У фебруару је Српско културно уметничко друштво „Видовдан” из Љубљане реализовало низ догађаја, а све у оквиру јединственог пројекта под називом „Месец матерњег језика”. Пројекат је превасходно био намењен припадницима српског народа који живе у Љубљани и околини, док је највећи број догађаја у оквиру самог „Месеца матерњег језика” био намењен деци и омладини. Циљ „Месеца матерњег језика” био је, пре свега, очување српског националног идентитета и културе, али и образовање и упознавање млађих генерација са српским језиком, граматиком и правописом, као и са употребом страних израза и фраза у свакодневном говору.

У пројекту је учествовало неколико стручњака и познавалаца поменуте тематике, а највећи удео у реализацији „Месеца матерњег језика” имао је Бојан Јокановић, дипломирани теолог из Добоја (Република Српска), учитељ и илустратор, који је првенствено међу младима, а и генерално, препознатљив и популаран захваљујући својим илустрацијама „Сизифова борба за правопис”. Своје радове објављује на друштвеним мрежама на којима га прати преко педесет хиљада корисника. Аутор је трилогије књига о правопису у којима је васпитно-образовну улогу дао митолошком јунаку Сизифу. Јокановић је објавио и збирку фраза народних израза у српском језику „Неће гром у коприве”, „Азбука бојанку”’ и „Илустровани бонтон за најмлађе”.

Прве у низу догађаја у оквиру Месеца матерњег језика биле су радионице за децу под називом „Забавом до знања”. Радионице на тему српског језика и правописа, али и ликовне радионице, одржао је Бојан Јокановић. На радионицама су учествовала деца узраста између пет и петнаест година, и то чланови дечје и омладинске групе нашег друштва, као и ученици Српске допунске школе у Љубљани.

Централни и највећи део пројекта представљао је „Дан за матерњи језик”, сачињен из неколико сегмената. „Дан за матерњи језик” је започео панел разговором на тему српског језика, дијалеката, правописа и проблематике употребе жаргонских израза међу младима. У разговору су учествовале, поред већ поменутог Бојана Јокановића и  мр Весна Анђелковић, дипломирана глумица, која је Факултет драмских уметности завршила у Београду, а која живи и ради у Словенији, као и Светлана Тодоровић, наставница српске допунске школе у Љубљани. Панел разговор је водила чланица друштва Јелена Самочета.

„Дан за матерњи језик” је био настављен презентацијом и потписивањем књига господина Јокановића (100 Сизифових правописних правила 1, 2 и 3). У наставку је уз пригодан коктел за посетиоце и говорнике свечано отворена изложба радова посвећених правописним недоумицама „Сизифова борба за правопис” аутора Бојана Јокановића.  Изложба илустрација била је отворена током читавог месеца фебруара, па су чланови свих секција СКУД „Видовдан”, имали прилику изложбу обићи и погледати сваким даном.

Пројекат је био реализован уз помоћ и подршку Министарства културе Републике Србије и Јавног фонда Републике Словеније за културне делатности.

За реализацију догађаја су заслужни и: ЕКО Клинер д.о.о., Пренова – Градбеник д.о.о., Т.Р.П. Милан Благојевић с.п.

Данијел Серчић

Српско културно друштво „Слога” Нова Горица је и ове године у сарадњи са допунском школом српског језика организовало, сада већ традиционалну, прославу школске славе Светог Саве, у дворани Омладинског центра у Вртојби.

Била је то још једна прилика да се најмлађи чланови друштва, млади фолклораши друже са ученицима српске допунске школе, и то управо на сам дан Светог Саве. Мада се и овом приликом показало да су многи од ученика истовремено и ученици српске допунске школе. То им наравно само служи на част, и младима и њиховим родитељима који несебично улажу своје време и труд у очување националног и културног идентитета најмлађе генерације. Креатор програма и уводни говорник на свечаности је овог пута била учитељица Тамара Сврзић која је говорила о значају Светог Саве и Светосавља за српски народ и његову духовност. Учитељица Тамара заслужује све похвале, рекли би и дивљење за исказани ентузијазам, вољу и жељу да најмлађе поучи највреднијим знањима из културне и националне историје Срба, да их подучи правилној употреби матерњег језика, да буде њихов узор и васпитач у правом смислу те речи.

Такође су се и овом приликом исказали млади, најмлађи чланови фолклорне секције Слоге, предвођени њиховим инструкторима, сада већ искусним фолклорашима, Даном, Саром и Момчилом. Све то, наравно под будним оком координаторке фолклорне секције и потпредседнице друштва, Биљане Савић.

Програм је овог пута водила, повезивала, и говорила одломке из свог стваралаштва, млада песникиња „Слоге”, Тина Јаћимовић. Сви они заслужују једно велико признање и похвалу.

Програм је био изузетно лепо и креативно осмишљен. Смењивали су се наступи младих музичара, ученика Српске допунске школе, са фолклорним кореографијама најмлађих чланова Слоге. У централном делу програма млади су говорили најлепше и најзанимљивије приче из живота Светог Саве. Ређали су се рецитаторски наступи, уклопљени у симпатичну драмску сценографију необавезног кућног разговора младих ученика на тему живота и достигнућа Растка Немањића – Светог Саве.

