У суботу, 15. јуна 2024. се на Главнем тргу у Крању, одвијао највећи културни догађај у граду. На традиционалној приредби Поздрав полетју је било преко 380 учесника који су показали своје таленте и способности у различитим видовима културног стваралаштва.

Међу културним друштвима је и КД Брдо приказало део свога знања и умећа. Презентација се сатојала из два дела.

Први део је чинио наш штанд на коме смо показали део народне ношње из различитих српских крајева: из Косова, Грмеча и Пчиње. Сваку област карактерише посебна ношња. По начину одевања се познавало се не само одакле је ко, него у етнички мешовитим срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. Ношње носе у себи и обележје времена у коме су рукотворене и ношене. Зато је њихова лепота и раскош будила знатижељу код многих посетилаца у Крању. Слику о ношњама су својим умећем обогатиле чланице ветеранске секције КД Брдо. Оне су пред штандом израђивале ћустеке и друге украсе за народне ношње. Поносно истичемо да десет жена из КД Брдо већ влада овом вештином што је јединствен случај у Словенији.

Наш штанд је обиловао и српским брендовима, уштипцима и домаћом ракијом шљивовицом, па је можда и због тога био занимљив посетиоцима.

Други део, фолклорни, су приказали најмлађи чланови наших фолклорних секција. Наступили су чланови Школице фолклора са играма из Груже и Дечји ансамбл са играма из Лесковца. Укупно је наступило 53 деце. Њихова младост, распеваност и разиграност је одшевила присутне који су добро напунили стари део Крања. Мој утисак је да Главни трг никад није био млађи и лепши.

 Ментори односно уметничке вође наших најмлађих фолклораша су Јована Оштир и Дарја Дел Фабро.

Још једном се показало да је Крањ Прешернов град, град културе, а учесници из КД Брдо су се потрудили да својим знањем и енергијом обогате Поздрав полетју.

текст: Драган Ђерић
фото: Драган Благојевић

У организацији Савеза српских друштава Словеније и Савеза Срба Словеније 12. маја у Спортској дворани „Планина“ у Крању одржан је концерт Ансамбла народних игара и песама „Коло“ из Београда под покровитељством Министарства културе Републике Србије

Национални Ансамбл народних игара и песама „Коло“ први пут гостује у Крању. Представио се нашој публици  целовечерњим концертом и програмом под симболичним називом „Колодром“. Током готово два сата програма, пред више од 1.300 посетилаца, представљен је уметнички концепт који је марљиво стваран у претходних седам деценија. Овације одушевљене публике, аплаузи након изведене кореографије, повратак на сцену по пети пут обрадовали су извођаче и измамили осмехе:
„Живот је игра! Крањ је на ногама! За ово се живи!“, били су коментари усхићених играча иза бине.

Љубав према традиционалној игри и песми, пријатељство које је неговано годинама, те заједничка амбиција Културног друштва „Брдо“ из Крања и државних професионалаца из Београда изнедрило је идеју о концерту. Визија заједничког наступа и дружења тог дванаестог маја била је брисање граница и зближавање људи богатим репертоаром.

„Након тридесет година игре и кореографског рада, испуњена ми је жеља угостити, бити домаћин Ансамблу народних игара и песама „Коло“ у родном граду Крању“, речи су младог и амбициозног кореографа омладинског састава Културног друштва „Брдо“, господина Милана Гламочанина.

Те невероватне вечери наступило је преко деведесет играча и врхунских инструменталиста народног оркестра из Србије. Омладинци друштва из Крања храбро су извели свој репертоар, као домаћини концерта регионалне турнеје „Колодром“.

Својим присуством и свесрдном подршком спектакуларан догађај увеличали су уважени гости: градоначелник града Крања, господин Матијаж Раковец са заменицима, господином Јанезом Черне и Мањом Зорко. Догађај су подржали председник Савеза Срба Словеније  господин Владимир Кокановић и председник Савеза српских друштава Словеније господин Златомир Бодирожа као и директор Ансамбла народних игара и песама Србије „Коло“ др Здравко Ранисављевић. Присуствовали су председници многих друштава и удружења широм Словеније на радост свих окупљених, указујући на јединство и пружајући подршку националном ансамблу као и домаћину, председнику Културног друштва „Брдо“, господину Митру Вујиновићу.

„Фолклор је уопштено име за уметност која у устаљеним традиционалним облицима живи у народу, а преноси се са старијих на млађе. Кореографија најближа изворном стваралаштву, отворено коло, сплет, леса, поскок, трокорак, ропота, то су термини са којима се сусрећу чланови омладинског састава културног друштва „Брдо“, бирајући тако пут ка очувању наше културне баштине, идентитета и свих исправних животних вредности“, обратила се публици и тиме отворила концерт водитељка културног програма те вечери професока разредне наставе и наставница српске допунске школе у Крању Невена Ступар.

Од оснивања до данас, Ансамбл „Коло“ истрајао је у настојању да народну игру подигне на ниво високе уметничке интерпретације. Њихови програми представљају узор и модел сценског етно-приказивања обједињујући основне вредности традиционалне културе. „Коло“ сакупља, негује и чува од заборава српско народно, играчко, певачко и музичко благо српског народа.

Фолколор је више од игре!

Професорка разредне наставе Невена Ступар
Наставница допунске школе српског језика у Крању

У организацији Културног друштва „Брдо” Крањ одржан Седми међународни ветерански фестивал

Фестивал  је  одржан  6.  априла  2024. у  препуној  дворани  Дома мјештана Примсково у Крању.  У најави програма Жељко Андрић, водитељ, поздравио је све присутне а затим позвао на бину Митра Вујиновића, предсједника Културног друштва „Брдо”, који је поздравио и представио госте на овом догађају, међу којима је био и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније, а затим је Жељко Андрић најавио прве извођаче у програму.

