Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” Крањ свечано прославило Савиндан, славу друштва и свог заштитника Светог Саву

Славска свечаност одржана је 27. јануара 2024.  у  просторима  друштва  у  Крању

Славски обред је обавио јереј Бранислав Тодорић уз саслужење Драгише Лазовића.  Послије освећења и благосиљања славског колача, жита и славске трпезе, обављено је ломљење славског колача које су обавили Љубиша Гојковић, кум славе, Милка Давидовић, предсједница друштва и отац Бранислав, а домаћице су затим све присутне и госте послужиле славским житом и славским колачем. Послије тога отац Бранислав је у својој здравици одржао и пригодну бесједу у којој је рекао:

„Честитам славу предсједници друштва Милки Давидовић и кумство куму. Нека вам Бог помогне и благослови и подари свако добро и све милости у благословном дану у којем смо се окупили да прославимо ову велику славу великога Србина. Како данас можемо видјети у више мјеста гдје у Србији свака школа прославља, слави његово велико свето име а ево имате и ви част да славите, поред јутрос свете литургије и службе гдје смо обиљежили светом литургијом, гдје су дјеца рецитовала пјесме о Светоме Сави и Господу Богу. Да овдје, како можемо рећи, и ми окупљени под окриљем Светога Саве, кога прослављате као свога заштитника и кога молимо да умоли Господа Бога за свако добро за вас и за ваше чланове и свакога добронамјернога госта, како се каже у нашем старинском обичају и вјеровању. Како нас је учио Свети Сава, да су нам данас свакоме госту и намјернику врата отворена. Велики човјек, како можемо рећи, велики човјек, монах, духовник, градитељ, просвјетитељ и шта још не рећи, не набројати, а опет ништа не рећи, за највећу главу у нашем српском роду, највећега Србина и највећега свеца Божјега кога наша црква има. Јер његовом је заслугом обиљежена и владавина државе и свете цркве. Године 1219. када смо добили самосталност, и када је он управо постао први српски архиепископ. И хвала Богу и данас та наша света црква је одана њему, и самим тиме велики свети дан свједочи захвални дан српског народа који му из захвалности подиже и самим тиме не заборавља сва дјела, нити може заборавити оно што је он учинио за све нас. Зато ја не бих пуно дуљио. Нека је срећна слава свима, нека вас Господ Бог благослови, да у радости и Божјем благослову живите и ви у миру, у слози и љубави, како нас је учио Свети Сава ријечима Господњим, проповиједао ријечи из Јеванђеља по којима је живио, да и ви живите у таквоме миру и благостању. Да будете успјешни уз Божји благослов на свим наступима и свему овоме периоду који претходи. Да још више оснажите своје друштво. Ви сте старо друштво, не само у Крању, него и на цијелој територији Словеније, који сте срећни са овим светосавским митом, као вашега заштитника, да тако буде и да остане. Да вас Бог сачува и подари мир и напредак, слогу и братску љубав, коју је, опет кажем, Свети сава проповиједао и учио људе да се Богу моле, и да Господу Богу служе, тако да исто и ми са браћом својом да будемо слуге и да се молимо Господу Богу за свакога човјека. Нека је срећна слава и свако добро од Господа Бога да буде. Амин”.

Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања, је у својој здравици истакао да је Свети Сава један од највећих Срба у историји. Споменуо је и похвалио активности СКПД „Свети Сава”, као што је фолклор, али и друге облике дјеловања друштва. Изрекао је признање како друштво поштује свој идентитет и традицију. За много ствари друштво може бити поносно. На крају је предсједници друштва Милки Давидовић и свим члановима друштва честитао славу.

Кум славе Љубиша Гојковић захвалио се за кумство и свима пожелио срећну славу.

Милка Давидовић је рекла да Златомир Бодирожа није могао доћи на славу и зато је овластио Крстана Шућура да се обрати присутнима, што је он учинио и као представник Савеза српских друштава Словеније и као предсједник СКД „Петар Кочић” Крањ. У свом говору је рекао да оба друштва добро сарађују. Споменуо је дјело Светог Саве везано за вјеру, културу и све остало што чини један народ. Захвалио се на позиву и пожелио срећну славу и свим члановима друштва и њиховим породицама срећу, здравље и љубав.

Милан Стојановић из КПСХД „Вук Караџић” Радовљица је пожелио свима срећну славу, да дуго славе и да имају напредак у друштву сваке године.

Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” Крањ и одборник Градске општине Крањ, је обраћајући се свештенику, члановима друштва, спонзорима и гостима рекао да му је велика част да је данас овдје са њима и да може у свом имену и у име друштва „Брдо” да честита славу и да пожели да много година славе у здрављу и весељу, да мир и љубав завлада свуда.

Зоран Јауз је честитао славу у име СД „Др Младен Стојановић” Велење и пожелио да друштво „Свети Сава” још дуго, дуго година слави своју славу.

