Пети Младенови дани

Српско друштво „Др Младен Стојановић” из Велења већ пету годину одржава „Младенове дане”. Активности почињу почетком године и трају кроз цијелу годину.  Циљ нам је да у што већем броју активно укључимо српска друштва из Словеније, а за публику направимо што занимљивији програм, зато су активности разноврсне и за свакога се нађе нешто интересантно. Обухватио је разне тематике: старе обичаје, литерарне вечери, пјевачке традиционалне концерте, позоришне представе, изложбе слика и ручних радова

Пијукање

Пијукање се код нас изводи већ традиционално. Ову годину је то већ десети пут и увијек буде добро посјећено. Циљ нам је да уведемо што већи број дјеце и да се не заборави тај обичај, што нам за сада и успијева. У самој припреми на пијукање учествовала је већина чланова, што нам много значи. Момци су донијели бадњак и сламу. Старији чланови припремили пакетиће са којим смо обдарили дјецу. Данијела Митровић припремила дјечју екипу која је извела програм за најмлађе. Овај пут је учествовала и мушка пјевачка група.  Сав програм су водила искључиво дјеца на српском језику. Дјеца су започела са разбрајалицама а онда је Андријана Самарџић преузела вођење програма.

Све присутне поздравила и најавила детаље програма данашњег догађаја. На самом уводу најаве појаснила је шта ће имати прилику да виде, како потјечу дјечје пробе, шта уче и шта су научили кроз годину. Програм је настављен са пјесмом  мушке пјевачке групе „Ој, Божићу теби се веселим”. Програм преузима даље Андријана која најављује наше најмлађе музичаре, који на фрули и хармоници прате извођење пјесме „Чворак, чворак” и „Маца преде”.

После завршетка дјеце са рецитовањем почиње Анастасија Самарџија док се припреми дјечја фолклорне група. Дјеца су одиграла игре из Груже (заврзлама, крива крушка, пишти пиле, колубарчица, левакиња, рудничанка, тројанац). Програм после кореографије наставила је мушка пјевачка група са пјесмом „Оћемо ли запјевати селе”. Најмлађи су поново изашли на подијум и рецитовали разбрајалице док се Његош Јауз није припремио за свирање и пратњу пјесме „Пошла ми Тројанка на воду”, а програм је завршен са колом „бугарка” које су дјеца сама изабрала.

Послије тога услиједило оно најбитније, „пијукање” због чега су дјеца и позвана. Велика радост за дјецу је почела. Дозивали смо их позивом „пипи-пипи-пипи”, а онда их даровали бомбонима и орасима, које смо за њих бацали по простору свуда по слами. Било их је задовољство гледати како траже и веселе се нађеним орасима и бомбонима. Многа дјеца су први пут у животу имала контакт са сламом.

После тога смо их још обдарили са пакетићима. Гости су били врло задовољни што само значи да у друштву добро радимо на очувању обичаја и традиције. Ове године био је одзив врло добар, пријављено је било 38 дјеце, што је више него годину раније. Врло нам је драго видјети нове образе људи који доводе своју дјецу у наше друштво.

Концерт традиционалног српског пјевања

Прође љето и дође поново вријеме активног рада и припрема на пјевачки концерт српског традиционалнога пјевања. У друштву се ради на томе да би се концерт одржаво сваке године. Концерт у Велењу одржан је 9. марта 2024. у малој дворани Дома културе. Kао што је на почетку текста наведено концерт је сада део већега пројекта Младенови дани.

Учесници: Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење, СKД „Сава” Храстник, СKХД „Десанка Максимовић” Цеље, Удружење гуслара Словеније из Кочевја (Зоран Миловић), СKПД „Свети Сава” Kрањ, KУД „Младост” Љубљана, KПСХД „Вук Kараџић” Радовљица.

У суботу 9. марта 2024. чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” из Велења, спремили су се да домаћински дочекају наше пријатеље из разних друштава. Припреме су почеле почетком 2024. године кад је мушка пјевачка група почела припремати пјевачки репертоар за наступ.

За припреме и помоћ око реализације пројекта помогла нам је Снежана Максимовић, са којом сарађујемо већ низ година. Госте смо дочекали у малој дворани Дом културе Велење. Ту смо одрадили заједничку пробу и спремили се за наступ. Наступ је почео у 18.00 часова и трајао сат и тридесет минута. Наша вјерна публика имала је прилику да чује тридесет и три пјесме из различитих крајева српског свијета, гдје Срби данас живе или не живе из различитих разлога. Kонцерт  је обухвато традиционално пјевање Kозаре, Поткозарја, Херцеговине, Kрајине, Лике, Далмације, Баније, Kосова и Метохије, Шумадије, западне Србије, Црне Горе и још тога.

Одазив гостију био је врло добар. Много бољи него што смо очекивали, што је нама као организатору врло драго. Гости су изразили жељу да се концерти српског традиционалнога пјевања организују више пута годишње.

Програм је припремила и повезивала наша драга пријатељица Снежана Максимовић. Наше дружење наставили смо у дворани ГАУДЕАМУС, гдје чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” изводе пробе фолклора.

Захваљујемо се  Сабини Омић, која нам је омогућила употребу дворане  ГАУДЕАМУС изван нашега термина и предсједнику Савеза српских друштава Словеније Златомиру Бодирожа, што је нашао времена и дошао подупрјети наш рад.

Изложба слика

У друштву покушавамо бити активни у свим сферама културе. Овај пут смо правили изложбу са члановима и пријатељима. Жеља нам је да у наше активности укључимо и оне који су српског поријекла, а нису активни у друштву.

До сада смо активно излагали радове „змијањског веза” које су везле чланице друштва и иконе које су дјело иконописца из Шоштања Алимпија Kошаркоског.

На наш позив одазвао Драган Арсенијевић са којим већ неколико година сарађујемо и био нам је чест гост када бисмо имали књижевне вечери. Наше наступе би употпунио рецитовањем неких од својих пјесама. У слободно вријеме пише пјесме на српском језику али нисмо знали да се бави и сликарством.

Следећа наша познаница је Вишња Поповић. Долази из села Јаруге, општина Приједор из Републике Српске. У Цеље се доселила прије пет година. За њу смо сазнали преко фејсбука и позвали је на сарадњу коју је раде воље прихватила. То је њена прва изложба. Црта различите мотиве од личних портрета, природе и икона. До сада је сликала због личног задовољства и пријатеље.

Алимпије Kошаркоски, ви који читате вјероватно нисте упућени  у рад Алимпија, али ми који га знамо могли би о њему причати читав дан. Упознали смо се  пуком случајношћу прије више од десет године. Када смо сазнали да се бави осликавањем ликова светаца почела је и наша сарадња.  Прву изложбу за наше друштво урадио је на Данима српске културе у Велењу 2013. године. Његових руку дјело краси и просторије нашег друштва „Српски дом”.

Анастасија Самарџија, своје прве радове је нацртала у раном дјетињству и ако сада има само дванаест година. Њена инспирација су били њени родитељи, а посебно њен дјед од кога је тај таленат можда и наслиједила. То је њена прва изложба и надамо се да не и посљедња. Своје радове урадила је са тешком муком јер су били намијењени за њену прву изложбу. Дјеца кô дјеца, увијек им неугодно због критика.

