али морате задржати ону аутентичну. Ми, народи бивше Југославије, тако смо мали и морамо да се држимо заједно. Увек истичем да су у Крању сви добродошли, помажемо свима, па и осталим друштвима, да сачувају своју традицију. Много сте помогли да Словенија буде то што јесте, да Крањ буде то што јесте. Тако да честитам славу. Митре, као пријатељу, искрене честитке. Живели”.

Сљедећа здравица Митра Вујиновића намијењена је Александру Гаталици, првом савјетнику и аташеу за културу у Амбасади Републике Србије, великом пријатељу друштва. Одговарајући на здравицу Александар Гаталица је рекао: „Драги пријатељи, браћо и сестре, срећна слава. Драго ми је што сам поново овде, мислим да по други пут у овом мандату, није последњи пут. Желим да вас поздравим и да вам честитам славу. Драго ми је што се видимо у оволиком броју, да на овај начин чувате нашту традицију, нашу историју, нашу веру, а уједно, као што је и градоначелник рекао, да будете прави грађани Крања, на понос Крања, да будете они који доприносе напретку. Господине Златомире, драго ми је да честитам на кумству. Драги Митре, драги пријатељу, драго ми је да је ово већ једна дубока веза. Амбасада Србије, као што знате подупира ваш рад. Срећна слава”.

Митар Вујиновић је, након здравице Александра Гаталице, свима присутнима упутио здравицу и добродошлицу а онда наздравио и Драгиши Пилиповићу из Загреба, који се захвалио на позиву и истакао да већ двије године постоји сарадња између Српског националног вијећа Загребачке жупаније и Културног друштва „Брдо” Крањ, и да се међусобно посјећују. Свима је зажелио срећну славу.

Славској свечаности су се нешто касније придружили и Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања и Катја Штруц, вођа кабинета градоначелника.

Након здравица приступило се славском ручку,  а  богату  трпезу  припремили  су чланови друштва, а послужење је вршила веома ангажована и пријатна радна екипа. У току славског ручка честитке су упутили и сви остали представници друштава.

Како би слава прошла без пјесме, и то оне праве, народне, изворне, са огњишта, и пјесмом је употпуњена ионако лијепа и свечана атмосфера.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења је 24. новембра 2023 прославило  своју крсну славу Мратиндан. Слава је прослављена у кругу чланова друштва у просторијама друштва СРПСКИ ДОМ. Kо што многи не знају, а ми знамо колико је слава важна у српском народу; зато је своје мјесто и нашла на УНЕСЦО-вој листи нематеријалне културне баштине. Опширније о томе можете прочитати на прилогу о Српској слави на УНЕСЦО листи.

Славски обред обављен је уз славску свијећу, кољиво, славски колач, црвено вино, тамјан и остале симболе славе. Овогодишњи обред дизања славе се одвијао уз присуство свештеника Горана Шљивића из Српске православне церквене општине Цеље.

Обред ломљена славског колача, по нашим обичајима су обавили   Зоран Јауз и Његош Јауз уз присутне остале чланове друштва, вјерне пратиоце и пријатеље. После завршеног обреда Зоран Јауз се захвалио члановима који су се одазвали и уљепшали тај, нама значајан, ведар и срећан дан.

Након тога је уследијо славски ручак и дружење уз традиционално српско пјевање и примјерно обиљежавање крсног имена св Мрата. Ту су били присутни и наши чланови који су Словенци и први пут су били присутни на слави.  Испраћај чланова од стране протекао је уз захвалност да се догодине опет окупимо.

Након тога је уследијо славски ручак и дружење уз традиционално српско пјевање и примјерно обиљежавање крсног имена св Мрата. Ту су били присутни и наши чланови који су Словенци и први пут су били присутни на слави.  Испраћај чланова од стране протекао је уз захвалност да се догодине опет окупимо.

Дани од Ђурђица до светог Мрате, а то је од 16. до 24. новембра, у народном календару старих Срба називају се Мратинци – односно вучји дани. Зато се свети Мрата поштује и слави као заштитник вукова. Kада је ова крсна слава у питању народно веровање сеже у далеку прослост и митологију старих Срба и овај празник везује за вука као опасног али и моћног противника, а некад и заштитника.

