Разиграна младост, КД Примсково 21.10.2023

Као круна или завршни догађај богатих сусрета Дана српске културе је организован четврти дан, традиционална фолклорна манифестација Разиграна младост која је одржана двадесети пут. Као што то обично бива, фолклорна активност као најатрактивнија, је привукла јако велики број пратилаца, тако да је дворана Културног дома Примсково била премала да би примила све љубитеље пјесме и игре.

Водитељи програма Тара Тофај и Жељко Андрић у прелијепој одори, појављивањем у народној ношњи, су већ сценском композицијом привукли пажњу.

„Од пећинског постојања па до данас људи су се организовали у заједнице, прво у чопоре, па касније у неке друге облике, а касније у породице. Породица је круна и темељ друштва…“, биле су прве ријечи водитеља које су казане.  У наставку кроз дијалог Жељке и Таре на својствен начин, са освртом на породицу и друштвене доброте које постоје само док заједница постоји, њих двоје су нехотице (или ипак намјерно) припремили пратиоце програма на тај начин да су им чула и осјећања вапила по програмској хармонији која је слиједила.

У формалном дијелу обраћања су водитељи у име организатора догађаја, Културног друштва Брдо, поздравили присутне. Посебну пажњу су заслужили предсједник Друштва Митар Вујиновић, замјеница градоначелника града Крања Ања Зорко, Владимир Котуровић – самостални саветник у Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Златомир Бодирожа – предсједник Савеза српских друштава, као и остали представници културних организација.

Културна баштина једног народа, игра и пјесма, када је српско традиционално стваралаштво у питању, је тема проучавања бројних европских, ако не и свјетских етнолога. Приказати ћуд нашег човјека користећи ношњу и остале фолклорне елементе је био задатак ансамбала који су се низали редом:

1. Културно друштво Брдо – омладински ансамбл са кореографојом „Димко делија“, игре и пјесме из Кумановског поља, кореографа Милана Гламочанина
2. Културно-умјетничко друштво Југос из Минхена у кореографији „Момче седи на брега“, игре и пјесме Косовског поморавља; кореограф: Милан Гламочанин
3. Културно друштво Брдо – школа фолклора, адаптација „Муве“, кореограф Гордана Рогановић
4. Македонско културно друштво Цирил и Метод из Крања – „Роненка“
5. Културно-умјетничко друштво Младост из Љубљане са Играма из Биначке Мораве кореографа Дејана Милисавњевића – Звечанца
6. Културно друштво Брдо – дјечији ансамбл са Играма из Лесковца кореографа Милана Гламочанина
7. Српско културно друштво Слога из Нове Горице, „Оро се вије крај манастира“, игре из Босилеградског Крајишта кореографа Милана Гламочанина
8. Културно просвјетно спортско хуманитарно друштво Вук Караџић из Радовљице са Сплетом игара из Драгачева кореограва Дамира Шиповца
9. Српско културно-умјетничко друштво Видовдан из Љубљане, „Нунта“ – свадбени обичаји и игре Исакова кореографа Синише Фирловића
10. Културно-умјетничко друштво Југос из Минхена у кореографији „Димко делија“, игре Кумановског поља кореографа Милана Гламочанина
11. Културно друштво Брдо – омладински ансамбл у извођењу кореографије „Момче седи на брега“, игре и пјесме Косовског Поморавља кореографа Милана Гламочанина.

Завршница вечери и затварање осамнаестих Дана српске културе је био тренутак за који неби нашли примјеренију особу да својим обраћањем допринесе самом чину осим самог предсједника КД Брдо, Митра Вујиновића. Кроз ријечи поздрава и захвалности је замолио представницу града Крања, госпођу замјеницу градоначелника Ању Зорко да се са неколико ријечи обрати присутнима.

Ања је изразила велику захвалност да је била дио великог догађаја значајног за друштво и српску заједницу, сложила се да је породица круна друштва и да је КД Брдо показало да је у ствари једна велика породица. Захвална је у име представника града да својим дјеловањем богатимо културну шареноликост умјетничког стваралаштва и доприносимо на богатсву баштине града Крања. Осјетно дирнута самим догађајем је изјавила да на најбољи начин представљамо разлике и сличности које нас још боље повезују као народе у мјесту у којем живимо.

Предсједник Друштва је представницима учесника у Разиграној младости уручио признања и честитао на сарадњи и залагању за одлично изведене кореографије. 

Четверодневна манифестација Дана српске културе у Крању је била на велико задовољство организатора успјешно завршена и то је био прави разлог за једну велику и масовну забаву која је услиједила уз музику уживо.

Успјешност реализације пројекта, односно догађаја са елементима фолклорног стваралаштва, је тема на коју је умјетничи руководилац Друштва, Милан Гламочанин, рекао:  „С обзиром на услове које посједујемо у окружењу у којем живимо, прије свега мислим на саме културне дворане, ми смо презадовољни самом реализацијом нашег великог културног догађаја. С обзиром на Крањ, на његово богатсво различитим фолклорним, глумачким, музичким и другим стваратељима, је очигледна потреба по једним адекватним културним, модерним и квалитетним центром, који би могао на прави начин да прими публику и обезбиједи креативцима добре услове за рад. За комплетност дворане често недостају техничке могућности освјетљена и озвучења, капацитета гардероба и слично. Ми смо одушељени и поносни јер, не само да је скоро све безпријекорно изведено, треба навести чињеницу да је само из редова КД Брда на Разиграној младости наступило 105-оро дјеце млађе од 16 година. Сви су били обучени у народне ношње које су власништво нашег Друштва. Сви су били разиграни и распјевани, али оно што је важно напоменути је да су за успјехе заслужне моје колеге, помоћници и умјетници који раде и припремају ансамбле. Поносни смо да је Друштво заживјело са цјелокупном екипом већег броја људи који преузимају и квалитетно обављају своје обавезе – што наравно доприноси заједничком успјеху, јер нам је циљ заједнички.“

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Ријечи добродошлице поводом првог дана четвородневне манифестације Дана српске културе присутнима је упутио Милан Гламочанин, умјетнички руководилац и подпресједник Културног друштва Брдо. У препуној свечаној сали Друштва је обраћање започео поздравивши све присутне, а посебно је поздравио Митра Вујиновића, предсједника Друштва, затим замјеника градоначелника града Крања, г. Јанеза Чернета. Поздравио је такође и г. Горана Марковића, отправника послова у Амбасади Републике Србије у Љубљани, као и г. Милинка Шпицу, српског конзула у Словенији. У настваку уводног дијела је домаћин вечери поздраве упутио предсједнику Савеза српских друштава у Словенији г. Златомиру Бодирожи, а потом и проф. др. Душку Певуљи, редовном професору Универзитета у Бањој Луци. Милан је поздрав упутио и члану Сосвета српске заједнице у Влади Републике Словеније, г. Крстану Шућуру и тиме је завршио уводно обраћање поздравивши све присутне представнике осталих српских организација, као и присутне чланове и симпатизере Друштва.

У наставку је бесједи био позван Јанез Черне који је у свом обраћању исказао радост да присуствује оваквом догађају. Поздравивши присутне у име МО Крањ и у лично име је рекао да Општини није свеједно за овакве културне догађаје. Споменуо је да се Општина залаже за довршавање грађевинских радова енергетске санације објекта у којем Друштво има сједиште и у којем ради, истичући да ће са радошћу присуствовати и осталим долазећим догађајима који су организовани у склопу велике и значајне манифестације.