Целовечерњи програм започео је химном Светог Саве, а завршио се симболичним ломљењем славског колача и поделом пакетића свим учесницима, које су припремили родитељи ученика и СКД „Слога”.

По завршетку програма за све присутне организовано је забавно вече и игранка. Још једном све похвале креаторима и извођачима.

Аутор: Маријана Живковић

Ријеч „духоклонуће“ није замјена за туђицу „депресија“ и, по мом мишљењу, није најљепша српска ријеч, изјавио је професор српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци Душко Певуља, гостујући у Јутарњем програму наше телевизије.

Певуља је објаснио да је духоклонуће ствар тренутка и осјећај разочарања, а депресија је потпуно другачије стање које, ако потраје, може постати и стање болести.

Српски језик је довољно богат и нема потребе за измишљањем таквих ријечи – поручио је Певуља.

Коментаришући чињеницу да је ријеч „духоклонуће“ побиједила на такмичењу за најљепшу нову српску ријеч које је организовао сајт „Мала библиотека“ из Лондона, Певуља је нагласио да се конкурсима неће обогатити језик

То је сулуда путања. Велики писци су довољно обогатили српски језик и они то и треба да раде. Бојим се те наше склоности да се такмичимо са другима у таквим стварима. Немамо потребе за тим и не треба то да радимо – упозорио је Певуља.

Хрвати су покушали измишљањем нових ријечи да докажу да се хрватски језик разликује од српског. Чување језика је изазов за све и сви смо одговорни према свом матерњем језику – напоменуо је Певуља.

Певуља је оцијенио да је ово и скретање с проблема с којима се деценијама сусреће српски језик.

Проблеми српског језика и књижевности су што они нису довољно заступљени у нашим школама. Настава српског језика мора да има потпуно другачији приступ у школама. Граматички смо неписмени и то се системски мора другачије ријешити. Морамо неупоредиво већу пажњу да посветимо усавршавању наших наставника. Добар и креативан наставник ће инспирисати сваког ђака. С друге стране, Министарство мора да креира просвјетну политику и да се тиме неко озбиљно и стално бави – нагласио је Певуља.

Коментаришући ријечи „прохујак“ (враћање у прошлост), „прикачица“ (прилог у мејлу), безнемож (без тога се не може, мора се имати) Певуља је рекао да су смијешне и да му се уопште не свиђају.

То је чиста нелогична и нездрава интервенција у језик. Те ријечи неће заживјети. Надам се да неће опстати ни наша потреба да измишљамо ријечи – закључио је Певуља.

11. Међугенерацијски фестивал – Велење плеше

Програм фестивала под називом »Улица плеше« на којем је присуствовало и наступило Српско друштво др Младен Стојановић је одржан у Велењу на Титовом тргу, 20.05.2023 са почетком у девет часова. Поред фолклорног наступа, ово друштво је на свом штанду представило традиционалне ручне радове, књиге српске књижевности, туристичке садржаје Србије и Републике Српске, као и информације о секцијама и раду Друштва.

„Научна открића показују да плес или игра имају веома позитиван учинак, како на физичко тако и на ментално здравље. Због тога смо жељели људе мотивисати кроз игру и плес.“, казује Јово Јауз.

Српско друштво др Младен Стојановић је чести гост Међугенерацијског фестивала и и омиљени су са српским играма. И ове године су се на позив  Маше Kолшек, кординаторке Лидије Прапротник и општинских чиновника са радошћу одазвали. Kао што је Маша Kолшек једне прилике изјавила, нема фестивала уколико на фестивалу нема Срба и српских игара.

На овом фестивалу је своје умијеће показало преко 250 извођача.

Дани отворених врата српске културе у Велењу

Овогодишњи Дани отворених врата српске културе у Велењу, одржани су традиционално већ десети пут на уобичајеном мјесту, у Равнама код Шоштања.

Циљ пројекта је родитељима, пријатељима, гостима, спонзорима и младима приближити српску традицију, културно наслеђе, језик, игру и пјесму. За сада нам то иде добро од руке, зато и трајемо већ десет година.

Вјерна екипа која је била задужена за извођење пројекта, активне припреме почела већ двије недеље дана раније, а тај дан се окупила у девет сати, све због припрема за дочек гостију. Да не би гости били гладни, побринули се Алекса Радовановић, Лука Перовић, Урош Вујошевић, Михаило Урошевић. Данијела Митровић и Миланка Степаноски за колаче и посластице. Треба се захвалити и другим присутним који су помогли у кухињи око припреме хране.

Да би нас било што више те да би дошли и они што су били ограничени са доласком задужили смо појединце за превоз старијих гостију који прате и подупиру наш рад – а нису били у могућности да дођу сами.

После заједничког ручка и кратког одмора, позвани сви гости да нам се придруже и присуствују програму, који је припремљен за њих. Уводни говор нам је одржала Данијела Митровић, након чега је  слиједила дјечја екипа, која је отпјевала четири дјечје пјесме и одиграли нову кореографију коју су спремали за нову сезону: „Игре из Груже“.

