Прва субота у јуну мјесецу је као по обичају резервисана за „Kulturnu mavricu” (Културну дугу) која се и ове године одвијала у склопу „Jeseniškog poletja“ (Јесеничког љета) културне манифестације која обухвата више од седамдесет културно забавних догађаја у општини Јесенице током љета.

Наше друштво КПСХД „Вук Караџић” Радовљица је редовни учесник ове манифестације која има за циљ представљање културе, традиције, обичаја и кулинарике свих народа и народности са територије некадашње заједничке државе. Ове године су поред нашег друштва у манифестацији учествовали и словеначка културна друштва КШД „Хрушица”, КУД „Јулијана”, КУД „Триглав”, Македонско културно друштво „Илинден” и бошњачко друштво КУД „Бисер” из Јесеница.

Отварање програма је обиљежено свечаним дефилеом свих учесника у програму кроз Јесенице У културном дијелу програма наше друштво се представило са дјечјим фолклорним ансамблом и „Играма из Срема“ те са извођачким ансамблом и „Играма из Димитровграда“.

Послије успјешних наступа и додјеле признања за учешће на манифестацији су сва друштва представила своје домаће специјалитете. Као и сваке године наше домаћице су биле јако вриједне и спремиле су обилну количину хране која је са одушевљењем прихваћена са стране рекордног броја посјетилаца из Јесеница и околних општина.

Приредио: Мирослав Мартић

Ово изузетно собрање реализовали смо у Парохијском дому Српске православне цркве Светих Ћирила и Методија у Љубљани. Овом приликом и на овом мјесту изражавам велику захвалност СПЦ у Љубљани, оцу Бориславу, на свој пруженој помоћи, пожртвованости и кооперативности у току припреме и реализације овог изузетног програма. Ријеч захвалности упућујем Министарству спољњих послова Републике Србије – Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону за финансијску подршку овога за нас изузетно важног пројекта. Присутност високих званица учинило је организаторима велику част, а сам догађај узвишенијим и значајнијим.  Међу присутним били су: Горан Марковић, отправник послова у Амбасади Републике Србије у Љубљани, Биљана Мариловић, министар савјетник у Амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, протојереј Борислав Ливопољац, парох у Љубљани и старјешина храма, Зоран Стевановић, предсједник странке Ресница, Крстан Шућур, потпредсједник Савејта Владе Републике Словеније за непризнате националне заједнице бивше СФРЈ, Илија Јанковић и Стојан Миловић,  потпредсједници ССДС и  Златомир Бодирожа, предсједник ССДС, представници Српског друштва „Вретено” из Ријеке у Хрватској,  представници друштава из Републике Словеније као и други посјетиоци.

На позив водитељке присутнима се обратио Горан Марковић, отправник послова у Амбасади Републике Србије из Љубљане. Горан Марковић је поздравио све присутне у име Амбасаде Републике Србије и захвалио Савезу српских друштава Словеније на организацији Свечане академије поводом Видовдана, највећег и најзначајнијег празника који је дубоко уткан у генетски код и душу нашег народа. У нашем народу, казао је даље Марковић, распрострањено је веровање да се на Видовдан све види, па ми тако данас видимо како је држава Србија ушла у ред успешних земаља света. Данас сведочимо о расту економије и са тим у вези свеукупном расту животног стандарда. На крају је  пожелио пуно успјеха Савезу српских друштава Словеније у његовој племенитој мисији његовања српске традиције и културе, што и јесте наш заједнички задатак.

Свечану бесједу говорио је професор др Душко Певуља, редовни професор српског језика и књижевности на Филолошком факултету у Бањој Луци, модератор и рецитатор професор др Рената Агостини, редовни професор на Академији умјетности – Катедра за глуму и позоришну режију у Бањој Луци, музички дио програма брат и сестра Бојана Пековић на гуслама и Никола Пековић на хармоници. Ови млади, широм свијета, познати умјетници почастили су присутне на крају програма мини концертом са избором познатих нумера из свог богатог стваралачког репертоара. Тиме су изузетно обогатили и учинили незабораван овај дан и  дали огроман допринос квалитету програма. Сви присутни своје одушевљење исказали су громогласним дуготрајним аплаузима.