Као говорник пред присутнима се г. Горан Марковић представио ријечима задовољства да је присутан на осамнаестим Данима српске културе по реду, а наглашавајући значај континуитета рада који симболизује „пунољетство“ у трајању, као доказ вредности, доследности и посвећености у чувању и његовању традиције и културног идентитета нашег народа. Испред Амбасаде је честитао на успјесима и пожелио срећу током наредних Дана српске културе у Крању.

У наставку вечери је г. Гламочанин замолио проф. Певуљу да се обрати присутнима. Душко Певуља је говорио на свој изражајни начин наводећи  да се петнаести пут налази међу члановима КД Брдо и доживљава ово мјесто и ову манифестацију као своју. „Велики подвиг је да се Дани српске културе изводе осамнаести пут, али велики подвиг је зато што се то одржава на вриједносно репрезентативан начин.“, је рекао Певуља истичући да то говори као свједок догађања и да о том „чуду“ говори свуда где се појављује – а природом свога посла путује у скоро све крајеве гдје Срби живе. Професор казује и то да је боље ништа не радити него отаљавати само да се нешто догоди и да ово Друштво то ради својски на репрезентативан начин. У наставку је је Певуља рекао да томе  свједоче бројне теме којима смо се бавили кроз протекле Дане српске културе и кроз непуних тридесет година постојања. „Бројне важне теме, бројне важне госте, међу њима и неке од најзначајнијих имена српске књижевности и културе, али и словеначке књижевности и културе, кроз дух заједничарења јесте нешто што треба његовати, а вечерашње бројно присуство на овом догађају је залог да ће бити још много дана и много јубилеја – јер како радио тако ти и Господ помогао“ је навео проф Певуља.

На обраћање и питку ријеч г. Златомира Бодироже су већ сви кроз деценије рада и обраћања навикли. Златомир је поздравивши скуп казао да је јако задовољан да у име Савеза српских друштава може да поздрави овако бројан скуп. Златомир је рекао да ће његово обраћање у наставку бити више у духу оснивача овог њему јако драгог друштва, а нешто мање у функцији предсједника Савеза. Златомир напомиње да ући у тридесету годину рада јесу бројке које заиста заслужују поштовање и да није било несретлука са короном би сада имали двадесете Дане српске културе. Бодирожа такође истиче да је Културно друштво Брдо организација која је прва осмислила и извела Дане српске културе у Словенији, што је заиста импозантна чињеница. Ријечи говорника су у наставку постале јако присне и емотивне, а односиле су се на саме почетке и преброђавање препрека које су се појављивале наглашавајућу да смо ми само спона између предака и наших наследика са задатком да пренесемо културу из рода у род. Златомир одкрива и чињеницу да је кључ успјеха у истајању три деценије прије свега у томе што су у Друштву привређивали добри људи.

Након уводних ријечи предходника је предсједнику Друштва Митру Вујиновићу остало да поздрави присутне наводећи чињеницу да су међу нама присутни и представници медија, г-ђа Аљана Јоциф из јавног медија Радио-телевизије Словеније истичући да га радује чињеница да је дошло и до тог занимања са стране јавности. Предсједник је Дане српске културе свечано означио за отворене.

У наставку вечери је водитељ програмско кормило усмјерио ка културно-умјетничким садржајима који су припремљени, не скривајући велико задовољство што најављује дјевојачку групу старосног узраста од једанаест до четрнаест година треће генерације Срба из Словеније,  која ће се представити у саставу „Брђанке“.  Присутни су олако протумачили да се ради о значајно подмлађеној женској пјевачкој групи која се представила пјесмама: Ој ливадо росна траво, Северинке мори Северинке и Горанине ћафанине – а то је уједно и означило почетак четвородневне манифестације.

Као што је и било очекивано, наступ дјевојака је што стасом у прелијепим ношњама, што гласом очарао присутне и изазвао бурну реакцију. Међутим, био је то само увод у музички сплет које је изазвао одушевљење публике. Нико није остао равнодушан на мелодије умјетника групе Аутетно из Љубљане. Групу чине професионални музичари са словеначке класичне музичке сцене окупљени са циљем очувања и извођења традиционалне народне музике Балкана.

Првенствено се баве српском традиционалном музиком, међутим у свом богатом репертоару имају увјежбане нумере и неких других народа. Оставили су веома јак утисак снажним и импресивним наступом. Организатори музичке вечери и прве вечери у низу Дана српске културе нису скривали тежњу да ово представљање буде почетак једне плодне сарадње.

Након културног програма су сви присутни били позвани да из свечане сале пођу у клупске просторе гдје је била постављена богата трпеза за све присутне. Важно је напоменути да су храну припремале домаћице, чланице КД Брдо на традиционални начин који су училе од својих баки и мајки. У пријатном амбијенту темама и новим познанствима није било краја до касно у ноћ.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Наставак Дана српске културе можете пратити на:

Драмско – књижевно вече: Симо Матавуљ

Дани српске културе: Пјесма рода мога у Крању

Разиграна младост 2023

Дани српске културе су препознатљива и највећа манифестација коју организује Културно друштво Брдо из Крања. Бројни чланови друштва свој удио и труд улажу у очување препознатљивости богатог и едукативног начина извођења овог догађаја. Битно је истаћи да и забавна и особена нота није изостала, као ни домаћински дух приређивања трпезе традиционалних домаћих јела.

Промоција књиге „Зашто наш народ пропада“

У свечаној сали Културног друштва Брдо у Крању су седамнаести Дане српске културе започети 10. новембра 2022 године драмским игроказом, који су дјеца Српске школе у Словенији приредила посебице за овај догађај. Тему о ђачком добу, која продубљује значај кориштења матерњег језика у дијаспори рођених, је професорица разредне наставе Невена Бркић Ступар, приредила и припремила на велико одушевљење присутних.

Невена је у име Друштва поздравила све у крцато препуној сали, посебно упутивши поздраве писцу Александру Гаталици, првом савјетнику у амбасади Републике Србије, проф. др. Душку Певуљи,  редовном професору Универзитета у Бањој Луци, те Златомиру Бодирожи, предсједнику Савеза српских друштава Словеније, као и осталим присутним представницима српских организација.

Средишњи дио догађаја је, као и што сами назив вечери наглашава, било предавање проф. др. Душка Певуље, односно представљање књиге „Зашто наш народ пропада“ и њеног значаја за српску заједницу у мисији очувања српског културног идентитета. Професор је импресивно излагање започео ријечима да се у КД Брдо осјећа као домаћин – а не као гост истичући да је у овој манифестацији присутан од осмих Дана српске културе. Професор Певуља, мотивисан дјечијом рецитацијом из првог дијела вечери, започиње чињеницом да смо савременици две велике и сличне душе, а то су блаженопочивши Патријарх српски господин Павле и Десанка Максимовић академик и симбол пјесништва, да је јако задовољан прекрасним избором пјесама из дјечије приредбе.

Трудећи се да сажето говори, професор је у наставку започео да говори о књизи која је била тема вечери, захваљујући се г. Бодирожи и г. Вујиновићу да су пристали да КД Брдо буде саиздавач ове књиге поред Књижевне задруге Српског националног савјета Црне Горе и Центра за Српске студије Бањалука. Штампана је у тиражу од 1000 комада, а професор у свом специфичном особеном реторичком опусу казује да је ову, обимом не велику књигу, потребно, како он то воли рећи, „дијелити Србима уз личну карту“.