Звоне Гантар је поздравио присутне у имену Фолклорне групе „Сава“ Крањ, и рекао да му је велика част што су дуго година заједно и што су добри пријатељи и жели да тако остане.

На слави су били, поред наведених гостију, и Зоран Зец, спонзор друштва, као и Игор Велов и Соња Машић, чланови Градског одбора града Крања.

Након здравице и пригодне бесједе оца Бранислава  Тодорића,  као и здравица гостију, приступило  се славском ручку, припремљена је врло богата трпеза са разним јелима.

Након што су се гости и слављеници окријепили храном и пићем, на ред је дошла пјесма, а за то су се побринули чланови мушке пјевачке групе СКПД „Свети Сава”, који су отпјевали неколико српских народних пјесама. Са пјесмом се наставило и послије славског ручка, а заиграло се и српско коло, као што је и уобичајено на славама, да се заигра и запјева.

Тако је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” прославило Савиндан – свог заштитника, и не само свог, јер Свети Сава је заштитник васколиког српског народа и српски народ ће га поштовати и славити све док постоји. Чланови друштва и гости растали су се у нади да ће још много година славити своју славу, један од најстаријих обичаја не само у српском народу, већ и даље.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења је 24. новембра 2023 прославило  своју крсну славу Мратиндан. Слава је прослављена у кругу чланова друштва у просторијама друштва СРПСКИ ДОМ. Kо што многи не знају, а ми знамо колико је слава важна у српском народу; зато је своје мјесто и нашла на УНЕСЦО-вој листи нематеријалне културне баштине. Опширније о томе можете прочитати на прилогу о Српској слави на УНЕСЦО листи.

Славски обред обављен је уз славску свијећу, кољиво, славски колач, црвено вино, тамјан и остале симболе славе. Овогодишњи обред дизања славе се одвијао уз присуство свештеника Горана Шљивића из Српске православне церквене општине Цеље.

Обред ломљена славског колача, по нашим обичајима су обавили   Зоран Јауз и Његош Јауз уз присутне остале чланове друштва, вјерне пратиоце и пријатеље. После завршеног обреда Зоран Јауз се захвалио члановима који су се одазвали и уљепшали тај, нама значајан, ведар и срећан дан.

Након тога је уследијо славски ручак и дружење уз традиционално српско пјевање и примјерно обиљежавање крсног имена св Мрата. Ту су били присутни и наши чланови који су Словенци и први пут су били присутни на слави.  Испраћај чланова од стране протекао је уз захвалност да се догодине опет окупимо.

Након тога је уследијо славски ручак и дружење уз традиционално српско пјевање и примјерно обиљежавање крсног имена св Мрата. Ту су били присутни и наши чланови који су Словенци и први пут су били присутни на слави.  Испраћај чланова од стране протекао је уз захвалност да се догодине опет окупимо.

Дани од Ђурђица до светог Мрате, а то је од 16. до 24. новембра, у народном календару старих Срба називају се Мратинци – односно вучји дани. Зато се свети Мрата поштује и слави као заштитник вукова. Kада је ова крсна слава у питању народно веровање сеже у далеку прослост и митологију старих Срба и овај празник везује за вука као опасног али и моћног противника, а некад и заштитника.

Предања о Светом Мрати и Вучјим данима

За Мратиндан и Мратинце се вежу бројни народни обичаји и легенде, а као занимљивост издвајамо неке чињенице:

• Према предању, Свети Мрата у ове дане гледа како ко ради, затим држи већање са вуковима и одређује им на кога да “навале”. Домаћину који у ове дане највише греши, не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, вели народ, у кућу и торове ће на зиму ући хроми вук, звани кривељан, који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери.

Зато постоје народна веровања шта треба радити, а шта не у време Вучјих дана:

• У време Мратинаца ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Kројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.
• Kод старијих људи постоји веровање да, уколико Мратинци падну у магловите дане, зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана, зима ће бити мразовита и љута.

У народу се и данас чује – свети Мрата, снег на врата, којом се означава почетак хладног и снежног периода године. У име друштва захваљујемо се нашим члановима, мајкама и женама наших чланова за труд око припреме хране и саме организације славске гозбе. Посебно смо захвални Милисенку Малбашић, он нам је изашо у сусрет и испекао прасе и тиме обогатио славску гозбу.

припремио: Јово Јауз

Културно друштво „Брдо” Крањ и ове године свечано прославило своју славу и заштитника Светог Симеона Мироточивог

Славска свечаност одржана је 26. фебруара 2023. у просторима друштва у веома пријатној атмосфери и са великим присуством гостољубивости. Прије славског обреда ђаци Српске допунске школе извели су пригодан рецитал посвећен Стефану Немањи – Светом Симеону Мироточивом, обновитељу српске државе у ујединитељу српских земаља. Тако су млади ђаци, уз помоћ и подршку своје учитељице Невене Бркић Ступар, рецитацијама и пјесмом, оживјели на сцени лик и дјело великог жупана Стефана Немање. Заједничко учешће чланова Културног друштва ,,Брдо“ у Крању, ученика Српске допунске школе и њихових родитеља, резултирало је лијепом атмосфером и успјешном прославом. Сарадња Српске школе и КД Брдо из Крања је више него пријатељска и узајамна.