На сцену су први ступили фолклораши ветеранске фолклорне групе Културног друштва  „Брдо”  из  Крања,  домаћини Фестивала, који су у свом првом наступу приказали кореографију под називом „Игре из околине Лесковца.

На овогодишњем Фестивалу учествовали су и гости из иностранства и то из Србије, Републике Српске и Аустрије. Крањској публици први су се представили чланови ветеранске фолклорне групе Културно умјетничког друштва „Полет” из Београда који су одиграли сплет игара из Шумадије.

Дугогодишњи пријатељи друштва, чланови ветеранске фолклорне групе Културно умјетничког друштва „Уна” из Новог Града представили су се са двије тачке, прво је Женска пјевачка група отпјевала неколико пјесама, а затим је фолклорна група приказала кореографију „Игре и пјесме новског Подгрмеча”.

Гости из Србије, фолклораши ветеранске групе Културно умјетничког друштва „Болеч” из Болеча у свом првом представљању одиграли су „Шопске игре”, а затим је опет је дошао ред да се запјева, а за то су се побринули чланови Мушке пјевачке групе Културног друштва „Брдо” Крањ, отпјевавши  сплет  крајишких  народних пјесама, а након њих и Женска пјевачка група Културног друштва „Брдо” која је такође отпјевала сплет крајишких народних пјесама.

Фолклораши Културно умјетничког друштва „Полет” из Београда у свом другом наступу одиграли су игре са Старе планине, а гости из Аустрије, чланови Српског културног центра „Стеван Мокрањац” из Беча приказали су „Игре из Метохије”.

У свом другом наступу фолклораши Културно умјетничког друштва „Болеч” из Болеча приказали су „Игре из Босилеградског Крајишта”, а чланови ветеранске фолклорне групе Културног друштва „Брдо” Крањ завршили су овај лијеп програм са короеграфијом „Игре са Косова”.

Дружење учесника у програму и гостију настављено је уз живу музику и добро расположење, а присутнима се обратио Митар Вујиновић предсједник Културног друштва „Брдо”, који се захвалио учесницима на виђеном програму, публици на  посјети  као  и  донаторима  и  свима онима који су на било који начин помогли организацију и реализацију овог догађаја. Након  тога  представницима  друштава уручио  је  захвалнице за учешће на Седмом међународном фолклорном фестивалу ветерана „Коло се вије”. 

Културно друштво „Брдо” Крањ и ове године свечано прославили своју славу и заштитника Светог Симеона Мироточивог

Славска  свечаност  одржана  је  25. фебруара 2024. у просторима друштва у веома пријатној атмосфери и са великим присуством гостољубивости. Прије славског обреда дјечја пјевачка група Културног друштва „Брдо” отпјевала је неколико духовних пјесама.

Славски обред, освећење славског колача и жита и благосиљање трпезе, обавио је протојереј-ставрофор Будимир Галамић. Након послужења житом ломљење славског колача обавили су Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” и Златомир Бодирожа, кум славе.

Свештеник Будимир Галамић обратио се слављеницима и гостима, честитао им славу и пожелио среће, радости и благостања у раду друштва и њиховом личном животу. У својој честитки и здравици је рекао: „У идућу недјељу се на литургији чита једно јеванђеље које ми зовемо „Јеванђеље о блудном сину”. Зато што је отац подијелио своје имање на два сина своја, и да свако брине о свом имању. Овај један остао са оцем, био добар и честит, а овај други отишао у свијет бијели, све своје имаће протраћио, и дошао до ничега, и био у ситуацији да не зна куд ће са собом. И каже: „У мога оца има свега, свашта и свачега, а ја се по бијелом свијету мучим. Идем ја да пробам код мога оца да ли би ме примио”. И врати се он своме оцу, а отац приреди тако велику свечаност да је изненадио и себе и друге колико се он обрадовао своме сину који је од њега блудно отишао. А Свети Сава од Стефана Немање отишао у Свету Гору, однио своју круну да не буде насљедник. А он није као „блудни син” отишао. Отишао је да се моли Богу, отишао је Небескоме Оцу, не да растаче, него да скупи и обогати. И када је он дошао у Свету Гору онда се замонашио и скупио сва духовна блага. И онда је позвао свога старога оца Симеона – Стефана Немању, да види шта је царство Небеско, да осјети све благодати Божје, и да их усвоји и да их прими. И старац Стефан оде код Саве, сина свога, и син га с радошћу дочека и замонаши и да му монашко име Симеон. И Бог своју радост покаже на Симеону, јер је наградио га светим животом, наградио га са свим што може да буде награђено од Небеског Оца. Све благодати које очекујемо од Бога, он је добио. Син је био радостан, он је био радостан, а када се послије преставио Господу, Господ је показао својим дјелима како награђује. Његове мошти су биле нетјељене, мироточиве. Из његових моштију је израсла лоза, из које и дан данас расте грожђе и од кога многе жене нероткиње, по благодати, молитвама и осталим добијају дјецу. Лекарски не могу да добију дјецу, али по милости Божјој, Божјој љубави, добијају дјецу. Значи, ако имамо вјере, љубави. Још једна ствар. Браћа су се измирила над моштима Светога Симеона. Било је мало закувало, помирило се. Тако да је Свети Симеон био награђен у својој старости због своје вјере, због своје љубави. Његов син није био „блудни син”, него син окупљања јединства са Богом. Ви тога Симеона славите. Нека вам је срећна и Богом благословена слава на многа љета. Амин”.