Књига Ђорђа Натошевића, која изворно носи назив „Зашто наш народ у Аустрији пропада“, је критички осврт на тадашње стање, које Натошевић, по професији љекар, сагледева као управник Српских школа у тадашњој Аустрији живећи у Новом Саду, који је био у тадашњем саставу Аустрије. То је уједно и објашњење зашто је на корицама изузето спомињање Аустрије, јер те цјелине као такве више нема. Повод по којем је прештампана књига је обиљежавање двјестогодишњице рођења школског реформатора, културног прегаоца и националног стегоноше Ђорђа Натошевића. Ова књига је првобитно издана у најстаријем живом часопису – Летопис матице српске. Матица српска је најстарија српска, књижевна и научна институција. Професор истиче и велику истину о томе да јако мали број људи познаје ову чињеницу. Душко Певуља указује да, како тада тако и сада, критика српских школа се односи на чињеницу да нема добре школе без доброг учитеља – уједно поредећи слабе резултате вјероучитеља који нису били припремљени за свој задатак у програму увођења вјеронауке у српске школе у Републици Српској и Србији.

„Ми пропадамо морално и материјално, и нестаје нас што се не рађамо и што се одрађамо.“

Ђ. Натошевић

Професор Певуља цитира другу реченицу из списа Ђорђа Натошевића указујући да је ово кључни проблем тада, али и данас. Професор је наставио говорити о књизи цитирајући и коментаришући поједине одломке, са освртом на прештампану књигу Милана Стојановића о Дубровачкој књижевности. Указао је да не треба критику из књиге схватати као грубо указивање недостатка нације, него више као на пропусте у систематичној организацији образовних система, шаљиво чинећи паралелу са данашњим бројним отварањима приватних образовних установа које себе називају универзитетима.

Проф. др Душко Певуља је своје импресивно излагање завршио по оној народној: од бољке и лијек.

По завршетку промоције књиге се присутнима обратио Александар Гаталица, Први савјетник у Амбасади, говорећи о утисцима у досадашњем раду, а посебно истичући фестивал поводом 130 година од рођења Иве Андрића. Нагласио је значај тога да дјеца у Словенији читају, говоре и мисле на Српском. Поздравља рад Културног друштва Брдо ријечима да му је драго да је присутан на седамнаестим Данима српске културе, а чији је учесник био на шаснаестима – изразећи наду да ће се континуитет наставити и да ћемо заједно бити и на осамнаестим и деветнаестим данима Српске културе, које ће уједно означавити и крај његовог мандата у Словенији.

Предсједник Савеза српских друштава Словеније Златомир Бодирожа се у обраћању осврнуо на времена када се наш човјек стидио говорити Српским језиком у Словенији, поредећи то са садашњицом и подсјећајући да је Културно друштво Брдо пионир у организовању овакве значајне манифестације као што су Дани српске културе. Златомир такође истиче ограничен домет културних друштава, као и потребу институционалног решавања питања очувања националног идентитета Срба у Словенији.

Господин Бодирожа указује на добру сарадњу са локалном заједницом, али не околијева казати да добре односе и разумијевање на нивоу државне власти за сада нашој заједници није успјело остварити.

Учитељица Српске школе Невена Ступар Бркић је рекла да нема бољег мјерила за успјехе у раду школе од тога када су дјеца посјећујући градове наше матице користила језик и писмо, комуницирали са вршњацима и успјешно пратили програме на Српском језику, те сами тиме добили још већу мотивацију.

На самом крају је говорио Митар Вујиновић, предсједник Културног друштва Брдо, захвалио се Јавном фонду за културне дјелатности и Мјесној општини Крањ, који су подржали овај велики пројекат. Захваљује се и Амасади Р Србије и г. Гаталици на посјети те пружаној подршци, а на самом завршетку је учесницима вечери уручио признања.

Након завршеног првог дијела вечери се дружење наставило у домаћинском духу и пријатној атмосфери уз домаћу традиционалну храну и пиће. Вече српског кулинарства је својеврстан догађај, који се у КД Брду усталио као обичај који се надовезује на богат културни програм. Бројни присутни су коментарисали да домаћински однос, припремање хране, те начин на који се она храна и пиће послужује јесу и те како обиљежје Србина, ма гдје он да живи.

 Послије неколико залогаја и чашице љуте шљивовице је бесједа међу представницима српских организација текла опуштеније и већ су се рађале идеје за будуће сарадње.

Пјесма рода мога

Пјесма рода мога је традиционални пјевачки сабор који се одржава обично као други дан велике тродневне манифестације Дана српске културе. Ове године 11. новембра је мјесто одржавања пјевачке вечери био Дом културе у насељу Стражишче код Крања. На велико задовољство организатора је сала била попуњена до задње столице, али занимљивост приредбе није одбила љубитеље да програм пропрате са слободних мјеста за стајање.

С обзиром на претежно крајишко поријекло већине чланова Културног друштва Брдо, као и већине друштава са којима се остварује сарадња, када је пјевање тема, већ се назире громак призвук који се може очекивати на самој приредби. На бини је кроз десет пјевачких тачака своје умијеће показало шест друштава. У музичком интермецу смо погледали и соло наступе извођача из дјечијег састава на хармоници, као и вокалних солиста. Мелем за уши су многима били и традиционални јецаји гусала.

Предсједник друштва г. Митар Вујиновић није скривао велико задовољство због добре и успјешне припреме те сале препуне публиком. Митар спомиње и то да је велика част Друштву да је проф. др. Душко Певуља, пријатељ велике породице КД Брдо био са нама током пјевачке вечери.

За осмишљавање и вођење програма се побринуо Срђан Крговић, који је у свом, донекле шаљивом духу, водио једанo ведро и опуштено, а уједно и динамично вече.

Приредбу су отворили домаћини, тачније дјевојачка пјевачка група. Представиле су се пјесмама Испод куће зелена ливада – пјесма са Косова и Метохије, Маријо ћеро мори из јужне Србије и Мој Драгане не гледај високо – пјесма са Купреса. Умјетнички руководиоц ове млађане групе је Срђан Крговић.

Пријатељи из Горењске регије, тачније мушка пјевачка група КПШХД Вук Караџић из Радовљице су на бини јекнули грлима омиљену крајишку арију Сви Јањани и Заплакала моја драга. Њихов пјевачки састав предводи Снежана Максимовић.

Нешто рјеђе на пјевачким вечерима у Словенији имамо прилику слушати специфичне напјеве из Подкозарја. Мушка пјевачка група СКХД Десанка Максимовић из Цеља у свом репертоару гаји ОЈКАЧУ, колијевку крајишког народног пјевања. Грла су сложили у неколико десетераца пјесама из Подкозарја. Својим начином пјевања су привукли пажњу присутнима и измамили гласне аплаузе.

Комшијско друштво КУД Петар Кочић из Крања је такође за наступ припремило мушку пјевачку групу. Као комшијско је очекујуће и нама најсродније – када је пјесма и њена јека у питању. Након низања годинама обликованих стасова су забрујали зрели емоцијама испуњени гласови. Започели су пјесмом Питају ме одакле си брате, а докончали тачку крајишком посластицом међу напјевима – грохталицом (грокталицом). За ову пјесму је упечатљив грохот који се изводи у првом гласу, па је тако и добила име. Историјска је чињеница да Српски народ у доба Османског царства избјегавао слово -х-, па је тако збуњујуће помислити да се ради о гроктању – а то је глагол који није никако звучно повезан са овим напјевом.

