У организацији Савеза српских друштава Словеније одржан је 22. фестивал фолклорних група ССДС

Овај веома значајан и велики догађај, како за Савез српских друштава Словеније, тако и за друштва која су чланови поменутог Савеза, одржан је 23. марта 2024. у Културном дому Нова Горица, пред око четири стотине гледалаца који су имали прилику да виде наступе дјечјих и извођачких ансамбала, који су приказали кореографије, односно српске народне игре и пјесме из разних крајева на којима живе или су живјели Срби.

Веома успјешан домаћин овогодишњег фестивала било је Српско културно друштво „Слога” из Нове Горице, које се са својим члановима побринуло да Фестивал протекне у најбољем реду, на задовољство и публике и учесника у програму. Требало је уложити много труда, воље и знања да сви они који су били на овом догађају буду задовољни и да из Нове Горице однесу лијепе успомене.

На самом почетку 22. фестивала фолклорних група ССДС присутнима се обратила Снежана Максимовић, водитељка програма, која је у свом поздравном говору навела:

„Поштовани посетиоци, драги гости, љубитељи српске традиционалне игре и песме, добро вече. Добродошли на 22. Фестивалу фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Прошло је већ неколико година од како смо били у овој сали истим поводом због којег смо се окупили и вечерас.

Радује нас да се фестивал у организацији Савеза српских друштава Словеније  после дужег времена одржава поново овде у Новој Горици  и овом приликом захваљујем Српском културном друштву „Слога” на дивном домаћинству. Најлепша хвала и Градској општини Нова Горица,  савезу културних друштава Нова Горица за помоћ при организацији фестивала, те Јавном фонду Републике Словеније за културне делатности и Министарству културе Републике Србије за финансијску подршку у организацији фестивала

И овај фестивал као и претходних година је такмичарског карактера и оцењени ансамбли избориће право наступа на 26. Европској смотри српског фолклора дијаспоре и Срба у региону која ће се одржати 18. и 19. маја у МТС дворани, у Београду.

Поред извођачких ансамбала вечерас ћемо видети и оне који у стопу прате своје старије другаре, омладинске саставе српских друштава Савеза српских друштава Словеније.

Програме ансамбала оцењиваће и стручни жири, Игор Гудић кореограф и Иван Терзић етнолог.

Напоменула сам да су међу нама вечерас и драги гости који су се радо одазвали нашем позиву:
Само Турел, градоначелник Нове Горице, јереј Мирослав Ћирковић, парох новогорички, Горан Марковић, отправник послова у амбасади Републике Србије у Љубљани, Александар Гаталица, први саветник и аташе за културу у амбасади Републике Србије у Љубљани, Милинко Шпица, конзул у амбасади Републике Србије у Љубљани, Биљана Мариловић,  министар саветник у амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, Владимир Котуровић, Министарство спољњих послова републике Србије – Управа  за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније . 

У данашњем модерном времену нестају многе вредности народних обичаја и духа, који је народе сачувао столећима. Идентитет је она духовна бит по којој се разликујемо као појединци али и као заједница. Различитост чини богатство. Одговорност је на свакоме од нас. Мудрост ће нас поучити да се будућност у прошлости налази.

Чувајући мудрост прошлости, мост ка будућности градимо. Ако заборавимо себе и будућност ће заборавити нас. А будућност смо ми сами. Кад помислимо и говоримо о идентитету српског народа, најчешће споменемо косовски завет, светосавље, славу, ћирилицу. Ништа мање важна није ни традиционална игра и песма и музика па тако и ми наш програм настављамо кроз та три важна сегмента живота.”

Након уводног поздрава и говора Снежана Максимовић је на бину позвала Сама Турела, градоначелника Нове Горице, који је у свом обраћању поздравио све присутне и честитао организатору и домаћину на организацији овако великог догађаја. Свим учесницима у програму, као и посјетиоцима пожелио је добродошлицу и да се лијепо и добро осјећају у Новој Горици посебно је истакао чињеницу да се и на овакав начин чува традиција и идентитет, а са оваквим догађајима богати и цјелокупни културни садржај Нове Горице.

Присутнима се обратио и јереј Мирослав Ћирковић који је навео значај оваквих окупљања који доприносе очувању традиције и свега онога што је везано на идентитет српског народа.

Горан Марковић, отправник послова у амбасади Републике Србије у Љубљани поздравио је све присутне и нагласио да се оваквим догађајима чува традиција и култура а преко тога јача и родољубље. На крају свог поздравног говора прогласио је 22. фестивал фолклорних група Савеза српских друштава Словеније отвореним.

Водитељка програма Снежана Максимовић најавила је прву фолклорну групу, а то су били најмлађи учесници Фестивала, чланови млађег дјечјег ансамбла Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља који су се представили кореографијом под називом „Игре из околине Лесковца”. Аутор кореографије је Бојан Раковић, музичког аранжмана Никола Кобас, а умјетнички руководиоци су Сњежана Бранисављевић и Бојан Раковић.

Слиједио је наступ мало старијих дјечјих група, а чланови старијег дјечјег ансамбла Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане приказали су кореографију „Жоака дака поц”, влашке игре из Радујевца. Аутор кореографије је Милорад Руњо, аутор музичког аранжмана Дарко Ћитић, а умјетнички руководилац је Бојан Антонић.

Из Велења су стигли чланови старијег дјечјег ансамбла из Српског друштва „Др Младен Стојановић” који су одиграли „Игре из Груже”. Аутор кореографије је Борка Прокић, а умјетнички руководилац Зоран Јауз. Након њих на бини су се појавили чланови старијег дјечјег ансамбла Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” из Љубљане, који су се представили кореографијом под називом „Влашке игре из Кобишнице”. Аутор ове кореографије је Жељко Крсмановић, музички аранжман урадио Дарко Ћитић, а умјетнички руководиоци су Данијел Серчић и Марија Тривунџа.

Са другог краја Словеније дошли су чланови Српског културног друштва „Марибор” из Марибора, а њихов старији дјечју ансамбл представио се кореографијом „Игре из Лесковца”. Аутор кореографије Ненад Ковачевић, музичког аранжмана Жанијел Шубља а умјетнички руководилац је Тијана Ковач.