Славски обред, освећење славског колача и жита и благосиљање трпезе, обавио је протојереј-ставрофор Будимир Галамић уз саслужење Драгише Лазовића. Након послужења житом ломљење славског колача обавили су Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” и Станојка Митровић Бодирожа – Ћана, кума славе.

Свештеник Будимир Галамић обратио се слављеницима и гостима, честитао им славу и пожелио среће, радости и благостања у раду друштва и њиховом личном животу.

Након тога присутнима се обратио и Митар Вујиновић који је у својој здравици рекао: „Часни оче, хвала на молитви, лијепим жељама које сте упутили за здравље, срећу и напредак нашег друштва, наших чланова а посебно наше дјеце. Уважени чланови, драги пријатељи, изузетна ми је част и задовољство да могу поздравити прво нашу данашњу куму славе Ћану Бодирожу и да јој се захвалим од срца што је прихватила да буде кума наше славе. То је велика част и задовољство и рекао бих и поштовање нашег друштва. Друго, желим да поздравим нашега жупана, градоначелника Градске општине Крањ Матјажа Раковца и замјеника градоначелника Јанеза Чернета. Мислим да су први пут заједно на нашој слави, што значи велику подршку за наше друштво и за нашу заједницу. Велики поздрав и добродошлицу упућујем првом савјетнику Амбасаде Републике Србије Александру Гаталици. Први пут, наиме, овдје је и предсједник Вијећа српске националне заједнице Загребачке жупаније Драгиша Пилиповић. Поздрављам и предсједника Савеза српских друштава Словеније Златомира Бодирожу, једног од оснивача друштва. Поздрављам представнике друштава овдје из Крања, Крстана Шућура и Милета Гашића из СКД „Петар Кочић”, Милоша Милића и Драгишу Лазовића из СКД „Свети Сава” Сава, наше пријатеље из Радовљице, КПСХД „Вук Караџић”, са предсједником Мирославом Мартићем. Ја бих исто тако да поздравим наше донаторе, Љубишу Гојковића, Мирка Шокчевића, Жељка Савановића, Милана Шурлана. Велики поздрав за све чланове, за данашњу радну екипу, координатори Славко Кондић и Весо Марјановић. Прву здравицу упућујем нашој данашњој куми”.

Кума славе Ћана Бодирожа упутила је домаћину веома топле ријечи захвалности рекавши: „Часни оче, ваше ексцеленције, предсједниче друштва „Брдо”, предсједниче Савеза српских друштава Словеније, и сви ви који сте данас учествовали у овом дивном дану, нека вам је свима срећна ова слава. Мени је заиста част, нисам ни знала да је слава, а јако сам везана на друштво „Брдо”. Са великом радошћу сам свуда спомињала друштво „Брдо”. Велика ми је част и задовољство што сам ја имала прилику да будем с вама с овим сјајним поводом, и заиста хвала вам на тој части”.

Другу здравицу Митар Вујиновић је упутио Александру Гаталицу, првом савјетнику у Амбасади Републике Србије, који је честитајући славу рекао: „Драго ми је да вас све видим, многе од вас познајем и лично. Драга децо хвала вам на овом лепом програму који сте направили. Срећна слава и живели”.

Сљедећу здравицу Митар Вујиновић је упутио је Матјажу Раковцу, градоначелнику Крања. Матјаж Раковец је у својој честитки навео: „Искрене честитке, много среће. Прије свега хвала Митру и свима вама на подршци на изборима, без ваше подршке не би било наше побједе. То доказује да смо отворени за све, да прихватамо друге народе, и да ту живимо лијепо. Срећно и живјели”.

Изразивши добродошлицу Митар Вујиновић се обратио и Драгиши Пилиповићу, предсједнику Вијећа српске националне заједнице Загребачке жупаније. У свом поздраву и честитки Драгиша Пилиповић је рекао: „Хвала вам да сте ме позвали и у име Вијећа српске националне заједнице честитам вам славу. Могу вам рећи да смо ми имали крсну славу Аранђелов дан, на којој су били присутни и чланови вашег друштва. Надам се да ће наше дружење потрајати”.

Митар Вујиновић је упутио здравицу и Златомиру Бодирожи, предсједнику Савеза српских друштава Словеније. Златомир Бодирожа је у своје име и у име Савеза српских друштава Словеније честитао славу, на кратко се осврнуо на лик и дјело Стефана Немање – Светог Симеона Мироточивог и истакао да овакви сусрети представљају јединство националне идеје и верског осећаја.