Након громке јеке крајишких басова је звучност сали оденула другојачије рухо. На бину су изашле дјевојке женске пјевачке групе СКУД Видовдан. Милим и упјеваним гласовима су забрујале пјесме Шлапе, шлапе носићу код нане – српска изворна пјесма са сјевера Далмације и На ријеци покрај старог млина – изворна пјесма из Крајине. Женску пјевачку групу умјетнички руководи Анђелина Арсенић.

За изразитију разноликост се организатор потрудио умјештајући у шаренолики програм вечери традиционални народни интсрумент гусле. Упечатљиве призоре и звуке је приредио најмлађи члан Удружења гуслара Словеније, Давид Радишић. Давидови коријени потичу из Републике Српске. Импресиван наступ је уприличио извођењем пјесме „Похара Куча“. Пјесма опјевава догађаје о осветничким смакнућима због одбијања да плаћају порез (припадници племена Куче), одрубљиване су главе Кучима. Тако је побијено око осамдесеторо претежно стараца и дјеце, очигледно невиних, јер су племенске вође биле већ избјегле у Скадар. Захваљујући притиску дипломатије великих сила на Књаза Данила, војска се повукла и похара је прекинута (похара, харање).

Велику радост члановима Културног друштва Брдо чини подмлађивање структура друштва. Доказ томе је соло пјевачки наступ млађане Ларе Недовић. Њен сигуран и препознатљив глас су присутни могли чути неколико пута током вечери.

Неизоставни подмладак представља и играч, пјевач и хармоникаш Недељко Миловић, доказ стабилних темеља најмлађих, задуживања и чувара фолклорне баштине српког народа. Дјечак у лијепој народној ношњи је извео на хармоници неколико нумера различитих поскочних кола.

Пред сам крај умјетничког програма су бином закрилиле дјевојке КПСХД Вука Караџић из Радовљице. Богате и стилски уређене ношње, девет зрелих и упјеваних женских гласова и самопоуздано извођење нумере Жао ми је материних двора је оставило значајан утисак на присутне. За приснији сценски наступ су се чланови пјевачког ансамбла потрудили извођењем заједничке пјесме дјевојака и момака Голубићу село од рођења. Пјевачки састав ради под руком умјетничког руководиоца Снежане Максимовић.

У самој завршници, као што се већ уобичајило, смо опет видјели и њихове гласове послушали, старију мушку пјевачку групу организатора догађаја, Културног друштва Брдо. Своју наклоњеност пјевача ка Лици су изказали красећи се на бини личким јелецима. Ову групу преводи Радомир Вујановић, а њега бројна публика познаје по милом и искусном првачењу, лаганом завођењу пјесме наводећи пратњу на басирање. Започели су пјесмом Пјевај ми пјевај соколе, а тачку довршили пјесмама „на бас“, које своју посебну типску особеност гаји у селу Трамошња на сјеверозападу Крајине.

Милан Гламочанин, подпресједник Културног друштва Брдо се придружио на бини у одјавном дијелу програма започињући своје обраћање чињеницом да су у вријеме када је КД Брдо освајало златне медаље на такмичењима Европске смотре српског фолклора рођени неки чланови пјевачких група који су вечерас наступали на приредби Пјесма рода мога и своје учешће узели у Данима српске културе у Крању. Милан задовољно и сигурно исказује радост због омладине која краси и богати фолклорне ансамбле. Гламочанин је свим наступајућим саставима уручио захвалнице и ријечи домаћинске топлине позивајући све присутне на заједничко дружење у просторе КД Брдо. Посебно обраћа пажњу професору Певуљи наглашавајући значај вече раније представљене књиге Зашто наш народ пропада.

Послије пјевачке вечери је организатор припремио вечеру у просторима Друштва. Трпезу је красило печено прасе, кајмак, домаће салате, чорбе и бројне друге традиционалне кулинарске доброте из кухиња наших „Брђанки“.

Разиграна младост

Ова фолклорна манифестација је трећи дан и уједно завршница Дана српске културе. Догађај је приређен 12. новембра у Културном храму Игнација Борштника у мјесту Церкље на Горењскем. На бини је као водитељ сусрета био Жељко Андрић, који је у свом уводном поздраву добродошлице поздравио присутне, исказујући велику част и задовољство КД Брдо чињеницом да је догађај посјетио градоначелник града Крања г. Матјаж Раковец. Догађај је из првог реда пратио и г. Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеије, као и бројни представници осталих српских друштава. Нарочито радује чињеница да је народ поново препознао догађај који обећава попунивши салу Културног храма.

Предсједник Друштва, г. Митар Вујиновић се обратио говорећи о кратком пресјеку у протекла два дана препуних културног програма, захваљујући се свима, посјетиоцима и извођачима, а посебно екипи која је непосредно била активна у припреми и извођењу Дана српске културе наводећи да је било активних преко педесет људи. Након краћег представљања даље визије је обраћање завршио дајући простор и прилику градоначелнику града Крања да се обрати.

Г. Матјаж је присутне топло поздравио захваљујући се на позиву, казавши да га веома радује обилазак и упознавање нових култура и обичаја различитих народа, јер је увјерен да сам мултикултуралнoст богати и јача. Изражава ријечи поштовања према преданости Културнога друштва Брдо до очувања културне баштине. Честита на досадашњим успјесима и упућује жеље да добијемо још више младих ентузијаста у својој мисији очувања традиције.

Златомир Бодирожа поздравља присутне говорећи у име Савеза српских друштава захваљујући се КД Брдо да Разиграну младост проширују у Фестивал фолклорних група у сарадњи са Савезом. Као што то Бодирожа обично чини, указује да ми нисмо ништа него само спона између наших предходника и наших наследника, казавши да треба да будемо добри потомци как бисмо били добри преци. Износи информацију коју је добио у разговору са градоначелником Крања да је у плану да град Крањ добије дворану – културни центар који би могао у свом крају гостити догађаје овакве врсте.

Након уводног обраћања је публика ишчекивала тренутак када ће видјети оно што их радује и због чега су дошли – разигране фолклористе на бини. Водитељ је најавио омладински састав фолклорне групе домаћинског Културног друштва Брдо са Влашким играма из Кобишнице. Аутор ове кореографије и умјетнички руководилац је Милан Гламочанин. Музички аранжман је приредио Дарко Чифић.

СПКД Свети Сава из Крања је извело игре из Владичиног Хана аутора Данијела Вучичевића. Групу умјетнички руководи Алеш Оштир. На бину су изашли са петнаест играча, а као занимљивост намеће опаска да су само двојица момака међу играчима зрелијег животног доба.

Многи су чули за Пчињски округ у јужном дијелу Србије, а малобројнима је позната чињеница да је ријека Пчиња дуга 128 километара. Игре из Пчиње је представило друштво „Завичај“ из Клагенфурта. Ову кореографију је за њих поставио Милан Гламочанин уз пратњу музичког аранжмана Жанијела Шубље. Групу увјежбава и умјетнички њоме руководи Марко Смоловић. Десет дјевојака и пет момака је у темпераментним играма у подпуности заузимало и користило пространу бину.

КУД Сава из Храстника се одлучио да са својим старијим и искусним саставом представи Игре из београдске Посавине кореографа Милана Радовановића, музичког аранжмана Дарке Чифића. Умјетнички руководилац групе је Јован Јауз.

Старији Цицибани Културног друштва Брдо су извели Игре из Владичиног Хана. Аутор њихове кореографије је такође Милан Гламочанин, а музику је приредио Миленко Мартић. Групу предводе Јована Оштир и Дарја Дел Фабро.