Након тога присутнима се обратио и Митар Вујиновић који је у својој здравици рекао:

„Часни оче, хвала на молитви, лијепим жељама које сте упутили за здравље, срећу и напредак нашег друштва. Са нама су данас наши драги гости: Матјаж Раковец, градоначелник Крања, Александра Гаталица, први савјетник и аташе за културу у Амбасади Републике Србије у Словенији. Поздрављам Владимира Котуровића из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, тако да је велико задовољство што су они данас овдје са нама. Драго ми је да је данас по први пут наша замјеница градоначелника Мања Зорко. Дозволите ми, драги гости, да поздравим и представнике друштава. То је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” из Крања са предсједницом Милком Давидовић на челу, Мирослав Мартић, предсједник Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице, Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” из Крања, наши пријатељи из Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља са предсједницом Сњежаном Бранисављевић. Добро нам дошли. Са нама је данас и предсједник Удружења гуслара Словеније Стојан Миловић. Са нама су данас и наши донатори, Жељко Савановић, Љубиша Гојковић и Зоран Зец. Ја бих данас истакао и нашу Ружу Шућур која се побринула за доста хране данас, да не набрајам шта је све спремила, она је стварно уложила доста себе. Ту је и наш прошли кум. Ја бих још поздравио нашег координатора славе Славка Кондића и радну екипу данашњу, који су се стварно својски потрудили. Са нама је данас и наш пријатељ из Загреба Драгиша Пилиповић из Српског националног вијећа Загребачке жупаније, са својим сином. Добро нам дошли. Имамо још спонзора који су требали доћи из Камника, браћа Лазић, а ту су, добро нам дошли. Тако да и свима другима који помажу рад друштва се захваљујем. Ми смо ушли у тридесету годину рада друштва. Значи, тридесет година није мало. Било нас је једанаест потписника на оснивачкој скупштини, од тих једанаест је остало још пар, који смо у свему томе устрајали, и није нам ни жао. Није нам жао зато што се појављују и млади људи и који ће сигурно ово преузети. Све наше активности у овој години ће бити у смјеру тих тридесет година, од данашње славе, па сљедећег Фестивала ветерана, који ће бити 6. априла, а нормално нека централна прослава ће бити у октобру на Данима српске културе. Видите и сами наше друштво се труди да некако обухватимо сегменте, слава, велика наша традиција. Хвала вам свима. Прву здравицу моме пријатељу и данашњем куму славе Златомиру Бодирожи. Хвала куме, да си ми жив и здрав. Надам се да ће нам Бог дати здравља и снаге да устрајемо у свему овоме. Наздравље”.

Кум славе Златомир Бодирожа захвалио се на здравици сљедећим ријечима: „Часни оче, поштовани пријатељи Културног друштва „Брдо”, уважени високи гости, свима заједно срдачан поздрав у моје име, а користим прилику и да вас поздравим у име Савеза српских друштава Словеније, којем тренутно предсједавам. Заиста не бих да дужим, да не бисте предуго стајали, можемо послије да мало проговоримо. Мислим да је потребно да кажем да је моје задовољство и моја радост баш ове године да сам кум ове славе и свих присутних овдје, из разлога, као што је предсједник напоменуо, тридесет година постојања овог друштва и успјешног рада. Јубилеј је то заиста вриједан поштовања, са друге стране можда мало заборављамо и не сјећамо се, предсједник је напоменуо, наша слава, крсна слава је под заштитом УНЕСКО-а као нематеријална културна баштина и баш ове године слави десет година од када је то уписано у УНЕСКО, тако да је ово двострука јубиларна година за нас. Слава спада у један од најбитнијих елемената нашег идентитета, културе, традиције и богате културне баштине. Слава се код Срба слави осамсто година, са кољена на кољено. Тако и ми имамо право да очекујемо да ће наши потомци наставити у истом интензитету и да чувају наш идентитет кроз тај облик славе. Не могу а да не захвалим властима Градске општине Крањ који помажу у нашем очувању свега овога и нашега идентитета. Ми смо заиста захвални због тога, и захваљујући њиховој помоћи ми смо се данас окупили овдје у оволиком броју. А свакако желим вјеровати да су се и они увјерили да смо то ми заиста зарадили. У то име и у многа љета у будуће је вам желим свако добро и срећу свима вама, и свима вашима, да вас срећа прати и нека вам је данашња слава на здравље и духовно уздизање. Живјели”.

Митар Вујиновић је у здравици Матјажу Раковцу, градоначелнику Крања, истакао да је већ при њиховом првом сусрету видио да је Матјаж Раковец отворен за разговор. „Можемо рећи да смо поносни што имамо таквог градоначелника. Ми, друштво „Брдо” вјероватно не бисмо овако ни изгледали да није Матјажа, као што јест. Матјаж има пријатеља по цијелој Србији, а сада нећу пуно о томе говорити, само да знате, да он и преко тих пријатеља нама помаже, тако да му од срца хвала. Видјели сте шта је новога урађено, нова фасада, нова улазна врата. Простори су заиста лијепи. Од срца, Матјажу, хвала и увијек добро дошао”- рекао је у здравици Митар Вујиновић.

Матјаж Раковец је у одговору на здравицу истакао: „Срдачан поздрав свима. Сећам се како је било пре тридесет година, 1994. Драго ми је што је Крањ тако отворен град, драго ми је што чувате своју културу, што ваша деца настављају традицију, вашу традицију, вашу културну традицију, а ви морате да чувате то. Морате заправо одржавати све ове везе које имате са својом домовином. Имате две домовине, имате Словенију, имате Србију, али морате задржати ону аутентичну. Ми, народи бивше Југославије, тако смо мали и морамо да се држимо заједно. Увек истичем да су у Крању сви добродошли, помажемо свима, па и осталим друштвима, да сачувају своју традицију. Много сте помогли да Словенија буде то што јесте, да Крањ буде то што јесте. Тако да честитам славу. Митре, као пријатељу, искрене честитке. Живели”.