Након здравица приступило се славском ручку, а богату трпезу припремили су чланови друштва, а послужење је вршила веома ангажована и пријатна радна екипа.

Како би слава прошла без пјесме, и то оне праве, народне, изворне, са огњишта.  Прво је кума Ћана, како сама рече, на суво, отпјевала „Пјесму манастиру Острог”, а затим су на ред дошли и остали, који су пјесмом још више употпунили ионако лијепу и свечану атмосферу.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно друштво „Петар Кочић” из Крања свечано прославило Мратиндан, славу друштва

Како и доликује правим домаћинима, тако су се и чланови СКД „Петар Кочић” потрудили да 24. новембра 2022. свечано прославе свог заштитника светог мученика Стефана Дечанског, краља српског. Обред освећења и резања славског колача обавио је јереј Бранислав Тодорић уз присуство велико броја гостију и чланова друштва. Резање славског колача обавили су јереј Бранислав Тодорић и Крстан Шућур, предсједник друштва. Након ломљења славског колача и послужења славским житом, јереј Бранислав Тодорић бесједио је о светитељима којима је посвећен овај дан, који је у народу иначе познат као Мратиндан, а који се више не спомиње у календару Српске православне цркве, ипак, код народа је још увијек присутно старо име славе.

О светом великомученику Мини записано је слједеће: „Једног дана прозре св. Мина из даљине незнабожачко празновање у граду Катуанији, па се спусти у град, и пред свима објави своју веру у Христа Бога живога а изобличи идолопоклонство и незнабоштво као лаж и мрак. Кнез града тога, неки Пирос, упита Мину ко је и шта је. Одговори му светитељ: „Отаџбина ми је Мисир, име ми је Мина, био сам официр, но видећи идолопоклонство одрекох се ваших почасти. Сад дођох да пред свима објавим Христа мога као Бога истинитога, да би и Овај мене објавио као слугу Свога у царству небеском.” Чувши ово Пирос стави Мину светога на велике муке. Шибаху га, стругаху гвозденим четкама, опаљиваху свећама, и мучаху разним другим мукама, па га најзад мачем посекоше. Тело му бацише у огањ, да га не би хришћани узели, но хришћани ипак спасоше од огња неке делове. Те остатке они чесно сахранише, а доцније они бише пренети у Александрију и тамо сахрањени, и над њима црква саграђена. Пострада св. Мина око 304. год. и пресели се у царство Христово. Но би и оста велики чудотворац у обадва живота, и на земљи и на небу.

Ко год је св. Мину славио и на невољи у помоћ га са вером призивао, томе је он помагао. Више пута јављао се као ратник на коњу, да помогне вернима или да казни неверне”. За Светог мученика Стефана Уроша III Дечанског, краља српског записано је: „ Свети мученик Стефан Дечански краљ српски. Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „Дошао сам да испуним своје обећање”. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Св. краљ Стефан са св. Савом и св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. год. примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио”.

Мратиндан – Свети краљ Стефан Дечански

У свом даљем говору истакао је: „На данашњи дан прије петнаест година било је основано ово друштво и сам тај дан и нека Божја судбина дала је да смо добили свога заштитника Стефана Дечанског и ми смо након пар година и преузели да то буде слава нашег друштва и мислимо да уз помоћ и вјеру у нашу цркву и Бога можемо да вам пожелимо добродошлицу. Сви желимо да нам буде боље, идемо даље”. Захвалио се пријатељима, спонзорима и донаторима, као и Градској општини Крањ која поред редовне подршке у програмима и пројектима прави и неке искораке, тако да је ове године финансијски подржала путовање на фестивал у Драч и Тирану, Албанија, гдје је представљена словеначка култура. Навео је да је у ових петнаест година друштво имало велику подршку породица, а посебно је истакао супруге чланова друштва, које се увијек труде да све оно што се замисли и оствари. Тако је ове године његова супруга Драгица одлучила да буде кума славе, а да чак имају кандидате за кума за следећу славу. Након свог говора дао је ријеч гостима.