На подручју Италије, тачније у Трсту се за очување традиције залажу припадници СКУД-а Понтес – Мостови. Омладински ансамбл је извео Влашке игре из ђердапског подунавља. Ову кореографију је поставио Дејан Станисављевић уз музички аранжман Жанијела Шубље. Групу предводи умјетнички руководилац Никола Совиљ.

Из Крања је дошао фолклорни састав СКУД-а Петар Кочић представљајући сплет пјесама и игара из ужичког краја аутора  и умјетничког руководиоца Снежане Максимовић. Приказ је ишао уз музичку пратњу аутора аранжмана Борислава Дамјановића.

Фолклористе СКД Слога из Нове Горице доводи умјетнички руководилац Биљана Савић. Представили су игре из Куманова за коју је музику припремио Миленко Мартић. Саму кореографију је поставио њен аутор Милан Гламочанин. Упечатљиве македонске ношње претежно бијелих боја код момака са јарким детаљима и црвеним шарама на чарапама код дванаесторице момака који су одважно закорачили на бину остављају снажан утисак на публику. Услиједила је подршка од осамнаест дјевојака у ношњама изражене орнаментике, што је обећавало подизање динамике изражаја све до самог краја и кулминације кореографског приказа.

Срби ријеч СЛОГА нарочито често спомињу и воле. СКД Слога из Вићенце са својим саставом је упризорило како су некада изгледале игре и пјесме у Босилеградском Крајишту изводећи истоимену кореографију под умјетничким руководством Стефана Марјановића.

„Видовдан“ има веома снажну поруку, када неко изговори ту ријеч свако ко је чује по мало застане. Баш то име су себи наденули припадници СКУД-а Видовдан из Љубљане. Као занимљивост  се издваја да већ годинама Друштвом руководе млади, одговорни и предани људи. Фолклорни ансамбл је извео Игре из Димитровграда „Пошла Стојанка на воду“, аутора кореографије Љубомира Вујчина. Сам музички аранжман је приредио Миленко Мартић. Жељко Крсмановић као умјетнички руководилац води ансамбл.

Сви велики историјски догађаји нашега народа су сажети у бројне десетерце, пјесме са по десет слогова нарочито погодне за епско приповједање. Вук Стефановић Караџић нас је све задужио да их чувамо и гајимо сакупљајући их и брижљиво записујући, те их 1814 године објавио у Бечу. У то име Давор Вуловић, гуслар поријеклом из Црне Горе, члан Удружења гуслара Словеније изводи пјесму о Вуку Караџићу.

 „Лутао си са дрвеном ногом

ношен српством и хришћанском слогом,

сакупљао и пјесме и приче

што се Срби сад са њима диче.

Хвала теби Караџићу Вуче

наша ђеца твоја слова уче.

Српски народ памти твоје лице,

еј ти си отац српске ћирилице“

-препис дијела одпјеване гусларске пјесме

Као што смо казивали, Караџићево име има многојаке заслуге да се спомиње и уздиже. СКПХД Вук Караџић из Радовљице су након гуласрске тачке представили игре из Тимока „Разболе се дилбер Денка“ аутора С. Шиповца и музичког аранжмана Ж. Шубље.

У самој завршници Разигране младости, у последњој тачци културног програма је изведена још једанпут кореографија „Куманово“, овог пута у извођењу омладинског састава КД Брдо, аутора и руководиоца Милана Гламочанина уз музички аранжман Данијела Шубље.

Предсједник Културног друштва Брдо је свим представницима извођача уручио захвалнице за учешће на деветнаестој фолклорној манифестацији Разиграна младост, позивајући све присутне да се придруже у сусједној спортској дворани у склопу центра на једној великој заједничкој забави поводом завршених Дана српске културе. На великом дружењу је присутне забављао оркестар Дејана Косића.

Дане српске културе у Крању у организацији Културног друштва Брдо је пропратила и камера новинара националног сервиса Србије. У наставку можете погледати краћи прилог:

припремио: Миодраг Кондић

Овогодишњи »9. Дани отворених врата српске културе у Велењу« одржани су на устаљеном мјесту, у Равнама код Шоштања, 4. Јуна 2022 године

До сада смо пројекат изводили на завршетку сезоне, али због активности и обавеза које су долазиле сваки викенд одржали смо раније дане отворених врата српске културе у Велењу.

Циљ пројекта је да родитељима, пријатељима, гостима, спонзорима и младима приближити српску традицију, културно наслеђе, језик, игру и пјесму.

Екипа која је била задужена за извођење пројекта, почела се окупљати у 09.30 сати, због припрема за дочек гостију. Да не би гости били гладни, побринули су се Алекса Радовановић, Лука Перовић, Милица Празник, Бранка Коси, Данијела Митровић. Алекса и Лука били су задужени за жар, Милица Празник за лонац, а  Ружа Томић и Данијела Митровић за колаче и кухињу. За столове и клупе Зоран Јауз, Алекса Радовановић, Лука Перовић, Михаило Урошевић, Урош Вујашевић, а своју помоћ понудила и Зрелка Вученовић, Бранка Коси које су у кухињи помагала око припреме хране.

После свих тих припрема око дочека гостију и спремања дошло је и врјеме да се проба оно што се спремило за појести. После заједничког ручка и кратког одмора, сви гости су позвани да нам се придруже и присуствују програму, који је припремљен за њих.

Уводни говор одржала је Данијела Митровић.

Онда је  сљедила дјечја екипа, која је отпјевала 2 дјечје пјесме и затим одиграла кореографију коју су вјежбали, а сада и наступају са њом, а ту кореографију су дјеца сама направила и научила на вјежбама. Дјеца су се први пут представила са својим радом и примила велик аплауз.

На ред су дошли и остали, прво наша мушка пјевачка група која је отпјевала неколико пјесама из свога репертоара. Видјео се велик напредак од прошле године. После њих су се припремили и старији за наступ, кореографију нису одиграли због тога што је Никола Степаноски заборавио телефон на којем су снимци кореографија, а остали рачунали на њега.

Гости су са виђеним били задовољни и дали изјаву да су они мислили да је човјек рођен са слухом пјевања, а не да се пјевање учи.

После тога сви присутни су одиграли неколико кола и отишли да се друже уз пјевање и музику уживо, за коју су се побринули Јуро и Анкица Ченгија.

Хвала свима, који су се одазвали на позив, а било их је заиста доста, а и спонзорима без којих не би било реализације.

Спонзори:

• Местна обчина Велење
• АРСО ставбно похиштво
• Рачуноводство Игор Центрих

Сеоско поштење

Код нас баш активно!

Није прошло ни 24 сата, а ми већ на другом мјесту и са другом тематиком. Овај пут смо припремили литерарно драмско вече са нашим пријатељима из драмске секције КПШХД Вук Караџић из Радовљице и пјесником Радославом Милановићем у малој дворани дома културе у Велењу.

До сарадње је дошло случајно. На концерту код наших пријатеља КПШХД Вук Караџић из Радовљице, на дружењу после цјеловећерњег концерта, гдје смо били гости и ми, Српско друштво др Младен Стојановић из Велења, дошло је до случајног разговора између нашег председника Јова Јауза и Браце Радошевића на тему литерарног и драмског рада, гдје је Брацо Радошевић, рекао да је он вођа драмске секције и да изводе позоришне представе. И тако је наш председник предложио сарадњу са драмском секцијом. Жељу о гостовању је изразио и Брацо. Остало је само још да се ускладе термини.  Неколико дана после тог разговора већ се ступило у реализацију. Добили смо 2 слободна термина од Фестивала Велење који су предложени Браци. Један од термина одговарао и члановима драмске секције Вук Караџић из Радовљице, тако да су се покренули котачи за реалицају пројекта. 