Након дјечије је на ред дошла мушка пјевачка група која је извела репертоар од шест пјесама. Нема ништа љепше него кад присутнима потече суза, кад чују пјесме своје младости из њиховог родног краја.

Гости су са виђеним били задовољни и што нама уљева наду да добро радимо и да наставимо тако даље. После тога сви присутни одиграли су неколико кола и отишли да се друже уз пјевање и музику у живо, за коју су се побринули Јуро и Анкица Ченгија.

Хвала свима, који су се одазвали на позив, а било јих је заиста доста, а и спонзорима без којих не би било реализације. Не смијемо заборавити ни наше пријатеље, који су дошли и дали подршку нашем пројекту, а то су чланови СKД Сава из Храстника, KПШХД Вук Kараџић из Радовљице и ПKУД Свети Никола из Марибора.

Спонзори:

•             Градска општина Велење

•             АПЦО „ставбно похиштво“

•             Рачуноводство Игор Центрих

Етно фестивал – Храстник 2023 изведен двадесети пут

Српско културно друштво „Сава” из Храстника двадесети пут оганизовало Етно фестивал у Храстнику.

На позив организатора СКД Сава се Српско друштво др Младен Стојановић се са задовољством одазвало. Наша друштва већ осамнаест година успјешно сарађују и дјелују као једно – зато нас ни ово гостовање није мимоишло. То наше пријатељство бранимо и данас, зато се радо одазовемо на позиве СKД Сава и дајемо вјетар у леђа њиховој организацији Етно фестивала Храстник. Још се данас памти, да је наш први наступ изван града Велења био баш на Етно фетивалу у Храстнику и од тада се трудимо да испоштујемо сваки позив и будемо виђени гости.

Наше друштво се пријавило сад двије наступајуће групе: мушком пјевачком групом и дјечјим фолклорним ансамблом. Дјечији ансамбл се представио Играма из Груже. Публика је могла да види гружанске игре: заврзлама, крива крушка, пишти пиле, рудничанка, левакиња.

Хвала СKД Сава из Храстника на позиву!

Трећи Видовдански сабор

Видовдан је више од Kосовске битке која нас је трајно одредила, Видовдан је место сусрета са Христом са оним што нам је цар Лазар оставио и показао чему да стремимо. Јер ко смо ми ако заборавимо обећање Царству небеском…?

Видовдански сабор у Велењу одржан је трећи пут и дио је већега пројекта Младенови дани. Сам пројекат полако добија на тежини и значењу, а тога не би било без нас и наших гостију.

Одазив на овај догађај је био добар, а драго нам је да су се на наш позив одазвали и представници општине Велење. Наш гост је била замјеница градоначелника Александра Васиљевић.

Пројекат је посвећен Видовдану и нашем Kосову. Kроз звуке пјесама прилагођене тој тематици започело извођење програма, који је извела дјечја пјевачка група са пјесмом „Ми смо деца неба“.

Уводну бесједу имала је наша гошћа Снежана Максимовић, која је и припремила садржај заједно са члановима Српског друштва др Младен Стојановић.

У пројекту су учествовали и нама драги гости који су више о свему томе рекли кроз писану рјеч:

• Душан Јовановић
• Kрстан Шућур
• Остоја Шобота
• Снежана Максимовић

Први пут су се у Велењу из струна гусала чули и стихови младог гуслара Давида Радишића. Програм су обогатили чланови друштва и њихова пјевачки групе у саставу Данијеле Митровић, Параскеве Јауз, Алексе Радовановића и Зорана Јауз.

Највећа вредност косовске легенде је што је жива. Што није скамењена, ни довршена, ни размршена. Што њена порука није умрла, ни мисао закована, ни идеја заглављена. Што се креће, укључује нове нараштаје, тражи њихов допринос и тумачење. Зато је косовска опорука можда јаснија нама него нашим прецима. А наша одговорност већа него ичија у ранијим временима.

После завршетка програма сви присутни подружили се и измјенили мишљења у галерији Виле Бианце.

Пројекат је реализован уз помоћ:

• Општине Велење,
• Фестивала Велење,
• Министарства спољних послова Републике Србије
• Похиштва »АPCO«

Из Велења, текст и фотографије припремио Јово Јауз

Сусрет књижевника који пишу на српском језику и живе у Словенији одржан је 21. ок­тобра 2022. у дворани Инекс у Крању. Овај скуп писаца отворио је Крстан Шућур, пред­сједник СКД „Петар Кочић” Крањ. У свом поздравном говору навео је да из оправ­даних разлога неки од писаца нису могли присуствовати овом догађају. Представио је учеснике у програму, то су били Душан Јовановић, Маринко Јагодић, Мајо Крговић, Остоја Шобот и Смиљана Кондић.

Након поздравног говора и представљања учесника Крстан Шућур је напоменуо да се овај сусрет одржава на дан када је у Крагујевцу, 21. октобра 1941, стрељано око три хиљаде становника Крагујевца и околине, међу њима и ђаци крагујевачке гимназије. У помен крагујевачким жртва­ма нацистичког терора Душан Јовановић је одрецитовао познату пјесму Десанке Максимовић „Крвава бајка”.

