На Европске смотре српског фолклора дијаспоре и Срба у региону редовно одлазим већ од 2008. године, када је Смотра одржана на Палама, а био сам и 2003. исто тако на Палама. Послије Пала 2008, односно Источног Сарајева, пут ме водио у Темишвар, Брчко, Београд, Чачак, Ниш, Бању Луку, Београд, Беч, Порторож, Бањју Луку, Београд, Нови Сад и ове, 2024. године поново Београд. На та путовања ишао сам са СКПД „Свети Сава” Крањ, КУД „Младост” Љубљана, на задње три Смотре са СКД „Слога” Нова Горица. Свако путовање је на свој начин било интересантно, лијепо, са много лијепих утисака и са великим задовољством.

Ове године сам на позив вођства СКД „Слога” Нова Горица ишао с њима у Београд, на 26. Европску смотру српског фолклора дијаспоре. Радо сам прихватио њихов позив јер међу члановима „Слоге” имам пријатеље са којима се увијек радо сусрећем, а и фолклораши „Слоге” су исто тако фини и са већином имам веома лијеп однос.

На пут смо кренули у раним сатима, већ је наступио 17. мај, а ја сам их сачекао у Љубљани и заједно смо наставили путовање до Београда. На неколико мјеста смо се устављали ради одмора и возача аутобуса а и нас самих. Чак и киша која је ромињала до самог уласка у Србију није омела добро расположење, као да смо били увјерени да ће се ово путовање и учешће на самој Смотри завршити на најљепши начин, на начин који се у СКД „Слога” очекује годинама.

По доласку у Београд оставили смо ствари на рецепцији All in Hostel-a који се налази преко пута старе жељезничке станице, односно тачно насупрот споменика Стефану Немањи. Након тога, с обзиром да смо дошли око десет сати прије подне, а у хостел смо могли ући тек послије дванаест, прошетали смо градом, нешто пригризнули, а Илија Јанковић, предсједник СКД „Слога” и ја отишли смо до МТС дворане (бивша дворана Дома синдиката) гдје је и одржана овогодишња Европска смотра.

Са Звезданом Ђурићем, аутором кореографије коју је „Слога” играла на Смотри, договорено је да се одржи проба у Дому војске Србије, који се налази близу МТС дворане. На проби је била и проф. др Сања Ранковић, која је много помогла око пјевања у кореографији, а пробу фолклораша пратио је оркестар проф. Владимира Милићевића, који је био и аутор музичког аранжмана. Да одмах споменем и Биљану Савић, умјетничког руководиоца у СКД „Слога”, која је водила рачуна и бриге о многочему, не само о томе какав ће бити наступ, јер да би само извођење кореографије било како треба, мора се испоштовати све што је планирано и договорено.

Послије пробе у Дому војске Илија Јанковић, Владе Перендија и ја прошетали смо до хостела, а онда у поподневним сатима отишли до „Београда на води”, гдје смо са великим одушевљењем дивили се свему што је изграђено. За мене лично посебно је импозантна Кула Београда, као и шеталиште поред Саве, а такође и нове зграде које све заједно изгледају тако да човјек мора да се диви тој љепоти.

Другог дана боравка у Београду сви смо отишли до МТС дворане, фолклораши су имали техничку пробу, на пулту за информације узео сам своју новинарску акредитацију, а онда отишао до Ташмајдана, до цркве Светог Марка, гдје сам се поклонио моштима Цара Душана и Патријарха Германа, упалио свијеће, а затим се полако вратио до дворане. У дванаест сати је приређен коктел за званице и представнике друштава. Већ након самог доласка у МТС дворану сусрео сам се са неколико људи из свијета фолклора, које годинама познајем, а Европска смотра је прилика да се барем једном годишње с њима сретнем. На коктелу су се срели многи, већина након годину дана.

У четрнаест сати почела је церемонија отварања 26. Европске смотре српског фолклора дијаспоре, а о самом отварању можете прочитати у другом чланку. И дошло се до првих наступа, првог такмичарског дана. Вољом жријеба одлучено је да такмичарски дио програма отворе чланови СКД „Марибор” из Марибора. Ређали су се наступи, а све је било распоређено у три блока, у првом блоку наступило је осам друштава, а у другом и трећем по седам.

Са великим нестрпљењем очекивали смо излазак на позорницу фолклораша „Слоге”, осим мене ту су били још неки чланови друштва који су ишли са нама, а неки су се придружили тек у Београду. Са великом пажњом пратили смо извођење кореографије „Ја сам српска кћи” – игре и пјесме из Жагубице. На крају смо били веома задовољни и у себи прижељкивали неко од признања.

Након завршетка програма првог такмичарског дана са Илијом Јанковићем кренуо сам према хостелу, а онда се спремали за заједничку вечеру, која је договорена у ресторану „Колиба код Николе”, који се налази на Звездари, мало подаље од хостела, па смо морали ићи аутобусом. Самим уласком у ресторан били смо одушевљени и одмах повјеровали да ће ово бити једно лијепо и незаборавно вече, а тако је и било. Хране и пића на претек, жива музика за свачији укус, поиграло се и коло. Заиста све је било чак и изнад очекивања. Можда би сами фолклораши боље описали атмосферу и амбијент који су потпомогли да све буде за дуго и лијепо сјећање.

Трећег дана боравка у Београду прво смо Илија Јанковић, Владе Перендија и Радмила и Зоран Стојановић отишли до храма Светог Саве, а затим смо се упутили према МТС дворани, гдје је почетак другог такмичарског дана предвиђен за четрнаест сати. И овог дана почетак програма припао је друштвима из Словеније, прво је наступило СКУД „Видовдан” из Љубљане, а одмах из њега и КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице. Игре и пјесме ових друштава такође смо пратили са великом пажњом и одушевљењем, такође вјерујући да могу постићи значајан и велик успјех.

У првом блоку другог такмичарског дана приказано је седам кореографија, а у другом и трећем по шест. Послије завршетка такмичарског дијела програма сви фолклораши и публика упутили су се према Тргу републике гдје је одржана проглашење резултата. Чак ни прохладно вријеме, са повременим ударима Кошаве, па ни оно мало кишице у току церемоније проглашења резултата и затварања Смотре, није пореметило добро расположење свих присутних.