Предања о Светом Мрати и Вучјим данима

За Мратиндан и Мратинце се вежу бројни народни обичаји и легенде, а као занимљивост издвајамо неке чињенице:

• Према предању, Свети Мрата у ове дане гледа како ко ради, затим држи већање са вуковима и одређује им на кога да “навале”. Домаћину који у ове дане највише греши, не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, вели народ, у кућу и торове ће на зиму ући хроми вук, звани кривељан, који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери.

Зато постоје народна веровања шта треба радити, а шта не у време Вучјих дана:

• У време Мратинаца ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Kројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.
• Kод старијих људи постоји веровање да, уколико Мратинци падну у магловите дане, зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана, зима ће бити мразовита и љута.

У народу се и данас чује – свети Мрата, снег на врата, којом се означава почетак хладног и снежног периода године. У име друштва захваљујемо се нашим члановима, мајкама и женама наших чланова за труд око припреме хране и саме организације славске гозбе. Посебно смо захвални Милисенку Малбашић, он нам је изашо у сусрет и испекао прасе и тиме обогатио славску гозбу.

припремио: Јово Јауз

Свети Стефан Дечански беше син краља Милутина, а отац цара Душана. То чедо побожне краљевске породице, још од најранијег детињства би васпитан у хришћанској вери. Преживео је многе недаће и невоље, јер по наређењу очевом био је ослепљен, а касније по наређењу свог лакомисленог сина, цара Душана би удављен. Са Светим Савом и кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагодарнијих личности и светитеља које дао Српски народ. Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благоугодношћу изазивао је дивљење и монаха и осталих људи. Свој век проживе овај свети краљ српски, као праведник и мученик и тако га је и скончао, 1336. године.

Дани од Ђурђица до светог Мрате у народном календару старих Срба називају се мратинци, односно вучји дани, јер је свети Мрата заштитник вукова.

Славски обред обављен је уз славску свијећу, кољиво, славски колач, црвено вино, тамјан и симболе славе. Обред је водио свештеник Горан. Послије ломљења славског колача и завршеног обреда Зоран Јауз се захвалио свим присутним члановима што су се одазвали и уљепшали тај, нама значајан дан.

Настављено је дружење уз славски ручак. Испраћај чланова од стране организатора протекао је уз ријечи захвалности, да се догодине опет окупимо. У име друштва захваљујемо се нашим члановима што су се потрудили око припреме хране и организације богате трпезе. Посебно се захваљујемо Малбашић Милисенку што нам је изашао у сусрет и испекао прасе.

Текст и фото: Јово Јауз

Славски обред, који су водили чланови друштва, уз присуство представника општине Јесенице, затим спонзора и представника других српских друштава, као и великог броја чланова друштва, одржан је 8. новембра 2019. у трпезарији фирме КОВ, која је уједно и велики спонзор друштва.

Ломљење славског колача обавили су Михајло Васиљевић, дугогодишњи активни члан друштва и Милан Стојановић, предсједник КПСХД „Вук Караџић”, који се затим обратио присутнима и захвалио се на одзиву а члановима друштва честитао славу уз жељу да још дуго овако заједнички прослављају овај јединствени српски догађај.

Домаћинима и гостима обратио се у својој здравици и Блаж Рачич, начелник општине Јесенице, који је такође честитао славу члановима КПСХД „Вук Караџић” истакавши да је први пут на једном оваквом догађају и похвалио домаћине да очувањем традиције, културних и вјерских догађаја обогаћују и свеукупну културну разноликост општине Јесенице и ширег простора Горењске.

Славу су честитали, уз жеље да се још дуго одржава овај обичај, и представници српских друштава који су присуствовали овом догађају: Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” Крањ, Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ, Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” Крањ, Милош Демоњић, предсједник СПД „Никола Тесла” Постојна и Јово Јауз, предсједник СД „Др Младен Стојановић” Велење.

Након здравица и честитки дружење и славље настављено је славским ручком, за који су се побринули домаћини, а овдје треба посебно истаћи вриједне домаћице које су се својски потрудиле да софра буде богата и разноврсна.

Све у свему био је то још један лијеп догађај, а сви знамо колико је слава значајна у српском народу, која је своје мјесто нашла и у УНЕСКО-вој листи нематеријалне културне баштине, као јединствен догађај у свијету, а слободно се може рећи и један од најстаријих обичаја на свијету.

Гости и чланови друштва наставили су славље у добром расположењу у нади да ће се још дуго овако састајати и славити Светог Димитрија.