Програм овогодишњих сусрета био је по­дијељен у три блока. У првом блоку прво је Мајо Крговић прочитао своје двије пјесме, „Залуд им труд” и „Ко је био Свети Сава”. У наставку програма Крстан Шућур је гово­рио о новим издањима Маринка Јагодића Макија, а затим је и сам Маринко Јагодић Маки прочитао своје двије пјесме, „Тајна о вину” и „Украјински вез”. Остоја Шобот је прочитао своју пјесму „Жеља”, а Смиљана Кондић своје двије пјесме, које и објављује­мо, а то су „Завичај” и „Сјета”.

У другом блоку Мајо Крговић је прочитао још двије своје пјесме, а Крстан Шућур казивао о књизи, збирци пјесама, Станка Вујиновића „Завичајне успомене”, у из­дању СКД „Петар Кочић” Крањ, а затим прочитао из исте збирке пјесму „Тражење дјевојке”. Остоја Шобот је прво прочи­тао пјесму „Пјесма”, а затим и одломак из свог романа „Паклени плес подивљалог анђела”. Из своје збирке „Источни прозор” Маринко Јагодић Маки прочитао је пјесме „Видовдан” и „Реч”. Смиљана Кондић је та­кође читала своје три пјесме. Иво Андрић је писао и поезију, за ово књижевно вече Душан Јовановић је одабрао неколико Андрићевих пјесама и одрецитовао их, у овом блоку рецитовао је пјесме „У сумрак”, „Блага и добра месечина” и „Лањска песма”, а Крстан Шућур пјесму Боре Капетановића „Пегла у дефекту”.

Трећи блок је почео Мајо Крговић читањем своје пјесме „27. јануар”, а прочитао је још двије пјесме. Маринко Јагодић Маки је из споменуте збирке „Источни прозор” прочи­тао пјесме „Бели анђео”, „Не мораш пошти­вати” и „Можеш се веселити сваком”. У на­ставку је Смиљана Кондић рецитовала своје пјесме „Дијете са села” и „Њему”, а Душан Јовановић на крају програма одрецитовао пјесме Иве Андрића „Лепа млада жена го­вори”, „Прва прољетна пјесма” и „М. Ц.”.

На крају ове лијепе књижевне вечери Крстан Шућур је захвалио свим учесницима у про­граму а затим позвао све присутне на дру­жење уз закуску коју су припремили чла­нови друштва.

Најважније раздобље за развој мозга и когнитивних способности је до дванаесте године, а посебно у првих неколико година живота. По томе је видљиво колико је велика улога и одговорност родитеља како би деца досегла своје потенцијале. Најдрагоценије раздобље управо је време до поласка у школу јер је тада развој мозга најинтензивнији. На значај овог раздобља указују и многа истраживања у којима је јасно назначено да време и труд који улажемо у едукацију деце у раном узрасту има далеко већи утицај, него кад то чинимо у каснијем раздобљу.

Аутор НТЦ програма и радионица за децу је др Ранко Рајовић, доцент на Педагошком факултету у Копру (образовне неуронауке), дугогодишњи члан Комитета светске Менсе за даровиту децу и сарадник УНИЦЕФ-а за рано образовање. Радионице спроводе сертификовани предавачи (учитељи, васпитачи, стручни сарадници). Током НТЦ радионица, деца пролазе кроз игре и активности везане за три фазе НТЦ програма:

1. Стимулација развоја неуронских веза и путева. Ова фаза наглашава важност развоја моторичких и графомоторичких способности које помажу физички и интелектуални развој деце. Деца кроз низ активности проналазе најбоља решења за свладавање препрека те развијају своју координацију, али и осећај за простор. Неке игре попут ротације, скакања и графомоторике неправедно су запостављене на штету деце и њиховог целокупног развоја. Др Рајовић кроз НТЦ систем даје једноставне, учинковите и корисне моторичке, когнитивне и графомоторичке вежбе које стимулативно делују на физички, а по најновијим истраживањима, и ментални развој детета.

2. Стимулација развоја мисаоних процеса. У другој фази је неколико нивоа, од препознавања апстрактних појмова до њиховог повезивања и вештог баратања мисаоним класификацијама, серијацијама и асоцијацијама. Већина деце спонтано препознаје апстрактне појмове (симболе), али с временом губе интерес јер родитељи не знају како да их поведу на виши ниво који је изузетно стимулативан за развој мисаоних процеса. Управо НТЦ проналази прелазе на сложеније форме мисаоних класификација и серијација, што је основа развоја математичке/логичке интелигенције.

3. Стимулација развоја функционалног размишљања. Развој функционалног размишљања је приоритет будућности. Од десет најтражењих занимања данас, девет их није постојало пре десет година. Значи да спремамо децу за занимања која још не постоје. Тако да је циљ образовања да учимо децу да мисле, а не да уче напамет. НТЦ подстиче развој функционалног размишљања уз помоћ загонетних питања и прича које деца с радошћу решавају.