Сљедећа здравица Митра Вујиновића намијењена је Александру Гаталици, првом савјетнику и аташеу за културу у Амбасади Републике Србије, великом пријатељу друштва. Одговарајући на здравицу Александар Гаталица је рекао: „Драги пријатељи, браћо и сестре, срећна слава. Драго ми је што сам поново овде, мислим да по други пут у овом мандату, није последњи пут. Желим да вас поздравим и да вам честитам славу. Драго ми је што се видимо у оволиком броју, да на овај начин чувате нашту традицију, нашу историју, нашу веру, а уједно, као што је и градоначелник рекао, да будете прави грађани Крања, на понос Крања, да будете они који доприносе напретку. Господине Златомире, драго ми је да честитам на кумству. Драги Митре, драги пријатељу, драго ми је да је ово већ једна дубока веза. Амбасада Србије, као што знате подупира ваш рад. Срећна слава”.

Митар Вујиновић је, након здравице Александра Гаталице, свима присутнима упутио здравицу и добродошлицу а онда наздравио и Драгиши Пилиповићу из Загреба, који се захвалио на позиву и истакао да већ двије године постоји сарадња између Српског националног вијећа Загребачке жупаније и Културног друштва „Брдо” Крањ, и да се међусобно посјећују. Свима је зажелио срећну славу.

Славској свечаности су се нешто касније придружили и Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања и Катја Штруц, вођа кабинета градоначелника.

Након здравица приступило се славском ручку,  а  богату  трпезу  припремили  су чланови друштва, а послужење је вршила веома ангажована и пријатна радна екипа. У току славског ручка честитке су упутили и сви остали представници друштава.

Како би слава прошла без пјесме, и то оне праве, народне, изворне, са огњишта, и пјесмом је употпуњена ионако лијепа и свечана атмосфера.

Текст и фото: Душан Јовановић

Разиграна младост, КД Примсково 21.10.2023

Као круна или завршни догађај богатих сусрета Дана српске културе је организован четврти дан, традиционална фолклорна манифестација Разиграна младост која је одржана двадесети пут. Као што то обично бива, фолклорна активност као најатрактивнија, је привукла јако велики број пратилаца, тако да је дворана Културног дома Примсково била премала да би примила све љубитеље пјесме и игре.

Водитељи програма Тара Тофај и Жељко Андрић у прелијепој одори, појављивањем у народној ношњи, су већ сценском композицијом привукли пажњу.

„Од пећинског постојања па до данас људи су се организовали у заједнице, прво у чопоре, па касније у неке друге облике, а касније у породице. Породица је круна и темељ друштва…“, биле су прве ријечи водитеља које су казане.  У наставку кроз дијалог Жељке и Таре на својствен начин, са освртом на породицу и друштвене доброте које постоје само док заједница постоји, њих двоје су нехотице (или ипак намјерно) припремили пратиоце програма на тај начин да су им чула и осјећања вапила по програмској хармонији која је слиједила.

У формалном дијелу обраћања су водитељи у име организатора догађаја, Културног друштва Брдо, поздравили присутне. Посебну пажњу су заслужили предсједник Друштва Митар Вујиновић, замјеница градоначелника града Крања Ања Зорко, Владимир Котуровић – самостални саветник у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Златомир Бодирожа – предсједник Савеза српских друштава, као и остали представници културних организација.

Културна баштина једног народа, игра и пјесма, када је српско традиционално стваралаштво у питању, је тема проучавања бројних европских, ако не и свјетских етнолога. Приказати ћуд нашег човјека користећи ношњу и остале фолклорне елементе је био задатак ансамбала који су се низали редом:

1. Културно друштво Брдо – омладински ансамбл са кореографојом „Димко делија“, игре и пјесме из Кумановског поља, кореографа Милана Гламочанина
2. Културно-умјетничко друштво Југос из Минхена у кореографији „Момче седи на брега“, игре и пјесме Косовског поморавља; кореограф: Милан Гламочанин
3. Културно друштво Брдо – школа фолклора, адаптација „Муве“, кореограф Гордана Рогановић
4. Македонско културно друштво Цирил и Метод из Крања – „Роненка“
5. Културно-умјетничко друштво Младост из Љубљане са Играма из Биначке Мораве кореографа Дејана Милисавњевића – Звечанца
6. Културно друштво Брдо – дјечији ансамбл са Играма из Лесковца кореографа Милана Гламочанина
7. Српско културно друштво Слога из Нове Горице, „Оро се вије крај манастира“, игре из Босилеградског Крајишта кореографа Милана Гламочанина
8. Културно просвјетно спортско хуманитарно друштво Вук Караџић из Радовљице са Сплетом игара из Драгачева кореограва Дамира Шиповца
9. Српско културно-умјетничко друштво Видовдан из Љубљане, „Нунта“ – свадбени обичаји и игре Исакова кореографа Синише Фирловића
10. Културно-умјетничко друштво Југос из Минхена у кореографији „Димко делија“, игре Кумановског поља кореографа Милана Гламочанина
11. Културно друштво Брдо – омладински ансамбл у извођењу кореографије „Момче седи на брега“, игре и пјесме Косовског Поморавља кореографа Милана Гламочанина.

Завршница вечери и затварање осамнаестих Дана српске културе је био тренутак за који неби нашли примјеренију особу да својим обраћањем допринесе самом чину осим самог предсједника КД Брдо, Митра Вујиновића. Кроз ријечи поздрава и захвалности је замолио представницу града Крања, госпођу замјеницу градоначелника Ању Зорко да се са неколико ријечи обрати присутнима.

Ања је изразила велику захвалност да је била дио великог догађаја значајног за друштво и српску заједницу, сложила се да је породица круна друштва и да је КД Брдо показало да је у ствари једна велика породица. Захвална је у име представника града да својим дјеловањем богатимо културну шареноликост умјетничког стваралаштва и доприносимо на богатсву баштине града Крања. Осјетно дирнута самим догађајем је изјавила да на најбољи начин представљамо разлике и сличности које нас још боље повезују као народе у мјесту у којем живимо.