Професор Душко Певуља у својој препознатљивој зналачкој бесједи, на њему својствен начин, између осталог упутио је јасну поруку и опомену да се Косовски завјет не смије заборавити, он обавезује на памћење. То живо дејство Косовског завјета и Видовданске етике јесу темељне одреднице нашег националног идентитета чија свјетлост ево траје више од шест вијекова. Косово око којег је саткана историја српског народа никада се не смије заборавити. Опредијелити се косовски, то значи одрећи се свега што је варљива добит и лакома слава, напустити оно што је доступно за љубав недостижног, цитирајући Његоша „нека буде што бити не може.”  Професор Певуља је изузетно увјерљиво, говорио како смо сви ми данас, на нашу велику срећу, свједоци да је светост и данас могућа и доступна, а то нам је својим животом тумачио и показао Блаженопочивши Патријарх наш г-дин Павле. Истински увјерљива, бројним живим примјерима поткријепљена, изузетно духовно обојена бесједа професора Певуље, дубоко је дотакла присутне и остаће у сјећању и памћењу присутних још дуго, дуго.

Врстан модератор програма професор др Рената Агостини својом професионалношћу и умјетничком, глумачком надареношћу повезивала је овај дивни програм узвишено и умјетнички обогаћено. Посебно је то било изразито и примјетно док је рецитовала стихове пјесме Милана Ракића „На Газиместану”, а потом стихове пјесме Алексе Шантића „Ми знамо судбу”. Глумачки таленат и професорско професионално искуство ове младе, врсне умјетнице, а и професорице учинили су да је овај програм добио на узвишености и квалитету какав се, по оцјени присутних, ријетко може видјети. Глумица и професорица је свој задатак обавила изузетно професионално са пуно љубави и препознатљиве емоције.

Млади музичари изузетни умјетници свјетски познати, како рече професор Рената Агостини, „свјетски а наши”, Бојана и Никола Пековић, већ са првим изласком пред присутне пјесмом „Ајте браћо белој цркви” јасно су показали о каквим умјетничким громадама је ријеч. Присутни су остали задивљени и радо чекали нови излазак и нове нумере. Посебан доживљај за памћење изазвали су ови млади људи, брат и сестра, на крају програма својим мини концертом гдје нико од присутних није остао равнодушан и нико није примијетио колико дуго је програм трајао. Сви, баш сви били су јединствени да је потребно овакве програме осмишљавати и овакве врсне амбасадоре наше културе ангажовати када је год то могуће и када год то прилике дозвољавају.

На самом крају како то бива и како ред налаже предсједник Савеза српских друштава Словеније Златомир Бодирожа захвалио је свима који су одвојили дио свог свакоднева и својим присуством потврдили исправност одлуке вођства Савеза српских друштава Словеније да Видовдан има сасвим изузетно мјесто у историји српског народа и да је овакав програм изузетан допринос чувања памћења, јер Видовдан носи у себи тежину и снагу историје, али и надахнуће за будућност. Бодирожа је напоменуо да много више осјећа него може ријечима казати, па због тога је његова бесједа сувишна и само би могла умањити импресије присутних које су им дали ови дивни учесници програма. Свако на свој начин. Све заједно величанствено и незаборавно. Бодирожа је учесницима у знак захвалности и сјећање на овај диван догађај додијелио пригодне захвалнице и на самом крају све заједно позвао на коктел и дружење припремљено у сусједној просторији. Сви заједно наздравили су и уз чашицу и опуштеном братском разговору измјењивали утиске, телефонске бројеве и уговарали нова дружења, понесени овим незаборавним доживљајем обојеним великим историјским, а ништа мање духовним осјећањем.