Скоро деценија реализације НТЦ програма оставља јасан траг, што се огледа у бројним утисцима и захвалностима васпитача, наставника, родитеља, па и деце. Често се, као анегдота, препричава изјава дечака који је после НТЦ радионица рекао својој мајци: „Живео бих у НТЦ-у“. Много пута се дешавало да родитељи зову и питају, у име детета, да ли дете може да посети једну или две радионице на другом месту (јер је, на пример, отишло код баке и деке у други град) само да их не пропусти. Или пропусте тренинг из фудбала да би ишли на НТЦ. Овакве спонтане и искрене изјаве и потези деце највише говоре у прилог томе да се ради у добром правцу и највећа су потврда успеха НТЦ програма.

Оно што се издваја последњих година од када се реализују НТЦ радионице је „глас“ који је почео да прати ову децу при упису у основну школу. Родитељи деце са радионица све чешће се захваљују што је њихово дете показало натпросечне резултате на тесту за упис у основну школу. Често су и запажања васпитача веома позитивна: приметили су да деца која похађају НТЦ радионице „одударају“ од друге деце, те нису ни мало изненађени учинком детета на тесту, с обзиром да похађа НТЦ радионице. Деца показују и у школи изнад просечне резултате.

Поред побољшања различитих сегмената моторичког развоја, наставници и родитељи често наводе бољи школски успех, већу радост при учењу, бољу концентрацију и повећану креативност код деце. Из овога се може закључити да НТЦ програм успешно отклања већину актуелних проблема са којима се деца данас суочавају.

Циљеви НТЦ радионица:

• Подизање нивоа интелектуалних способности свих ученика који учествују у програму.
• Превенција поремећаја пажње и концентрације у школском периоду.
• Развијање координације покрета и моторике.
• Развијање брзине размишљања, повезивања и закључивања (функционално знање).
• Правовремено уочавање даровитих ученика и подстицање развоја њихових способности.

Током НТЦ радионица, одговарајућим вежбама и активностима помаже се деци да развију своје биолошке потенцијале. То је и главни циљ свих НТЦ активности, а остварује се кроз игру јер главни мотив детета је игра. Ако дете није унутрашње мотивисано, колико год потенцијала има у себи, жељени успех и постигнућа ће изостати.

Свака НТЦ радионица је састављена од елемената који развијају сложене моторичке активности, менталне класификације, менталне серије и асоцијације, развој дивергентног и конвергентног мишљења и функционална знања. Дете има озбиљан посао на радионицама, мора да размишља и игра се. Поред подстицања психомоторичког развоја, акценат се ставља на когнитивни развој и развој функционалних знања. Са свим информацијама овог света које су доступне у 21. веку, не може се ништа ако се не зна како да се повежу и претворе у корисна знања и функционално размишљање. НТЦ радионице, посебно за старију децу, прате школски програм. Тако се деци дају практична средства помоћу којих могу да уче и стичу знања на потпуно другачији, нерепродуктиван начин. Реализација НТЦ радионица је искључиво могућа у оквиру НТЦ центра, чији рад представља највиши ниво реализације Програма. Поред Словеније, НТЦ центри тренутно постоје у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској. А осим радионица, у појединим државама се низ година успешно реализују НТЦ кампови, едукација за родитеље и стручњаке из области васпитања и образовања…

НТЦ радионице се одржавају током целе школске/радне године једном недељно током два полугодишта тј. циклуса, с паузама током распуста. Сваки циклус је другачији, што значи да деца могу да иду више година. Радионице трају 60 минута за млађу децу ( 4 – 6 година), односно 90 минута за старију децу (7-12 година) и реализују се једном седмично. У периоду од 23.маја до 17. јуна у Крању у просторијама КД „ Брдо“ одржан је промотивни циклус од четири радионице током којих су деца и родитељи имали прилике да се поближе упознају са НТЦ програмом. Др Ранко Рајовић је присуствовао једној радионици и разговарао са родитељима о изазовима са којима се сусрећу.

За додатне информације, пишите на: slovenija@ntcucenje.com

Више о НТЦ програму: НТЦ Словенија

Интервју др Р. Рајовића: Интервју->

Са поносом можемо рећи да је, иако постојимо само годину дана, са успехом остварено толико заједничких пројеката и одржано много часова на даљину, упркос здравственој ситуацији у целом свету, па и у Словенији. Радујемо се настави у учионицама и са весељем чекамо нове ђаке!

Наставници допунске наставе на српском језику у Словенији

Први део уписа у школску 2021/22. у свим одељењима допунске наставе на српском језику у Словенији почео је 10. маја 2021. и траје до краја јуна 2021. Други део уписа спровешће се од септембра 2021. године.

Пријаве за упис ученика могу се преузети код наставника који изводе образовно-васпитни рад или са школског сајта, где су доступни контакти са информацијама о местима и терминима одржавања наставе. За сва додатна питања, а након одабира најближе школе, заинтересоване породице могу се обратити наставницима Српске школе у Словенији.