За крај смо оставили Милицу Празник. Она већ низ година ради на очувању Змијањског веза и већину везова који су били изложени су њен рад. Са „змијањским везом” се први пут упознала 2017. године, кад је Српско друштво „Др Младен Стојановић” са Хуманитарним удружењем жена ДУГА из Бање Луке, заједно урадило радионице везења у Велењу. Радови „змијањског веза” који су у архиву друштва били су изложени у Нишу у Србији, затим два пута у Kрању, код наших пријатеља из СКД „Петар Кочић”, и наравно у нашој општини Велење, а морамо напоменути и то да је Милица заједно са нама и својим радовима учествовала и на 6. Међународном фестивалу везења 2022. у Велењу. Тај фестивал везења се одржава сваке двије године, тако да ћете имати могућност да њене радове видите  у новембру 2024. године у Rdeči dvorani у Велењу.

Изложба је отворена 30. марта 2024. у галерији Vile Bianci у Велењу и на оглед је била двадесет и пет дана. Сви пролазници који су посјећивали Vilu Biancu и Туристички информацијски центар Велење имали су могућност да виде и изложбу.

Програм су отворили наши музичари Параскева и Његош Јауз за музичким програмом. На отварање изложбе дошли су сви излагачи и чланови друштва осим Вишње Поповић која је по први пут постала мајка. Дошао је предсједник Друштва ликовних стваралаца Шалешке долине Салих Бишчић.

Туцијада

Прође још једна година и поновно дође Васкрс нама најрадоснији хришћански вјерски празник. Чланови Српског друштва „Др Младен Стојановић” чекали и радо дочекали тај дан, да би поново одржали ТУЦИЈАДУ. Овогодишња „Туцијада”  организована је већ десети пут, што значи да наш народ и други гости који нису српске православне вјере радо долазе и са нама прославе.

Чланови, пријатељи, гости наших пријатеља  и сви они пролазници који подржавају наш рад, окупили се на дан Васкрса у дворани Ана у Велењу. Овај пут је „туцијада” организована на новој локацији. 

Туцијада, традиционални сусрет којим желимо од заборава спасити дјелић наше богате традиције и обичаје, преносећи их на млађе нараштаје. Туцијада је сваке године посјећенија, што нама много значи. Значи и оним који нису успјели отићи у свој завичај, па сврате код нас.

И ове године поред такмичарског дијела чланови друштва припремили су програм за госте. Програм је припремила Данијела Митровић а у обзир је узела све идеје и жеље дјеце. Програм је започео са кореографијом влашких игара, коју уче дјеца, наставила је наша мушка пјевачка група са пјесмама „Чај, горо” и „Буковицо”. Програм је закључен колом, а одсвирали га Параскева Јауз на виолини и Његош Јауз на хармоници.

Послије успјешно завршеног програма започела  туцијада због које су гости и дошли.

Поред активних чланова друштва, пријатеља, придружили су нам се и они који прате активност и рад друштва и редовно посјећују наше догађаје. Пред сам почетак Туцијаде раздијелили смо се у двије старосне групе, дјеца од четири до четрнаест, а старији од петнаесто до шездесет и пет и више година. Само такмичење изводимо тако да станемо у двије, фолклорним жаргоном казано, „лесе“ и одмјеримо снагу најтврђег јајета. Оном којем пукне јаје излази из „лесе” као губитник и тако до краја док не остане само један такмичар. Побједник је дужан појести побједничко јаје. Много нам је драго да сваке године долазе нови људи који подржавају наш рад, па и они који не припадају православној вјери.

У такмичењу за најтврђе јаје побиједила је, у категорији старији 1. Сара Бајец, 2. Премил Трипуновић, а у категорији дјеце побиједио 1. Никола Самарџија, а 2. мјесто је заузела Маја Матић. За прва и друга мјеста подијељене су стаклене плакете. После тога смо се дружили уз пјесму и игру и већ са мислима били на следећој Туцијади 2025. године.

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

Повратак изгубљене љубави

У пројекат Младенови дани због различитости програма укључили смо и позоришну представу. По претходном договору са Брацом Радошевићем позвали смо наше пријатеље из драмске секције KПСХД „Вук Караџић” из Радовљице да буду гости друштва.  Са нашим гостима који су дошли у Велење састали смо се код Дома културе у којем се и налази мала дворана која је прилагођена позоришним представама.

Позоришна представа  одржана је 26. маја 2024. у дворани Vile Biance у Велењу.

Сарадња између два друштва траје већ низ година, највише на подручју фолклора, а у задње вријеме се та сарадња продубила, па сарађујемо и на литерарном и драмском подручју. Сада активно ради и драмска секција Српског друштва „Др Младен Стојановић” која изводи луткарске представе за дјецу, тренутно само у Велењу, па можда и по том питању унаприједимо нашу сарадњу.

Представа са којом су дошли да се представе, а нас мало насмију и разведре зове се „Повратак изгубљене љубави”.  Жанр приредбе је комедија а њен аутор и режисер Брацо Радошевић. Приредбу нисмо отворили као што то иначе радимо са водитељем програма, већ смо то дозволили да спонтано ураде учесници сами. Атмосфера је била толико позитивна да водитељ није био ни потребан.  Тематика је била данашњи савремени  живот човјека, враћање старој љубави због одсутности од посла и слабе комуникације у односу, која кроз хумор доноси поглед како се урушава брак. Главни ликови поштар и шофер.

Представа је била из реалног живота, пуна истине и хумора који се заиста догађа у нашој близини а и у властитим породицама. Неко отвори очи па види, а други жмири па трпи. Улоге су тумачили: Брацо Радошевић, Даница Шмитран, Биљана Бешић, Томо Зечевић, Злата Даутовић – Мусић

На крају је Брацо Радошевић поздравио и похвалио публику а предсједнику Српског друштва „Др Младен Стојановић”  Јови Јаузу захвалио се на позиву. Обавијестио нас је да већ спремају нову представу и ако нам је жеља да су спремни поново доћи. После приредбе дружили смо се у галерији мале  дворане и прокоментарисали сам догађај. Тако је успјешно завршен још један пројекат Литерарно драмско вече који је дио већег пројекта 5. Младенови дани који обухвата више мањих пројеката кроз цијелу годину.

Пројекат Младенови дани не би било могуће извести и без наших вјерних спонзора, који нам низ година помажу и стоје уз нас:  Фестивал Велење, Градска општина Велење, Pohištvo ARSO, TIC Velenje.

Текст: Јово Јауз
Фото: Архив друштва

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења је 24. новембра 2023 прославило  своју крсну славу Мратиндан. Слава је прослављена у кругу чланова друштва у просторијама друштва СРПСКИ ДОМ. Kо што многи не знају, а ми знамо колико је слава важна у српском народу; зато је своје мјесто и нашла на УНЕСЦО-вој листи нематеријалне културне баштине. Опширније о томе можете прочитати на прилогу о Српској слави на УНЕСЦО листи.

Славски обред обављен је уз славску свијећу, кољиво, славски колач, црвено вино, тамјан и остале симболе славе. Овогодишњи обред дизања славе се одвијао уз присуство свештеника Горана Шљивића из Српске православне церквене општине Цеље.

Обред ломљена славског колача, по нашим обичајима су обавили   Зоран Јауз и Његош Јауз уз присутне остале чланове друштва, вјерне пратиоце и пријатеље. После завршеног обреда Зоран Јауз се захвалио члановима који су се одазвали и уљепшали тај, нама значајан, ведар и срећан дан.