Након подјеле специјалних награда дошло је оно најважније, а то су резултати, прво добитници бронзаних плакета. Водитељ је читао имена, прво од оних са мање бодова, до оних који су освојили највише бодова у сваког категорији плакета. Прво једно друштво, па друго, па треће, па четврто и коначно СКД „Слога” Нова Горица, најзад је дошао и тај годинама очекивани тренутак, тренутак за који је потрошено много труда, зноја, одрицања, често и суза, многи жеља и очекивања, а наравно и материјалних и финансијских средстава. Али све је то једном маху пало у заборав, нико више није мислио на оно што је било и како је било.

Коначно и та са великом жељом и очекивањем, Бронзана плакета, која, не само за фолклораше, него и за све чланове друштва сија као злато. Бронзану плакету, захвалницу за учешће на Смотри и поклон организатора Асоцијације српског фолклора дијаспоре, примиле су Биљана Савић и Гордана Тривуновић, а кад се церемонија завршила сишле су са бине да велику радост подијеле са осталим фолклорашима и члановима друштва, а посебно са Илијом Јанковићем, предсједником СКД „Слога”, који уз остале чланове вођства друштва има такође велике заслуге за овај успјех.

За успјех наздравило се ракијом која је била у поклону, а онда полако кренуло према сусједној улици између Теразија и Кнез Михаилове, гдје смо сачекали аутобус и онда кренули према Словенији. Били су сви већ помало уморни, али у свакоме од њих срце је куцало јаче због свега онога што су доживјели у ова три незаборавна дана у Београду.

Стигли смо у Љубљану, довезли су ме близу стана, поздравио сам се, честитао им велики успјех и пожелио да на идућој, 27. европској смотри српског фолклора дијаспоре тај успјех буде још већи, а надам се да хоће.

Текст и фото: Душан Јовановић

У суботу, 15. јуна 2024. се на Главнем тргу у Крању, одвијао највећи културни догађај у граду. На традиционалној приредби Поздрав полетју је било преко 380 учесника који су показали своје таленте и способности у различитим видовима културног стваралаштва.

Међу културним друштвима је и КД Брдо приказало део свога знања и умећа. Презентација се сатојала из два дела.

Први део је чинио наш штанд на коме смо показали део народне ношње из различитих српских крајева: из Косова, Грмеча и Пчиње. Сваку област карактерише посебна ношња. По начину одевања се познавало се не само одакле је ко, него у етнички мешовитим срединама, и којој етничкој односно националној заједници припада. Ношње носе у себи и обележје времена у коме су рукотворене и ношене. Зато је њихова лепота и раскош будила знатижељу код многих посетилаца у Крању. Слику о ношњама су својим умећем обогатиле чланице ветеранске секције КД Брдо. Оне су пред штандом израђивале ћустеке и друге украсе за народне ношње. Поносно истичемо да десет жена из КД Брдо већ влада овом вештином што је јединствен случај у Словенији.

Наш штанд је обиловао и српским брендовима, уштипцима и домаћом ракијом шљивовицом, па је можда и због тога био занимљив посетиоцима.

Други део, фолклорни, су приказали најмлађи чланови наших фолклорних секција. Наступили су чланови Школице фолклора са играма из Груже и Дечји ансамбл са играма из Лесковца. Укупно је наступило 53 деце. Њихова младост, распеваност и разиграност је одшевила присутне који су добро напунили стари део Крања. Мој утисак је да Главни трг никад није био млађи и лепши.

 Ментори односно уметничке вође наших најмлађих фолклораша су Јована Оштир и Дарја Дел Фабро.

Још једном се показало да је Крањ Прешернов град, град културе, а учесници из КД Брдо су се потрудили да својим знањем и енергијом обогате Поздрав полетју.

текст: Драган Ђерић
фото: Драган Благојевић

Фестивал ветерана фолклора „Идем преко земље Србије”

КУД „Младост” из Љубљане овај пут повело је на свој први наступ у Србију свој рекреативни ансамбл. Први међународни фестивал ветерана фолклора „Идем преко земље Србије” у организацији Етно села „Ла Салаш”, које се налази између Пожаревца и Голупца, одржан је 25. маја 2024. На фестивалу су учествовала многобројна друштва из целе Србије, а наши рекреативци су се представили „Играма из Лесковца”. Поред свега тога посјетили смо тврђаву Голубац, а у повратку свратили смо у манастир Тумане гдје смо присуствовали литургији за здравље. Да не би били гладни и да нам не би било жао „морали” смо свратити у чувену печењару „Код деде Ставре” у Сурчину гдје смо добро омрсили бркове.

Иза нас је један незабораван  викенд који ће мени лично остати у лијепом сјећању, од самог почетка вјеровао сам и сигуран сам био да ће нам бити ТОП! Све се поклопило како треба као баба на дједу или као кец на десетку.

Прије годину дана и кусур формирали смо ову рекреативну секцију у нашем друштву. Циљ је одувијек био да се поред стандардних кола која би играли на разним догађајима, науче и по коју кореографију како би могли да наступају на разним манифестацијама, односно да би били дио једне дивне фолклорне приче и да осјете све чари фолклора кроз пјесму и игру.

Све три дана била су изузетна, са пуно позитивне енергије, среће, емоција и благостања. Кренули смо у петак поподне после посла, када би била гужва на цести, ми је нисмо имали! На граници у оба правца није било ниједног аутобуса који би нам спрјечавао или успорио темпо. Резервисали смо фин и чист смјештај у природи гдје би нас у сунчано суботње јутро пробудиле птице, гдје смо заједно доручковали као једна права екипа а касније један дио екипе прошетао би поред Дунава.

Такође имали смо срећу и код тврђаве Голубац гдје смо им банули ненајављено, а нас свеједно срећом нису одбили и омогућили су нам посјету. Највећу срећу смо имали кад смо стигли на вријеме у манастир Тумане. Нико  од нас није знао да молитва за здравље  почиње у 11.30 а ми ко наручени стигли пола сата раније.