Присутнима на слави прво се обратио Матјаж Раковец, градоначелник Крања који је рекао: „Бићу врло кратак. Поздрав, прије свега у моје име у име градске општине. Хвала вам пуно што сте ме позвали, хвала вам пуно на подршци коју сте нам пружали све ово вријеме. Као што видите, веома смо отворени, у суштини ја сам градоначелник свих овдје у Крању. Подржавам различитост, али прије свега цијеним вашу припадност култури, начину, обичајима које овдје градите и ви сте заправо једна лијепа, да тако кажем национална матица, српска матица овдје у Крању. Сви странци су добродошли у Крањ, они који имају добре мисли у срцу, који су за напредак и као што сам много пута рекао, одрастао сам када су овдје почеле да раде велике фабрике попут Саве, Искре, разне текстилне индустрије и тако даље. А када смо отац и ја градили кућу, ваше колеге су нам много помагале. У то вријеме се радило ударнички, плоча па зидови, и у суштини од тада прихватам другачију културу која постоји овдје, укључујем је у градоначелништво које имам. Нисте само ви, којима помажем, има и других удружења, а мислим да заслужујете, јер сте ипак ви помогли у стварању ове Словеније, овог напретка. Заправо, некоме је то већ прва домовина, некоме друга домовина, али је битно да не прекидате везе, везе које имате у родном завичају. Другим ријечима, у Крању ћете увијек бити добродошли. Хвала вам на доприносу све ово вријеме, вашој деци, вашој родбини. Мислим да већина Крањаца то веома цијени, има неких аномалија, али то, знате, има сваки народ и биће и код нас. Али својим ставом то заиста можемо минимализовати на најмањи начин. Па још једном, хвала вам пуно на позиву. Предсједниче, честитам вам славу и мислим да ћемо се данас лијепо провести. Много вам хвала”.

Крстан Шућур се захвалио градоначелнику Раковцу на честиткама и лијепим ријечима, а затим дао ријеч Зорану Стевановићу, члану градског одбора Крања који је присутне поздравио ријечима: „Људи, помаже Бог и срећна слава”. У наставку свог говора споменуо је да је задња година била пуна успјеха, али и неке боли, јер се много штошта окренуло на њега. Говорио је о свом дјеловању као и о изборима и нагласио да је и поред свега задовољан постигнутим. На крају је додао: „А желим вам само нешто рећи, једна ствар која је јако битна. Кроз сву ову годину сте ме јако подржавали сви. Ја тачно познам сваку српску душу у Крању, тачно знам ко шта мисли, како се понаша, шта ради и како се понаша у друштву. Петар Кочић је друштво које готивим зато што увијек чува своју баштину и насљедство и увијек сте ме подржавали кроз сву моју ту мучну годину и невјероватно сам захвалан и хвала вам што постојите. Још једном срећно”.

Присутнима се поново обратио Крстан Шућур који је навео да наша друштва сада, у овој ситуацији, воде велику борбу и да су ове године направиле доста штете и многа друштва су на кољенима, и Савез српских друштава Словеније и предсједник савеза воде сада заиста једну велику борбу. Истакао је да у посјету Словенији долази савјетник предсједника Србије Александра Вучића и да ће с њим бити обављени разговори. Исто тако споменуо је и састанак Савјета за питања националних заједница припадника народа бивше СФРЈ и да ће на састанку бити изнесена питања која су од виталног значаја за српску заједницу у Словенији. Нагласио је да у свему треба радити мудро и паметно, да нас прати Лазарева мудрост и Милошева храброст. На крају свог говора Крстан Шућур је дао ријеч Златомиру Бодирожи, предсједнику Савеза српских друштава Словеније.

Златомир Бодирожа је у својој бесједи истакао: „Поздрављам све чланове, домаћине и представнике друштава у име Савеза српских друштава Словеније и у своје име. Слажем се са овим излагањима прије мене и вјерујем да нисте дошли мене слушати овдје, али свеједно имам потребу да нешто кажем. Ја нећу говорити са политичког аспекта, друштва су основана по Закону о друштвима и морају бити аполитична,, али то нас не омеђује, не искључује да не можемо сви једном бити политичари, макар у четири године један дан, а то је када су избори. Ја обично имам вољу и намјеру да кажем у оваквим моментима да смо ми друштва која баштинимо традицију и културу и слава наша јесте један изузетан моменат у нашој традицији и култури и зато одајемо посебну пажњу и почаст оваквим моментима. Свештеник је говорио о животу и дјелу данашњег светитеља којем се сви заједно молимо да буде добар заступник свих нас и надам се да хоће, али и наша комплетна историја нашег народа је заиста тешка, напорна и патничка, али то и очвршћује. Има она једна изрека која каже да се љути материјали брусе каменом љутим, а људски образ и карактер тврдим и поштеним радом, тако и ми то уважавамо и ја сам заиста поносан на нашу заједницу овдје у овим моментима и на нашу, некако да кажем, сложност. Џаба је владати цијелим свијетом ако не владаш собом. Још једном вас поздрављам и желим вам пријатно поподне и пријатељи овај дан”.

Митар Вујиновић, предсједник Културног друштва „Брдо” Крањ честитао је слављеницима славу и захвалио се свима онима који су га подржали у избору за одборника Градске општине Крањ.

Славље је настављено у добром расположењу, онако како и доликује, са богатом трпезом коју су припремили домаћини, а посебно треба истаћи домаћице које су се својски трудиле да све буде онако како је најбоље. Наравно, као и на свакој слави, запјевало се да свечаност буде потпуна у нади, вјери и љубави да ће друштво још дуго година славити свог заштитника Стефана Уроша III Дечанског.