Представа која нам је понуђена је СЕОСКО ПОШТЕЊЕ аутора и режисера  Брацe Радошевића, то је – комедија која после затрварања представа и других активност због корона вируса доноси осмјех на лице и боље разположење.

Литерарно драмско вече отворио је са својим првим водитељским наступом Михаило Урошевић, који је прозвао нашег пријатеља и пјесника Радослава Милановића који је радо виђен код нас, да му се продружи на бини позорнице и каже коју рјеч. Господин Милановић захвалио се на позиву, изрецитовао је неколико својих пјесма из нове књиге и онда представиао драмску секцију и рекао беседу више, о самој представи СЕОСКО ПОШТЕЊЕ. Док је Милановић држао ријеч Брацо и екипа су се спремали на наступ. На позорницу изашле су прво глумице док смо на љепотицу још чекали. После уводног дјела и женског трача који су глумиле:   Злата Мусић, Даница Шмитран и Љубица Стечук изашла је и Касандра, Брацо пресвучен у жену, онако вулгарно обучен са великим си…., грудима, Баш као дворска луда, у жаргону. Да не користимо другу рјеч. Било је занимљиво и смјешно. Гледаоци су се много смијали….било је и тренутака да се гледаоци ниси могли престати смијати. После глумачког дјела и подјеле плакета, Радослав Милановић неговарао је публику, а највише младе да покушају и они да пишу. Јер је и он на наговор других почео да пише пјесме. После приредбе подружили смо се у галерији мале  дворане и прокоменарисали сам догађај. Тако је успјешно завршен још један пројекат Литерарно драмско вече који је део већег пројекта 3. Младенови дани који обухвата више мањих пројеката кроз цијелу годину.

Припремио: Јово Јауз

На крилима речи

Разговором ученика Српске допунске школе са писцем , кроз драмски игроказ „Сусрет великана“, представљен је смисао уметности и трагање за инспирацијом

Свечана сала Културног друштва „Брдо“ у Крању била је 11. новембра место одржавња великог културног догађаја. У склопу 16. Дана српске културе , отворени су књижевни сусрети под називом „На крилима речи“ . Овогодишњи први дан традиционалне манифестације Дани српске културе се састојао из два дела, разговора са књижевником Гаталицом у првом делу, а касније и промоције романа Светла у тами Остоје Шобот.

После уводног говора домаћина сусрета Златомира Бодироже, уводног поздрава и речи добродошлице, је реч предана Првом саветнику Амбасаде Републике у Словенији, Саветнику за културу, признатом књижевнику модерне српске књижевности, господину Александру Гаталици. О значајном госту је Златомир вешто издвојио само најзначајнија достигнућа из богате биографије писца и српског чиновника, како неби био сувише опширан, а дајући довољно информација присутнима како би могли пратити наставак вечери.

На занимљив и прилагођен начин, уз активно учешће ученика, књижевник је упознао све присутне са појединостима из живота својих ликова из романа. Разговор је текао кроз драмске елементе и приказе ученика Српске школе. За припрему и изведбу ове вечери, односно њеног садржајног дела се побринула Невена Бркић Ступар.

Ученици су желели да сазнају многе занимљивости из детињства познатог писца о којем су читали претходних часова – колико је потребно времена да би се написао роман, до признања када се родила љубав према музици и уметности уопште. Господин Гаталица је о свему говорио на јако интересантан књижевнички начин, што је уз сценску приредбу давало јако пријатан и несвакидашњи догађај.

Говора је било и о познатом делу писца, роману Велики рат, о његовом настајању, конструкцији те о бројним ликовима који јесу – као и о онима који нису ушли у роман.

Пред крај програма кренула је песма, у извођењу девојчице са изузетним гласом, Ларе Недовић уз пратњу Недељка и Иване Милановић, ученика Српске допунске школе.

Други део сусрета је био намењен промоцији романа Свјетла у тами писца Остоје Шобот. Онима који прате рад Остоје из Крања знају да се ради о активном члану бројних српских организација. Бројној публици је био асоцијација за Давида Штрбца – Шобот је играо ову улогу у адаптацији драме Јазавац пред судом коју је приређује СПД Петар Кочић из Крања. Разговор између домаћина вечери и творцем романа је заносио тему и у најраније његово животно доба, тако да смо докучили и Остојин надимак по којем га само неколицина познаје – Сењор.

По завршетку програма се председниок друштва, господин Митар Вујиновић, захвалио присутнима позивајући их на припремљену закуску у клубском простору. Митар је уручио и посебна признања наступајућима, завршавајући ријечима да је јако сретан да у ово неугодно време епидемије ипак налазимо начине да се друштвени живот не угаси у подпуности. Догађај је изведен у складу са важећим препорукама и мјерама за спречавање ширења епидемије, која у знатној мјери ограничава рад кутурних организација.

Са тим пројектом сваке године завршавамо активности у Српском друштву др Младен Стојановић из Велења.

Циљ пројекта је родитељима, пријатељима, гостима, спонзорима и младима приближити српску традицију, културно наслеђе, језик, игру и пјесму.

Екипа која је била задужена за извођење пројекта, почела се окупљати у 09.30 сати, због припрема за дочек гостију. Да не би гости били гладни, побринули се Горан Арсенијевић, Милица Празник, Зоница Нишић, Данијела Митровић. Горан је био задужен за роштиљ, Милица Празник за котлић, а Зорица Минић и Данијела Митровић за колаче и посластице. За столове и клупе се побримуше Зоран Јауз, Алекса Радовановић, Лука Перовић, а своју помоћ понудила и Бранка Kоси, која је у кухињи помагала око припреме хране.

После свих тих припрема око дочека гостију и спремања дошло је и вријеме да се проба оно што се спремило за појести. После заједничког ручка и кратког одмора, позвани сви гости да нам се придруже и присуствују програму, који је припремљен за њих.

Уводни говор нам је одржала Андријана Самарџић и Тара Трипуновић из дјечје групе.

Онда је  следила дјечја екипа, која је отпјевала 4 дјечје пјесме и одиграли 4-5 кола која су научили на вјежбама. Дјеца су се први пут представила са својим радом и примила велик аплауз.

Тај викенд било је и других активности, а то је пројекат ГЛАС ТРАДИЦИЈЕ, који се почео изводити у петак, под менторством Снежане Максимовић и трајао је 3 дана. Због тога смо у пројекат дани отворених врата српске културе у Велењу, укључили и пројекат Глас традиције, да гости имају могућност да се упознају и у стварности доживе, како се ради и учи пјевање. Поред наше мушке пјевачке групе, ту су били присутни и чланови Српског културног друштва Сава из Храстника, и њихове дјевојке, које су учествовале у пројекту »Глас традиције«, тако да се је преставила и женска пјевачка група са 6 пјесама.

Гости су са виђеним били задовољни и дали изјаву да су они мислили да је човјек рођен са слухом пјевања, а не да се пјевање може и да учи.

После тога сви присутни одиграли су неколико кола и отишли да се друже уз пјевање и музику у живо, за коју су се побринули Јуро и Анкица Ченгија.

Због епидемије корона вируса, нисмо очекивали толики одазив гостију. Промоција пројекта је била скромна, а одазив какав нисмо очекивали. Позитивно смо били изненађени!