Упркос великој посјети вјерујем да су многи од доживјели  велико благостање свевишњег већ у самом улазу на капији, авлији или за вријеме молитве. Ја сигурно јесам и драго ми је због тога а посебно кад ми је свештеник услишио тиху жељу да ме барем мало она света водица  додирне. На крају сам од истог био окупан.

Улазак у етно село Ла Салаш био је скроман, дошли смо први од свих осталих гдје смо могли у миру без икакве журбе попити пиће у сеоској кафаници па је и сам фестивал на крају испао на прави сеоски начин што је имало свој чар. Касније у ресторану сва позитивна енергија коју смо скупљали све ово вријеме морала је негдје да прсне па смо због тога лудовали и пјевали касно у ноћ  уз фантастичну музику  коју често можемо видјети само на youtube – тако барем ја мислим.

Да полако завршим, мени је заиста драго видјети све задовољне и сигуран сам  да ће свима  ова прва турнејица  остати у лијепом сјећању. Сви су били одлични као и њихови партнери за које ми је посебно драго да су их повели. Сигуран сам да ћемо сљедећи пут ићи у већем броју па ће и остали другари из те групе имати прилику доживјети све ово што смо и ми доживјели овог викенда.

Живи и здрави били.
Бојан Антонић, предсједник и умјетнички руководилац КУД „Младост” Љубљана

Ми на Азурној обали…

Викенд од 17. до 20. маја био је намењен фолклорним догађајима од којих се највећи одржао у лепом Београду. Повод је била 26. Европска смотра српског фолклора дијаспоре и Срба у региону. Као неко ко редовно присуствује таквом догађају, овај пут мом недоласку пресудио је позив за Фестивал фолклора на Азурној обали. Помало сам се двоумила, да ли ће моја група ветерана прихватити тај позив, но реакција је била и више него радосна.

Уз заједнички договор одлучили смо се да и ми будемо једни од учесника тог Фестивала. У незнању како то све изгледа, припремили смо програм најбоље што можемо и у четвртак 15. маја 2024. рано ујутру кренули на пут. Цео пут нас је пратила јака киша, али нам ништа није сметало. Неуморни и дивни људи одмах започеше песму и уз песму смо се дружили све до нашег првог одредишта, божанственог Санрема. Призвали смо и сунце и лагано стигли у наш хотел Svizzera.

Прелепи погледи на ширно море остављали су нас без речи. Неко са прелепом терасом а неко чак и без терасе, помало уморни од пута, али ипак пресрећни где се налазимо, свако се определио за различите активности. Неки су се упознали са градом, неки су испробали топлину мора, а неки су ипак одмарали од подалеког пута. Распитала сам се на рецепцији шта вреди видети и сутрадан смо сви весело сели на градски аутобус и провозали се улицама лепог Санрема. Уз предивну обалу, и шетњу мимо величанствених грађевина и луксузних хотела, стигосмо и до оне најлепше, до руске православне цркве која је већ из далека сијала у свом сјају. Нажалост, тај дан је била затворена па смо се њеној лепоти дивили само извана. У порти цркве стоји прелеп споменик краљици Eлени, кћерки црногорског краља Николе. 

Шетајући даље мимо највећег казина, скупоцених аутомобила, шарених, лепих улица, кроз огромни дрворед палми стигосмо назад на станицу и кренусмо „кући”. Време је било да се спремимо за концерт. Вредне фолклорашице и фолклораши нашег ансамбла уз тимски рад брзо су се спремили и кренули смо ка хотелу где су нас чекале две дивне даме, организатори фестивала, Данијела и Милијана. Следило је фотографисање сваког ансамбла и дефиле кроз прелепе, богате улице Санрема. Одјекује песма Литваније, Бугарске, Турске, Шпаније, али је најлепша она наша „Лепе ли су нано Гружанке девојке”!

Ходамо и поносно певамо, а у грлу нека кнедла са питањем „да ли је могуће да смо и ми ту?!” После дефилеа смо стигли у театар, у ком се одржавао програм. Гледајући споља нисмо могли ни замислити шта нас чека унутра. Сместили смо се на балкон где су били сви учесници а ја гледам, окрећем се око себе и питам се у себи „да ли ми заиста овде играмо?!”

Отмен водитељ започе са културним програмом, подржавамо друге ансамбле и време дође и за нашу групу. Сигурним кораком прво је на сцену изашла женска певачка група са песмом „Паде киша и помало снега”, а затим се многобројној публици представила и фолклорна група са сплетом игара „Недељом ми долазио Миле”, играма и песмама ужичког краја. Мислећи како ће трема учинити своје, сви смо били толико опуштени и заиста се речима не може описати шта значи и какав је осећај играти на таквој сцени. Ја, која сам фолклораш већ тридесет година никад нисам стала на такву сцену и заиста сам била препоносна што сам ту. Богат аплауз колега из других земаља и домаће публике учинио је да се заиста осећамо поносно. Сузе у очима, срећа, радост и неверица да је наша фолклорна група била део једне тако предивне приче. 

За свој наступ добили смо и сјајну плакету која ће бити једна дивна успомена на све што смо доживели. 

Пошто смо успешно завршили оно због чега смо заправо и дошли, слободно време сутрадан одвело нас је у Француску, на краљицу Азура, у Ницу. Ту нас је дочекала дивна Боба која је била већину времена са нама и представила нам сва битнија места у Ници. Оно што смо одмах приметили је предивни залив Анђела који одузима дах од плаветнила и преливања плавих боја. Како би поглед на обалу био што лепши, степеницама смо се испели на највиши врх и тек ту доживели сву лепоту и магију залива. Забележили смо предивне фотографије и кренули још малко више ка предивном водопаду Colline du Chateau. Направљен је вештачки, али је заиста једна сама лепота. Ту смо се мало и освежили и лагано кренули ка тргу Massena где смо се и поздравили са нашим водичем. Слободно време искористили смо за куповину, обилазак дивних паркова и вртова, прелепе цветне пијаце, препуне лала, мимоза, камелија и сл. а магнетићи су свакако посебна драж. 