Старији дјечји ансамбл Културног друштва „Брдо” из Крања приказао је кореографију која носи назив „Приказ покладних обичаја из горње Ресаве”. Аутор ове кореографије је Владимир Котуровић, а умјетнички руководилац Милан Гламочанин.

На ред су дошли извођачки ансамбли, који су учествовали, како је већ речено, такмичарски, да би изборили право учешћа на 26. европској смотри српског фолклора дијаспоре. И у овом дијелу први су наступили чланови Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља, овај пут са извођачким ансамблом који је одиграо кореографију „Прошета се Јовка Кумановка”, игре кумановског поља. Аутор кореографије Бојан Раковић, музичког аранжмана Никола Кобас а умјетнички руководилац је такође Бојан Раковић.

Извођачки ансамбл Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане представио се кореографијом која носи назив „Златиборка ја сам” – игре из ужичког краја. Аутори кореографије су Горан Пауновић и Властимир Вељовић, а музичког аранжмана Дарко Ћитић, умјетнички руководилац: Бојан Антонић.

На овај Фестивал дошли су и гости из Вићенце, Италија, чланови Културно умјетничког друштва „Слога”, који су се публици у Новој Горици представили кореографијом под називом „Жоака дака поц” – влашке игре из Радујевца, аутор кореографије Милорад Руњо, музички аранжман Слободан Јеринић, умјетнички руководиоци Дарко и Стефан Марјановић.

Игром и пјесмом стигло се и до Београда, а за то су се побринули чланови извођачког ансамбла Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице који су публици приказали кореографију „На васкрс у околини Београда” – пјесме и игре из околине Београда. Аутор кореографије Дамир Шиповац, музички аранжман урадио Жанијел Шубља а умјетнички руководиоци су Адријана Шучур и Сандра Јевтић.

Кореографијом под називом „Ајде Радо да легнамо”, игре и пјесме из лужничке долине, представили су се чланови извођачког анасмбла Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” из Љубљане. Аутор кореографије Жељко Крсмановић, музичког аранжмана Дарко Ћитић, умјетнички руководилац је Жељко Крсмановић.

Извођачки ансамбл Српског културног друштва „Марибор” из Марибора извео је кореографију која носи назив „Шетнала се кузум Стана”  – игре из врањског поља. Аутор кореографије Саша Богуновић, музичког аранжмана Здравко Ранисављевић, а умјетнички руководилац је Ана Добријевић.

И тако се дошло до пред крај програма, а за сам крај наступа фолклорних група чланови извођачког ансамбла Српског културног друштва „Слога” из Нове Горице одиграли су кореографију „Ја сам српска кћи” – пјесме и игре из Жагубице. Ауто кореографије је Звездан Ђурић, музички аранжман урадио Владимир Милићевић а умјетнички руководилац ансамбла је Биљана Савић.

Након што су наступиле све фолклорне групе публици се обратила Снежана Максимовић рекавши: „Видели смо наступе свих фолклорних ансамбала, а сада позивам председника Савеза српских друштава Словеније, Златомира Бодирожу да вас поздрави и подели захвалнице за учешће свим друштвима.„

Златомир Бодирожа је поздравио госте, публику и све учеснике у програму. У свом говору посебно је истакао чињеницу да идуће године Савез српских друштава Словеније обиљежава тридесет година свог постојања и рада, и да је у том периоду Савез, заједно са српским друштвима, постигао веома значајне резултате на подручју културе, очувања традиције и свега онога што чини идентитет српског народа. Честитао је свим учесницима на приказаном програму, а исто тако и домаћинима на доброј организацији и свему ономе што су уложили да овај Фестивал буде на задовољство свих. Затим је позвао на бину Илију Јанковића, предсједника СКД „Слога” Нова Горица и свим ансамблима подијелио захвалнице за учешће на 22. фестивалу фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Након тога захвалницу је уручио и СКД „Слога”, добром домаћину Фестивала.

У завршној ријечи и одјави фестивала Снежана Максимовић је рекла: „Поштовани посетиоци, драги гости, надам се да сте уживали у игри и песми свих који су имали прилику да нам покажу један део свог богатог репертоара. Кроз наша дружења и у будуће ћемо осмишљавати циљеве којима смо предани од самог почетка. Пожелимо срећу и успех у будућем раду свим учесницима, а вас позивам да нам се придружите на дружењу у спортском центру хит. До следећег сусрета, живели!”

Послије завршетка догађања у Културном дому Нова Горица сви учесници у програму, као и посјетиоци, преселили су се у Спортски центар ХИТ у Шемпетру при Горици, гдје је била забава за све, уз живу музику Неше Радоњића и Бенда, а жири је засједао и давао коначне оцјене за наступ свих група, да би потом био одржан састанак жирија и умјетничких руководилаца фолклорних група.

Након тога услиједило је проглашење резултата које је обавила Снежана Максимовић. А резултати су следећи:

Дјечји узраст: Кореографија најближа изворном народном стваралаштву: „Приказ покладних обичаја из Горње Ресаве” Културно друштво „Брдо” Крањ.

Најбољи сценски наступ: Српско културно умјетничко друштво „Видовдан” Љубљана.

Приказ оригиналног костима: „Игре из Лесковца” Српско културно друштво „Марибор” из Марибора.

У категорији извођачких ансамбала резултати су:

Најбољи костим СКУД „Видовдан” Љубљана. Најбољи сценски наступ СКД „Слога” Нова Горица. Најбољи играчки ансамбл СКУД „Видовдан” Љубљана. Најбољи пјевачки ансамбл КПСХД „Вук Караџић” Радовљица.

Тако је прошао и тако је завршен 22. фестивал фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Друштвима која ће учествовати на 26. европској смотри српског фолклора дијаспоре у Београду желимо много успјеха и да нас својим учешћем и резултатима обрадују као и до сада.