Текст: Златомир Бодирожа
Фото: Драган Благојевић

Српско културно друштво „Петар Кочић” организовало и извело традиционалне „Кочићеве дане

Овај,  за  друштво  најважнији  догађај,  трајао  је  четири  дана  са  разноликим
културним  програмом  и  садржајем  у коме су учествовали драмски и литерарни
ствараоци, фолклораши и пјевачи.

Изложба

Као и годинама уназад „Кочићеви дани” се  отварају  изложбом  фотографија  са мотивима  Крајине,  Грмеча,  Змијања  и других. Отварање је било у сриједу, 29. маја 2024. у просторима друштва.

Литерарно вече

Литерарно вече у склопу „Кочићеви дана” одржано је 30. маја 2024. у просторима друштва, дворани Инекс. Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” обратио се присутнима и навео шта се све очекује у наредна четири дана, који програми и гдје. Догађаји ће се одвијати на три различита мјеста у Крању, зависно од појединачног програма и садржаја. Отворио је „Кочићеве дане 2024”, а затим навео да је овогодишње Литерарно вече посвећено сто и десетој годишњици од почетка Првог свјетског рата, а онда најавио Душана Јовановића, који је говорио о стању у Европи на почетку двадесетог вијека које се одражавало у незадовољству великих сила око подјеле свијета, односно колонија. У наставку свог излагања Душан Јовановић је споменуо узроке, као и Сарајевски атентат, који је био повод за напад на Србију и почетак Великог рата, како су га тада звали. У свом говору Душан Јовановић је посебан осврт дао на ситуацију у Србији у току рата, спомињући велике битке које је извојевала српска војска, као што Церска и Колубарска битка, а такође и повлачење преко Албаније и касније пробој Солунског фронта и коначна борба за ослобођење. Србија и српски народ поднијели су огромне жртве а уједно дали велики допринос коначној побједи.

У наставку Литерарне вечери Љубо Андрић је извео монолог „Говор поручника Тасића”, у којем се на посебан начин види однос старјешине према војницима и тиме учвршћује њихов морал. Љубо Андрић је на веома упечатљив начин дочарао овај познати говор, а публика је великим аплаузом наградила његово извођење.

Програм је настављен рецитовањем родољубивих и других пјесама које су читали и рецитовали Радоман Мајо Крговић, Крстан Шућур, Остоја Шобот, Љубо Андрић и Душан Јовановић, а на крају програма присутнима се обратио и Златомир Бодирожа, предсједник Савеза српских друштава Словеније, који се захвалио и честитао организатору за овакво Литерарно вече и подсјећање на почетак Првог свјетског рата. Милан Аксентијевић, генерал у пензији, изнио је нака своја веома значајна запажања из српске историје, посебно се осврћући на своју Шумадију.

Драмска представа „Jазавац пред судом”

Трећег дана Кочићевих дана, у петак 31. маја 2024, чланови „Театра Давид” извели су драмску представу „Јазавац пред судом”, на текст сатире Петра Кочића, познатог српског писца. Ова драма, иако писана прије око стотину година, још увијек је по својој тематици актуелна, а уједно нас подсјећа на времена у којима је живио и радио Петар Кочић.

Ово није било прво извођење ове драмске представе, након дужег времена окупила се екипа, иако у нешто измјењеном саставу, ипак се потрудила да све одради на најбољи начин и на велико задовољство публике. Добро су се у својим улогама снашли Миле Гашић као писар и Крстан Шућур као доктор, Љубо Андрић одиграо улогу судије баш онако како треба, док је Остоја Шобот све то одрадио као да је истински Давид Штрбац и као да и није глумио, већ био стварни лик. Ова, увијек занимљива представа, требало би да се изводи широм Словеније, гдје постоје српска друштва, а колико је била интересантна говори и чињеница да је простор друштва, у коме се одвијала представа као и Литерарно вече, био мали да прими све, тако да је било као у кошници.