Предсједник Друштва је представницима учесника у Разиграној младости уручио признања и честитао на сарадњи и залагању за одлично изведене кореографије. 

Четверодневна манифестација Дана српске културе у Крању је била на велико задовољство организатора успјешно завршена и то је био прави разлог за једну велику и масовну забаву која је услиједила уз музику уживо.

Успјешност реализације пројекта, односно догађаја са елементима фолклорног стваралаштва, је тема на коју је умјетничи руководилац Друштва, Милан Гламочанин, рекао:  „С обзиром на услове које посједујемо у окружењу у којем живимо, прије свега мислим на саме културне дворане, ми смо презадовољни самом реализацијом нашег великог културног догађаја. С обзиром на Крањ, на његово богатсво различитим фолклорним, глумачким, музичким и другим стваратељима, је очигледна потреба по једним адекватним културним, модерним и квалитетним центром, који би могао на прави начин да прими публику и обезбиједи креативцима добре услове за рад. За комплетност дворане често недостају техничке могућности освјетљена и озвучења, капацитета гардероба и слично. Ми смо одушељени и поносни јер, не само да је скоро све безпријекорно изведено, треба навести чињеницу да је само из редова КД Брда на Разиграној младости наступило 105-оро дјеце млађе од 16 година. Сви су били обучени у народне ношње које су власништво нашег Друштва. Сви су били разиграни и распјевани, али оно што је важно напоменути је да су за успјехе заслужне моје колеге, помоћници и умјетници који раде и припремају ансамбле. Поносни смо да је Друштво заживјело са цјелокупном екипом већег броја људи који преузимају и квалитетно обављају своје обавезе – што наравно доприноси заједничком успјеху, јер нам је циљ заједнички.“

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Пјесма рода мога, КД Кокрица 20.10.2023

Треће по реду у низу, пјевачко вече Пјесма рода мога се одвијало у дворани Културног дома Кокрица. Домаћин вечери Срђан Крговић је веселим и поскочним гласом започео програмом планирано вече подсјећањем на предходне вечери и саме културне догађаје. Без сувишних ријечи је приступио најави домаћинске групе са којом је Пјесма рода мога јекнула двораном.

Ради се о младим члановима фолклорних секција са којима Срђан са задовољством вјежба и упјевава наше најљепше арије. Крговић користи прилику да присутне информише о великом искораку, радионици коју је водила проф. маг. етномузиколог Гордана Рогановић. Радионица се одржавала у просторима КД Брдо са великим бројем присутних из редова најмлађих фолклораша. На ред су потом дошле дјевојке „Брђанке“ које су извеле пјесме: Ој ливадо росна траво и Горанине ћафанине.

Друга тачка у пјевачкој вечери је била резервисана за госте из Србије, тачније састав мушке пјевачке групе КУД-а Ђока Павловић из Београда. Треба истаћи да је ова организација основана давне 1945. године. Добитници су бројних награда и признања. Мушка пјевачка група се појавила прије једанаест година и јако брзо изградила богат репертоар. Високо су се позиционирали на традиционалној етномузиколошкој скали, а као гости су извели пјесме: Три девојке, а ја сам, Зоро моја, Ђено бабо косио и Ја посејах проју.

КУД Коловит из Градишке је настао у циљу културно-умјетничког дјеловања, развијања друштвених вриједности, укидању разлика између умног и физичког рада, као и његовања другарства и солидарности међу њима. Основни задатак друштва је његовање и очување културне баштине у складу са потребама локалне заједнице. Организовани су у шест секција и четири пјевачке групе, а Друштво данас броји преко 300 чланова. Наши гости из Градишке су се представили пјесмама: Ој Козаро, Јасеновац Мило село моје и Окрени се моје коло мало.

Пјесма је добра када је добро одпјевана, парола је старије мушке пјевачке групе КД Брдо. За старије пјесме требају старија грла, кажу они. Осморица упјеваних „бркајлија“ је сложним гласом извела сплет крајишких пјесама.

КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице је ушло у тридесету годину марљивога рада. Најбројнија им је фолклорна секција, а одмах иза ње долази пјевачка. Раде и мушка и женска пјевачка група, а овога пута су нас обишли са својом женском групом. Извели су пјесме: „Ишла Јана из Бечеја сама” и „Цвјетала ми липа и топола”. Умјетнички руководилац групе Снежана Максимовић..

Старија женска пјевачка група КД Брдо се у току свога рада појављивала јако често његујући старе напјеве из својих заселака. Како оне воле рећи, оне су пријатељице, сестре и друге од ране младости. Пјесма их сједињава. Извеле су пјесме: Три дјевојке збор збориле, Кад запјевам далеко се чује и Дрмај, дрмај.

У другом свом појављивању су чланови мушке пјевачке групе КУД-а Ђока Павловић из Београда извели пјесме: Ајмо рећи један-један, Дођи моје јање, Ожени се сирома и Мачка и миш. Нарочита благодет је то била за публику због хуморне ноте коју момци јако вјешто уткивају у извођење својих умјетничких наступа. Предводи их умјетнички руководилац Стеван Гојковић. Група се може похвалити гостовањима по Њемачкој, Литванији, па чак и далеким Исландом.

КПСХД Вук Караџић из Радовљице, односно њихова женска пјевачка група, је у другом блоку појављивања извела пјесме: Мој Драгане у гори чобане и Ој јабуко зеленико. У самој пјевачкој завршници се присутнима обратио Милан Гламочанин, подпресједник КД Брдо. Упутио је поздраве присутнима, посебно поздравивши г. Владимира Котуровића, самосталног савјетника у Министарству спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, проф. Душка Певуљу – Универзитет у Бањој Луци.