Враћајући се са шеширићима и капицама са обележјем Нице, свако је себи купио неки сувенир и кренули смо даље. Нажалост нисмо успели да видимо велику Руску катедралу, али то остављамо за следећи пут. Уз пријатан пут са нашим искусним шофером Ранком стигосмо и до шареног обалног градића Ментон па даље кроз луксузни Монако у вечерњим сатима, уморни, али срећни вратили смо се у хотел. Када би хтела све да опишем сигурно би ми требало много више страница овог часописа. 

Недеља, што се каже „слобода народу” па су многи после свих активности завршили на купању. Време наклоњено нама, свакоме од нас набацило је и лепу морску боју. После вечере, као и на свакој турнеји скупила сам нас све на тераси испред хотела где се је одвијао прави шоу. Позната по томе да водим концертне програме, овај пут сам водила модну ревију. Наше фолклорашице и друге другарице изашле су на писту као да им је то у крви, а стручном жирију, тј. мушком делу ансамбла није био ни мало лак задатак одредити победницу. Како смо и очекивали победница је било више, а ми смо се сви добро забавили и насмејали. Понедељак ујутру био је дан за повратак кући. Време облачно, као да зна да ми одлазимо. Уз Божију помоћ кренусмо својим кућама и негде око двадесет и један сат наш Ранко довезе нас у Крањ. 

Свака турнеја до сада била је прави доживљај за себе, али ову ћемо заиста посебно памтити. Ми, једна не тако бројна група ветерана, ипак је играла у престижном театру у Санрему. Велико хвала дивним организаторима који су заиста били беспрекорни. Хвала Вељку Татићу који се је побринуо да не будемо жедни и гладни. Иако нисмо имали никакву финансијску подршку за сам фестивал, све смо успели фолклораши сами и пресрећни смо због тога! Желим да кажем од срца ХВАЛА свим мојим играчима и певачима који имају жељу да са мном увек доживе нешто ново. 

До следеће дестинације, живели!

Ваша фолклорна група ветерана
СКД „Петар Кочић”
Снежана Максимовић

Културно друштво „Брдо” Крањ и ове године свечано прославили своју славу и заштитника Светог Симеона Мироточивог

Славска  свечаност  одржана  је  25. фебруара 2024. у просторима друштва у веома пријатној атмосфери и са великим присуством гостољубивости. Прије славског обреда дјечја пјевачка група Културног друштва „Брдо” отпјевала је неколико духовних пјесама.

Славски обред, освећење славског колача и жита и благосиљање трпезе, обавио је протојереј-ставрофор Будимир Галамић. Након послужења житом ломљење славског колача обавили су Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” и Златомир Бодирожа, кум славе.

Свештеник Будимир Галамић обратио се слављеницима и гостима, честитао им славу и пожелио среће, радости и благостања у раду друштва и њиховом личном животу. У својој честитки и здравици је рекао: „У идућу недјељу се на литургији чита једно јеванђеље које ми зовемо „Јеванђеље о блудном сину”. Зато што је отац подијелио своје имање на два сина своја, и да свако брине о свом имању. Овај један остао са оцем, био добар и честит, а овај други отишао у свијет бијели, све своје имаће протраћио, и дошао до ничега, и био у ситуацији да не зна куд ће са собом. И каже: „У мога оца има свега, свашта и свачега, а ја се по бијелом свијету мучим. Идем ја да пробам код мога оца да ли би ме примио”. И врати се он своме оцу, а отац приреди тако велику свечаност да је изненадио и себе и друге колико се он обрадовао своме сину који је од њега блудно отишао. А Свети Сава од Стефана Немање отишао у Свету Гору, однио своју круну да не буде насљедник. А он није као „блудни син” отишао. Отишао је да се моли Богу, отишао је Небескоме Оцу, не да растаче, него да скупи и обогати. И када је он дошао у Свету Гору онда се замонашио и скупио сва духовна блага. И онда је позвао свога старога оца Симеона – Стефана Немању, да види шта је царство Небеско, да осјети све благодати Божје, и да их усвоји и да их прими. И старац Стефан оде код Саве, сина свога, и син га с радошћу дочека и замонаши и да му монашко име Симеон. И Бог своју радост покаже на Симеону, јер је наградио га светим животом, наградио га са свим што може да буде награђено од Небеског Оца. Све благодати које очекујемо од Бога, он је добио. Син је био радостан, он је био радостан, а када се послије преставио Господу, Господ је показао својим дјелима како награђује. Његове мошти су биле нетјељене, мироточиве. Из његових моштију је израсла лоза, из које и дан данас расте грожђе и од кога многе жене нероткиње, по благодати, молитвама и осталим добијају дјецу. Лекарски не могу да добију дјецу, али по милости Божјој, Божјој љубави, добијају дјецу. Значи, ако имамо вјере, љубави. Још једна ствар. Браћа су се измирила над моштима Светога Симеона. Било је мало закувало, помирило се. Тако да је Свети Симеон био награђен у својој старости због своје вјере, због своје љубави. Његов син није био „блудни син”, него син окупљања јединства са Богом. Ви тога Симеона славите. Нека вам је срећна и Богом благословена слава на многа љета. Амин”.

Након тога присутнима се обратио и Митар Вујиновић који је у својој здравици рекао:

„Часни оче, хвала на молитви, лијепим жељама које сте упутили за здравље, срећу и напредак нашег друштва. Са нама су данас наши драги гости: Матјаж Раковец, градоначелник Крања, Александра Гаталица, први савјетник и аташе за културу у Амбасади Републике Србије у Словенији. Поздрављам Владимира Котуровића из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, тако да је велико задовољство што су они данас овдје са нама. Драго ми је да је данас по први пут наша замјеница градоначелника Мања Зорко. Дозволите ми, драги гости, да поздравим и представнике друштава. То је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” из Крања са предсједницом Милком Давидовић на челу, Мирослав Мартић, предсједник Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице, Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” из Крања, наши пријатељи из Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља са предсједницом Сњежаном Бранисављевић. Добро нам дошли. Са нама је данас и предсједник Удружења гуслара Словеније Стојан Миловић. Са нама су данас и наши донатори, Жељко Савановић, Љубиша Гојковић и Зоран Зец. Ја бих данас истакао и нашу Ружу Шућур која се побринула за доста хране данас, да не набрајам шта је све спремила, она је стварно уложила доста себе. Ту је и наш прошли кум. Ја бих још поздравио нашег координатора славе Славка Кондића и радну екипу данашњу, који су се стварно својски потрудили. Са нама је данас и наш пријатељ из Загреба Драгиша Пилиповић из Српског националног вијећа Загребачке жупаније, са својим сином. Добро нам дошли. Имамо још спонзора који су требали доћи из Камника, браћа Лазић, а ту су, добро нам дошли. Тако да и свима другима који помажу рад друштва се захваљујем. Ми смо ушли у тридесету годину рада друштва. Значи, тридесет година није мало. Било нас је једанаест потписника на оснивачкој скупштини, од тих једанаест је остало још пар, који смо у свему томе устрајали, и није нам ни жао. Није нам жао зато што се појављују и млади људи и који ће сигурно ово преузети. Све наше активности у овој години ће бити у смјеру тих тридесет година, од данашње славе, па сљедећег Фестивала ветерана, који ће бити 6. априла, а нормално нека централна прослава ће бити у октобру на Данима српске културе. Видите и сами наше друштво се труди да некако обухватимо сегменте, слава, велика наша традиција. Хвала вам свима. Прву здравицу моме пријатељу и данашњем куму славе Златомиру Бодирожи. Хвала куме, да си ми жив и здрав. Надам се да ће нам Бог дати здравља и снаге да устрајемо у свему овоме. Наздравље”.

Кум славе Златомир Бодирожа захвалио се на здравици сљедећим ријечима: „Часни оче, поштовани пријатељи Културног друштва „Брдо”, уважени високи гости, свима заједно срдачан поздрав у моје име, а користим прилику и да вас поздравим у име Савеза српских друштава Словеније, којем тренутно предсједавам. Заиста не бих да дужим, да не бисте предуго стајали, можемо послије да мало проговоримо. Мислим да је потребно да кажем да је моје задовољство и моја радост баш ове године да сам кум ове славе и свих присутних овдје, из разлога, као што је предсједник напоменуо, тридесет година постојања овог друштва и успјешног рада. Јубилеј је то заиста вриједан поштовања, са друге стране можда мало заборављамо и не сјећамо се, предсједник је напоменуо, наша слава, крсна слава је под заштитом УНЕСКО-а као нематеријална културна баштина и баш ове године слави десет година од када је то уписано у УНЕСКО, тако да је ово двострука јубиларна година за нас. Слава спада у један од најбитнијих елемената нашег идентитета, културе, традиције и богате културне баштине. Слава се код Срба слави осамсто година, са кољена на кољено. Тако и ми имамо право да очекујемо да ће наши потомци наставити у истом интензитету и да чувају наш идентитет кроз тај облик славе. Не могу а да не захвалим властима Градске општине Крањ који помажу у нашем очувању свега овога и нашега идентитета. Ми смо заиста захвални због тога, и захваљујући њиховој помоћи ми смо се данас окупили овдје у оволиком броју. А свакако желим вјеровати да су се и они увјерили да смо то ми заиста зарадили. У то име и у многа љета у будуће је вам желим свако добро и срећу свима вама, и свима вашима, да вас срећа прати и нека вам је данашња слава на здравље и духовно уздизање. Живјели”.

Митар Вујиновић је у здравици Матјажу Раковцу, градоначелнику Крања, истакао да је већ при њиховом првом сусрету видио да је Матјаж Раковец отворен за разговор. „Можемо рећи да смо поносни што имамо таквог градоначелника. Ми, друштво „Брдо” вјероватно не бисмо овако ни изгледали да није Матјажа, као што јест. Матјаж има пријатеља по цијелој Србији, а сада нећу пуно о томе говорити, само да знате, да он и преко тих пријатеља нама помаже, тако да му од срца хвала. Видјели сте шта је новога урађено, нова фасада, нова улазна врата. Простори су заиста лијепи. Од срца, Матјажу, хвала и увијек добро дошао”- рекао је у здравици Митар Вујиновић.

Матјаж Раковец је у одговору на здравицу истакао: „Срдачан поздрав свима. Сећам се како је било пре тридесет година, 1994. Драго ми је што је Крањ тако отворен град, драго ми је што чувате своју културу, што ваша деца настављају традицију, вашу традицију, вашу културну традицију, а ви морате да чувате то. Морате заправо одржавати све ове везе које имате са својом домовином. Имате две домовине, имате Словенију, имате Србију, али морате задржати ону аутентичну. Ми, народи бивше Југославије, тако смо мали и морамо да се држимо заједно. Увек истичем да су у Крању сви добродошли, помажемо свима, па и осталим друштвима, да сачувају своју традицију. Много сте помогли да Словенија буде то што јесте, да Крањ буде то што јесте. Тако да честитам славу. Митре, као пријатељу, искрене честитке. Живели”.

Сљедећа здравица Митра Вујиновића намијењена је Александру Гаталици, првом савјетнику и аташеу за културу у Амбасади Републике Србије, великом пријатељу друштва. Одговарајући на здравицу Александар Гаталица је рекао: „Драги пријатељи, браћо и сестре, срећна слава. Драго ми је што сам поново овде, мислим да по други пут у овом мандату, није последњи пут. Желим да вас поздравим и да вам честитам славу. Драго ми је што се видимо у оволиком броју, да на овај начин чувате нашту традицију, нашу историју, нашу веру, а уједно, као што је и градоначелник рекао, да будете прави грађани Крања, на понос Крања, да будете они који доприносе напретку. Господине Златомире, драго ми је да честитам на кумству. Драги Митре, драги пријатељу, драго ми је да је ово већ једна дубока веза. Амбасада Србије, као што знате подупира ваш рад. Срећна слава”.

Митар Вујиновић је, након здравице Александра Гаталице, свима присутнима упутио здравицу и добродошлицу а онда наздравио и Драгиши Пилиповићу из Загреба, који се захвалио на позиву и истакао да већ двије године постоји сарадња између Српског националног вијећа Загребачке жупаније и Културног друштва „Брдо” Крањ, и да се међусобно посјећују. Свима је зажелио срећну славу.