Текст и фото: Душан Јовановић

Главна сала Друштва је захваљујући труду организатора изгледала свечано примивши стотињак људи који су прије почетка славског обреда посматрали мушку пјевачку групу у извођењу псалма Славите Господа. Надовезујући се на ову духовну арију је започет  чин славског обреда који је водио Будимир Галамић, парох православне парохије у Крању. Славски колач је по обичају ломио кум славе, господин Златомир Бодирожа.

Протојереј-ставрофор Будимир Галамић је присутнима честитао славу ријечима: „Желим вам срећну славу и свако добро од Господа и милости и молитвености од св. Симеона. Да није добио трећег сина Растка и он би вјероватно остао Стефан Немања и само би се у историји спомињало како је створио српску државу. Али, пошто је добио трећег сина Растка, који је постао Свети Сава, а он је постао духовни отац своме стварном оцу. Одвео га је у манастир Хиландар, тако га замонашио, духовно га уздигао, а Господ је наградио његов подвижнишки живот, јер је постао Свети Симеон и из његовог гроба почело је да тече из његовог тијела свето миро. И чак из његовог гроба израсла је она знаменита лоза која се користи за здравље. Ето видите, кад духовни човјек може бити духовни отац некоме ко је старији од њега, ко је створио тога. Наздравље.”

Предсједник друштва г. Митар Вујиновић је ријечима: „Драги гости, поштовани чланови Културног друштва Брдо, нека нам је срећна данашња слава Свети Симеон Мироточиви. Дозволите ми да у своје име и у име Културног друштва Брдо поздравим први пут на нашој слави нашег замјеника градоначелника, господина Јанеза Чернета, који је први пут са нама на слави, али није први пут у нашим просторима“ . Предсједник је поздравио присутне не скривајући своју велико задовољство, а обраћање је наставио рекавши: „Први пут данас међу нама је и посланица у парламенту Републике Словеније, нашем парламенту, Матеја Удовч, тако да јој желим добродошлицу у наше друштво. Дозволите да поздравим предсједника Савеза српских друштава Словеније, мр Драгу Војводића и све друге представнике друштава, представнике друштва „Свети Сава”, представнике друштва Петар Кочић, придружили су нам се и представници друштва Др. Младен Стојановић из Велења, а ту је и Удружење гуслара Словеније и нормално и наши пријатељи из Радовљице, из културно-просвјетног-спортског и хуманитарног друштва Вук Караџић. Ја бих се исто тако захвалио нашим вјерним пријатељима донаторима: Љубиши Гојковићу, Жељку Савановићу, Зорану Зецу, Марији и Велимиру Драгељу. Захваљујем се и свима вама који сте учествовали у овоме, и нашим домаћицама које су се стварно потрудиле и припремиле све ово за вас, са Славком Кондићем на челу, који је уложио много труда да ово изгледа овако као што изгледа. Велика хвала нашим момцима, мушкој пјевачкој групи КД Брдо, које смо чули на почетку овога обреда, хвала њима што су се потрудили. Кума сам оставио на крају, кум је ове године Златомир Бодирожа, није на крају, али је намјерно одложен, да му намијеним добру здравицу данашњу, да му је срећно кумство и да нам буде још увијек активан као до сада. Хвала куме. Наздравље. Жив био.“

На здравицу предсједника друштва је кум славе, Златомир Бодирожа, одговорио ријечима: „Поштовано друштво, поштовани предсједниче, цијењени високи гости, уважени чланови друштва, драги чланови, симпатизери и пријатељи, нека је срећна и Богом благословљена крсна слава, да данашњи светац, чије име славимо и уздижемо, буде успјешан заступник пред лицем Господа у име свих нас овдје присутних и свих наших, да овоземаљски живот Светог Симеона буде наш правац и пут који треба да слиједимо, а његово небеско царство да буде наша жеља, хтијење и надање. У то име још једном свима заједно нека је наздравље и духовно спасење данашња крсна слава у име Свете Тројице, Оца, Сина и Светога духа. Наздравље свима.”

Гајећи обичај здравице предсједник је следећу чашицу упутио Јанезу Чернету, замјенику градоначелника града Крања који је рекао: „Драги предсједниче, поштоване чланице, поштовани чланови, високи гости, хвала за позив. Честитам вам поводом вашег празника, желим вам много доброга и среће у будуће. Срећна слава.”