Након обраћања је приступио уручењу захвалница представницима група које су својим умијећем и гласовима обојили вече у традиционалну музичку ноту.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Пратите и остале Дане српске културе на страницама:

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Драмско – књижевно вече: Симо Матавуљ

Разиграна младост 2023

Књижевна трибина, КД Кокрица 19.10.2023

Друго вече манифестације осамнаестих Дана српске културе се одвијало у дворани Културног дома Кокрица, општина Крањ. Књижевно путовање на крилима ријечи је обликовала и водила учитељица Српске школе у Словенији Невена Бркић. На самом почетку се осврнула ријечима и у име организатора манифестације Културног друштва Брдо срдачно поздравила присутне госте и представнике других културних организација. Истакла је посебност Друштва кроз његов настанак, одважност и храброст оснивача у времену настанка окупљених око исте идеје очувања традиције и културе на тлу Републике Словеније ради будућих нараштаја и младих породица које ће се тек заснивати. „Хвала Вам на томе“, је закључила Невена у својој уводној ријечи.

У наставкаку вечери је повела своје ученике који су кроз рецитације и ријечи великана ткали основу за једно предивно бесједничко вече. Отпочели су рецитацијом пјесме Час географије ауторице, коју често доводимо у везу са иконом књижевности, Десанке Максимовић. Није изостало ни дјело које умије да присјети и потресе, а то је Крвава бајка истог аутора.

„Слова Крваве бајке нису исписана само на чувеној пјесми. Жврљана су дрхтавим рукама на ђачким књижицама, личним картама и полеђинама коверата. Писали су их људи знајући да ће бити последњи поздрав који никада неће моћи да изговоре вољенима. Писала су их и деца.

• Драги мама и тата, поздрав. Последњи пут, Љубиша.
• Срца моја и душе мале, Миро, пољуби децу уместо мене, слушајте маму децо и чувајте се. Љуби вас све ваш тата Лазо.
• Ја сам професор књижевности и своју децу сам учио патриотизму. Ја не тражим да ми помажете и не треба ми ништа од вас. Пуцајте, ја и сада држим час.“

Тим ријечима је Невена након рецитација привукла пажњу присутних. Завладао је мук. Наставила је да говори о нашем великану Десанки и о начину настанка Крваве бајке, наводећи тему на Симу Матавуља, централну тему књижевне трибине, писца који је као тема био инспирација вечери.

Овакву озбиљну тематику, трибину на тему великог српског писца, смо повјерили редовном професору на Филолошком факултету у Бањој Луци на студијском програму Српског језика и књижевности, проф. др. Душку Певуљи. Професор се бави истраживањем и проучавањем Српског језика и књижевности, обављао је уређивачке, као и бројне друге функције кроз своје стручне и истраживаче радове, аутор је бројних дјела, а његова обимна научна биографија се још увијек допуњава. Како нам је и сам професор обећао биографија ће му бити и даље богаћена и допуњавана.

Професор Певуља је предавање започео пријатељским обраћањем и освртом на протекле Дане српске културе, на дјеловање самог КД Брдо, као и о свом својству и појављивању на овој манифестацији петнаест пута. Истакао је разлоге зашто је привилегија сам по себи позив професора Српског језика и књижевности, подсјећајући на велико богатство нашег народа, када је о књижевницима и језику ријеч. Певуља је истакао заступљеност и рангирање наше књижевности на европском књижевном небу као најбоље или једне од три најбоље захваљујући Вуку С. Караџићу. Захвалан је на томе да је Друштво за тему књижевне трибине изабрало Симу Матавуља, јер је ово велики писац, али је донекле запостављен у књижевном смислу.

Срж предавања је дала основне и најважније историјске истине о писцу говорећи о његовом учитељском позиву, као и о средини Шибеника и Задра која је обликовала овог доброг писца. Проф. Певуља је нагласио и истине о чињеници неоправдано одгурнуте српске Далмације, спомињући Српско-далматински магазин који био покренут у Задру и Шибенику. Осврћући се на бројна дјела и приповјетке Матавуља, професор је направио уводну слику коментаром на приповјетку Пилипенда.

У другом дијелу вечери се на позорници представио Душан Јовановић, уредник часописа Мостови, секретар Савеза српских друштава у Словенији и аутор неколико драмских приредби доносећи приповјетку Пилипенда на јако упечатљив и оригиналан начин.

Завршну ријеч је имао предсједник Друштва Митар Вујиновић, који је на крају у своје име поздравио присутне и осврнуо се на двије протекле вечери. Предсједник јако често користи прилику да се захвали свима који помажу припрему и извођење самих културних догађаја и наравно да уручи скроман поклон и захвалницу учесницима програма.

У самој завршници је Миодраг Кондић присутнима пренио информацију да ће бити могуће након завршетка књижевне трибине разговарати са проф. Певуљом, као и да је могућа набавка различитих књига на широке теме културе и српске књижевности уопште. Нико од нас није очекивао јако велико занимање и потражњу за дјелима српских истраживача и књижевника, али је то сигурно чињеница која итекако обрадује. Професор је сваком појединцу уз срдачну посвету и стисак руке одговорио на све дилеме и недоумице.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

У наставку можете прочитати о:

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Дани српске културе: Пјесма рода мога у Крању

Разиграна младост 2023

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Ријечи добродошлице поводом првог дана четвородневне манифестације Дана српске културе присутнима је упутио Милан Гламочанин, умјетнички руководилац и подпресједник Културног друштва Брдо. У препуној свечаној сали Друштва је обраћање започео поздравивши све присутне, а посебно је поздравио Митра Вујиновића, предсједника Друштва, затим замјеника градоначелника града Крања, г. Јанеза Чернета. Поздравио је такође и г. Горана Марковића, отправника послова у Амбасади Републике Србије у Љубљани, као и г. Милинка Шпицу, српског конзула у Словенији. У настваку уводног дијела је домаћин вечери поздраве упутио предсједнику Савеза српских друштава у Словенији г. Златомиру Бодирожи, а потом и проф. др. Душку Певуљи, редовном професору Универзитета у Бањој Луци. Милан је поздрав упутио и члану Сосвета српске заједнице у Влади Републике Словеније, г. Крстану Шућуру и тиме је завршио уводно обраћање поздравивши све присутне представнике осталих српских организација, као и присутне чланове и симпатизере Друштва.