Концерт народних игара и пјесама

У дворани Шмартинског дома Стражишче у Крању у склопу „Кочићевих дана 2024” одржан је у суботу, 1. јуна 2024. концерт народних  игара  и  пјесама  уз  учешће фолклорних и пјевачких група.

Програм  концерта  водила  је  Нада Вукић, а присутнима се обратио Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” и поздравио све учеснике у програму и госте, Стојана Миловића, потпредсједника Савеза српских друштава Словеније, представнике друштава и Соњу Машић, одборника у Градској општини Крањ.

У програму прве су се представиле чланице Пјевачке групе СКД „Петар Кочић” са сплетом српских народних пјесама, а затим су чланови ветеранске фолклорне групе КД „Брдо” Крањ одиграли игре из Лесковца.

Сплетом народних пјесама представиле су се и чланице Женске пјевачке групе „Трамошњанке” из КД „Брдо” Крањ, а наставило се пјесмама Мушке пјевачке „Оштрељ” из Кочевја. Поново је на ред дошла игра, а гости из Новог Места, ветеранска фолклорна група СКД „Ново Место” одиграла је кореографију „Игре из Шумадије”.

Опет се кренуло са пјесмом, а за то су се побринули чланови Мушке пјевачке групе СКД „Петар Кочић” Крањ са неколико крајишких пјесама, а такође и Женска пјевачка група СКД „Петар Кочић” још једном је одушевила извођењем неколико лијепих народних пјесама. Програм је завршен игром, односно кореографијом у којој су представљене игре из Поткозарја.

На крају ове вечери Крстан Шућур, предсједник СКД „Петар Кочић” подијелио је свим учесницима захвалнице за учешће на Концерту народних игара и пјесама, а уједно и учешће на „Кочићевим данима 2024”. Присутнима су се обратили, поздравили их и честитали на изведеном програму Соња Мићић и Зоран Стевановић, чланови Градског вијећа Градске општине Крањ, као и генерал Милан Аксентијевић.

Дружење је настављено уз живу музику оркестра Драге Нинића.

Тако  су  завршени,  веома  успјешно организовани и изведени, и овогодишњи „Кочићеви дани”, а који су реализовани уз подршку Јавног фонда Републике Словеније (JSKD) и Градске општине Крањ, као и донатора друштва.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно друштво „Слога” Нова Горица по осми пут организовало дјечји фолклорни фестивал под називом „Дјечија радост уткана у коло”

Фестивал је одржан 20. априла 2024. у дворани Омладинског центра (Mladinski center) у Вртојби пред великим бројем гледалаца, преко двије стотине љубитеља српске народне игре и пјесме.

На почетку програма водитељка Гордана Тривуновић поздравила је све присутне ријечима: „Добро вече свима, добродошли на осму по реду дечију смотру фолклора под називом „Дечја радост уткана у коло” коју организује Српско културно друштво „Слога” из Нове Горице”.

Затим се и сама представила публици и навела да ће све провести кроз разигран програм пун искрених осмијеха и разиграних корака најмлађе деце.

У свом даљем излагању рекла је: „Од 1995. године, поред матерњег језика, оснивањем друштва „Слога“, постепено желимо да потомцима пренесемо нешто више, нешто што се не заборавља, нешто што нам је дато у колијевци, наше игре, наше пјесме, обичаје који људе очаравају својом аутентичношћу, и зато нам је циљ да све ово пренесемо на све генерације. Већ неколико година стварамо са великом душом, великим осмијесима, највећом искреношћу али најмањом физиономијом… да са нашом дјецом, која су наше богатство… тако да са посебним поносом представљамо резултат рада наших најмлађих, да на овом фестивалу заиграју карактеристично и да су управо они поносни носиоци своје вечери. Како бисмо догађај још више обогатили и дали му значај и величину, захваљујемо се свима вама који сте данас са нама.
Посебно лијеп поздрав Милану Турку, предсједнику општине Шемпетер-Вртојба, господину Милану Турку, и Душану Јовановићу, секретару Савеза српских друштава Словеније. Срдачан поздрав свим предсједницима српских и других друштава и њиховим представницима и свима осталима који су одвојили вријеме да запливају са нама међу таласима хармоније наше културе”.