На дан српског јединства 15. септембра у Љубљани потписана историјска декларација о темељним принципима сарадње Савеза српских друштава Словеније и савеза Срба Словеније

Велики српски празник: »ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ« прослављен је у Љубљани веома свечано. Дугогодишње несугласице међу српским друштвима у Словенији, данас су избрисане и заувек заборављене. Потписан је историјски документ.

Полазећи од заједничког уверења да су сложност и јединство српске националне заједнице у Словенији у највишем интересу свих њених припадника Савез српских друштава и Савез Срба Словеније, у жељи за развијањем и подстицањем међусобне сарадње која ће бити од користи целокупној српској заједници у Словенији, сагласиле су се, да усвоје заједничку декларацију.

Два савеза изражавају спремност и вољу да заједнички раде на очувању и промоцији идентитета, језика, ћириличног писма, историје, традиције и културног наслеђа припадника српске националне заједнице у Словенији.

 Од данас ће се Срби ових савеза борити за очување српског националног идентитета радећи на јачању толеранције, разумевања и  сарадње међу свим Србима који живе у Словенији, без обзира којем друштву припадали.

Председници су донели заједничке закључке, да је потребно радити на чвршћем повезивању чланова из два савеза на пољу културе укључујући и развијање заједничких пројеката, који ће дигнути име Србије на један виши развојни ниво у оквиру програма Европске уније, као и других.

Два изузетно радна и комуникативна председника: Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава и Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније, данас су потписали документ о заједничкој сарадњи Срба из Словеније.

Потписивању повеље присуствовали су: Милимир Вујадиновић, председник Скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону, Раде Бакрачевић, председник Надзорног одбора Савеза Срба Словеније, Весна Стојиљковић, потпредседница, Јасмина Крапше, Милош Демоњић чланови председништва и чланови ИО Савеза српских друштава као и већина чланова српских друштава из Словеније.

Поред набројаних представника Савеза потписивању Повеље присуствовали су и представници великог броја српских друштава, која припадају Савезу српских друштава Словеније и великог броја друштава, који припадају Савезу Срба Словеније.

На потписивање Повеље стигао је велики број познатих Срба из ове алпске државе и представници свих друштава чланова Савеза. Састанак је протекао у договору о даљем деловању српских удружења у Словенији.

Своју посету Савезу Срба Словеније је Милимир Вујадиновић почео радно. Прво је посетио просторије Савеза Срба Словеније, где га је примио Владимир Кокановић, председник са члановима председништва и надзорног одбора. Кокановић га је упознао са двогодишњим радом Савеза и са пројектима које ће Савез реализовати у овој години.

Вујадиновић је похвалио прошлогодишњи велики успех Срба из Словеније, који су почели са школом српског језика и ћирилице по словеначким градовима, у којима се већ на почетку уписало 1.600 ученика свих година узраста. Тај успех Срба из Словеније су похвалиле Управа за Србе из дијаспоре и региона и министарство просвете и културе Владе Републике Србије. Вујадиновић је обећао, да ће интензивно радити, заједно са представницима словеначке Владе, да Срби у Словенији добију статус националне мањине.

Након потписивања Повеље, председници: Кокановић и Бодирожа исказали су задовољство успостављањем сарадње ове две кровне организације Срба из Словеније. Ова два српска удружења имају доста сличности и жеља, да помогну Србима у Словенији.

Радиће на заједничким тачкама и пројектима гдје ће оба удружења имати користи, што ће Србима (40.000 Срба, колико их је званично у Словенији) помоћи у ширењу српске културе, српског језика и ћирилице, са стремљењима да помогну и својој отаџбини Србији, да се што брже приближи Европској Унији.

Ову „прекрасну иницијативу” покренули су председници Кокановић и Бодирожа, изјављујући, да сарадња између ова два удружења може да буде од велике користи за све Србе по свету и доказује како Удружења могу да остваре добре односе и сарадњу, што може да учврсти и унапреди односе Срба на свим подручјима.

Текст и фото: Раде Бакрачевић

Савез српских друштава Словеније као кровна организација Срба у Словенији

Савез српских друштава Словеније је основан 4. 3. 1995. године у Љубљани. Основало га је неколико друштава, а 13. 1. 1996. на скупштини ССДС у хотелу Лев у Љубљани, су сва српска друштва, која су била до тада регистрована, ушла у Савез српских друштава Словеније и тада је било девет друштава. Сва друштва су прихватила програм и изабрала ново руководство кровне организације. Идеја о оснивању Савеза српских друштава Словеније је наишла на велику подршку српског народа који живи у Републици Словенији. Оснивање ССДС је допринело томе да смо имали могућност деловати на целој територији Републике Словеније. Друштва која су била основана од Мурске Соботе па до Нове Горице су добивала помоћ и савете како да најбоље организују рад друштава у тим местима где су била регистрована. Савез српских друштава Словеније је од самог почетка свога деловања имао једном годишње редовну годишњу скупштину а сваке друге године је била изборна скупштина. ССДС има своје органе: Скупштину (као највиши орган кровне организације Срба у Словенији), Извршни одбор, Надзорни одбор и Суд части.

Илија Јанковић је изабран за председника ССДС, на скупштини која је одржана 24. 1. 2004. у рекреативном центру Мостец у Љубљани. У то време Савез није најбоље функционисао, требало је огромно труда и знања да се Савез као кровна организација постави на своје место, регистрација часописа Мостови, добили смо предлог да се часопис зове Српске новине а ново изабрани Извршни одбор је на својој првој седници у Нови Горици (просторије СКД Слоге) донео одлуку да се имену Српске новине дода још „Мостови”. За уредника је постављен Раде Бакрачевић, он је био две године уредник и једног дана Министарство за културу Србије је захтевало да се мора заменити уређивачка политика, да они као главни финансијери желе да виде у новинама више ћирилице и више извештаја о раду српских друштава у Словенији, а мање слика главног уредника.