У наставку је бесједи био позван Јанез Черне који је у свом обраћању исказао радост да присуствује оваквом догађају. Поздравивши присутне у име МО Крањ и у лично име је рекао да Општини није свеједно за овакве културне догађаје. Споменуо је да се Општина залаже за довршавање грађевинских радова енергетске санације објекта у којем Друштво има сједиште и у којем ради, истичући да ће са радошћу присуствовати и осталим долазећим догађајима који су организовани у склопу велике и значајне манифестације.

Као говорник пред присутнима се г. Горан Марковић представио ријечима задовољства да је присутан на осамнаестим Данима српске културе по реду, а наглашавајући значај континуитета рада који симболизује „пунољетство“ у трајању, као доказ вредности, доследности и посвећености у чувању и његовању традиције и културног идентитета нашег народа. Испред Амбасаде је честитао на успјесима и пожелио срећу током наредних Дана српске културе у Крању.

У наставку вечери је г. Гламочанин замолио проф. Певуљу да се обрати присутнима. Душко Певуља је говорио на свој изражајни начин наводећи  да се петнаести пут налази међу члановима КД Брдо и доживљава ово мјесто и ову манифестацију као своју. „Велики подвиг је да се Дани српске културе изводе осамнаести пут, али велики подвиг је зато што се то одржава на вриједносно репрезентативан начин.“, је рекао Певуља истичући да то говори као свједок догађања и да о том „чуду“ говори свуда где се појављује – а природом свога посла путује у скоро све крајеве гдје Срби живе. Професор казује и то да је боље ништа не радити него отаљавати само да се нешто догоди и да ово Друштво то ради својски на репрезентативан начин. У наставку је је Певуља рекао да томе  свједоче бројне теме којима смо се бавили кроз протекле Дане српске културе и кроз непуних тридесет година постојања. „Бројне важне теме, бројне важне госте, међу њима и неке од најзначајнијих имена српске књижевности и културе, али и словеначке књижевности и културе, кроз дух заједничарења јесте нешто што треба његовати, а вечерашње бројно присуство на овом догађају је залог да ће бити још много дана и много јубилеја – јер како радио тако ти и Господ помогао“ је навео проф Певуља.

На обраћање и питку ријеч г. Златомира Бодироже су већ сви кроз деценије рада и обраћања навикли. Златомир је поздравивши скуп казао да је јако задовољан да у име Савеза српских друштава може да поздрави овако бројан скуп. Златомир је рекао да ће његово обраћање у наставку бити више у духу оснивача овог њему јако драгог друштва, а нешто мање у функцији предсједника Савеза. Златомир напомиње да ући у тридесету годину рада јесу бројке које заиста заслужују поштовање и да није било несретлука са короном би сада имали двадесете Дане српске културе. Бодирожа такође истиче да је Културно друштво Брдо организација која је прва осмислила и извела Дане српске културе у Словенији, што је заиста импозантна чињеница. Ријечи говорника су у наставку постале јако присне и емотивне, а односиле су се на саме почетке и преброђавање препрека које су се појављивале наглашавајућу да смо ми само спона између предака и наших наследика са задатком да пренесемо културу из рода у род. Златомир одкрива и чињеницу да је кључ успјеха у истајању три деценије прије свега у томе што су у Друштву привређивали добри људи.

Након уводних ријечи предходника је предсједнику Друштва Митру Вујиновићу остало да поздрави присутне наводећи чињеницу да су међу нама присутни и представници медија, г-ђа Аљана Јоциф из јавног медија Радио-телевизије Словеније истичући да га радује чињеница да је дошло и до тог занимања са стране јавности. Предсједник је Дане српске културе свечано означио за отворене.

У наставку вечери је водитељ програмско кормило усмјерио ка културно-умјетничким садржајима који су припремљени, не скривајући велико задовољство што најављује дјевојачку групу старосног узраста од једанаест до четрнаест година треће генерације Срба из Словеније,  која ће се представити у саставу „Брђанке“.  Присутни су олако протумачили да се ради о значајно подмлађеној женској пјевачкој групи која се представила пјесмама: Ој ливадо росна траво, Северинке мори Северинке и Горанине ћафанине – а то је уједно и означило почетак четвородневне манифестације.

Као што је и било очекивано, наступ дјевојака је што стасом у прелијепим ношњама, што гласом очарао присутне и изазвао бурну реакцију. Међутим, био је то само увод у музички сплет које је изазвао одушевљење публике. Нико није остао равнодушан на мелодије умјетника групе Аутетно из Љубљане. Групу чине професионални музичари са словеначке класичне музичке сцене окупљени са циљем очувања и извођења традиционалне народне музике Балкана.

Првенствено се баве српском традиционалном музиком, међутим у свом богатом репертоару имају увјежбане нумере и неких других народа. Оставили су веома јак утисак снажним и импресивним наступом. Организатори музичке вечери и прве вечери у низу Дана српске културе нису скривали тежњу да ово представљање буде почетак једне плодне сарадње.