Након тога је уследијо славски ручак и дружење уз традиционално српско пјевање и примјерно обиљежавање крсног имена св Мрата. Ту су били присутни и наши чланови који су Словенци и први пут су били присутни на слави.  Испраћај чланова од стране протекао је уз захвалност да се догодине опет окупимо.

Након тога је уследијо славски ручак и дружење уз традиционално српско пјевање и примјерно обиљежавање крсног имена св Мрата. Ту су били присутни и наши чланови који су Словенци и први пут су били присутни на слави.  Испраћај чланова од стране протекао је уз захвалност да се догодине опет окупимо.

Дани од Ђурђица до светог Мрате, а то је од 16. до 24. новембра, у народном календару старих Срба називају се Мратинци – односно вучји дани. Зато се свети Мрата поштује и слави као заштитник вукова. Kада је ова крсна слава у питању народно веровање сеже у далеку прослост и митологију старих Срба и овај празник везује за вука као опасног али и моћног противника, а некад и заштитника.

Предања о Светом Мрати и Вучјим данима

За Мратиндан и Мратинце се вежу бројни народни обичаји и легенде, а као занимљивост издвајамо неке чињенице:

• Према предању, Свети Мрата у ове дане гледа како ко ради, затим држи већање са вуковима и одређује им на кога да “навале”. Домаћину који у ове дане највише греши, не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, вели народ, у кућу и торове ће на зиму ући хроми вук, звани кривељан, који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери.

Зато постоје народна веровања шта треба радити, а шта не у време Вучјих дана:

• У време Мратинаца ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Kројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.
• Kод старијих људи постоји веровање да, уколико Мратинци падну у магловите дане, зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана, зима ће бити мразовита и љута.

У народу се и данас чује – свети Мрата, снег на врата, којом се означава почетак хладног и снежног периода године. У име друштва захваљујемо се нашим члановима, мајкама и женама наших чланова за труд око припреме хране и саме организације славске гозбе. Посебно смо захвални Милисенку Малбашић, он нам је изашо у сусрет и испекао прасе и тиме обогатио славску гозбу.

припремио: Јово Јауз

У граду Велењу је шести пут одржан  Међунарадни фестивал везења. Овај фестивал се одржава сваке друге године, а Српско друштво др Младен Стојановић је на сусрету било присутно први пут.

Организатор и координатор  је Музеј Велење заједно са Градском општином Велење те Универзитетом за Трећу животну доб – Велење. Манифестација у Велењу има дугу традицију. Приказани су уникатни домаћи (словеначки) и страни везови. Манифестацију је обогатио и богат културни програм. Тема овогодишњег фестивала била су извезена узглавља.

У оквиру фестивала припремљен је и музејски кутак у коме су изложена покривала, која се чувају у Музеју Велење. Додата је и приватна колекција народних ношњи и књижни кутак тематске литературе из фонда библиотеке Велење. Посетиоци су могли да погледају и изложбу тематског конкурса за омладину основних и средњих школа.

Изложбу  Српског друштва др Младен Стојановић из Велења осмислила је Милица Празник. Она већ низ година одржава традицију израде Змијањског веза са циљем да га откине од заборава. Представила је разне радове са мотивима змијањског веза: бошче, торбе, јастуке, крпе, маске, представила змијањску ношњу. Поред свега тога био је изложен и купрешки вез на бошчи и купрешка капа. Из свог родног  краја Градачца, направила српску народно нушњу која припада том крају. Уложила је много труда у колекционирање овог препознатљвог змијањског обиљежја, на чему јој је СД др Младен Стојановић веома захвално.

Змијањски вез је специфична техника везења настала на подручју  Змијања код Бања Луке. Овај традиционални вез се користи за украшавање женске одјеће и домаћинства, укључујући вјенчанице, мараме, хаљине и постељине и један је од најспецифичнијих и најкарактеристичнијих везова са простора Републике Српске. На деветом засједању Међувладине комисије за очување нематеријалне баштине 6. новембра 2014-е у Паризу, захваљујући својим карактеристикама и специфичностима, змијањски вез је уписан на УНЕСЦО-ову репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства. То је упис првог културног добра из Републике Српске.

После вишегодишње паузе због короне и свих недаћа везаних за то, Црвена сала, опет постала изложбени простор, поново је била испуњена дивним везовима из чак четири земље. На фестивалу су учествовали појединци и представници друштава из Словеније, Србије, Италије и Мађарске. Ту смо били и ми, Српско друштво др Младен Стојановић и слободно се мугу усудити рећи, да смо били пета држава, а то је Република Српска. Ми смо представљали радове Змијањскога веза и Kупреса. Присутан је био и један од кључних стручњака у области текстилног наслеђа др. Бојан Kнифиц, који је од почетка пратио и стручно режирао дешавања, а припремио је и предавање на тему женских марава за главу у Словенији.

припремио: Јово Јауз

Повезане теме из архива:

• У КД Брдо у Крању отворили Дане српске културе изложбом „Стари занати, чувари културно-историјског наслеђа“ | NAŠ GLAS časopis KD Brdo (kd-brdo.com)

• Изложба Змијањског веза у Велењу | NAŠ GLAS časopis KD Brdo (kd-brdo.com)

11. Међугенерацијски фестивал – Велење плеше

Програм фестивала под називом »Улица плеше« на којем је присуствовало и наступило Српско друштво др Младен Стојановић је одржан у Велењу на Титовом тргу, 20.05.2023 са почетком у девет часова. Поред фолклорног наступа, ово друштво је на свом штанду представило традиционалне ручне радове, књиге српске књижевности, туристичке садржаје Србије и Републике Српске, као и информације о секцијама и раду Друштва.

„Научна открића показују да плес или игра имају веома позитиван учинак, како на физичко тако и на ментално здравље. Због тога смо жељели људе мотивисати кроз игру и плес.“, казује Јово Јауз.

Српско друштво др Младен Стојановић је чести гост Међугенерацијског фестивала и и омиљени су са српским играма. И ове године су се на позив  Маше Kолшек, кординаторке Лидије Прапротник и општинских чиновника са радошћу одазвали. Kао што је Маша Kолшек једне прилике изјавила, нема фестивала уколико на фестивалу нема Срба и српских игара.

На овом фестивалу је своје умијеће показало преко 250 извођача.

Дани отворених врата српске културе у Велењу

Овогодишњи Дани отворених врата српске културе у Велењу, одржани су традиционално већ десети пут на уобичајеном мјесту, у Равнама код Шоштања.

Циљ пројекта је родитељима, пријатељима, гостима, спонзорима и младима приближити српску традицију, културно наслеђе, језик, игру и пјесму. За сада нам то иде добро од руке, зато и трајемо већ десет година.

Вјерна екипа која је била задужена за извођење пројекта, активне припреме почела већ двије недеље дана раније, а тај дан се окупила у девет сати, све због припрема за дочек гостију. Да не би гости били гладни, побринули се Алекса Радовановић, Лука Перовић, Урош Вујошевић, Михаило Урошевић. Данијела Митровић и Миланка Степаноски за колаче и посластице. Треба се захвалити и другим присутним који су помогли у кухињи око припреме хране.

Да би нас било што више те да би дошли и они што су били ограничени са доласком задужили смо појединце за превоз старијих гостију који прате и подупиру наш рад – а нису били у могућности да дођу сами.