Текст и фото: Душан Јовановић

Свети Симеон Мироточиви

У просторима КД „Брдо” у Крању су 26. фебруара 2022. били окупљени чланови друштва, представници осталих српских организа­ција, те високи гости поводом празника Све­тог Симеона Мироточивог, славе Културног друштва „Брдо”. Својим присуством су његова ексцеленција Милорад Живковић, амбасадор Босне и Херцеговине у Словенији, протојереј-ставрофор Будимир Галамић, Ја­нез Черне замјеник градоначелника Крања, Мирко Шокчевић, кум славе, Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Сло­веније, као и представници српских друштава из Словеније допринијели да славска свечаност протекне онако како и доликује слављењу свог заштитника.

Главна сала друштва је захваљујући труду организатора изгледала свечано примивши стотињак људи, чланова друштва и гостију. Прије почетка славског обреда Митар Вујиновић, предсједник Културног друштва „Брдо”, као домаћин славе, позвао све присутне да испрате рецитал о Светом Сави и Симеону Мироточивом, који су припремили ученици допунске школе на српском језику у Крању. Млади рецитатори су оправдали повјерење и веома успјешно извели своје рецитације.

Након тога започет је чин славског обреда који је водио протојереј-ставрофор Будимир Галамић, парох православне паро­хије у Крању. Славски колач ломили су Митар Вујиновић и свештеник Будимир Галамић.

Будимир Галамић је пригодном бесједом честитао славу члановима друштва, а затим је Митар Вујиновић захвалио гостима на доласку на славу, захвалио се спонзорима друштва Зорану Зецу, Љубиши Гојковићу и Жељку Савановићу на подршци у раду друштва, а онда је дао ријеч Мирку Шокчевићу, куму славе, који је члановима друштва честитао славу и пожелио много успјеха у будућем раду.

Милорад Живковић, амбасадор Босне и Херцеговине у свом обраћању честитао је салву друштва и зажељео успјешан рад. Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања, захвалио се на позиву и члановима друштва честитао славу, са жељом да наставе са успјешним дјеловањем.

КД Брдо са задовољством традиционално угости представнике српских организација у Словенији

Славу друштва честитали су и остали гости, представници српских друштава у Словеније, Крстан Шућур, у име СКД „Петар Кочић” Крањ, Милош Милић у име СКПД „Свети Сава” Крањ, Мићо Вукић у име КПСХД „Вук Караџић” Радовљица и Стојан Миловић у име Удружења гуслара Словеније из Кочевја.

По окончаном уздизању славе и завршет­ку бројних здравица су присутни сјели за богату трпезу и кулинарске доброте из ризнице српског кулинарства које су спремиле домаћице, чланице велике породице КД „Брдо”. Припреме оваквих догађаја и гоз­би изискују одређене вјештине и домаћин­ску нарав коју друштво доказано посједује.

Дружење на слави настављено је у добром расположењу, онако како и треба да буде на овако важном и лијепом догађају.

Текст и фото: Душан Јовановић

Дани од Ђурђица до светог Мрате у народном календару старих Срба називају се мратинци односно вучји дани, јер је свети Мрата заштитник вукова.

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења прославило 24. новембра 2021 своју крсну славу Мратиндан. Слава је прослављена у кругу чланова друштва у просторијама друштва »српски дом«. Kо што многи не знају, а ми знамо колико је слава важна у српском народу, зато је своје мјесто и нашла на UNESCO-вој листи нематеријалне културне баштине. Опширније о томе можете прочитати на прилогу о Српској слави на UNESCO листи.

Славски обред обављен је уз славску свијећу, кољиво, славски колач, црвено вино, тамјан и остале симболе славе. Овогодишњи обред дизања славе се одвијао без присуства свештеника због већ познатог разлога, а то је корона вируса и ограничења, која су нам наметнута. Обред ломљена славског колача, по нашим обичајима, су обавили  Алекса Радовановић, Војислав Стојановић, Зоран Јауз, Илија Томић, Михаило Урошевић и  Јово Јауз уз присутне остале чланове друштва. После завршеног обреда Зоран Јауз захвалио се свим члановима који су се одазвали и уљепшали тај, нама значајан, ведар и срећан дан.

Након тога је уследијо славски ручак и дружење уз традиционално српско пјевање и примјерно обиљежавање крсног имена св Мрата. Ту су били присутни и наши чланови који су Словенци и први пут су били присутни на слави.  Испраћај чланова од стране протекао је уз захвалност да се догодине опет окупимо.

За Мратиндан и Мратинце се вежу бројни народни обичаји и легенде, а као занимљивост издвајамо неке чињенице.

Свети мученик Стефан Урош III Немањић, познат као Стефан Дечански, син је краља Милутина и отац цара Душана, oслепљен, пет година провео је као заточеник у Цариграду, задивљујући својом мудрошћу и кроткошћу. Како учи православље, када се навршило пет година тамновања, јавио му се свети Никола и вратио му вид. Зато је  овај празник заветни дан за све који болују од очних болести.