Након културног програма су сви присутни били позвани да из свечане сале пођу у клупске просторе гдје је била постављена богата трпеза за све присутне. Важно је напоменути да су храну припремале домаћице, чланице КД Брдо на традиционални начин који су училе од својих баки и мајки. У пријатном амбијенту темама и новим познанствима није било краја до касно у ноћ.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Наставак Дана српске културе можете пратити на:

Драмско – књижевно вече: Симо Матавуљ

Дани српске културе: Пјесма рода мога у Крању

Разиграна младост 2023

Тродневни „Омладински камп – Крушевац 2023.“ у организацији Града Крушевца и Кабинета министра без портфеља задуженог за координацију активности и мера у области односа са дијаспором који је финансирао пројекат, је завршен дефилеом и наступом КУД – ова из дијаспоре и Града. Завршној свечаности присуствовао је и министар Ђорђе Милићевић.

Део ове одличне манифестације било је и културно друштво Брдо из Крања, које је на кампу учествовало са 32 представника друштва, од тога 28 деце и омладинаца и 4 особе у пратњи.

У оквиру програма тродневног Омладинског кампа у Крушевцу, у Парку пријатељства засађено  је и Дрво пријатељства (јавор), уз присуство представника свих учесника из дијаспоре: Словеније, Румуније и Републике Српске.

Циљ пројекта је очување језика и српског националног идентитета, као и упознавање са знаменитостима Крушевца и околине. Град Крушевац пружио је гостопримство за око стотинак деце. Град Крушевац је наше чланове одушевио својим максималним гостопримствном, одличном организацијом, која је деци нудила огроман број активности, и много лепих дружења.

Први дан сви учесници кампа заједно са професионалним туристичким водићем обишли су овај историјски град. Посетили кућу Симића, цркву Лазарица, Народни музеј Крушевца, Истога дана на отвореним базенима Крушевца уследило је ночно купање, пена парти и забава свих учесника на базену.

Следећег дана посетили смо планину Јастребац. На планини Јастребац деца су посетила адреналински парк, цркву св. Петке и у повратку  излетиште Багдала.

У поподневним часовима организатор нас је водио у Динопарк – Шаренград. Ту су биле организоване веселе забавне игре измедју друштава, где су наша деца учествовала у занимијивим играма.

3 дан нашег боравка уследио је главни дан. Дан за наступ. Преподне тога дана уметнички руководилац Милан Гламочанин и фолклораш Игор Боyковски били су гости уживо у јутарњем програму на Телевизији Плус из Крушевца а после гостовања у емисији цела екипа учествовала је  у садјењу дрва пријатељства. Након тога уследило је слободно време и време за припрему за наступе.

Наш омладински ансамбл на концерту, где је учествовало 10 културно уметничким друштава што из дијаспоре, као из матице, извело је две кореографије. Отворили су програм са играма из Црне траве, и затворили програм са одлично изведеном кореографијом игара из Куманова.

Након фолклорног концерта, следило је весеље и забава на тргу уз концерт Жељка Васића.

Екипа препуна утисака, екипа богатија за 5 одлично проведених дана, вратила се у Словенију и очекује почетак нове фолклорне сезоне, која је почела на јако активан начин.

Уметнички руководилац групе,

Милан Гламочанин

Културно друштво „Брдо” Крањ организовало и извело 11. међународни дјечји фестивал „Рингараја”

Фестивал је одржан 20. маја 2023. у Дому мјештана Примсково, у Крању пред више од триста гледалаца који су са уживањем пратили наступе младих фолклораша. На самом почетку омладинска пјевачка група Културног друштва „Брдо” Крањ најавила је занимљив програм, да би потом водитељка Тара Тофај Чавић поздравила све присутне и представила фолклорне групе и најавила прву фолклорну групу, а то су били чланови омладинског ансамбла Културног друштва „Брдо” из Крања, који су се у свом првом наступу представили „Играма из Црне Траве”.

Из Београда су дошли гости, фолклораши Културно умјетничког друштва „Котуровић”, који иначе већ неколико година сарађују са КД „Брдо” из Крања. У својој првој тачки програма крањској публици представили су се „Играма из Ужица”. Након њих на сцену су ступили чланови дјечје и омладинске групе Културно просвјетно спортско хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице који су одиграли „Игре из западне Славоније”.

У КД „Брдо” поред фолклорних група, постоји и школа фолклора за оне најмлађе, узраста од четири до шест година. Они су се представили дјечјим играма. Послије њих на бини су се појавили фолклораши омладинског ансамбла Српског културног друштва „Слога” из Нове Горице, а одиграли су „Игре из Лесковца”. Из Чрномеља су стигли млади чланови Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” а извели су „Игре из Груже”.

Фолклораши КУД „Котуровић” из Београда у свом другом наступу представили су се „Играма уз Шумадије”, а након њих дјечји ансамбл КД „Брдо” Крањ одиграо је „Игре из Лесковца”. На Фестивал су дошли још једни гости из иностранства, а то су млади чланови Културно умјетничког друштва „Дрина” из Аугсбурга, који су одиграли игре из Беле Паланке.

Омладински ансамбл Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане представио се „Играма из Владичиног Хана”, а гости из Републике Српске, чланови Културно умјетничког друштва „Уна” из Новог Града, одиграли су „Игре из Црне Траве”.

Фоторепортажа Рингараја, аутор Душан Јовановић

Услиједила је мала пауза у наступу фолклорних група, да би се Митар Вујиновић обратио присутнима и захвалио се публици на посјетим учесницима у програму и свима онима који су на било какав начин подржали овај Фестивал. Затим је подијелио захвалнице учесницима у програму.

Гости из Београда, фолклораши КУД „Котуровић”, имали су још једну прилику да се покажу присутнима, а овај пут одиграли су „Игре из Лесковца”. На самом крају програма омладински ансамбл КД „Брдо” Крањ одиграо је „Игре из Куманова”, и тиме је завршен овај лијеп догађај, који је показао да друштва имају будућност и да могу рачунати на ове младе фолклораше.

Фестивал су омогућили: Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности (JSKD), Градска општина Крањ и донатори.

Текст и фото: Душан Јовановић