Здравицу и лијепе ријечи је обогатила и Матеја Удовч, посланик у Државном збору Републике Словеније, казавши: „Поштовани домаћини, драги гости, ја бих се захвалила господину Митру, предсједнику вашег културног друштва, да ме је лично позвао на ваш празник, вашу славу. Ја сам свјесна да је слава у Српској православној Цркви или заједници, један од највећих празника. Зато ми је велика радост да сам имала част и да сте ме позвали, јер знам да позивате само породичне чланове, праве пријатеље и људе које имате уз себе и које цијените. И сама волим сарађивати са људима различитих култура и обичаја, знам да ћемо заједно тако добро сарађивати и у будуће. Знам да је слава намијењена дружењу, повезивању, сарадњи и тражењу рјешења за бољи живот за све нас у времену и свијету гдје живимо, да заједно нешто урадимо да би било за свакога. Радује ме да сте успјели тај вишекултурни догађај записати и у UNESCO листу. То значи да ће то остати незаборављено и да ће се настављати и да ће остати међу нама, са нама и за нама. Желим вам срећну славу.”

Здравицу је подигао и предсједник Савеза српских друштава у Словенији, мр Драго Војводић бесједама: „Хвала предсједниче. Сви су рекли много тога, тако да ћу само да пожелим друштву „Брдо”, као и свима вама, сву срећу овога свијета, слогу и напредак. Хвала. Живјели.”

По окончаном уздизању славе и завршетку бројних здравица су присутни сјели окушајући гурманске доброте из ризнице српског кулинарства које су припремиле домаћице, чланице велике породице КД Брдо. Припреме оваквих догађаја и гозби изискују одређене вјештине и домаћинску нарав коју Славко Кондић доказано посједује, зато је њему и био препуштен овај изазов.

Утиске прошлогодишње прославе славе друштва св. Симеона Мироточивог можете прочитати ОВДЈЕ.

Као што је већ споменуто, на слави су били присутни бројни представници српских организација, као и предсједник Савеза српских друштава. Сви заједно су имали прилику да у опуштеној атмосфери неформално изнесу своје ставове и размијене мишљења и искуства о сарадњи и усмјеравању рада друштава; што на неки начин означава почетак испуњења жеља из здравице мр Драге Војводића о слози и напредку.

Славски обред који је уз саслужење Драгише Лазовића водио јереј Бранислав Тодорић, одржан је 27. јануара 2019. у просторима друштва у Крању, уз присуство чланова друштва и гостију. Након ломљења славског колача и послужења славским житом присутнима се обратио јереј Бранислав Тодорић који је у свом говору рекао: „Уважени гости, драга браћо и сестре, нека буде назван спасењем овај велики поглед и значај за ваш празник и заштитника вашега друштва, од онога момента и тренутка када сте то друштво и основали и хвала Богу да се прославља у овоме друштву многе године на здравље и Божјем благослову, да и даље прослављате, да вас овај велики светац заштити и да вам пред господом Богом принесе молитве које њему упућујете, како у овоме вашем раду тако и диљем наших светих цркава које прослављају овога великога и дивнога светитеља.“

Иначе, ове године је велики јубилеј, осамсто година од оснивања српске архиепископије, то јест добијања самосталности, управо захваљујући овоме великоме и умном светитељу који се одрекао свога земаљскога насљеђа и како се говори сам у својој лози није прихватио као други Немањићи да води државу, него се опредијелио за монашки живот. Каже се у његовом житију: „Побјегао са двора у коме је живио, да би завршио на Хиландару, то јесте руском манастиру гдје је пострижен и гдје је добио монашко име Сава, а прије тога звао се Растко. Својим животом је повукао, као што знамо, родитеље који су исто тако ступили у монашку заједницу, а самим тим издејствовао је ову самосталност 1219. године, када је велики успјех био и када је српска држава била у великом успону, то јесте за вријеме Немањића. Градиле су се цркве, градили су се манастири и много је прошириван духовни живот. Оне је, иако је био монах, много у своме животу давао подстрека и у неким великим државним одлукама, јер се управо ишло у манастир да се пита таквога човјека у тешким искушењима, што је најбоље да се чини за државу. Измирио је своју браћу завађену, која су се била посвађала због насљедства и самим тиме допринио мир тада  усрпској држави. Колико је његова велика улога била и лик у самоме нашему српском народу говори то да, када су по окончању свога земаљскога живота, из Бугарске пренијете његове свете мошти, јер се задесио на пропутовању за Јерусалим гдје је одлазио, а самим тиме је преставио своју душу ван земље Србије. Када су пренијели мошти, каже се само, да је народ ишао клечећи и дочекивао тијело, светога Божјега човјека, јер Бог је прославио његово тијело, да није било, да није видјело трулење, а самим тиме каже се, за вријеме српских устанака везане су управо заставе са његовим ликом, гдје се ишло и гдје се давао подстрек и храброст народу тада у борби против Турака који су угњетавали наш народ и самим тиме они су из освете спалили те мошти на Врачару. И данас имамо тамо велики и велелепни храм, можемо да се похвалимо то што је народ подигао у заслугу Светоме Сави. Таква љепота је стварно огромна, то нам и показују да су се и сами Руси, који имају исто тако сличан храм, задивили тој љепоти, а самим тиме и помагању да га завршимо у ономе свјетлу у коме стварно треба да буде и да представља ваистину тај велики храм светоме Божјем човјеку, то јесте Светоме Сави, првоме архиепископу српском. Није спаљивањем његова тијела учињено то да би народ заборавио, него народ још више јача и јачаће у вјери и прослављању Светога Саве. Данас је, каже се, слава свих школа.