У јануару 2006. за главног и одговорног уредника ја сам предлагао Душана Јовановића и од тада „Мостови” имају велику улогу у развоју и повезивању српских друштава у Словенији па и шире. То је било изузетно тешко време за рад српских друштава као и самога Савеза, требало је добити поверење од друштава, наших матица Србије и Републике Српске, од институција у Републици Словенији, помирити неке наше Србе који су навикли да роваре по својој вољи тј. да шаљу дописе у Београд, Бању Луку, Љубљану и тиме су отежавали праву комуникацију ССДС као кровне организације са тим институцијама. Знали смо да је маркетинг изузетно важан, зато смо осим „Мостова” поставили и интернет страну ССДС (www.ssds.si), кренули у посете институцијама у нашим матицама као и институцијама у новој домовини. У то време смо имали изузетно добре односе са амбасадама наших матица у Љубљани, велику подршку смо имали и од Министарства за дијаспору (министар Војислав Вукчевић, као и његови сарадници Александар Чотрић и Миодраг Јакшић), од председника Републике Српске, посебно покојног Милана Јелића. У децембру 2004. Савез српских друштава Словеније је предао захтев у Државни збор Републике Словеније тј. председнику државног збора др Францету Цукјатију и захтевали од њега да наш захтев  за признање статуса националне мањине, уврсти на дневни ред Владе. Одговор који смо добили од Францета Цукјатиа нас је изузетно разочарао и тада смо видели да статусно питање није могуће решити без наше матице Србије.

За четири године на челу ССДС је једно велико искуство, огромно састанака, разговора, много скупштина ССДС, велики број реализованих пројеката, неколико мирних протеста у Љубљани, такмичења фолклорних секција, одласци на Европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону, многи пређени километри на релацији Нова Горица, Љубљана, упознато огромно добрих и пријатних људи као и оних мање пријатних, али живот иде даље и нека нам наша кровна организација ССДС потраје најмање још толико. Да хоће, каже и изјава коју је дао Александар Чотрић у Билтену ССДС који је штампан поводом 20 година ССДС на Бледу: „Срби у Словенији су опстали захваљујући Савезу српских друштава Словеније”. У истом Билтену мр Игор Тершар каже: „Савез српских друштава Словеније повезује шеснаест изузетно препознатљивих културних друштава.“

На основу великог броја квалитетно реализованих пројеката, који су прешли локални културни простор, а који представљају допринос к развоју идентитета српског народа на територији Републике Словеније, Савез српских друштава Словеније је придобио статус друштва, које делује у јавном интересу. Изузетан одјек имају наступи српских друштава по различитим градовима у Словенији и иностранству.

 Када сам размишљао о свечаном броју Мостова ја сам одабрао један мој говор у Београду на првој конференцији која је одржана јуна 2005, тада предложене тезе још су актуелне. 

ЗАЈЕДНО У УЈЕДИЊЕНОЈ ЕВРОПИ

МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЈУНИ 2005 БЕОГРАД – ПРВА МЕДИЈСКА КОНФЕРЕНЦИЈА

 Запис председника Савеза српских друштава Словеније Илије Јанковића:

„Поштоване даме и господо,

данас сам необично радостан што ми се указала прилика и част да активно учествујем на овом изузетно значајном састанку посвећеном теми: Заједно у уједињеној Европи – положај и перспективе српских заједница у земљама окружења. Ово је изнад свих очекивања, јер се мало када догоди да своје земљаке из дијаспоре дочекују на овај начин највиши представници државе и народа Србије. Хвала што сте на дневни ред уврстили ову значајну тему и необично сам дирнут јер осећам да иза нас стоји матични народ, матична држава и да долази време решавања многих нагомиланих, отворених, нерешених питања Срба у Словенији, на реализацији матичне и домицилне државе. 

Поштована и уважена господо, осећам своју дужност и потребу да се овом приликом захвалим својим најближим сарадницима који су својим несебичним радом и одговорношћу ради наших заједничких интереса сачували друштва и кровну организацију Савез српских друштава Словеније у веома тешким околностима у последњих петнаест година. Без обзира на све, стварање и очување друштава било је масовно подржано од Срба, а спремност наших људи да помогну, ратом и другим недаћама захваћену браћу, ни једног тренутка није долазила у питање. Хвала и Амбасади Србије и Црне Горе, Амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, Министарству за дијаспору, Министарству за културу Републике Србије и многим другим појединцима.

 Према последњем попису становништва у Републици Словенији има нешто мање од четрдесет хиљада Срба. Податак указује на чињеницу да се број Срба након лома заједничке државе смањује, јер према  подацима објављеним деведесетих година прошлог века, број Срба је износио педесет четири хиљаде. Узроци томе су различити, међутим, ми смо још међу најбројнијим народима у Словенији. У Словенији постоји четрнаест друштава, од тога једно црногорско регистровано друштво, која су учлањена у Савез српских друштава Словеније тј. у кровну организацију српскога корпуса у Словенији.

Према броју припадника са вишом и високом стручном спремом, Срби, предњаче у поређењу са другим припадницима националних заједница. Републику Словенију смо прихватили као своју нову домовину. Лојални смо грађани и поштујемо кодекс културног односа са свим грађанима у ужем и ширем окружењу. Признати смо као добри и признати радници, без сумње, томе су допринела сва српска друштва и кровна организација Савез српских друштава Словеније.

Словеначка држава, дакле, са српском популацијом нема никаквих проблема и, према томе, могло би се очекивати да су наши многобројни проблеми примерно решени. Ситуација је међутим, потпуно супротна. Ми немамо решен статус, без обзира што смо аутохтони, а ни традиционално добри односи између наших народа и привредни прворазредни интереси Републике Словеније у нашим матичним земљама не доприносе томе, па чак не помаже ни Европска конвенција о заштити људских права. Добијањем статуса националне мањине решили бисмо многа материјална, културна и сва друга питања која припадају једној националној мањини. Кршење права Срба споро се решава. Један од примера су „избрисани”. Сва друштва, а посебно кровна организација, имају исти проблем, а то је материјална и просторна невоља, који онемогућавају и најосновнији рад и функционисање. Све наше иницијативе како би се ти проблеми решили, наилазе на непослушност. Данашњи састанак је зато преломни и овим датумом се пише нова страница наших међусобних односа. Усвајањем данашње Деклерације, Савез српских друштава Словеније сматра да ћемо све досадашње пропусте који су начињени пре десет и више година, убрзаним темпом вратити на решавање статуса Савеза који би морао имати у Републици Словенији, то јест нашој домовини. Ако су наша браћа Словенци добили статус националне мањине у нашим матицама, онда би било логично да и ми Срби, који имамо држављанство Републике Словеније добијемо тај статус националне мањине. Само на тај начин бисмо очували наше обичаје, традицију, културу и, што је најважније, језик и писмо српског народа. Ми желимо интеграцију, али никако асимилацију. Зато смо одушевљени што у последње време Министарство за дијаспору, као и амбасада Србије и Црне Горе у Љубљани, изузетно добро и коректно сарађују са кровном организацијом ССДС као највишим органом Срба у Републици Словенији. Гледајући програм Савеза предлажемо:

1. Решење статуса националне мањине српског народа у Републици Словенији,

2. Уз сарадњу матичне државе, кровне организације и наше домовине изградити или употребити постојеће објекте који су били у власти Републике Србије за инфо центар, или најпростије речено Српску кућу у Републици Словенији, која би била отворена за све потребе наше матице, наших друштава као и свих пријатеља српског народа.

3. Желимо да нам Министарство за школство, са својим стручним кадром, помогне у организовању допунске школе на српском језику на целој територији Републике Словеније.

4. Очекујемо од свих наших званичника да приликом посете Словенији нађу толико времена да се састану са представницима кровне организације која би требало да има директне контакте са својом матицом, јер тиме у словеначкој политици добијамо већи углед.

5. Очекујемо од Министарства за дијаспору да подржи напоре кровне организације (ССДС), која жели да сва српска друштва регистрована у Републици Словенији буду чланови кровне организације (ССДС), јер не смемо дозволити да лични интереси превладају националне.

6. Очекујемо да културна друштва Срба буду носиоци регионалног и локалног повезивања и организовања, а кровна организација, да одржава комуникацију са домовином и матицама.

Време и број проблема нам не дозвољавају да истичемо појединости. Зато су у излагању наглашене битне и ствари принципијелне природе. Органима матичне државе су на располагању извештаји и материјали који прецизније говоре о нашим отвореним проблемима и нерешеним питањима. Молимо надлежне органе матичне државе да се заузму за успостављање сталних, директних комуникација на свим секторима делатности на чијим се принципима темељи организација државе. На функцији председника кровне организације (ССДС) учинићу све да наша заједничка одлучност уроди плодом. Очекујемо да ће матична држава да поштује кровну организацију као прву спону између матичне и домицилне државе, као мост и темељ нашег заједничког рада. Такође желим да се искрено захвалим Министарству за културу Републике Србије што нам је финансијски помогло остварење, штампање, првих српских новина „Мостови”. Желим, на крају, да истакнем, иако је, можда, било много критике у нашој домовини, сматрамо да само коректним дијалозима, без икаквог заоштравања, можемо доћи до жељенога циља. Мислим да ово мишљење делим са својим најближим сарадницима, Извршним одбором Савеза, представницима друштава који су учлањени у кровну организацију и делегатима скупштине Савеза и другим органима кровне организације (ССДС).“

Илија Јанковић

Редакција Нашег гласа је прикупљала податке у, за сада, две најупечатљивије организације, а то су Савез Срба Словеније и Савез Српских друштава Словеније. У наставку можете прочитати одговоре за које се потрудио Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније.

Господине Бодирожа, у Словенији у последњој деценији често долази до оснивања нових  „кровних“ организација српске заједнице. Како то коментаришете?

На жалост у праву сте. Цитат великана Матије Бећковића са задње странице књиге “О МЕЂУВРЕМЕНУ  И ЈОШ ПОНЕЧЕМУ“ казује :

„Док је у нама била још нека мрвица скромности и стида било нам је неугодно да будемо Нешто. Стид и скромност чинили су нас збуњенима , чак и глупима .Положај, титуле , стандард, не трпе нашу збуњеност  и глупост. Зато смо морали нешто заборавити. А то што смо заборавили је: ко смо, одакле смо, какви смо. Стидећи се тога почели смо измишљати себе трудећи се да постанемо неко други.“

Ове Матијине речи могу дефинисати многе карактере данашњице, иако је  књига  штампана  1998 године. Време у којем живимо на жалост болује од многих подела и деоба на свим нивоима. Деобе у друштву, у породици па и у самом човеку.  Етика човека двадесетог, па ево и двадесетпрвог века, показала се у свој својој огољелости. А ми, шта је са нама? И ми се, очито, уклописмо у ову општу слику света.