Славској свечаности су се нешто касније придружили и Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања и Катја Штруц, вођа кабинета градоначелника.

Након здравица приступило се славском ручку,  а  богату  трпезу  припремили  су чланови друштва, а послужење је вршила веома ангажована и пријатна радна екипа. У току славског ручка честитке су упутили и сви остали представници друштава.

Како би слава прошла без пјесме, и то оне праве, народне, изворне, са огњишта, и пјесмом је употпуњена ионако лијепа и свечана атмосфера.

Текст и фото: Душан Јовановић

У фебруару је Српско културно уметничко друштво „Видовдан” из Љубљане реализовало низ догађаја, а све у оквиру јединственог пројекта под називом „Месец матерњег језика”. Пројекат је превасходно био намењен припадницима српског народа који живе у Љубљани и околини, док је највећи број догађаја у оквиру самог „Месеца матерњег језика” био намењен деци и омладини. Циљ „Месеца матерњег језика” био је, пре свега, очување српског националног идентитета и културе, али и образовање и упознавање млађих генерација са српским језиком, граматиком и правописом, као и са употребом страних израза и фраза у свакодневном говору.

У пројекту је учествовало неколико стручњака и познавалаца поменуте тематике, а највећи удео у реализацији „Месеца матерњег језика” имао је Бојан Јокановић, дипломирани теолог из Добоја (Република Српска), учитељ и илустратор, који је првенствено међу младима, а и генерално, препознатљив и популаран захваљујући својим илустрацијама „Сизифова борба за правопис”. Своје радове објављује на друштвеним мрежама на којима га прати преко педесет хиљада корисника. Аутор је трилогије књига о правопису у којима је васпитно-образовну улогу дао митолошком јунаку Сизифу. Јокановић је објавио и збирку фраза народних израза у српском језику „Неће гром у коприве”, „Азбука бојанку”’ и „Илустровани бонтон за најмлађе”.

Прве у низу догађаја у оквиру Месеца матерњег језика биле су радионице за децу под називом „Забавом до знања”. Радионице на тему српског језика и правописа, али и ликовне радионице, одржао је Бојан Јокановић. На радионицама су учествовала деца узраста између пет и петнаест година, и то чланови дечје и омладинске групе нашег друштва, као и ученици Српске допунске школе у Љубљани.

Централни и највећи део пројекта представљао је „Дан за матерњи језик”, сачињен из неколико сегмената. „Дан за матерњи језик” је започео панел разговором на тему српског језика, дијалеката, правописа и проблематике употребе жаргонских израза међу младима. У разговору су учествовале, поред већ поменутог Бојана Јокановића и  мр Весна Анђелковић, дипломирана глумица, која је Факултет драмских уметности завршила у Београду, а која живи и ради у Словенији, као и Светлана Тодоровић, наставница српске допунске школе у Љубљани. Панел разговор је водила чланица друштва Јелена Самочета.

„Дан за матерњи језик” је био настављен презентацијом и потписивањем књига господина Јокановића (100 Сизифових правописних правила 1, 2 и 3). У наставку је уз пригодан коктел за посетиоце и говорнике свечано отворена изложба радова посвећених правописним недоумицама „Сизифова борба за правопис” аутора Бојана Јокановића.  Изложба илустрација била је отворена током читавог месеца фебруара, па су чланови свих секција СКУД „Видовдан”, имали прилику изложбу обићи и погледати сваким даном.

Пројекат је био реализован уз помоћ и подршку Министарства културе Републике Србије и Јавног фонда Републике Словеније за културне делатности.

За реализацију догађаја су заслужни и: ЕКО Клинер д.о.о., Пренова – Градбеник д.о.о., Т.Р.П. Милан Благојевић с.п.

Данијел Серчић

Започињући осамнаесте Дане српске културе у Крању, свједочимо малом националном чуду, у организацији Културног друштва „Брдо“ из овога града, које наредне године обиљежава три деценије постојања и успјешног рада. Требало је храбрости, одлучности, националне свијести и пожртвованости да се 1994. године, у тешком моменту за читав простор некадање југословенске државе, оснује једно српско друштво у Словенији. Они који су његови заснивачи и који су и данас заслужни за плодоносно трајање „Брда“, скромни и људски честити, нерадо и ријетко о томе говоре. А требало би их и питати и пажљиво ослушкивати, указати им поштовање јер они ништа друго и не очекују! Ипак, о свему свједоче резултати, дјелимично сабрани у монографији објављеној поводом двадесет година постојања друштва, под упечатљивим насловом Лахор са огњишта.

               Свјесни колико је важно очувати национални идентитет, предводници овог културног друштва чинили су оно што је увијек најједноставније, а ријетко и само по изузетку се примјењује. Смирено савладавати потешкоће, учити на властитим пропустима, радити марљиво и не оглашавати то на сва звона како се код нас уобичајило, код оних који сматрају да су важнији од свих послова којима се прорачунато и са задршком  посвјећују.

               У граду Крању, у Словенији, већ тридесет година догађа се чудо које је могућно само у језику и култури, најснажнијим интегративним чиниоцима нашега народа. Јер језик и култура укидају и временске и просторне удаљености, гријући пламеном посебне снаге оне који живе изван својих матичних држава. Фолклорне секције „Брда“ скоро су професионализоване, беспријекорно опремљене скупоцјеним народним ношњама, најбоље су или међу првима на свим смотрама српског фолклора и народног стваралаштва у Европи. На књижевним трибинама у оквиру Дана српске културе пажљиво су одабиране теме и учесници. Говорило се о великанима српске књижевности Његошу, Петру Кочићу, Бранку Ћопићу, Јовану Дучићу, Иви Андрићу, Сими Матавуљу,  да само њих овом приликом поменемо. Обиљежавани су велики јубилеји и значајне годишњице историјских догађаја, а међу учесницима били су неки од највећих српских пјесника, попут Матије Бећковића, и истакнутих научника, на примјер, словеначког академика и угледног његошолога Владимира Осолника. Није се попуштало у високим критеријумима, подлијегало потешкоћама материјалног намицања локалним обзирима. Испрва се слутило, а затим поуздано знало, да се само квалитетним садржајима може досегнути високи ниво, привући публику и задобити поштовање. То је толико једноставан рецепт па се опет ријетко примјењује и у Србији и у Републици Српској, али и широм свијета гдје живе припадници нашег народа. По вишим налогом оправдане потребе, подлијегало се менталитетским слабостима просјечности.