После заједничког ручка и кратког одмора, позвани сви гости да нам се придруже и присуствују програму, који је припремљен за њих. Уводни говор нам је одржала Данијела Митровић, након чега је  слиједила дјечја екипа, која је отпјевала четири дјечје пјесме и одиграли нову кореографију коју су спремали за нову сезону: „Игре из Груже“.

Након дјечије је на ред дошла мушка пјевачка група која је извела репертоар од шест пјесама. Нема ништа љепше него кад присутнима потече суза, кад чују пјесме своје младости из њиховог родног краја.

Гости су са виђеним били задовољни и што нама уљева наду да добро радимо и да наставимо тако даље. После тога сви присутни одиграли су неколико кола и отишли да се друже уз пјевање и музику у живо, за коју су се побринули Јуро и Анкица Ченгија.

Хвала свима, који су се одазвали на позив, а било јих је заиста доста, а и спонзорима без којих не би било реализације. Не смијемо заборавити ни наше пријатеље, који су дошли и дали подршку нашем пројекту, а то су чланови СKД Сава из Храстника, KПШХД Вук Kараџић из Радовљице и ПKУД Свети Никола из Марибора.

Спонзори:

•             Градска општина Велење

•             АПЦО „ставбно похиштво“

•             Рачуноводство Игор Центрих

Етно фестивал – Храстник 2023 изведен двадесети пут

Српско културно друштво „Сава” из Храстника двадесети пут оганизовало Етно фестивал у Храстнику.

На позив организатора СКД Сава се Српско друштво др Младен Стојановић се са задовољством одазвало. Наша друштва већ осамнаест година успјешно сарађују и дјелују као једно – зато нас ни ово гостовање није мимоишло. То наше пријатељство бранимо и данас, зато се радо одазовемо на позиве СKД Сава и дајемо вјетар у леђа њиховој организацији Етно фестивала Храстник. Још се данас памти, да је наш први наступ изван града Велења био баш на Етно фетивалу у Храстнику и од тада се трудимо да испоштујемо сваки позив и будемо виђени гости.

Наше друштво се пријавило сад двије наступајуће групе: мушком пјевачком групом и дјечјим фолклорним ансамблом. Дјечији ансамбл се представио Играма из Груже. Публика је могла да види гружанске игре: заврзлама, крива крушка, пишти пиле, рудничанка, левакиња.

Хвала СKД Сава из Храстника на позиву!

Трећи Видовдански сабор

Видовдан је више од Kосовске битке која нас је трајно одредила, Видовдан је место сусрета са Христом са оним што нам је цар Лазар оставио и показао чему да стремимо. Јер ко смо ми ако заборавимо обећање Царству небеском…?

Видовдански сабор у Велењу одржан је трећи пут и дио је већега пројекта Младенови дани. Сам пројекат полако добија на тежини и значењу, а тога не би било без нас и наших гостију.

Одазив на овај догађај је био добар, а драго нам је да су се на наш позив одазвали и представници општине Велење. Наш гост је била замјеница градоначелника Александра Васиљевић.

Пројекат је посвећен Видовдану и нашем Kосову. Kроз звуке пјесама прилагођене тој тематици започело извођење програма, који је извела дјечја пјевачка група са пјесмом „Ми смо деца неба“.

Уводну бесједу имала је наша гошћа Снежана Максимовић, која је и припремила садржај заједно са члановима Српског друштва др Младен Стојановић.

У пројекту су учествовали и нама драги гости који су више о свему томе рекли кроз писану рјеч:

• Душан Јовановић
• Kрстан Шућур
• Остоја Шобота
• Снежана Максимовић

Први пут су се у Велењу из струна гусала чули и стихови младог гуслара Давида Радишића. Програм су обогатили чланови друштва и њихова пјевачки групе у саставу Данијеле Митровић, Параскеве Јауз, Алексе Радовановића и Зорана Јауз.

Највећа вредност косовске легенде је што је жива. Што није скамењена, ни довршена, ни размршена. Што њена порука није умрла, ни мисао закована, ни идеја заглављена. Што се креће, укључује нове нараштаје, тражи њихов допринос и тумачење. Зато је косовска опорука можда јаснија нама него нашим прецима. А наша одговорност већа него ичија у ранијим временима.

После завршетка програма сви присутни подружили се и измјенили мишљења у галерији Виле Бианце.

Пројекат је реализован уз помоћ:

• Општине Велење,
• Фестивала Велење,
• Министарства спољних послова Републике Србије
• Похиштва »АPCO«

Из Велења, текст и фотографије припремио Јово Јауз

Не прође ни година дана, а нама у госте понове дођоше пријатељи из драмске секције KПШХД Вук Kараџић из Радовљице. Са нашим гостима који су дошли раније у Велење срели смо се на Титовом тргу, а онда смо заједно прошетали до Виле Бианце, у којој се налази дворана гдје је одржана представа. Прије упознавања са двораном, госте смо одвели у галерију која се налази у склопу Виле Бианце и показали им изложбу православних икона иконописца Алимпија Kошаркоског из Шоштања.

Позориштна представа  одржана је  22.4.2023 у дворани Виле Бианце у Велењу.

Сарадња између два друштва траје већ низ година, највише на подручју фолклора, а задње врјеме се та сарадња продубила па сарађујемо и на литерарном и драмском подручју. Сада активно ради и драмска секција Српског друштва др Младен Стојановић која изводи лутковне представе за ђецу тренутно само у Велењу, па можда и по том питању унапреједимо нашу сарадњу.

Представа са којом су дошли да се представе, а нас мало насмеју и разведре зове се KАЗАЛИШТЕ У KУЋИ.  Жанр приредбе је комедија, а њен аутор и режисер је Брацо Радошевић. Приредбу нисмо отворили као што то иначе радимо са водитељем програма, већ смо то дозволили да спонтано ураде наступајући сами. Атмосфера је била толико позитивна да водитељ није био ни потребан.

 Тематика је била данашњи соавремени живот човјека, нерадника, изкориштавања свега и свакога од државе до родитеља и гледања искључиво на своје «дупе«. Представа је била из реалног живота, пуна истине и хумора који се заиста догађа у нашој близини а и у властитим породицама. Неко отвори очи па види, а други жмири па трпи.

Чланови наступајућег састава су: Брацо Радошевић, Даница Шмитран, Елена Стечук, Биљана Бешић, Томо Зечевић, Душанка Јовановић. На крају се Брацо Радошевић обратио и похвалио публику, а председнику Српског друштва др Младен Стојановић  Јови Јауз се захвалио на позиву.

Информисао нас је да већ припремају нову представу и ако нам је жеља да су спремни поново доћи, на што је председник Јово Јауз позитивно потврдио и изрекао им добродошлицу и за други пут. После приредбе подружили смо се у галерији мале  дворане и прокоментарисали сам догађај. Тако је успјешно завршен још један пројекат Литерарно драмско вече који је део већег пројекта 4. Младенови дани, који обухвата више мањих пројеката кроз цијелу годину. До маја у склопу Младенових дана урађена већ четири пројекта.