Током школске 2020/21. настава је организована на даљину, у складу са околностима и званичним одлукама земље пријема. Часове прати близу 1200 ученика основношколског узраста (од 1. до 8. разреда, односно словеначког 9), а часове држи 11 наставника. Наставом су обухваћени ученици српског порекла из основних школа у Љубљани са околином, Новом Месту и Долењској регији, Крању, Марибору, Новој Горици, Постојни, Копру, Цељу, Велењу, Трбовљу и другим мањим местима широм Словеније.

Образовно-васпитни рад на српском језику у иностранству Република Србија организује и финансира на основу Закона о основама система образовања и васпитања и Правилника о остваривању образовно-васпитног рада на српском језику у иностранству. Настава се изводи једном недељно у трајању од три школска часа за предмете Српски језик, Моја отаџбина Србија и Основи културе српског језика, а на темељу наставног плана и програма прописаног од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Образовно-васпитни рад на српском језику реализује се у сарадњи са Министарством образовања, науке и спорта Републике Словеније у оквиру програма Учење других језика и културе других народности, а у учионицама словеначких основних школа. Те школе су се могле пријавити за суфинасирање допунске наставе матерњих језика у оквиру пројекта који спроводи словеначко министарство просвете.

Подршку обезбеђивању простора за извођење наставе пружила је Српска православна црква у Љубљани, Марибору и Копру. Часови ће се одржавати у Парохијском дому у Љубљани и у Српској православној цркви у Копру.

Прослава  се одвијала у ОШ „Меша Селимовић“ у Бијељини, а ученици српске допунске школе из Словеније свечаност су пратили онлајн. Свим ученицима и њиховим наставницима  обратио се ђакон СПЦ у Бијељини Миленко Крајишник истичући важност неговања духовности кроз лик и дело Светог Саве. Први српски просветитељ и утемељивач српске православне цркве, културе и просвете Свети Сава  прослављен је пригодним рецитацијама, драмским дијалозима, приказом заједничких ученичких радова, химном посвећеној Св. Сави и традиционалним славским обредом коме су присуствовали и ученици обучени у народну ношњу.

Затим су сви ученици пратили директан пренос  обележавања школске славе на Педагошком факултету у Бијељини, који припада Универзитету  у  Источном Сарајеву. Након церемоније ломљења славског колача ученицима су се обратили господин Љубиша Петровић, градоначелник града Бијељина, ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић и декан Педагошког факултета у Бијељини проф. др Далибор Стевић, говорећи са надахнућем о животу и делу нашег првог архиепископа и просветитеља Светог Саве. Честитајући школску славу  ученицима ОШ „Меша Селимовић“ у Бијељини и ученицима српске допунске школе у Словенији, као и њиховим родитељима, проф. Стевић је посебно истакао важност заједничке сарадње српске деце из Србије са децом из региона уз подршку њихових наставника.

Галерија фотографија приредбе

„Посебно желим да честитам колегама у српској допунској школи у региону на преданом раду и очувању нашег језика. Показали сте велику професионалност и посвећеност свом позиву у овим изазовним временима. Захваљујући Вама наша деца, која живе ван граница Србије, сачуваће свој језик од заборава. Порекло и родни идентитет јесу неопходни за развој сваког детета“, рекао је проф. Стевић и додао да је његова жеља да сви појединци, установе и надлежни органи следе пут светосавља, пут просветитељства и унапређивања образовања.

У наставку погледајте обједињено цјелокупни догађај Чудесни шапат Светог Саве

За ову успешну манифестацију захвалност дугујемо учитељима у Бијељини Браниславу (овогодишњи добитник Светосавске награде у Р Српској)  и Маријани Милановић као и ректору Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милану Кулићу и декану Педагошког факултета у Бијељини проф. др Далибору Стевићу.

Пише учитељица Невена Ступар,
Српска допунска школа у Словенији

Да ли се и како реализује допунска настава српског језика (преко интернетних апликација на даљину) и када сте почели?

Посебан програм основног образовања и васпитања српске допунске школе у Словенији реализује се кроз три наставна предмета: Српски језик, Моја отаџбина Србија и Основи културе српског народа. Реализација самог наставног процеса започета је 1. октобра. Због тренутно неповољне епидемиолошке ситуације настава се одвија на даљину, путем zoom платформе и googl учионице. Наставу изводи 8 наставника, одабраних конкурсом министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије.
Ученици се у великом броју укључују на наставу, што потврђује квалитет рада и жељу деце за похађањем предмета српске допунске школе.

Колико ђака укупно имате, у којим школама и у ком граду? „Пате“ ли зато што не виђају другаре и не иду у „праву“ школу?

Познат је податак да око 896 ученика у 63 групе похађа наставу у Словенији на српском језику у 75 редовних основних школа. Конкретно, водим 6 група, око 120 ученика. Распоређена сам на територију општине Крањ. Групе се увећавају, родитељи и деца се сваког месеца пријављују па се самим тим и бројно стање по градовима мења, што нас свакако радује и даје оптимистичне прогнозе упркос непогодној здравственој ситуацији широм света.