У знах захвалности, свети Стефан подигао је храм Високи Дечани, испод Проклетија код Пећи, у којем почивају његове свете мошти. Некада се на овај дан у народу прослављао Свети Мартин. Црквеном одлуком на овај дан премештена је слава посвећена српском краљу. Народ га је по Светом Мартину прозвао Мрата.

У скоро целој Србији данас се обележавају крсне и заветне славе. Многи су и крштени његовим именом.

У народу се и данас чује – свети Мрата, снег на врата, којом се означава почетак хладног и снежног периода године.

Верује се да се на Мратиндан предсказује каква ће зима бити. Ако је дан магловит зима ће бити променљива, а ако је ведар и сунчан, биће мраза….

У име друштва захваљујемо се нашим члановима што су се потрудили око припреме хране и организације, а посебно Малбашић Милисенку што нам је изашо у сусрет и испекао прасе и тиме обогатио славску гозбу.

Припремио: Јово Јауз

Славски обред, који су водили чланови друштва, уз присуство представника општине Јесенице, затим спонзора и представника других српских друштава, као и великог броја чланова друштва, одржан је 8. новембра 2019. у трпезарији фирме КОВ, која је уједно и велики спонзор друштва.

Ломљење славског колача обавили су Михајло Васиљевић, дугогодишњи активни члан друштва и Милан Стојановић, предсједник КПСХД „Вук Караџић”, који се затим обратио присутнима и захвалио се на одзиву а члановима друштва честитао славу уз жељу да још дуго овако заједнички прослављају овај јединствени српски догађај.

Домаћинима и гостима обратио се у својој здравици и Блаж Рачич, начелник општине Јесенице, који је такође честитао славу члановима КПСХД „Вук Караџић” истакавши да је први пут на једном оваквом догађају и похвалио домаћине да очувањем традиције, културних и вјерских догађаја обогаћују и свеукупну културну разноликост општине Јесенице и ширег простора Горењске.

Славу су честитали, уз жеље да се још дуго одржава овај обичај, и представници српских друштава који су присуствовали овом догађају: Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” Крањ, Милош Милић, предсједник СКПД „Свети Сава” Крањ, Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” Крањ, Милош Демоњић, предсједник СПД „Никола Тесла” Постојна и Јово Јауз, предсједник СД „Др Младен Стојановић” Велење.

Након здравица и честитки дружење и славље настављено је славским ручком, за који су се побринули домаћини, а овдје треба посебно истаћи вриједне домаћице које су се својски потрудиле да софра буде богата и разноврсна.

Све у свему био је то још један лијеп догађај, а сви знамо колико је слава значајна у српском народу, која је своје мјесто нашла и у УНЕСКО-вој листи нематеријалне културне баштине, као јединствен догађај у свијету, а слободно се може рећи и један од најстаријих обичаја на свијету.

Гости и чланови друштва наставили су славље у добром расположењу у нади да ће се још дуго овако састајати и славити Светог Димитрија.

Текст и фото: Душан Јовановић

Главна сала Друштва је захваљујући труду организатора изгледала свечано примивши стотињак људи који су прије почетка славског обреда посматрали мушку пјевачку групу у извођењу псалма Славите Господа. Надовезујући се на ову духовну арију је започет  чин славског обреда који је водио Будимир Галамић, парох православне парохије у Крању. Славски колач је по обичају ломио кум славе, господин Златомир Бодирожа.

Протојереј-ставрофор Будимир Галамић је присутнима честитао славу ријечима: „Желим вам срећну славу и свако добро од Господа и милости и молитвености од св. Симеона. Да није добио трећег сина Растка и он би вјероватно остао Стефан Немања и само би се у историји спомињало како је створио српску државу. Али, пошто је добио трећег сина Растка, који је постао Свети Сава, а он је постао духовни отац своме стварном оцу. Одвео га је у манастир Хиландар, тако га замонашио, духовно га уздигао, а Господ је наградио његов подвижнишки живот, јер је постао Свети Симеон и из његовог гроба почело је да тече из његовог тијела свето миро. И чак из његовог гроба израсла је она знаменита лоза која се користи за здравље. Ето видите, кад духовни човјек може бити духовни отац некоме ко је старији од њега, ко је створио тога. Наздравље.”