Захвалљујемо се спонзорима који су подржали пројекат:

• ARSO Pohištvo
• Občina Velenje
• TIC Velenje
• Festival Velenje

За Вас: Јово Јауз

Туцијада одржана 16.4.2023 у дворани Гаудеамус у Велењу

Туцијада Велење

Прође још једна година и поново дође Васкрс нама најрадоснији хришчански вјерски празник. Чланови Српског друштва др Младен Стојановић су чекали и радо дочекали тај дан, да би поново одржали ТУЦИЈАДУ. Овога пута већ традиционално 9. пут узастопно.

Наши чланови, пријатељи, гости наших пријатеља  и сви они пролазници који подржавају наш рад, окупљају се на дан Васкрса у дворани Гаудеамус у Велењу гдје и организујемо Туцијаду, традиционални сусрет којим желимо од заборава спасити дјелић наше богате традиције и обичаје, преносећи их на млађе нараштаје. Туцијада је сваке године посјећенија, што нама много значи.  Значи и онима који нису успјели отићи у свој завичај, па сврате код нас.

Ове године поред такмичарског дијела су чланови друштва припремили програм за госте. Програм је припремила Данијела Митровић, а уобзир је узела све идеје и жеље дјеце.  Данијела је све присутне поздравила пригодним ријечима, а онда реализацију програма препустила дјеци јер је то и била њихова жеља. Програм је отворио Лука Трипуновић са говором у сусрет Васкрсу. Слиједила је пјесма Kиша паде гдје су сва дјеца пјевала. Водење програма преузела је Андријана Самарџић. Програм су наставили са кореографијом из Гружа и пјесмом Ој Цоко Цоко.  После поновног Адријаниног говора дјеца су одиграла још и коло Kриво куће, а наш дјечји оркестар је одсвирао коло моравац у саставу: Његош Јауз – хармоника, Тара Трипуновић – виолина и Анастасија Самарџија – Виолина. Програм су дјеца закључила са Васкршњом честитком.

После успјешно завршеног програма започела  туцијада због које су гости дошли.

Поред активних чланова друштва, пријатеља, придружили су нам се и они који прате активност и рад друштва и редовно посјећују наше догађаје. Пред сам почетак Туцијаде раздијелили смо се у двије старосне групе, дјеца од 4-14, а старији од 15-65 па и више година. Само надметање изводимо тако да станемо у двије, фолклорним жаргоном казано,  „лесе“ и одмјеримо снагу најтврђег јајета. Оном којем пукне јаје излази из лесе као губитник и тако до краја док не остане само један такмичар. Побједник је дужан појести побједничко јаје. Много нам је драго да сваке године долазе нови људи који подржавају наш рад, па и они који не припадају православној вјери.

У такмичењу за најтврђе јаје побједио је, у категорији старији 1. Сандра Самарџија, 2. Сузана Трипуновић, а у категорији дјеце побједило 1. Давид Деспотовић, а 2. мјесто је заузела Анастасија Самарџија.  За прва и друга мјеста пођељене су стаклене плакете. После тога смо се дружили уз пјесму и игру и већ са мислима били на следећој Туцијади 2024. године.

---

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

---

Текст и фото: Јово Јауз

После паузе од четири године је 1. априла ове године одржан је Концерт српског традиционалног пјевања у Велењу. Kонцерт је одржан у малој дворани Дома културе у Велењу и део је већег пројекта Четврти Младенови дани. Пројекат се изводи и изводиће се кроз цијелу ову годину. Имаћете прилику да пратите богат садржај културних догађаја.

У суботу 1. априла 2023 су чланови српског друштва др Младен Стојановић из Велења,  су се спремили да домаћински дочекају наше пријатеље из разних друштава. Саме припреме су почеле почетком 2023 године кад је мушка пјевачка група почела припремати пјевачки репертоар за наступ. За помоћ и сарадњу око припрема и реализације пројекта позвали смо Снежану Максимовић, са којом сарађујемо дужи низ година. Наше госте смо дочекали у малој дворани Дома културе Велење гдје смо урадили заједничке припреме за наступ. Наступ је почео у 18.00 сати и трајао  1 сат и 30 минута. Наша публика имала је прилику да чује 32 пјесме из различитих крајева српског свијета, свуда гдје Срби данас живе или не живе из различитих разлога. Kонцерт  је обухвато традиционално пјевање Kозаре, Поткозарја, Херцеговине, Kрајине, Лике, Далмације, Баније, Kосова и Метохије, Шумадије, Западне Србије, Црне Горе и још много тога.

Одазив гостију био је врло добар. Много бољи, рекло би се,него што смо очекивали, а што је нама као организатору врло драго. Гости су изразили жељу да се концерти српског традиционалнога пјевања организују више пута годишње.

Учествовала је мушка пјевачка група Српског друштва др Младен Стојановић из Велења, женска пјевачка група СKД Сава Храстник, мушка пјевачка група СKХД Десанка Максимовић Цеље, Удружење гуслара Словеније и мушка и женска пјевачка група KПСХД Вук Kараџић Радовљица. Програм је припремила и повезивала наша драга пријатељица Снежана Максимовић.

Пројекат је пропраћен кроз медије Велењске телевизије – ВТВ.  За прилог о пројекту и промоцији Kонцерта српског традиционалнога пјевања  ангажовала се новинарка Андреја Петровић. Захвалили бисмо се и Јани Ђорђевић директорки велењске телевизије ВТВ, која је у нама и нашем раду препознала културни потенцијал града Велење.

Пројекат Младенови дани не би било могуће извести и без наших вјерних спонзора, који нам низ година помажу и стоје уз нас:

• Festival Velenje
• Mestna občina Velenje
• OPA resort
• Pohištvo ARSO

припремио: Јово Јауз

Чланови српског друштва др Младен Стојановић активно започињу осамнаесту годину успјешног рада.

За чланове, пријатеље и наше  вјерне пратиоце започели смо са реализацијом плана већ првих дана 2023. године.

ПИЈУKАЊЕ

Пијукање се код нас изводи већ традиционално. Ову годину је то већ девети пут и увијек буде добро посјећено. Циљ нам је да умрежимо чим већи број дјеце и да се не заборави тај обичај. У самој припреми на пијукање учетвовала је вечина чланова, што нама много значи. Момци су доњели бадњак и сламу. Старији чланови припремили пакетиће са којим смо обдарили дјецу. Данијела Митровић припремила дјечју екипу која је извела програм за најмлађе. Сав програм су водила искључиво дјеца на СРПСКОМ ЈЕЗИКУ. Дјеца су започела са разбрајалицама, а онда је Андријана Самарџић преузела водење програма.

Обратила се присутнима и најавила детаље програма данашњег догађаја. На самом уводу најаве појаснила шта ће имати прилику да виде, како протјечу дјечје пробе, шта уче и шта су научили кроз годину. Програм је настављен са пјесмом Ој бадњаче бадњаче, а после те пјесме слиједила је пјесма Ајде амо, момци, цуре да се веселимо и кореографија из централне Србије, гдје су дјеца одиграла кола: ерско коло, качерац, маказице, ориент. У међувремену, док су се музичари спремали, Андријана најавила репертоар пјесама који че бити изведен: Ја посејах лубенице, Бјела Рада, Седи Ћира и Еј, боже секо. Дјечији оркестар формиран је те године под водством Параскеве Јауз и у том саставу то је био њихов први наступ.