Какве су њихове реакције на српски језик и теме? Ако постоји могућност и наравно сагласност, нека деца одговоре на ово питање, онако како умеју и знају

Свакако да је социјализација сложен и слојевит процес, он се развија прво у основној ћелији друштва – породици потом у вртићу и школи, да би се дете правилно развијало, васпитавало и образовало потребно је да кроз интеракцију односа наставника и својих вршњака осете и усвоје одређене форме понашања. Емоционално изразе у свом познатом окружењу тј. школи. Оно што се осети приликом укључивања на часове путем зоом-а јесте жеља за новим и занимљивим садржајима као и да виде насмејана лица својих другара из групе. Да попричају, да се друже…
Када им поставите питање да ли Вам недостаје дружење и редовна школа сви у глас кажу: „ Да, много нам недостаје“. Као што можете да закључите сами из њихових одговора и порука на googl учионици:

1.)Редовна настава ми недостаје и недостаје ми друзење са другарима. 2.)Много ми се свидја и јако је занимљиво,уцитељица Невена све лепо објасни и има увек нових занимљивих задатака.
3.)Највисе волим отадзбину. Волим да уцим о прослости и о територији Србије.

4.)Све теме ме занимају јер сваста ново науцим сто нисам знала.
Дуња Живковић, ОШ „Центер“ 4.раз. Ново Место

1.) Редовна настава и дружење са вршњацима ми пуно не достаје.

2.)српски језик ми измедју првих топ 3 предмета.
3.)Највише волим математику, српски и спорт. Тема о Вуку С. Караџићу ми је занимљива.
4.) Нема нешто одредјено, да ме не занима.
Михаило Јоксимовић, ОШ Јакоб Аљаж Крањ

1.)Редовна настава и дружење с пријатељима из разреда ми недостаје.
2.) Српски језик као и остали предмети су ми веома занимљиви.
3.) Највише волим математику а најзанимљивије теме из српског језика су ми празници, традиција и обичаји.
4.) Немам одређене теме да ме не занима.
Јована Пејичић, ОШ ФРАНЦЕТА ПРЕШЕРНА, КРАЊ

Шта деца највише воле да уче, који предмет се показао као омиљен („Српски језик“, „Србија моја отаџбина“ и „Историја и култура српског народа“?)

До сада се показало да им је изузетно важно да се подједнако служе ћириличним и латиничним писмом, при том, да поштују правописна правила.
Упознавање са значајним личностима из историје и културе Србије, као и сами тематски часови створили су креативну и позитивну климу током јесењих месеци.
Како време одмиче, трудимо се да им на што занимљивији начин објаснимо и приближимо историјске теме које су посебно занимљиве старијем узрасту. Припрема за наставни час је веома озбиљан и дуготрајан процес, захтева скуп стручних наставничких компетенција. Пратити дечија интересовања, уклопити их у наставни план и програм, потом од идеје створити активности на часу из којих се много садржаја усвоји и у свакодневним ситуацијама користи, сложићете се, није једноставно. Поред тога нас радује чињеница да се ученицима допада рад српске допунске школе.
Сваки од три наведена наставна предмета у себи садржи занимљиве садржаје пажљиво биране за посебан програм рада који се унутар себе преплићу. Корелација наставног садржаја је императив модерног основног образовања коме тежимо у нашем раду.

Шта их најмање занима, тј. где опада концентрација и како решавате „проблем“?

Вид наставе који спроводи српска допунска школа подразумева активног ученика. Она се не своди на само преношење чињеница, него на решавање проблема, постављање питања, укључивање на часу. Ученици желе да усвајају знања на овај начин, а самим тим су веома активни. Пажњу им држе наставни садржаји, тако да нам време дословно „пролети“. Честа је појава да по завршетку часа поставе питање: „Шта учимо на следећем часу?“ Протеклих месеци је било лепих и садржајних часова, конкурса да заиста нисмо осетили оптерећење , пад концентрације код ученика.

Где могу нови да се пријаве (преко ССС или другачије), да ли је могућа накнадна пријава?

Упис ученика је у току. Заинтересовани родитељи могу пронаћи контакте наставника на интернет страници српске допунске школе
Српска школа – СЛОВЕНИЈА
Као и на интернет страници Амбасаде Републике Србије у Словенији.
Радујемо се новим ученицима.

Да ли је било појаве негативних коментара (знам да је раније постојала прича појединих да Срби у Словенији полако намећу српски као обавезан предмет)?

Српска допунска школа у протеклом периоду је остварила изузетну сарадњу са дипломатско конзуларним представништвом у Словенији, одличну комуникацију са постојећим српским заједницама. Овом приликом желим истакнути константну подршку и благослов за саму реализацију наставног процеса од стране СПЦ у Словенији и региону, као и поверење ђачких родитеља и ангажовање у настави. Словеначко школство је показало професионалну срдачност и колегијалност у току успостављања наставе. Заиста ценимо њихову добродошлицу и помоћ на самом почетку и касније. Овом приликом им се захваљујемо у име Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и у име наствног већа српске допунске школе.
Надамо се да ће у наредном периоду постојећи односи изнедрити нове идеје, сарадње и пројекте.

На друштвеним мрежама се налазе обавештења о пројектима које радите, имате ли додатне активности? Кажите о њима, како деца реагују…?