Предсједник друштва г. Митар Вујиновић је ријечима: „Драги гости, поштовани чланови Културног друштва Брдо, нека нам је срећна данашња слава Свети Симеон Мироточиви. Дозволите ми да у своје име и у име Културног друштва Брдо поздравим први пут на нашој слави нашег замјеника градоначелника, господина Јанеза Чернета, који је први пут са нама на слави, али није први пут у нашим просторима“ . Предсједник је поздравио присутне не скривајући своју велико задовољство, а обраћање је наставио рекавши: „Први пут данас међу нама је и посланица у парламенту Републике Словеније, нашем парламенту, Матеја Удовч, тако да јој желим добродошлицу у наше друштво. Дозволите да поздравим предсједника Савеза српских друштава Словеније, мр Драгу Војводића и све друге представнике друштава, представнике друштва „Свети Сава”, представнике друштва Петар Кочић, придружили су нам се и представници друштва Др. Младен Стојановић из Велења, а ту је и Удружење гуслара Словеније и нормално и наши пријатељи из Радовљице, из културно-просвјетног-спортског и хуманитарног друштва Вук Караџић. Ја бих се исто тако захвалио нашим вјерним пријатељима донаторима: Љубиши Гојковићу, Жељку Савановићу, Зорану Зецу, Марији и Велимиру Драгељу. Захваљујем се и свима вама који сте учествовали у овоме, и нашим домаћицама које су се стварно потрудиле и припремиле све ово за вас, са Славком Кондићем на челу, који је уложио много труда да ово изгледа овако као што изгледа. Велика хвала нашим момцима, мушкој пјевачкој групи КД Брдо, које смо чули на почетку овога обреда, хвала њима што су се потрудили. Кума сам оставио на крају, кум је ове године Златомир Бодирожа, није на крају, али је намјерно одложен, да му намијеним добру здравицу данашњу, да му је срећно кумство и да нам буде још увијек активан као до сада. Хвала куме. Наздравље. Жив био.“

На здравицу предсједника друштва је кум славе, Златомир Бодирожа, одговорио ријечима: „Поштовано друштво, поштовани предсједниче, цијењени високи гости, уважени чланови друштва, драги чланови, симпатизери и пријатељи, нека је срећна и Богом благословљена крсна слава, да данашњи светац, чије име славимо и уздижемо, буде успјешан заступник пред лицем Господа у име свих нас овдје присутних и свих наших, да овоземаљски живот Светог Симеона буде наш правац и пут који треба да слиједимо, а његово небеско царство да буде наша жеља, хтијење и надање. У то име још једном свима заједно нека је наздравље и духовно спасење данашња крсна слава у име Свете Тројице, Оца, Сина и Светога духа. Наздравље свима.”

Гајећи обичај здравице предсједник је следећу чашицу упутио Јанезу Чернету, замјенику градоначелника града Крања који је рекао: „Драги предсједниче, поштоване чланице, поштовани чланови, високи гости, хвала за позив. Честитам вам поводом вашег празника, желим вам много доброга и среће у будуће. Срећна слава.”

Здравицу и лијепе ријечи је обогатила и Матеја Удовч, посланик у Државном збору Републике Словеније, казавши: „Поштовани домаћини, драги гости, ја бих се захвалила господину Митру, предсједнику вашег културног друштва, да ме је лично позвао на ваш празник, вашу славу. Ја сам свјесна да је слава у Српској православној Цркви или заједници, један од највећих празника. Зато ми је велика радост да сам имала част и да сте ме позвали, јер знам да позивате само породичне чланове, праве пријатеље и људе које имате уз себе и које цијените. И сама волим сарађивати са људима различитих култура и обичаја, знам да ћемо заједно тако добро сарађивати и у будуће. Знам да је слава намијењена дружењу, повезивању, сарадњи и тражењу рјешења за бољи живот за све нас у времену и свијету гдје живимо, да заједно нешто урадимо да би било за свакога. Радује ме да сте успјели тај вишекултурни догађај записати и у UNESCO листу. То значи да ће то остати незаборављено и да ће се настављати и да ће остати међу нама, са нама и за нама. Желим вам срећну славу.”

Здравицу је подигао и предсједник Савеза српских друштава у Словенији, мр Драго Војводић бесједама: „Хвала предсједниче. Сви су рекли много тога, тако да ћу само да пожелим друштву „Брдо”, као и свима вама, сву срећу овога свијета, слогу и напредак. Хвала. Живјели.”

По окончаном уздизању славе и завршетку бројних здравица су присутни сјели окушајући гурманске доброте из ризнице српског кулинарства које су припремиле домаћице, чланице велике породице КД Брдо. Припреме оваквих догађаја и гозби изискују одређене вјештине и домаћинску нарав коју Славко Кондић доказано посједује, зато је њему и био препуштен овај изазов.

Утиске прошлогодишње прославе славе друштва св. Симеона Мироточивог можете прочитати ОВДЈЕ.

Као што је већ споменуто, на слави су били присутни бројни представници српских организација, као и предсједник Савеза српских друштава. Сви заједно су имали прилику да у опуштеној атмосфери неформално изнесу своје ставове и размијене мишљења и искуства о сарадњи и усмјеравању рада друштава; што на неки начин означава почетак испуњења жеља из здравице мр Драге Војводића о слози и напредку.