Састав чине: Вукашин Јауз (хармоника), Ела Пипан (тапан), Тара Трипуновић (виолина), Параскева Јауз (виолина), Анастасија Самарџија (виолина)

После тога усљедило оно најбитније “пијукање” због чега су дјеца и позвана. Велика радост за дјецу је почела. Дозивали смо јих позивом „пипи-пипи-пипи“, а онда их даровали  бомбонимаи орасима, које смо за њих бацали по простору свуда по слами. Било их је задовољство гледати како траже и веселе се нађеним орасима и бомбонима. Многа ђеца су први пут у животу имала контакт са сламом.

После тога смо јих још обдарили са пакетићима. Гости су били врло задовољни што само значи да у друштву добро радимо на очувању обичаја и традиције. Ове године био је одазив врло добар, пријављено је било 38 дјеце, што је више него годину раније. Врло нам је драго видјети нове образе људи који доводе своју дјецу у наше друштво.

НАСТУП ФОЛKЛОРНИХ ГРУПА ССДС

11.3. 2023 пут нас је водила у Церкље на Горењскем.  Са паузом од три године чланови Српског друштва др Младен Стојановић из Велења понову су учествовали на Фестивалу фолклорних група ССДС. Овај пут су се први пут пријавили са двије групе. Дјечјом групом и извођачким ансамблом. На пут смо кренули са возилима у пратњи родитеља. 

Родитељи својој дјеци вјероватно не би дозволили на наступ да их није било у пратњи, а то би значило и отказивање наступа дјечје екипе. Зато им  се у име друштва захваљујемо. Већина играча је први пут ишла на ту дестинацију због мјењања генерације. Пут нас је водила кроз Савињску долину преко Тухињске долине и Kамника на Горењску до Церкељ на Горењскем.  Због радова на путу стигли смо пет минута прије заказане техничке пробе. Са обе групе смо се пријавили такмичарски. Дјечја група наступила је са играма из Груже, а извођачки ансамб после десет година поново заигро игре са Змијањја. Учествовало је десет друштава са тринаест ансамбала. Организација је била добра, а чланови друштва су били задовољни.

Семинар

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења своје чланове више пута годишње пријављује на разне семинаре и радионице гдје чланови надграђују своје знање. Тако је било и овога пута кад смо добили позив од Игора Станковића да њихово друштво ПKУД Свети Никола из Марибора организује Други семинар народне игре и пјесама. Због близине и малих трошкова пријавили смо три члана друштва (Зоран Јауз, Никола Степаноски и Параскева Јауз), да оду и надограде своје знање. Два од три члана први пут су отишла на семинар у други град. Семинар је одржан у насеобини Раче код Марибора и трајао два дана. Обухватао је два склопа: Призрен и Врање. Под менторством кореографа Дејана Трифуновића радили смо традиционалне српске игре и пјесме а на крају и презентацију народне ношње Призрена и Врања. Поред знања које смо добили имали смо прилику да се подружимо и са нашим пријатељима из Републике Српске, који су дошли, а да ми нисмо ни знали да долазе. Семинар је добро прошао, стекли смо нова пријатељства, нешто ново научили и показали заједничку љубав према неговању и очувању српских традиционалних игара и пјесама.

припремио: Јово Јауз

Овогодишњи »9. Дани отворених врата српске културе у Велењу« одржани су на устаљеном мјесту, у Равнама код Шоштања, 4. Јуна 2022 године

До сада смо пројекат изводили на завршетку сезоне, али због активности и обавеза које су долазиле сваки викенд одржали смо раније дане отворених врата српске културе у Велењу.

Циљ пројекта је да родитељима, пријатељима, гостима, спонзорима и младима приближити српску традицију, културно наслеђе, језик, игру и пјесму.

Екипа која је била задужена за извођење пројекта, почела се окупљати у 09.30 сати, због припрема за дочек гостију. Да не би гости били гладни, побринули су се Алекса Радовановић, Лука Перовић, Милица Празник, Бранка Коси, Данијела Митровић. Алекса и Лука били су задужени за жар, Милица Празник за лонац, а  Ружа Томић и Данијела Митровић за колаче и кухињу. За столове и клупе Зоран Јауз, Алекса Радовановић, Лука Перовић, Михаило Урошевић, Урош Вујашевић, а своју помоћ понудила и Зрелка Вученовић, Бранка Коси које су у кухињи помагала око припреме хране.

После свих тих припрема око дочека гостију и спремања дошло је и врјеме да се проба оно што се спремило за појести. После заједничког ручка и кратког одмора, сви гости су позвани да нам се придруже и присуствују програму, који је припремљен за њих.

Уводни говор одржала је Данијела Митровић.

Онда је  сљедила дјечја екипа, која је отпјевала 2 дјечје пјесме и затим одиграла кореографију коју су вјежбали, а сада и наступају са њом, а ту кореографију су дјеца сама направила и научила на вјежбама. Дјеца су се први пут представила са својим радом и примила велик аплауз.

На ред су дошли и остали, прво наша мушка пјевачка група која је отпјевала неколико пјесама из свога репертоара. Видјео се велик напредак од прошле године. После њих су се припремили и старији за наступ, кореографију нису одиграли због тога што је Никола Степаноски заборавио телефон на којем су снимци кореографија, а остали рачунали на њега.

Гости су са виђеним били задовољни и дали изјаву да су они мислили да је човјек рођен са слухом пјевања, а не да се пјевање учи.

После тога сви присутни су одиграли неколико кола и отишли да се друже уз пјевање и музику уживо, за коју су се побринули Јуро и Анкица Ченгија.

Хвала свима, који су се одазвали на позив, а било их је заиста доста, а и спонзорима без којих не би било реализације.

Спонзори:

• Местна обчина Велење
• АРСО ставбно похиштво
• Рачуноводство Игор Центрих

Сеоско поштење

Код нас баш активно!

Није прошло ни 24 сата, а ми већ на другом мјесту и са другом тематиком. Овај пут смо припремили литерарно драмско вече са нашим пријатељима из драмске секције КПШХД Вук Караџић из Радовљице и пјесником Радославом Милановићем у малој дворани дома културе у Велењу.

До сарадње је дошло случајно. На концерту код наших пријатеља КПШХД Вук Караџић из Радовљице, на дружењу после цјеловећерњег концерта, гдје смо били гости и ми, Српско друштво др Младен Стојановић из Велења, дошло је до случајног разговора између нашег председника Јова Јауза и Браце Радошевића на тему литерарног и драмског рада, гдје је Брацо Радошевић, рекао да је он вођа драмске секције и да изводе позоришне представе. И тако је наш председник предложио сарадњу са драмском секцијом. Жељу о гостовању је изразио и Брацо. Остало је само још да се ускладе термини.  Неколико дана после тог разговора већ се ступило у реализацију. Добили смо 2 слободна термина од Фестивала Велење који су предложени Браци. Један од термина одговарао и члановима драмске секције Вук Караџић из Радовљице, тако да су се покренули котачи за реалицају пројекта. 

Представа која нам је понуђена је СЕОСКО ПОШТЕЊЕ аутора и режисера  Брацe Радошевића, то је – комедија која после затрварања представа и других активност због корона вируса доноси осмјех на лице и боље разположење.