Учио је и писмености наш народ, и државности и свему ономе што је било битно за човјеков живот, и много оставио нама оно што ми треба да испоштујемо у овоме земном свијету, да чувамо и да се поносимо оним што имамо, гдје год да се налазимо у овоме земном свијету и у овоме нашем земаљском животу. Његов отац који се исто тако замонашио постао је Свети Симеон Мироточиви, као монах, његово тијело је било сахрањено у манастиру Хиландару. Истом том заслугом је обновио да имамо велики наш манастир, са великим богатством у Грчкој, који припада српском народу и који стварно показује велике успјехе наше вјере кроз Светога Саву и све Србе који су испоснички живјели и који данас живе, велика љепота од манастира. На многе године у свакоме добру да се виђамо. Господине предсједниче нека је срећна слава, у свакоме добру, Божјем благостању, што се каже, да буде све свето, честито и благословено у овоме нашем овоземаљском животу.”

Све присутне поздравио је Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” сљедећим ријечима: „Ово је лепа прилика да се ми нађемо, да се захвалимо нашим спонзорима, свим нашим пријатељима друштва, да се захвалимо члановима друштва. Поздрављам нашег свештеника Бранислава и захвалио се за обред. Поздрављам заменика градоначелника Крања, он је млад дечко, Јанеза Чернета, добро нам дошао, драго ми је да сте данас са нама, искрен да будем жао ми је што није са вама дошао и градоначелник, али он се извинио. Поздрављам нашег Љубишу Гојковића, он нам је десна рука и спонзор друштва, поздрављам Вељка Татића, господина генерала у пензији Милана Аксентијевића, поздрављам госпођу Богатај из Градске општине Крањ, она је дугогодишњи наш пријатељ, поздрављам Виду Крчмар као и представнике друштава „Петар Кочић” Крањ, „Вук Караџић” Радовљица и „Брдо” Крањ. Захваљујем се свим нашим гостима, а посебно хвала нашим домаћицама и нашим члановима који су се потрудили да је све овако припремљено како треба да буде. Пријатно”.

Присутнима се обратио и Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања који је у свом поздраву рекао: „Најљепша хвала што сте ме позвали, морам да се извинем у име градоначелника јер није могао доћи пошто је на путу, а обећао је да ће идући пут доћи сам. Знам да је за вас Свети Сава један од највећих црквених и вјерских празника у Српској православној цркви. Овдје сте се сви окупили и ја сам радостан да српска заједница дјелује у Крању и драго ми је да сте се окупили у овако великом броју. Најљепша хвала што сте ме позвали и срећна слава свима.”

Своје поздраве и честитке за славу изразили су и представници друштава, као и Милан Аксентијевић, који су се одазвали позиву и присуствовали овом великом догађају за друштво.

Дружење и славље је настављено уз богату трпезу и добро расположење.