Хвала свима, који су се одазвали на позив, а било јих је заиста доста, а и спонзорима без којих не би било реализације.

Спонзори:

• ЈСKД
• Местна обчина Велење
• АПЦО ставбно похиштво Рачуноводство Игор Центрих

Приредио: Јово Јауз

Свечана академија

Свечану академију су својим присуством величали уважени гости, представници града Крања: градоначелник Матјаж Раковец и његов замјеник Јанез Черне. У име Амбасаде Републике Србије је присуствовала њена екселенција Зорана Влатковић и Ивана Јакшић Матовић, конзул Амбасаде Републике Србије у Словенији. Амбасадор Босне и Херцеговине у Републици Словенији Милорад Живковић, је такође са радошћу дошао да увелича значај овог скупа. Свечаној академији је присуствовао и Владимир Котуровић из Министарства спољних послова Републике Србије представљајући Управу за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Као представник Српске православне цркве, која обиљежава 800 година своје аутокефалности, је био присутан протојереј-ставрофор Будумир Галамић, први парох крањски. Као свечани гости, а касније и говорници били су присутни и господа из Бањалуке, проф. Др Душко Певуља, редовни професор Филолошког факултета на Катедри за српски језик и књижевност, те др Златко Јурић, пјесник, а тренутно обавља функцију Шефа кабинета министра у Влади Републике Српске. Свечану академију је у свечарски облик поставила глумица, проф. мр Рената Агостини која долази са Академије умјетности универзитета у Бањој Луци. Рената је посебне поздраве упутила присутнима: предсједнику Савеза српских друштава у Словенији, господину Златомиру Бодирожи, предсједнику Савеза Срба у Словенији господину Марку Сладојевићу, као и осталим представницима културних организација те представницима медија.

У уводној ријечи је г-ђа Агостини у име КД Брдо изразила захвалност за подршку пројекта Градској општини Крањ, Јавном фонду за културне дјелатности Републике Словеније и Министрарству спољних послова Републике Србије.

За богатији сценски угођај се својим умјетничким вјештинама потрудила проф. мр Рената Агостини у сарадњи са мјешовитим пјевачким ансамблом КД Брдо. Хармоникаш Дејан Косић се такође представио поскочном музичком тачком.

Сви уважени гости су говорили на свечаној академији, градоначелник Матјаж Раковец је први поздравио све присутне упућујући честитке за јубилеј који слави КД Брдо истичући да Срби у Крању могу служити за узор другим заједницама. Казао је и да је одушевљен начином како чувамо везу са прецима додавши: »Драго ми је да сте постали дио нас.«

У наставку су своје честитке поводом двадесетпетогодишњице кроз обаћање присутнима упутили остали присутни уважени гости. Проф. др Певуља се са пригодним говором обратио присутнима, нарочиту захваланост је указао градоначелнику Крања због спомињања побратимских односа између града Бањалуке и града Крања, видећи то као угодан разлог да се добра сарадња настави. С обзиром да проф. Певуља добро познаје рад Друштва истакао је бројне појединости које су биле примјерне за догађај. Бесједник је похвалио рад КД Брдо казавши да догађаји које приређујеје ово Друштво могу бити приказани на било којој страни свијета гдје се његује Српски језик и култура и да се их као таквих ни једна средина неби постидјела.

Говор предсједника друштва, господина Митра Вујиновића је био изузетно дирљив јер је као један од оснивача Друштва о деценијама рада говорио са много осјећања. Вујиновић је током Дана српске културе више пута рекао: »Искрено и од срца се захваљујем свима заједно у име КД Брдо, а и у своје име за све честитке које смо примили поводом 25 година дјеловања друштва«. Предсједник је користио прилику да се захвали свим установама, организацијама, медијима, члановима и осталим појединцима који су допиносили и доприносе расту Друштва.

Тродневне догађаје су пратили бројни медији, а специјални гости и медијски покровитељ је била Телевизија српске дијаспоре из Минхена. Телевизија је основана на иницијативу привредника, иницијатора и покретача бројних хуманитарних акција, г Далибора Вишића. Циљ ове телевизије је повезивање и ојачавање српске дијаспоре, промовисање културе и традиције, као и помоћ исељеницима приликом интеграције у европско друштво.

Књижевна трибина

Други дан у низу је био посвећен осмовјековној самосталности Српске православне Цркве. Бесједници књижевне трибине која је одржана у Културном дому Предосље су били проф. др Душко Певуља и проф. др Златко Јурић. Међу бројним посјетиоцима књижевне трибине су били присутни и протојереј-ставрофор Будумир Галамић, те предсједник ССДС Златомир Бодирожа.

Поред тематски приређених бесједа проф. др Јурића и проф. др Певуље битно је истаћи да је уз помоћ проф. Певуље и г-ђе Данке Делић приређена и штампана брошура на 30 страна која остаје као трајно обиљежје приређене књижевне вечери. Брошура је у ауторском власништву КД Брдо, а била је на располагању посјетиоцима трибине бесплатно.

Петнаесте Дане српске културе у Крању крунишу два битна догађаја, осмовјековна самосталност СПЦ и двадесетпетогодишњица КД Брдо. Други дио вечери, након одржане трибине је добио свечарско рухо у фолклорно обојеном духу у традиционалној манифестацији Пјесма рода мога. Пјевачко вече је било шаренолико, наступила је мушка и женска пјевачка група КД Брдо, гости из Радовљице КПСХД Вук Караџић, гости из Републике Српске пјевачка група Синови Козаре из Турјака, те драги гости из Србије, КУД Димитрије Котуровић. Програм је садржавао осам тачака, а на самом крају је водитељ програма Миодраг Кондић замолио подпресједника друштва Милана Гламочанина да му се придружи на бини како би уручио захвалнице представницима наступајућих група. Након културног програма дружење се наставило у просторима Друштва у Крању.

Разиграна младост

Разиграна младост, препознатљива фолклорна манифестација је била уједно и завршница тродневног пројекта Дана српке културе. Фолклорни програм са почетком у 19 часова је одржан у дворани Културног дома Примсково. Познато име када је фолклор у Словенији у питању, господин Звоне Гантар, је уручио дар КД Брдо честитајући на протеклом успјешном раду. Предсједник КД Брдо Митар Вујиновић указује захвалност за дугогодишњу сарадњу и несебичну помоћ ФС Сава из Крања, када је фолклор у питању.

Културни програм је био јако динамичан и разноврстан. У низу тачака су се поред свих ансамбала КД Брдо у свом бљештавилу публици прадставили и гости КПСХД Вук Караџић из Радовљице, СКУД Понтес Мостови из Трста, КУД Божур из Љубљане, СКУД Видовдан из Љубљане и КУД Димитрије Котуровић из Београда, како мјешовитим пјевачким, тако и фоклорним ансамблом. Сви извођачи су задивили публику, а нарочит утисак је оставило КУД Димитрије Котуровић оправдавши име и чињеницу о пола вијека постојања.

Рад фолклорне секције Културног друштва Брдо је у протекле три године руководио Срђан Крговић. Овогодишња Разиграна младост је дочекала пионира фолклора у КД Брдо, сада умјетничког руководиоца, кореографа, подпресједника друштва Милана Гламочанина. »Пресрећан сам да нисмо изгубили кормило, драго ми је да нам полази за руком да приредимо овакве догађаје у трајању од три дана и коначно је на вријеме да направимо једну добру забаву и славимо«, рекао је Гламочанин задовољан квалитетом одржаних догађаја.