Након тога позвала је Милана Турка, предсједника општине Шемпетер-Вртојба, да отвори Осми дјечји фолклорни фестивал – Дјечија радост уткана у коло.

Милан Турк се обратио лијепим ријечима и захвалио се СКД „Слога” Нова Горица да и на овакав начин ради на очувању српске културе, а посебно истакао рад са најмлађима, честитао на организацији а учесницима пожелио добар наступ, а затим и формално отворио овај Фестивал.

Гордана Тривуновић се захвалила Милану Турку за лијепе и подстицајне ријечи, а затим казала: „Али данас нисмо овдје само да бисмо причали, ова манифестација има други, шири и љепши смисао. Дјечија радост и енергија су ту, да нам покажу како раде, како чувају своје и колико добро им то иде”.

У програму су се први представили домаћини, Српско културно друштво „Слога” и Допунска школа на српском језику. Допунска школа на српском језику се представила са два рецитала и музичком нумером на хармоници а најмлађи СКД „Слоге” су се представили са пјесмом „Савила се лоза белог вина”.

Водитељка програма је навела да је СКД „Слога” Нова Горица већ неколико пута сарађивала са српским друштвима из Италије, и увијек се радовала сваком новом сусрету са својим пријатељима из Српске културне заједнице „Свети Сава” Валдањо. Иако су младо друштво, основано 2011. године, већ имају иза себе многобројне наступе како у Италији тако и у матици. Овај пут су се представили са двије кореографије, а прва кореографија је „Игре из Шумадије, умјетнички руководилац је Војче Несторовић, а друга кореографија је „Лесковачки Чачак”, умјетнички руководилац је такође Војче Несторовић.

Друга група која је дошла из Италије су гости из Удина, СКД „Слога”, ове вечери су се представили са „Играма из Драгачева”, аутор кореографије је Чедомир Туцић, умјетнички руководилац је Анастасија Савић.

И у сљедећој тачки програма ишло се у Италију, овог пута мало сјеверније, до Скија, a predstavilo се Удружење Срба „Круна” са пјесмама и играма из Србије. Они су основани 2012. године и већ имају иза себе доста успјеха. Аутор кореографије је Драган Павловић а умјетнички руководиоци су Зора Воћкић и Сара Младеновић.

Сљедећи гости су дошли из Љубљане, члановима СКД „Слога” драгог и познатог Културно умјетничког друштва „Младост” које је основано 2001. године. Друштво се може похвалити са преко сто и педесет активних чланова у различитим секцијама. Они су се представили са кореографијом „Игре из Ужица”, аутор кореографије је Бојан Антонић, умјетнички руководилац је Анђела Серенчеш.

Друштво са којим СКД „Слога” веже неколико заједничких тачака, драги пријатељи СКУД „Pontes-Мостови” из Трста, су се представили са двије групе. Прва група је одиграла игре из централне Србије, аутори кореографије су Тамара Антонијевић и Никола Радовановић, а умјетнички руководилац је Биљана Клепић.