Свој српски језик, културу и обичаје Културно друштво „Брдо“ чува тихо, одржавајући лијепу сарадњу са институцијама државе у којој наши људи живе, у којој стасавају и сопствене животе заснивају њихови потомци. Рад овога друштва у једном сегменту остварује лијепу спону између српске и словеначке културе и пожељну равнотежу између отаџбинског и домовинског осјећања.

Чланови и предводници овога српског културног друштва из године у годину приређују лијепу показну лекцију нашим људима у дијаспори – а могло би се рећи и у матичним државама – о томе шта представља и колико је важан одговоран национални рад. При свему томе, сачували су осјећај гостопримства и пажње према гостима – понекад их има и више стотина – који се као једно препознатљиво обиљежје нашег народа све израженије губи. Културно и национално чудо које поменусмо два пута у овом тексту, није плод никаквог случаја, већ непрестаног самопотврђивања и самопревазилажења предводника и чланова Културног друштва „Брдо“ из Крања. Ти ситни кораци који се не сабирају већ умножавају, увијек су израз и саможртвовања, а доносе личну радост и општу корист.

Душко Певуља

Професор Певуља је увелико заслужан за то да се Дани српске културе, као догађај који реадиционално његује КД Брдо, одржавају на високо рангираној лествици препознатљивог академског нивоа приређивања значајних и захтјевних тема. Водство овог Друштва користи прилику да упути ријечи захвалности за сву указану стручну и професионалну помоћ током ове дугогодишње и плодне сарадње. Да је то тако свједоче и бројни прилози на књижевне и националне теме вечери у склопу културних манифестација у којима је професор био гост и предавач: Певуља у Крању

Тродневни „Омладински камп – Крушевац 2023.“ у организацији Града Крушевца и Кабинета министра без портфеља задуженог за координацију активности и мера у области односа са дијаспором који је финансирао пројекат, је завршен дефилеом и наступом КУД – ова из дијаспоре и Града. Завршној свечаности присуствовао је и министар Ђорђе Милићевић.

Део ове одличне манифестације било је и културно друштво Брдо из Крања, које је на кампу учествовало са 32 представника друштва, од тога 28 деце и омладинаца и 4 особе у пратњи.

У оквиру програма тродневног Омладинског кампа у Крушевцу, у Парку пријатељства засађено  је и Дрво пријатељства (јавор), уз присуство представника свих учесника из дијаспоре: Словеније, Румуније и Републике Српске.

Циљ пројекта је очување језика и српског националног идентитета, као и упознавање са знаменитостима Крушевца и околине. Град Крушевац пружио је гостопримство за око стотинак деце. Град Крушевац је наше чланове одушевио својим максималним гостопримствном, одличном организацијом, која је деци нудила огроман број активности, и много лепих дружења.

Први дан сви учесници кампа заједно са професионалним туристичким водићем обишли су овај историјски град. Посетили кућу Симића, цркву Лазарица, Народни музеј Крушевца, Истога дана на отвореним базенима Крушевца уследило је ночно купање, пена парти и забава свих учесника на базену.

Следећег дана посетили смо планину Јастребац. На планини Јастребац деца су посетила адреналински парк, цркву св. Петке и у повратку  излетиште Багдала.

У поподневним часовима организатор нас је водио у Динопарк – Шаренград. Ту су биле организоване веселе забавне игре измедју друштава, где су наша деца учествовала у занимијивим играма.

3 дан нашег боравка уследио је главни дан. Дан за наступ. Преподне тога дана уметнички руководилац Милан Гламочанин и фолклораш Игор Боyковски били су гости уживо у јутарњем програму на Телевизији Плус из Крушевца а после гостовања у емисији цела екипа учествовала је  у садјењу дрва пријатељства. Након тога уследило је слободно време и време за припрему за наступе.

Наш омладински ансамбл на концерту, где је учествовало 10 културно уметничким друштава што из дијаспоре, као из матице, извело је две кореографије. Отворили су програм са играма из Црне траве, и затворили програм са одлично изведеном кореографијом игара из Куманова.

Након фолклорног концерта, следило је весеље и забава на тргу уз концерт Жељка Васића.

Екипа препуна утисака, екипа богатија за 5 одлично проведених дана, вратила се у Словенију и очекује почетак нове фолклорне сезоне, која је почела на јако активан начин.

Уметнички руководилац групе,

Милан Гламочанин

Не прође ни година дана, а нама у госте понове дођоше пријатељи из драмске секције KПШХД Вук Kараџић из Радовљице. Са нашим гостима који су дошли раније у Велење срели смо се на Титовом тргу, а онда смо заједно прошетали до Виле Бианце, у којој се налази дворана гдје је одржана представа. Прије упознавања са двораном, госте смо одвели у галерију која се налази у склопу Виле Бианце и показали им изложбу православних икона иконописца Алимпија Kошаркоског из Шоштања.

Позориштна представа  одржана је  22.4.2023 у дворани Виле Бианце у Велењу.

Сарадња између два друштва траје већ низ година, највише на подручју фолклора, а задње врјеме се та сарадња продубила па сарађујемо и на литерарном и драмском подручју. Сада активно ради и драмска секција Српског друштва др Младен Стојановић која изводи лутковне представе за ђецу тренутно само у Велењу, па можда и по том питању унапреједимо нашу сарадњу.

Представа са којом су дошли да се представе, а нас мало насмеју и разведре зове се KАЗАЛИШТЕ У KУЋИ.  Жанр приредбе је комедија, а њен аутор и режисер је Брацо Радошевић. Приредбу нисмо отворили као што то иначе радимо са водитељем програма, већ смо то дозволили да спонтано ураде наступајући сами. Атмосфера је била толико позитивна да водитељ није био ни потребан.