За боље разумевање Вашег питања сматрам изузетно важним казати. Савез српских друштава Словеније јесте најстарији Савез  који су прије (за који месец биће)25. година  добровољно основала тада делујућа  регистрована српска друштва у Словенији. Од тада до данас ССДС јесте кровна организација организованих српских друштава Словеније. Трајање је то вредно поштовања. Не треба заборавити ни то време прије 25. година, време док је још буктао отаџбински рат, време хаоса у отаџбини многих наших саплемењака, време када је било равно подвигу казати да си Србин. Није било ваљаних веза са матичном државом. Нису били успостављени дипломатски односи матичне и домицилне државе. Исказали су оснивачи Савеза српских друштава Словеније тада довољно храбрости, а и воље ухватити се у коштац са свим кључним питањима битним за српску националну заједницу. Самоорганизовани без и мало помоћи сами су се сналазили и борили у очувању српског идентитета, утабавали стазе за будућа поколења. Свакако је било успона и посртања у раду нашег Савеза, али смо успешно одолевали. Није требало дуго чекати да проради тај наш синдром који нас прати, синдром диоба и подјела.  Неко време били смо као велика породица. А породица као породица, увек се нађе нека стрина, тетка или већ неко ко бар на језику више зна.  Обзиром да је сав рад волонтерски и нико никога не може ничим задржати, нема ни један инструменат, све је ствар моралне вредности појединца, тада као по правилу појединци оснивају нову организацију и одмах брже боље, исту проглашавају за кровну, ни мање ни више него „кровну“свих Срба у Словенији. После прве, слиједи друга, па трећа и тако све до данас. Није тешко примијетити и неријетко се дешава, скоро по правилу, да је Савез српских друштава Словеније главни кривац за све и да га треба распустити (читај угасити), а друштва која дјелују у оквиру ССДС треба да своје активности пренесу у нову организацију и онда би та организација била то што треба да буде. Тако говоре оснивачи нових кровних организација. Све је јасно и све је нејасно. Нејасно је то и намеће се питање: Како је могуће да нова организација буде другачија, успешнија ако ће је чинити исти људи са истим капацитетом, истим манама и истим врлинама? Значи само се форма замења, а суштина остаје иста. Онда исти убеђују све како се ССДС бави формом, а не суштином. Ако само презујемо обућу и наставимо истим путем , то је све јасно.То што је нејасно последица је недостатка здравог разума. Савез је, ма који и какав био у ствари збир друштава и колико су успешна друштва која га чине, толико је успешан  Савез и обрнуто. Дешава се и то да новонастале организације, одмах после оснивачке скупштине проглашавају себе кровном, упркос чињеници да не окупљају чланова ни близу колико појединачна друштва која су чланови ССДС. Популисти су у налету, флоскуле на сцени. Важно је само да се објављује на друштвеним мрежама, да се обилазе институције и представљају разноразне стратегије, а реализацијом записаног нико не зна ко ће да се бави. Измишља се и лепоречи, а резултата нигде. Како друг Стаљин рече за ОУН „Имају визију, а немају дивизију“. Завршио бих у вези са овим питањем. Имао бих још много тога да кажем, знате 25 година је 25 година. Можда будем казао у одговору на неко друго питање.

На који начин би било могуће окупити, ангажовати и у истом правцу  усмерити све те многобројне савезе, удружења, савете, покрете и странке, које појединачно немају неки нарочит значај?

 Вероватно би много лакше  било окупити и ујединити све те Савезе или удружења да је био другачији приступ од самог почетка. Да ствар буде јаснија неопходно је познавати сам настанак и како је дошло до овакве подељености.  Сви се, вербално, залажу или залажемо за оно против чега нико није. Као што се човечанство од памтивека бори за идеале протв којих нико није, тако се и ми Срби у Словенији сви редом боримо за јединство и нема никога ко је против.  Несрећа је изгледа у борцима против несреће. Ми у ССДС на прву информацију о стварању нове „кровне“организације свих Срба у Словенији донијели смо закључак на седници Извршног одбора, да подржавамо такву иницијативу и да се одричемо позиције „кровне“организације у корист новонастајуће, а ми да се кроз рад наших друштава бавимо искључиво културном делатношћу. Записали смо и да дајемо пуну подршку тој иницијативи о препотребном нам јединству. Чак смо прећутали чињеницу да је та активнос била у пуном замаху, а да ми у ССДС нисмо били службено упознати, упркос чињеници да у чланству имамо највећи број друштава , кроз друштва последично највећи број чланова и наравно активности.  Ја, а и многи други, очекивали смо да ће та нова организација, тада није било дефинисано име,  окупити нове људе, направити организацију коју ћемо сви препознати као кровну  и јасно дефинисати облик сарадње. За разлику добили смо понуду да угасимо ССДС и сва наша друштва укључимо у нову организацију. Забринутост је настала код дијела чланова са дужим  стажом и искуством  у раду друштава и ССДС. То су чланови оснивачи друштава и ССДС.  Требало је да распустимо то што имамо и што смо самоорганизовали и кренемо у непознато. Не бих овдје да износим све те, ни мало пријатне детаље, али камен спотицања била је чињеница да би ту нову организацију, како је представљена, чинили сви који су били прије заједно  у ССДС и привремено још неколико  нових интелектуалаца који немају времена много, али би сада помогли у конституисању.  Већина чланова ССДС није пристала на то. Спорна је била намера о распуштању ССДС. Данас многи тврде да то није тачно, да нико није желео гашење ССДС, а ми имамо и писмену изјаву која то доказује.  Сада је на сцени прича да се у ССДС усидрила група стараца који су жељни функције. Сви добро знају да ССДС кроз друштва окупља далеко највећи број младих и тај број расте. Да је било мало више мудрости и разговора могло се сигурно избјећи ова до сада, усудио бих се казати, највећа подела међу нама Србима у Словенији. Не знам како неки могу кривца тражити у другима када је њиховом појавом и брзоплетошћу настало ово стање које сигурно није добро. Без обзира на све, ми смо свесни да није добро и да је потребно уложити напор  и мудрост за превазилажење ових подела. Та прича како некога не занима шта је било пре, већ само садашње стање.  Наравно да све који су се тек сада појавили не интересује ништа од раније, јер то раније није дио њих. Познат нам је и тај савет, али од неких других. Нисмо очекивали такав однос до прошлости , наше прошлости, од нас самих.Није природно да се сада стално појављују приче као до сад је био потоп, сада васкрсавамо. Нама се очитава несарадња, а стално се заобилази нас. Говори се да се нам нуди рука за сарадњу, а на свим скуповима се промовише ССС, са јасним порукама да су они подржани од стране свих значајних институција државе Србије укључујући и Председника, Цркву, спортисте, привреднике итд.  Можда је то врста застрашивања. Нико не треба заборавити да смо се прије 25 година самоорганизовали у складу са правним редом нове нам домовине  и преживјели. Преживјећемо и даље и ако нас сви заобиђу. Треба времену дати време.

ФОТО: Наш глас

Каква је улога Савеза српских друштава Словеније у остваривању бољих услова за српску заједницу?