Литерарно драмско вече отворио је са својим првим водитељским наступом Михаило Урошевић, који је прозвао нашег пријатеља и пјесника Радослава Милановића који је радо виђен код нас, да му се продружи на бини позорнице и каже коју рјеч. Господин Милановић захвалио се на позиву, изрецитовао је неколико својих пјесма из нове књиге и онда представиао драмску секцију и рекао беседу више, о самој представи СЕОСКО ПОШТЕЊЕ. Док је Милановић држао ријеч Брацо и екипа су се спремали на наступ. На позорницу изашле су прво глумице док смо на љепотицу још чекали. После уводног дјела и женског трача који су глумиле:   Злата Мусић, Даница Шмитран и Љубица Стечук изашла је и Касандра, Брацо пресвучен у жену, онако вулгарно обучен са великим си…., грудима, Баш као дворска луда, у жаргону. Да не користимо другу рјеч. Било је занимљиво и смјешно. Гледаоци су се много смијали….било је и тренутака да се гледаоци ниси могли престати смијати. После глумачког дјела и подјеле плакета, Радослав Милановић неговарао је публику, а највише младе да покушају и они да пишу. Јер је и он на наговор других почео да пише пјесме. После приредбе подружили смо се у галерији мале  дворане и прокоменарисали сам догађај. Тако је успјешно завршен још један пројекат Литерарно драмско вече који је део већег пројекта 3. Младенови дани који обухвата више мањих пројеката кроз цијелу годину.

Припремио: Јово Јауз

Чланови Српског друштва др Младен Стојановић  на пројекат „Повезивање“ припремали су се две године. Да пројекат није био реализован већ  раније у 2021. години, треба захвалити забранама путовања због корона вируса. Због тога смо се толико више веселили попуштању мјера,  због  могућности путовања и реализације пројекта ПОВЕЗИВАЊА  и програма који је обухвато  радионице Змијања и змијањског веза,  обиласка културних, вјерских и природних љепота Републике Српске.   Идеју за пројекат изњела је Милица Празник, која је у друштву задужена за много шта, као што је брига за друштвене просторије, за везење и увеличвања збирке Змијањског веза чију збирку смо могли видјети у Крању, Велењу, Храстнику, Нишу-Србија, а Јово Јауз је помогао око пријава пројекта и писања елабората. За све остало се побринула Милица Празник која је била и наш водич.

На пут се кренуло по предходном договору испред Дома ученика у Велењу у петак 20.5.2022 у 03.00. Кренули смо са аутопревозником ПЕМИ, који нас увек вози кад идемо у иностранство. Разположење је било добро  и примјерено циљу који смо испланирали.

Пут нас је водио на гранични прелаз Брегана, гдје смо успут покупили 3 чланице Српског културног друштва Сава из Храстника, у Зиданом мосту и Севници и кренули смо даље путем Републике Српске. У Бања Луку смо стигли око 09.30, гдје смо прво свратили до Хуманитарног удружење жена Дуга, то је прва невладина организација у Републици Српској 

ХУЖ Дуга – Бања Лука

Удружење је настало 1992. године, спонтаним дјеловањем групе бањалучанки, жена хуманиста, са циљем да помогну рањивим категоријама друштва у тадашњим условима.

Данас „Дуга“ све своје услуге базира на оригиналном психосоцијалном програму који има за циљ да духовно и економски оснажи жене које су незапослене, сачувају традицију, културу и старе занате, односно народну умјетност кроз израду аутентичних рукотворина примјеном традиционалних техника и пренесу ју на млађе генерације. Рад се одвија кроз неколико програма: Психосоцијални програм (Савјетовалиште и Радна рехабилитација), Етно радионица , Клуб Дуга, Етно галерија Дуга.

За свој хуманитарни рад, „Дуга“ је проглашена удружењем од интереса за Град Бањалуку, 2011. године и добила је Плакету града за хуманост.

Ту су одржане радионице, гдје је приказан материјал, производи које израђују, начин израде веза и гдје се све у пракси може употребити. После тога одведели су нас у Етно кућу, која је део  ХУЖ Дуга. Ту се изводе радионице кад је присутан већи број полазника семинараца и трајно су изложени змијањски сувенири.

Наш председник Јово Јауз одржао је састанак са председницом ХУЖ Дуга, Миром Звонар, о даљој сарадњи, и договорио се за  још једне едукативне радионице у Бањој Луци, које ће наше жене посјетити у мјесецу августу, због припрема на 6. ФЕСТИВАЛ ВЕЗЕЊА 2022 у Велењу. Фестивал ће се одржати 21. и 22. октобра 2022 у Рдечој дворани – Велење. Сарадња између Српског друштва др Младен Стојановић  и Хуманитарног удружење жена Дуга, траје већ од 2017 кад су у Велењу одржане прве радинице Змијањског веза.

После успјешно завршених радионица пут нас је водио до манастира Липје. Прије него што смо дошли до манастира стали смо успут на планини Борја – Хајдучке воде. Легенда каже да су се на овом извору хајдуци умивали и да им је планина давала снагу пред борбу са Турцима. Па тако смо стали и ми да одморимо, протегнемо ноге, нешто поједемо онако на отвореном под ведрим небом баш као хајдуци и скупимо снагу за даљње путовање. Излетничка тачка је предивна и врједи је посјетити. Планина Борје смјештена је на сјеверозападном дијелу Републике Српске између Велике и Мале Усоре. Удаљен је 23 км од Теслића и око 60 км од Бањалуке.

После краћег одмора спустили смо се и посјетили  наш први манастир који нам је бијо  на списку обилазака, а то је манастир Липје. Већина чланова за тај манастир није ни чула, а камоли га видјела.

Манастир Липље

Према народном предању, манастир је задужбина Светог Саве. То је био основни разлог зашто је на камену постављеном на западном порталу при обнови вршеној 1867—1879. године наведено да је манастир основан 1219. године. Насеље Липље се помиње 1273. године, али изричито манастир помиње се тек крајем 15. вијека у Крушевском поменику. Сачуван је међутим стари манастирски печат од бронзе на којем је угравирана година 1330, који демантује да ту није био манастир. Почетком 17. вијека, односно 1615. године, доживљава несрећу: у великој поплави је оштећен манастир и његова имовина, а неколико становника манастира је погинуло. Липљански Преписивач „немоћни и луди” Данило каже: Године 1723… надође поплава и обузе порту, разори цркве и конаке, не остаде камен на камену и утопи се десет монаха и четири ђака, од воде избјегоше само тројица… Манастир је потом обновљен, али на новом мјесту, неколико стотина метара ниже, на малом узвишењу. И ако је манастир Липље био познат по свом преписивачком раду, данас посједује само мању збирку старих књига. Збирку штампаних књига у Липљу краси Требник, изашао из Милешевске штампарије 1546.године, са сачувана 92 листа и са дугачким записом који биљежи догађаје из XВИИИ вијека, а ријетку драгоцјеност представља сликани антиминс (литургијска тканина) из прве половине XВИИИ вијека.

Са посјетом манастира Липље завршио се први дан екскурзије, који је био разноврстан. Следио је одлазак до Добоја, гдје смо имали резервисан смјештај. Дошли смо по мраку. 

Следећи дан имали смо више времена за посјећивање и обилажење културног добра српског народа у Републици Српској.

Прве активности крећу после доручка, биле су нам: одлазак на Добојску тврђаву – Градина. Тај обилазак није дуго трајо, јер нам је био циљ посјетити планину јунака Озрен, на којој се налази манастир Озрен и Орлово језеро. Хотел смо запустили чим смо се вратили и кренули на планину Озрен.