 Тематика је била данашњи соавремени живот човјека, нерадника, изкориштавања свега и свакога од државе до родитеља и гледања искључиво на своје «дупе«. Представа је била из реалног живота, пуна истине и хумора који се заиста догађа у нашој близини а и у властитим породицама. Неко отвори очи па види, а други жмири па трпи.

Чланови наступајућег састава су: Брацо Радошевић, Даница Шмитран, Елена Стечук, Биљана Бешић, Томо Зечевић, Душанка Јовановић. На крају се Брацо Радошевић обратио и похвалио публику, а председнику Српског друштва др Младен Стојановић  Јови Јауз се захвалио на позиву.

Информисао нас је да већ припремају нову представу и ако нам је жеља да су спремни поново доћи, на што је председник Јово Јауз позитивно потврдио и изрекао им добродошлицу и за други пут. После приредбе подружили смо се у галерији мале  дворане и прокоментарисали сам догађај. Тако је успјешно завршен још један пројекат Литерарно драмско вече који је део већег пројекта 4. Младенови дани, који обухвата више мањих пројеката кроз цијелу годину. До маја у склопу Младенових дана урађена већ четири пројекта.

Захвалљујемо се спонзорима који су подржали пројекат:

• ARSO Pohištvo
• Občina Velenje
• TIC Velenje
• Festival Velenje

За Вас: Јово Јауз

Српско културно друштво Слога из Нове Горице у сарадњи са Српском школом у Словенији обележило Савиндан – велики православни црквени празник

Ових зимских дана, хладних и тмурних, не само због облака, већ и због свакојаког мрака и тежине који се надвијају над савременим човечанством, бар на тренутак смо се окренули највишим духовним вредностима нашег народа, заборављајући на муке и проблеме реалне егзистенције који нас неумољиво окружују, и неретко подређују својим мерилима и правилима.

Разлог за окретање нашој духовности, нашем унутрашњем бићу био је сасвим прикладан: Светосавски дани, низ прослава, школских и културних приредби којима многе образовне и културне институције Срба у земљи и расејању, обележавају Савиндан, Дан Светога Саве, утемељивача српске културе и писмености.

И Српско културно друштво „Слога” Нова Горица, са великим задовољством, али и осећајем своје духовне обавезе приступило је обележавању Савиндана. Ништа није изгледало природније и логичније него да прослава Савиндана буде усмерена ка нашим најмлађим члановима друштва, дечјој групи наше фолклорне секције, али и ученицима Српске допунске школе у Новој Горици.

Зато је и приредба посвећена Светом Сави била у потпуности изведена са њихове стране, уз скроман али свакако значајан допринос ветеранске групе, која је желела да младима пружи пример истрајности и упорности у раду и увежбавању фолклорних игара. Наравно, деци се придружила и наша млада песникиња и фолклорашица, Тина Јаћимовић, овога пута у улози водитељке програма.

Наша знаменита историчарка, чланица Српске академије наука, Јованка Калић, о Светом Сави је својевремено рекла: „Свети Сава је у нашој средини најпре молитва, тек онда историјска и научна тема”. Управо због тог вишезначног лика Светог Саве, због његове духовности, али и због његове посвећености образовању Срба и јачању њихове државотворности, је и програм наше прославе био вишезначан. Кроз музичке нумере, рецитале, пројекцију филмова и фотографија, покушали смо да широкој палети гледалаца, од најмлађих до најстаријих приближимо духовну и световну страну комплексног и вишезначног лика Растка Немањића – Светог Саве.

Јер „Сава јесте монах али истовремено и одважни државник, изнијансирани писац али и вешти дипломата” (Лука Мичета -  „Завештање Светог Саве”).

Заиста су те јануарске вечери – 28. 1. 2023. предивно звучали стихови химне Светом Сави, заиста су импресивно деловале чињенице о његовом световном и духовном животу, заиста су песме које су извели ученици српске допунске школе миловале  чула презадовољне публике у дворани.

Програм је одисао вољом и жељом најмлађих да се у правом светлу представе својим најближима, родитељима, родбини, сународницима… Све је било пажљиво организовано и уклопљено под брижљивом руком организатора, Тамаре Сврзић, наставнице и Биљане Савић, вође фолклорне секције „Слоге”.

Ево шта о самој приредби каже креатор програма, наставница Тамара Сврзић: „Уједињеним снагама, како нас и учи Свети Сава, реализовали смо приредбу поводом Савиндана„.

У свечаној и топлој атмосфери, пред препуном салом Културног центра у Вртојби, извели смо пригодан програм славећи његово дело и ширећи дух Светосавља.

Деца су на почетку поносно запевала ,,Химну Светом Сави”. Музичку пратњу на кларинету и виолини пружили су им вршњаци Јаков и Алексија Милинковић. У улози водитеља одлично су се снашле Јелена Будишин, Ана и Тина. Кроз наизглед опуштен разговор подсетиле су нас на живот и дело Светог Саве, али и на значај изучавања српског језика ван матице.

Најлепше стихове о Светом Сави потом су казивали: Дуња Сврзић, Лара Дачовић, Немања Мићић, Сара Јањиловић, Теа Јањиловић, Нина Јањиловић, Михајло Будишин, Симеон Милинковић,…… Изванредан наступ имали су и најмлађи чланови фолклорне секције“Слоге“. Програм је завршен хорским извођењем нумере ,,Молимо за фину тишину”.

Присутним гостима се након приредбе обратио и председник СКД ,,Слога” Илија Јанковић. Захвалио се организаторима и учесницима програма и најавио догађаје које друштво планира у наредном периоду. Свој деци подељени су пакетићи које су обезбедиле ђачке породице као и представници друштва.“

Лепо је наставница Тамара описала ток приредбе и подсетила нас на изванредна достигнућа свих учесника у програму. А нама не преостаје ништа друго, до да напоменемо да је целовечерњи програм завршен игранком и општим весељем присутних, у најбољој традицији СКД „Слога”.

Аутор текста: Маријана Живковић

• Са Слогом на путовање
• КД Брдо на Поздраву полетја у Крању
• Кочићеви дани 2024
• Младост из Љубљане у Ла Салашу
• „Кочићевци“ на Азурној обали