Текст и фото: Душан Јовановић

Поводом крсне славе културног друштва Брдо је одржана славска свечаност у просторима друштва у Крању. Славски обред је водио парох Будимир Галамић. Славски колач су преломили Митар Вујиновић, предсједник друштва и Велимир Драгељ, који је био кум славе, иначе члан друштва. У неизоставној здравици је Велимир Драгељ честитао славу те присутнима зажелио угодан боравак и пријатно дружење. Предсједник друштва је упутио здравицу присутној Ивани Јакшић Матовић, представници Амбасаде Републике Србије, првој савјетници и конзулу Амбасаде у Љубљани. Ивана истиче да је сарадња Амбасаде и КД Брдо јако добра, те да неће заборавити да  КД Брдо својом активношчу помаже рад Амбасаде. Митар је такође, по обичају, здравицом указао захвалност и добродошлицу поджупану града Крања Борису Веховцу, који је здравицом одговорио да добро познаје рад КД Брдо и да се радује што су простори бивше куглане добили доброг господара. Од представника Општине града Крања били су присутни такође и одборници града мр Барбара Гунчар и Милорад Гогић, дугогодишњи члан КД Брдо.

У наставку је предсједник ријечи намијенио представницима осталих културних организација, као и предсједнику Савеза српских друштава Словеније, магистру Драги Војводићу. Војводић је присутне информисао да је у парламентарној процедури Закон којим би као Национална заједница, са осталим непризнатим Националним заједницама, Срби добили бољи положај и загарантована средства за свој рад. Казао је да очекује до идуће славе да ће закон бити усвојен, а то није наш крајњи циљ. Наш крајњи циљ јесте статус Националне мањине. Као представници ССДС су били присутни и подпресједници Милан Стојановић и Цвијетин Нешковић; као и секретар ССДС Душан Јовановић.

Од преставника других друштава су били присутни представници КД Михајло Пупин из Љубљане, СПКХД Вук Карађић из Радовљице, СКД Петар Кочић из Крања, СПД Никола Тесла из Постојне, СКД Сава из Храстника, СКУД Кочевје, СКПД Свети Сава из Крања, као и бројни чланови нашег и других друштава, те остали љубитељи традиције и обичаја.

Митар Вујиновић се захвалио присутнима за долазак истичући захвалност донаторима овог догађаја Љубиши Гојковић и Зорану Зец.

У свом обраћању, упутивши здравицу, је нагласио да је за врхунску свеукупну организацију заслужан Златомир Бодирожа, координатор организације крсне славе друштва.

Златомир је, као што налаже славски обичај, узвратио здравицу рекавши да је ред да се неколико ријечи намијени свецу. »Велики Жупан Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви  родоначелник је славне и свете династије Немањића, династије која је владала у Србији 205 година, од 1166-1371 године. Стефан Немања се с правом сматра  физички и духовни отац српске државе и државности. У народу најпознатији просветитељ и светац Његов најмлађи син Растко, потоњи Свети Сава. Када смо, ми у друштву, бирали којег Свеца узимамо за своју Крсну славу, имали смо све ово на уму, као и вријеме у којем живимо, гдје би један ауторитет око којег би се Срби ујединили и те како био потребан нашој националној заједници на свим нивојима, као што је то био Немања у давна времена прије толико вијекова. Тешка су ова данашња времена, али ни она нису била лака. На нама је данас да чинимо тако да се не постидимо пред лицем предака наших нити да се наши потомци буду морали стидјети за нас. Чувајмо нашу традицију, културу, предање и историјско сјећање на добробит свих. Нека је данашња Крсна слава свима на здравље и духовно спасење«, рекао је Златомир у свом обраћању.

Златомир је такође рекао »Културно наслеђе се не чува тако што се напише на папир, остави у фиоку и закључа«, рекавши да је посланство друштва испуњено кад културно благо предамо наследницима. При том је мислио на оне најмлађе учеснике крсне славе, који су били присутни на свечаности.

Српска слава се од новембра 2014. године налази на UNESCO листи нематеријалног културног наслеђа човјечанства, што је уједно и први упис културних добара из Србије на ову листу. Слава је и прилика гдје домаћин, поред осталог, показује способност како уприличити свечани догађај.

Златомир Бодирожа је био одговоран да се крсна слава испрати на достојан начин. На питање који је његов коментар на сам догађај је рекао: »Захваљујем се свима који су помогли у реализацији, свима који су учествовали у припреми хране и свега виђеног. Посебне ријечи захвалности упућујем радном особљу на пожртвовању, достојанству и уљудности приликом послуживања припремљених доброта. Мало је рећи хвала. Било је задовољство и понос видјети сва та насмијана лица са колико пажње и залагања брину да све припремљене доброте буду доступне свима гостима на вријеме и у довољним количинама без обзира што је храна била посна.«

Традиција налаже да се славе прате пјесмом, а како су гусле један од најстаријих традиционалних инструмената гуслар Иван Гребовић из Кочевја је слављенике забавио извођењем неколико њему драгих нумера.