Посјета на приређеној забави је била изненађујуће добра. Присутни су се провеселили уз музику у живо, забављачи су били оркестар Дејана Косића »Alpha Band« са вокалима Марином Панић и Гораном Тепићем.

Текст и фото: Миодраг Кондић

Оно што на плакатима не пише, а битно је:

У просторима Друштва у петак послије пјевачке вечери „Пјесме рода мога“ организовано дружење чланова и учесника у програму, тако да сте сви добродошли у просторије Друштва на Сејмишчу после зваршетка културног програма.

У суботу после, фолклорне манифестације „Разиграна младост“ следи велика забава уз музику уживо уз оркестар Дејана Косића „Alpha Band “ и вокалом Марином Панић. Све то ће се дешавати на Примсковом, где Вас очекујемо у великом броју.

Срдачан поздрав, свако добро и видимо се у четвртак на свечаној академији поводом двадесетпетогодишњице рада КД Брдо из Крања.

УО КД Брдо

Културно друштво Брдо из Крања ове године реализовало четрнаесту годину заредом своју најзначајнију културну манифестацију, како по квалитету приказаног програма, тако и по обиму истог.

У недјељу 21.октобра после свете литургије је обављен парастос за страдале у Првом свјетском рату. Обред је даровао јереј Александар Обрадовић са свештенством, све уз присуство бројних Богомољних вјерника. Међу присутнима  била је и Ивана Јакшић, први конзул у Амбасади Србије у Љубљани.

Квалитету приказаног програма свој допринос да ли су еминентни стручњаци, професори са Универзитета из Београда, Љубљане и Бања Луке, а када је ријеч о обиму програма потребно је казати да је у пет дана, колико су трајали овогодишњи Дани српске културе у Крању, реализовано осам брижно одабраних културних манифестације.

Опредјељење и идејна основа, сновача програма, била је ове 2018 године достојно обиљежити сто година завршетка Првог свјетског рата и на тај начин дати свој допринос колективном сјећању на тај стравичан догађај по српски народ и државу.

Узевши у обзир чињеницу да нико до сада, на територији Републике Словеније, за ових протеклих сто година, није обавио помен српским жртвама , а српских жртава је било  не мали број у Словенији, замолили смо свештенство цркве светих Ћирила и Метода у Љубљани да у оквиру овогодишњих Дана српске културе обави парастос страдалим у Првом свјетском рату.

 Старјешина  СПЦ цркве у Љубљани, јереј Александар Обрадовић, свесрдно је подржао овај предлог и љубазно се одазвао нашој жељи. У недјељу 21.октобра после свете литургије је обављен парастос за страдале у Првом свјетском рату. Обред је даровао јереј Александар Обрадовић са свештенством, све уз присуство бројних Богомољних вјерника. Међу присутнима  била је и Ивана Јакшић, први конзул у Амбасади Србије у Љубљани. Свештеник Обрадовић на самом почетку захвалио је вођству и члановима Културног друштва Брдо, што су једини од свих српских удружења осетили потребу и сетили се, предлагати парастос, а и са осталим културним садржајима у пет дана заиста достојно, како је казао, учинили сећање на наше претке страдалнике и хероје.

 После обреда било је планирано да академик Матија Бећковић и његово високопреосвештенство митрополит Загребачло-Љубљански Порфирије одрже заједничку беседу у парохијском дому. На нашу жалост били су спријечени због неодложивих обавеза. Господин Бећковић имао је обавезу да свечано отвори Сајам књига у Београду, а Митрополит је био у обавези присуствовати научном скупу на Јахорини. Митрополит је захвалио на позиву, изразио жаљење због немогућности присуствовати  и упутио благослов за овај Богоугодни и саборни труд.

Овим чином  Дани српске културе у организацији Културног друштва Брдо званично су завршени.

Припремио: Златомир Бодирожа

Културно друштво Брдо из Крања  у оквиру четрнаестих Дана српске културе је приредило шеснаесту Разиграну младост, фолклорну манифестацију разноликог садржаја. На велико задовољство организатора, дворана Прешерновог позоришта је била добро попуњена.

Умјетнички руководилац фолклорне секције, Срђан Крговић је фолклорном програму дао карактеристичну ноту обиљежавања стогодишњице од завршетка Првог свјетског рата играјући улогу српског војника одјевеног у оригиналну униформу из Великог рата. Крговић је у улози српског војника који пише писмо повезивао културни програм. Како он сам каже, поклања своју душу фолклору и традицији, мада се више пута окушао и у свијету глуме и филма.

Фолклорна манифестација Разиграна младост се састојала из осам тачака игре и пјесме из различитих крајева и култура. Поред домаћина, фолклорних ансамбала КД Брдо, присутни су могли видјети и госте овог традиционалног догађаја, а то су АНИП Веселин Маслеша и Фолклорна група Сава из Крања.

Ансамбл народних игара и пјесама „Веселин Маслеша“ Бања Лука је основан 1948. године. Биљеже бројне врхунске резултате у областима очувања традиције. Они су блиски пријатељи Културног друштва Брдо из Крања и јако нас радује чињеница да су наши гости, рекао је предсједник КД Брдо, Митар Вујиновић.

Фолклорна група Сава из Крања је настала удруживањем младих радника фабрике Сава давне 1949. године. Настоје очувати народна предања, те их као таква представљати најширој јавности. Они су чести гости на манифестацијама КД Брдо из Крања.

Први на бини су се појавили најмлађи, а то су Цицибани организатора догађаја кроз игре и пјесме из централне Србије. Ову групу предводе Дарја Дел Фабро и Биљана Петернел. По њиховом одласку за завјесу су се показали Омладинци изводећи кореографију Игре из Лесковца. Аутор ове кореографије је Милан Гламочанин, а музички аранжман је приредио Дејан Ерцег. Омладинцима руководе Виолета Јаковљевић и Срђан Крговић.

Гости из Бањалуке су у трећој фолклорној тачци вечери призвали звук Подгрмеча приказујући „Сувајску крађу“. Аутор ове кореографије је Горан Пупац.

У наставку вечери су домаћини упризорили „Игре из Црне Траве“ кореографа Милана Гламочанина, а уз музички аранжман Здравка Ранисављевића.

Није недостајало ни аутохтоних словеначких игара,  за то су се наравно побринули гости из Фолклорне групе Сава из Крања изводећи „Горишку шоргу“. Кореограф Горишке шорге је Петра Флајник. Умјетнички руководилац групе је Томаж Гантар.

У свом другом појављивању су чланови АНИП-а Веселин Маслеша послије музичке нумере наставили програм са „Играма са Озрена и Требаве“.

Последња тачка је припадала домаћину и „Играма из Пчиње“ кореографа Саше Богуновића. Музички аранжман је приредио Здравко Ранисављевић. Умјетнички руководилац извођачког ансамбла је Срђан Крговић.

Предсједник друштва Митар Вујиновић је по завршетку фолклорног програма гостима из Бањалуке и Крања уручио захвалнице. У завршном обраћању Вујиновић се захваљује Прешерновом позоришту, Градској библиотеци, Мјесној општини Крањ, Јавном фонду за културне дјелатности Републике Словеније те Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, за указану помоћ и подршку у припреми извођењу четрнаестих Дана српске културе. Митар користи прилику те позива присутне на парастос жртвама Првог свјетског рата и завршну бесједу митрополита загребачко-љубљанског господина Порфирија и академика Матије Бећковића која се одржава у цркви светих Ћирила и Методија у Љубљани.

Текст и фото: Миодраг Кондић