 Савез српских друштава Словеније своју улогу остварује кроз активности својих друштава. Те активности заиста су бројне и немогуће их је побројати. Са друге стране ССДС је активно учествовао у доношенју Декларације Р. Словеније о положају народних скупности припадников народов некдање СФРЈ у Р. Словенији. Редовно смо са осталим непризнатим заједницама  чланови Савета владе конституисаног на основама Декларације. ССДС је био организатор мирних протеста  против бомбардовања СР Југославије 1999 године гдје је било присутно преко 20 000  грађана. Као кровна организација  учествовали смо на бројним скуповима у институцијама Р. Словеније када је било говора о нерешеном питању статуса националне мањине наше националне заједнице. Неколико друштава је реализовало  значајне хуманитарне акције за своје угрожене чланове. ССДС  је био организатор  сакупљања хуманитарне помоћи у време катастрофалних поплава 2014 године.  Та акција је многоструко превазишла сва очекивања.  Препознатљиве су наше културне манифестације са којима  нашу националну заједницу представљамо у позитивном светлу. Сваке године неколико стотина младих чланова наших друштава из Словеније организовано кроз културну размену посети Р. Србију и Р. Српску. Исто тако велики број младих из Р. Србије и Р. Српске борави код својих вршњака у нашим друштвима широм Р. Словеније. Угошћавали смо, и још увек то чинимо, изузетне признате културне раднике и ствараоце из Србије и Републике Српске. Све су то активности са којима нашим сународњацима дајемо могућност задовољавања њихових културних потреба, а нашу националну заједницу представљамо у позитивном светлу словеначкој јавности. Седам друштава чланова ССДС има Статус друштва које дјелује у јавном интересу на подручју културе у Р. Словенији. Тај статус додељује Министарство културе Словеније. Заиста то су само неке, један мањи део, активности које наша друштва традиционално спроводе.

Да ли је тренутни рад Савеза Срба Словеније и Савеза српских друштава Словеније усклађен или се ради о потпуно неодвисним организацијама?

На жалост не постоји потребна сарадња. Код ССС постоји потреба да себе афирмишу као лидери и како сам већ раније казао стално понављају да је ССДС деструктиван, неспособан и шта све не, а са друге стране би да преузму сва друштва која су ти, по њима ,неспособњаковићи довели до тога да имају потенцијал са којим би они сада да се поносе и себе промовишу. Никако се не могу отети утиску и питању која су друштва они основали и програмски оспособили за било које пројекте. То ме подсећа на оца који каже „Дајте ви мени право дете, па ћете видети какав ћу ја бити отац.“  Сада су наши чланови наивни и не виде, не знају шта им ваља чинити. Требају некога да их избави из ропства. Није нам доста већ постојећи подела, па сада се делимо додатно на старе и младе. Ови млади треба, по њихово, да напусте своју постојећу базу јер смо ми стари и они не треба да су са нама. Ми смо у друштвима и у ССДС увек били и јесмо отворени за све генерације. Нашој омладини смо пружали максималну могућу подршку. Вероватно у толиком броју и долазе код нас што препознају  све то.Знамо, свесни смо да су наше потребе далеко веће, али ми наше коло вијемо колико је снаге у нама. Међугенерациски суживот и разумевање јесте засигурно врлина наших предака и нешто што је препознатљиво код нас и чиме се дичимо. Не држи нико никога на узици. Сви су слободни да одлуче где им је место. Штета заиста, велика штета што се таквим начином све више удаљавамо. Сигуран сам да је постојало мало више воље,  мање осуђивања и прозивања да би данас јаз био мањи. Штета за све нас као заједницу.

Председниче, реците нам за за крај овог прилога, која је ваша порука читаоцима?

Много тога бих да поручим, а све ћу казати цитирајући Блаженопочившег Патријарха нашега Павла: 

„Будимо људи“

Обзиром да је ускоро и крај године нека ми буде дозвољено пожелети свима све само добро и радост у години која долази и да не доживите ни један тренутак којег не би желели да се сећате.

ОВДЕ можете прочитати како ову проблематику види Марко Сладојевић, председник ИО Савеза Срба Словеније.

У наставку прочитајте интервју са Марком Сладојевићем, председником Извршног одбора Савеза Срба Словеније.

Господине Сладојевићу, у Словенији у последњој деценији често долази до оснивања нових  „кровних“ организација српске заједнице. Како то коментаришете?

„Као председник Савеза Срба Словеније, не желим да трошим енергију и време на догађаје који су се десили пре оснивања нашег савеза. Наш савез је основан управо због статичности и нерада разних „кровних“ савеза, који су се бавили и још увек се баве искључиво формом уместо суштином и резултатима. Чињеница је да је наш савез од оснивања у јуну 2019. године до данас (децембра 2019. године) већ одрадио неколико важних пројеката, од којих издвајам посету педесетпеторо деце из Словеније, која су у периоду од 22.7. до 27.7. 2019. посетила Београд и Србију потпуно бесплатно. Осим тога, наш савез тренутно ради на изузетно важном пројекту увођења допунске наставе српског језика у основне школе у Словенији од школске 2020/2021. године. Савез Срба Словеније је у контакту са директорима свих основних школа у Словенији спровео иницијативу, са циљем да се идентификују основне школе у којима ће се од следеће школске године бесплатно изводити допунска настава српског језика. У циљу анимације родитеља и деце да се пријаве на додатну наставу српског језика, која ће се изводити према званичном Програму основног образовања и васпитања у иностранству Министарства просвете Републике Србије, започели смо пројекат продукције видео спота са познатим личностима српског порекла. У плану су и многи други пројекти о чему ће наша заједница бити благовремено обавештена.

Управо због нашег непрестаног рада и огромног труда који улажемо за добробит српске заједнице у Словенији су институције Републике Србије и Републике Српске препознале наш савез као једину легитимну и репрезентативну организацију Срба у Словенији. Савез Срба Словеније је успоставио тесну сарадњу и добио недвосмислену подршку од председника Републике Србије Александра Вучића, генералног секретара председника Републике Србије Николе Селаковића, члана председништва БиХ Милорада Додика, Митрополита загребачко-љубљанског др. Порфирија и свештеника свих црквених општина у Словенији, амбасадорке Републике Србије Зоране Влатковић, амбасадора Босне и Херцеговине Милорада Живковића, престолонаследника Његовог Краљевског Височанства Александра II Карађорђевића, као и многих других угледних људи српског порекла у Словенији, попут привредника, спортиста, уметника, научника итд. Према томе, наш савез се не бави прошлошћу, већ смо искључиво окренути ка решавању проблема српске заједнице у Словенији и свако ко жели да нас у томе подржи је добродошао.“

На који начин би било могуће окупити, ангажовати и у истом правцу  усмерити све те многобројне савезе, удружења, савете, покрете и странке, које појединачно немају неки нарочит значај?