Предсједник је на трдиционални начин угасивши славску свијећу догађај означио завршеним. Прије напуштања простора друштва су радно особље, координатор Златомир Бодирожа, предсједник друштва Митар Вујиновић и кум славе Велимир Драгељ сјели за сто, сабрали утиске и означили догађај успјешним, не скривајући свој понос на успјешно организовану и одржану свечаност.

Текст: Златомир Бодирожа и Миодраг Кондић

Фото: Миодраг Кондић

ДОБРОДОШЛИ!

Милош Милић је поздравио госте међу којима су били Ивана Јакшић Матовић, први савјетник и конзул у Амбасади Републике Србије у Љубљани, мр Драго Војводић, предсједник Савеза српских друштава Словеније, Соња Машић, вијећник Градске општине Крањ, Звоне Гантар, предсједник Фолклорне групе „Сава” Крањ, представник Мјесне заједнице, Милан Стојановић, предсједник КПСХД „Вук Караџић” Радовљица, Крстан Шућур, представник СКД „Петар Кочић“ Крањ и Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” Крањ. Исто тако Милош Милић је поздравио и присутне спонзоре друштва: Љубиша Гојковић – ГИС Градње Крањ, Зоран Зец – Грил Реставрација Центер Крањ, Рачуноводск и сервис – Вида Крчмар, Меркатор Крањ – Вељко Татић, Ауто продаја – Гојко Николић и Тискарна Камелеон – Десимир Вукић. Присутнима су се обратили и честитали славу Ивана Јакшић Матовић, мр Драго Војводић, Звоне Гантар, Милан Стојановић, Крстан Шућур, Митар Вујиновић и Соња Машић.

Након поздравних честитки приступило се славском ручку који су припремили чланови друштва уз помоћ спонзора.

За ову прилику припремљена је и славска торта коју је исјекла Соња Машић. Наставило се са дружењем у пријатној, славској атмосфери.

Текст и фото: Душан Јовановић

Одлуку о упису српског обичаја породичне славе на листу нематеријалне културне баштине Унеска донео је Међувладин комитет за заштиту нематеријалног културног наслеђа на редовној седници одржаној у Паризу.

Помоћница министра културе и информисања за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Асја Драча Мунтеан рекла је да је упис на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа Унеска од великог значаја за српску културу.

„Улазак на листу за Србију представља изузетну част и престиж, али истовремено значи и обавезу државе чланице да створи неопходне услове за очување нематеријалног наслеђа на својој територији“, рекла је Мунтеан.

Србија је 2010. године ратификовала Унескову Конвенцију о заштити и очувању нематеријалног наслеђа. Исте године почела је примена конвенције и створени су услови да Србија може да предлаже елементе нематеријалног културног наслеђа на Унескову Репрезентативну листу.

За имплементацију конвенције задужено је Министарство културе и информисања, а породичну славу номиновао је за упис на Унескову листу Етнографски музеј у Београду.

Члан Номинационог тима за упис славе у Репрезентативну листу Унеска Марко Стојановић рекао је на представљању у Паризу да је народни обичај прослављања домаћег заштитника под називом слава, или крсно име, обликован у српској средњовековној држави.

„Данашњу обичајно-религиску форму славе практикују и припадници неких мањинских заједница. Значај славе уважава се и на индивидуалном и на општем друштвеном плану, што је штити, одржава и преноси кроз генерације као живо нематеријално наслеђе“, истакао је Стојановић.

Центар за нематеријално наслеђе Етнографског музеја приложио је Унесковој комисији обимну документацију која на најбољи начин указује на значај славе у српском народу, пре свега као симбола заједништва.

Славски обред састоји се из претхришћанских, христијанизованих и хришћанских елемената, што скупа учвршћује религијски и национални идентитет и подржава културну разноликост.

Србија је предложила и коло за упис на Репрезентативну листу нематеријалног наслеђа, које је на разматрању за упис 2015. године. Поред славе и кола, у плану је још номинација. Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије тренутно садржи 27 елемената.