Поред часова наставе на даљину , условљене тренутним околностима, у све три земље ( Италија, Француска и Словенија) се сараднички остварују бројне слободне активности. Ученици се на тематским часовима припремају за реализацију актуелних међународних конкурса и квизова.
Наставници су припремали тимове ученика старијег узраста у све три земље за Међународни квиз „ Знаменити Срби“. Можемо да се похвалимо да смо 19.12.2020. прошли у други круг такмичења, у првих педесет, са две екипе.

Поетски и ликовни радови за актуелне конкурсе показују снажну везу наших ђака према отаџбини. Љубав је мотив и покретач, а уз стручно вођење и подршку ђачких породица настају јединствене колекције радова на конкурсима „ Моја отаџбина Србија“ у организацији Православног часописа „ Светосавско звонце“,
„ Домовина се брани лепотом и знањем „ у организацији Дечјег културног центра Београд.
Ученици учествују у музичком пројекту „ Деца Србији“ који је обухвата 400 српске деце, региона и дијаспоре, удружених у хорском певању, у организацији Удружења наставника музичке културе Србије и Дечјег културног центра Београд.

Подсјећамо да је Арно Гујон, вршилац дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону током посете Љубљани донео је 1.500 комплета уџбеника и лектире за децу у Словенији. Најмлађима је одржао онлајн час на коме се представио и објаснио значај учења и коришћења српског језика.

Словенија је прва земља из које почиње свој рад на терену и каже да је са намером одабрао велики верски празник, светог Николу за време своје посете Срба у Словенији.

Дозволите да се осврнемо ка Вама. Колико дуго сте наставница, у којој школи сте радили у Србији пре доласка нама, у Словенију?

По завршетку редовних и мастер студија на Педагошком факултету у Сомбору, почињем са радом у ОШ “Десанка Максимовић“ у Футогу, потом прелазим у Нови Сад у ОШ “Иван Гундулић“ где сам запослена и данас.
Девет година рада у васпитно образовним установама је био довољно дуг период да себи поставим сложеније циљеве и веће стручне изазове. Уписала сам докторске студије на Педагошком факултету у Бијељини, Универзитет Источно Сарајево. Потом сам на крају друге године одлучила да наставим са студијама трећег циклуса али из Р Словеније као редован наставник српске допунске школе.

Како сте доживели пресељење у Словенију, поготово у садашњој ситуацији, током пандемије? Шта је било најтеже? Кажите о животу у Словенији, да ли сте успели нешто да видите, обиђете…?

Сам долазак у Словенију сам дуго прижељкивала, пре самог конкурса избора наставника. То је земља која нас је дочекала отвореног срца, прелепе природе и са мноштвом културних знаменитости које треба обићи, посетити.
На жалост, тренутна ситуација нам то не дозвољава али верујем да ће бити прилике за обиласке.
По доласку у Словенију фокус нам је био да се са наставом започне, да се одрже први родитељски састанци и наставничко веће, тако да нисмо имали довољно времена да упознам све лепоте које нуди Словенија.
Колегама и мени најтеже пада раздвојеност од породице, коју надокнађујемо кроз часове са ученицима – пружамо љубав и љубав нам се врати. Искрено се надамо окончању новонастале ситуације. Због актуелних здравствених мера у Словенији које су на снази две недеље од нашег доласка, не бих могла износити чињенице о реалним животним активностима.

Захваљујемо се учитељици Невени за наклоњеност коју је показала према жељи да известимо о дешавањима везанима за саму наставу и почетак рада Српске школе у Словенији. Да би прича добила епилог потребно је само да се придружимо, упис је могућ; а све информације можете наћи на Српска школа – СЛОВЕНИЈА.

приредио: Миодраг Кондић

У Словенији, као што је и планирано, се од школске 2020/2021 године намерава започети са извођењем наставе Српској језика у облику двочаса. Настава је за ученике бесплатна и изводиће се по плану у школама са којима је постигнут договор и то у двије старосне групе.

Према објави на страници Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије дошло се до сазнања да је 1.500 деце у допунским школама у Словенији исказало потребу за учење матерњег језика и националне културе захваљујући Министарству спољних послова и амбасади Србије у Љубљани, као и удружењима Срба и Српске православне цркве у Словенији.

Због новонастале ситуације, у овом тренутку није могуће да се потпише протокол о коришћењу словеначких школа, али ће, према речима министра, то бити реализовано током лета.
Последњих годину дана интензивно се радило и на формирању српских допунских школа у Албанији и то у Фјеру и Скадру. Обезбеђена су два наставника, као и лектор за српски језик на универзитету у Тирани, наводе на страници МПНТР.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије расписало је конкурс за избор осам наставника који ће од школске 2020/2021. године бити ангажовани за допунску наставу српског језика у основним школама у Словенији.

Конкурс је отворен до 27. јула 2020. године!

Пријавница расписаног конкурса се налази овде:

У последње три године, Министарство просвете науке и технолошког развоја посветило је пажњу деци која живе у дијаспори и процесу који се огледа кроз дизајнирање допунских школа са тежиштем на Србе из региона – је такође записано на страници Министарства.