„Кроз историју је болна тачка нашег народа нејединство. Наш савез је неколико пута покушавао да укључи пасивне организације у наше пројекте, јер је наш став да форма удруживања није битна – битно је јединство које може да се оствари на конкретним пројектима, попут тренутно најважнијег – увођења допунске наставе српског језика у основне школе у Словенији. Нажалост, пасивне организације су остале пасивне упркос нашим многобројним позивима и молбама да се укључе, нарочито у пројекат српског језика који би требало да буде ствар која нас окупља и тера да превазиђемо све међусобне разлике. Српски језик би требало да буде изнад свих нас јер се ради о будућности наше деце и нашег народа у Словенији.

Иначе, у нашем савезу постоји неколико златних правила, а једно од њих је да нико није незамењив – ко хоће да ради, добродошао је, ко неће, молимо га да не смета и не омета рад других, а наш савез у раду сигурно нико не може зауставити. Ми смо чврсто уверени да ћемо нашим константним радом, креативношћу, залагањем, огромном енергијом коју поседујемо и коју смо пробудили или препознали код других, у наш савез привући све организације, које желе да раде, а пасивне организације нас не занимају. Боље је имати пет радника него хиљаду нерадника.“ – истиче Сладојевић.



Да ли је тренутни рад Савеза Срба Словеније и Савеза српских друштава Словеније усклађен или се ради о потпуно неодвисним организацијама?

„Упркос нашој великој жељи да ускладимо рад нашег савеза са ССДС, неколицина старијих људи из ССДС, који се већ двадесетак година смењују на челу те, по нашим критеријумима, пасивне организације, блокира сарадњу из само њима знаних разлога. Понудили смо им разне видове сарадње, већ пола године им пружамо руку сарадње, али свако наше пружање руке је дочекивано негативним одговорима и изговорима или да немају времена, енергије, људи, капацитета итд. углавном своју енергију троше на то како нешто не може да се уради, а нашем савезу је та филозофија страна и неразумна. Нама сарадња са таквим организацијама није ни потребна, при том мислим на неколицину људи у ССДС а не на културна друштва, која су још увек чланови те организације. Брине нас да ће та културна друштва и људи и деца у тим друштвима, који вредно раде, постати таоци неколицине неспособних, тврдоглавих и деструктивних људи, који већ две деценије воде ССДС и блокирају напредак српске заједнице у Словенији својом безидејношћу и неспособношћу, а људи се жале и на њихове финансијске малверзације. Управо због тога је формиран Савез Срба Словеније, да окупи нову, млађу генерацију поштених, вредних и креативних људи који поседују огромну енергију и жељу да се српској заједници у Словенији омогући процват, међусобно повезивање, да се оствари позитивна енергија и остварују преко потребни пројекти –  једном речју да се у потпуности оствари потенцијал који наша многобројна заједница у Словенији несумњиво поседује.“

Председниче, реците нам за за крај овог прилога, која је ваша порука читаоцима?

„Порука нашег савеза је да се оканемо деструкције, негативне енергије, тврдоглавости, бахатости и мане да сваки Србин мора да буде Милош или Карађорђе. Размишљајмо позитивно и конструктивно, повезујмо се, радимо напорно, иако је наш посао волонтерски, јер смисао живота није само у профиту, већ и у друштвено-корисним активностима. Будимо заједница поносних људи који надграђују и обогаћују словеначко друштво и радујмо се сарадњи са нашим суграђанима било које вере или националности.“ – поручује Марко Сладојевић, председник ИО ССС.

ОВДЕ можете прочитати како је прошле године ову проблематику видио Давид Тепић, председник Савеза српске дијаспоре у Словенији.

Фото: ССС

Етномузиколози из Београда : Јована Бараћ, Маја Стојановић и Мирка Кешељ биле су стручни извођачи и предавачи, а све три су једногласно похвалиле сам концепт  и организацију Семинара, као и услове рада. Одмах након упознавања и загревања, поделиле су полазнике на мушку и женску групу,  тако да су одвојено истовремено радиле са мушком  и са женском групом. Овакав рад је био изузетно продуктиван јер су групе имале свака своју просторију, а оне су се, њих три, по договору и у складу са областима које су обрађивале , смењивале тако да су константно биле активне обе групе, мушка и женска. Када је по програму био на реду теоретски део, округли сто, опет су сви заједно учествовали у великој дворани за вежбе.   

Ове стручне и истакнуте уметнице са пуно енергије и препознатљивим ентузијазмом истински су се трудиле и нудиле свој максимум како обилато знање, искуство и умијеће које поседују, пренеле на полазнике.

За ову прилику обрађиване су теме : 

• Традиционалне песме Косова и Метохије
• Традиционално певање из разних области
• „Разговори“, округли сто на тему примена традиционалних песама на сцени модерног доба

Без страха да ћу направити грешку , могу казати,  овај едукативни сусрет је нешто ново, нешто што је потребно практиковати и у будућем раду, нешто што представља нови приступ у едукацији  уметничких руководиоца. На овај закључак наводе многобројне, искрене, похвале учесника како усмене тако и накнадне писмене од стране руководстава њихових друштава, а и изражено задоволјство и похвале од стране извођача. Ни мало није на одмет казати да су поред стручног оспособљавања била примијетна изузетна позитивна енергија, топлина у односима ових младих људи и исплетена нова пријатељства и познанства, што свакако јесте и један од битних циљева оваквих пројеката. Видјела се размена адреса и бројева телефона и скоро жалост на растанку.

Захваљујем свима који су узели учешћа у овом пројекту, извођачима и учесницима , свима који су на било који начин помогли у организацији и реализацији овог пројекта , као и Јавном Фонду Републике Словеније за културне дјелатности за скромну  финансијску помоћ.

Златомир Бодирожа