Добојска тврђава-Градина

Не зна се тачно кад је саграђена али се претпоставља да у 13. или у првој половини 14. вијека. Први пут Добој се спомиње у писму Дубровчана од 28.6.1415. године. Налази се изнад долине ријеке Босне, насупрот ушћу ријеке Спрече. Нешто јужније је и ушће ријеке Усоре у ријеку Босну.

Ту нам је наш водич Милица Празник до најмањег детаља појашњавала све датељи битне за путовање кроз тај крај. Видјело се, да се добро припремила и да је то њен родни крај са околином. Наше прво одредиште тај дан, било је манастир Озрен.  Пут нас је водио из Републике Српске  кроз део  Федерације гдје смо у Грачаници скренули према Петровом Селу на Озрену. Од скретања  у Грачаници према Петровом Селу требало нам отприлике 20 минута да смо стигли до манастира Озрен. Манастирски комплекс је врло љепо уређен, дивота доћи и видјети. Чланови друштва су прво отишли до сувенирнице гдје су куповали, књиге, мајице и друге сувенире, неки и свјеће које су послије запалили. У врјеме нашег доласка одржавала се служба у манастиру Озрен тако да су неки чланови искористили слободно врјеме и присуствовали. После тога већина је отишла до извора гдје су ишли по воду а неколицина чланова задржала се у комплексу манастира са историчаром који нам је појашњавао историју манастира и српског народа тако да су због тога и дошли последњи на аутобус.

Манастир Озрен

Посвећен светом Николи. Постанак манастира Озрен, као и многих других српскх манастира крије се негдје у тами вјекова.  Први писани податак у садашњој цркви  манастира Озрен је из 1587. године. Кад је поп Јаков из племена Марић поп(а)тосао цркву.  Народно предање које се искристалисало у 18. вијеку а касније записано, упорно је у тврдњи да је манастир Озрен задужбина Немањића односно краља Драгутина који је као сремски краљ 1284. до 1321. управљао  областима Усора и Соли, као зет и вазал угарскога краља.  Вук Караџић је записао народну пјесму у којој најмлађи син Немањин – Свети Сава не помиње само Хиландар, Дечане, Студеницу и Ђурђеве Ступове већ каже:

„И Папраћу близу Борогова,

И Возућу крај воде Криваје,

Озрен цркву насред Босне славне…“

Обнова манастира Озрен започела 2003. године, а завршена је 2007. Рестаурација живописа у храму извршена је 2012. године.

После дестинације манастира Озрен, требали смо успут посјетити и Орлово језеро на Озрену али нас монаси савјетоваше  да нема смисла посјећивати, јер је организована свадба и да је због тога велика гужва. Умјесто на Орлово језеро продужили смо пут Шековића, тамо се налази следећи манастир који смо одлучили посјетити, манастир Ловница. Пут нас је опет  водио кроз Федерацију, стали смо у Тузли, а онда без стајања кренули према Шековићима. На том путу нам је показивано одакле је ко из тога краја, било је на аутобусу  и оних чија је родбина морала да напусти своја огњишта, а на која се никад нису вратили. И ако није толико далеко од Озрена до Шековића, требало нам је добра 2 сата вожње због кривина и ограничења на путу. Кад смо стигли до Шековића  кренули смо према манастиру који није далеко али смо морали стати, јер узак пут не дозвољава пролазак већим возилима, тако да смо наш пут до манастира Ловница препјешачили. Шетња је трајала двадесетак минута, кроз узак кањон покрај брзе рјечице Ловница по којој је манастир и добио име.  На изласку из кањона отворио се поглед на манастир Ловница који се налази на брду а испод њега  поред рјечице у прељепом природном амбијенту налази се етно ресторан Анин Двор. Посјетили смо манастирски комплекс, продавницу сувенира, књижару, а цркву нисмо,јер је у том тренутаку био свадбени обред и нисмо хтјели сметати. Продужили смо до водопада рјеке Ломница, који је заиста предиван. Већ изгладњели од пута и шетања отишли смо на заједнички ручак у етно ресторан „Анин Двор“.

Манастир Ловница

Манастирска црква је посвећена светом великомученику побједоносцу, љекару душе и тијела, Светом Георгију и тај дан се прославља као манастирска крсна слава, 6. маја сваке године.

Према народном предању, црква Светог Георгија је чудесним пресељењем сама себе лоцирала, а то су први уочили ловци тог краја. Они су, како каже предање, то мјесто показали градитељима, те је манастир назван по њима.

Друго предање казује, да је Ловница задужбина краља Драгутина Немањића, из 13. вијека, који је као српски краљ управљао и сјевероисточном Босном.

“Драгутин сазида манастир, гдје је лов ловио и мјесто које га је љепотом задивило”, наводи се у предању.

Чак се помиње и “ловни дворац”, који је био смјештен негдје у близини Ловнице.

Повезивање манастира Ловница и краља Драгутина, потврдио је његов биограф архиепископ Данило, који у својим списима говори о великој ревности српског краља, у подизању цркава и учвршћивању православља у Босни. У манастиру Бешенову, на Фрушкој Гори, све до Другог свјетског рата налазило се јеванђеље из 1592. године, писано у Ловници, када је уништено.

Тако се заврши и наш други дан. Пут нас је даље водио до Бјељине и Семберског Салаша гдје смо одсјели ту ноћ. Ни ту се нисмо зауставили. Већ смо посјетили етно село Станишићи, поједини чланови су отишли на семинар гуслара који се је одржаво у етно селу Станишићи, а по завршетку семинара сви смо се окупили и дружили.

Последњег дана нашега путовања посјетили смо етно село Станишићи, насеље Пет језера гдје се налази манастир Свете Петке. Посвећен је Преподобној мајци Параскеви.  То је била и последња богомоља на путу наше екскурзије коју смо посјетити. После тога кренули смо кући. 

Манастир Свете Петке

Женски манастир, који се налази на ободу насеља Пет језера града Бијељине. Манастир је подигнут у руском стилу, тако да се састоји из две цркве. Доња црква, крипта, посвећена је св. Сергеју Радоњешком и њене зидове красе иконе руских светитеља. Такође, у овој цркви место заузима и кивот са моштима свештеномученика Јована Књажева. Горња црква посвећена је Светој Петки и украшена је уобичајеним композицијама српско-византијског стила. Манастир је петокуполни и прекривен је лимом златне боје. Ионостас храма израђен је у дуборезу од храстовог дрвета.

У Велење смо стигли, Богу хвала живи и здрави, пуни лијепих утисака са тродневне екскурзије. Покушали смо да обиђемо што више, за нас значајних „обележја“ Републике Српске и надамо се да ће интересовања за оваква путовања бити још већа, па ћемо моћи да их одржавамо чешће.

Овим путем би се у име Српског друштва др Младен Стојановић, захвалили нашој драгој чланици, Милици Празник, на пре свега идеји, планирању и организовању путовања. И знамо да би све ово било тешко обићи без унапред добро припремљених дестинација и прецизности у планирању. Захваљујемо се још члановима Српског друштва Сава из Храстника и наравно осталим пријатељима који су имали поверања и пошли са нама на ово путовање.

Партнери пројекта:

• Општина Велење,
• АРСО с.п.,
• Пеми аутошола и превози, д.о.о.
• Савез српских друштава Словеније
• Хуманитарно удружење жена  „Дуга“ Бања Лука – Република Српска

Репортажу припремио: Јово Јауз