У наставку програма Гордана Тривуновић, водитељка програма истакла је: „Играмо, пјевамо, радимо и учимо да би опстали. А све то би било много теже  кад са нама не би било наших дугогодишњих пријатеља, спонзора и донатора који помажу да се наше мисли и снови претворе у стварност. У своје име и у име нашег Српског културног друштва „Слога”, се захваљујемо: ЈСКД (JSKD) испостава Нова Горица, Градска општина Нова Горица и Општина Шемпетер-Вртојба, ЈСКД Републике Словеније, Савез културних друштава Нова Горица. Хвала за сву вашу подршку и добру вољу, за помоћ у реализацији свих идеја које остварујемо, а овим путем, на нашој данашњој манифестацији, то поносно и весело показујемо. Такође велико хвала члановима Извршног одбора СКД „Слога” као и родитељима. А сад идемо даље. Нека  наши најмлађи са поносом поведу коло и нека нас очарају својим искреним осмијехом и енергијом”.

Дугогодишњи другари, СКУД „Видовдан” из Љубљане, о њима није потребно трошити ријечи они су гигант српског фолклора у Словенији, – како је истакла Гордана Тривуновић, ове вечери су се представили са играма из Брусника, аутор кореографије је Саша Богуновић, умјетнички руководиоци Марија Тривунџа и Данијел Серчић.

Поново су на бину крочили пријатељи из Удружења Срба „Круна” из Скија, са старијом групом, а представили су се играма и пјесмама из Пчиње, аутор кореографије је Драган Павловић а умјетнички вођа Мартина Филиповић и Дијана Николић.

Иако је бина била мала, а њих је било највише, поново су се представили гости из Љубљане, фолклораши СКУД „Видовдан”, извођењем сплета игара, „Влашке игре из Кобишнице”, аутор кореографије Жељко Крсмановић.

И пријатељима из СКУД „Понтес-Мостови” из Трста, пново се указала прилика, овај пут су се представили са пјесмом: „Ој девојче Пироћанче”, и кореографијом „Игре из Пирота”. Аутори кореографије Дејана Станисављевић и Никола Радовановић

Поново се публици обратила Гордана Тривуновић ријечима: „Знате како кажу, за крај увијек морамо оставити оно што нам је најслађе…па да, наше малишане…али ако сте бар мало посматрали како они играју, да ли сте помислили да су заиста  „Малишани“ кад онако оштро, поносно и вјешто одигравају кораке. Жеља да покажу шта су ново научили је велика. Молим да наш понос завлада сценом и премијерно одигра „Игре и пјесме из Куманова”, конструкција кореографије Момчило Дамјановић и Дана Беговић”.

Након наступа „Малишана” водитељка програма је навела: „Љепота оваквих манифестација јесте дружење, нова познанства, дугогодишња пријатељства и међусобна сарадња. Заједно с нама, увијек и свугдје. Стара пријатељства трају, а нова дијелимо и идемо даље. Од данас смо богатији за још једно лијепо дружење, а наш мозаик се и даље пуни новим искуствима и драгим успоменама. За крај позивам  предсједника Илију Јанковића да се обрати и подијели захвалнице свим друштвима   за учешће на данашњој фолклоријади.

Илија Јанковић, предсједник СКД „Слога” Нова Горица подијелио је захвалнице за учешће на Осмом дјечијем фолклорном фестивалу „Дјечија радост уткана у коло” свим представницима друштава која су учествовала на Фестивалу а затим се у пригодној бесједи захвалио како учесницима у програму исто тако и публици на посјети. Истакао је чињеницу да СКД „Слога” Нова Горица идуће године обиљежава тридесет година постојања, а за то вријеме много тога је веома успјешно урађено.

На самом крају Гордана Тривуновић се свима захвалила рекавши: Хвала свима који су на било који начин помогли у реализацији данашњег програма, свим Слогашима, фолклорашима, ветеранима, вјерним родитељима наше дјечице и члановима СКД „Слоге”. Наша дјеца  су наша будућност… да ли ћемо се предати забораву или ипак покушати да изван наше матице очувамо и пренесемо наше обичаје, писмо, културу. Да се не забораве коријени и поријекло…у друштву „Слога” се трудимо да очувамо свијест о постојању и припадности уз знање и подршку које сте нам повјерили ви! Хвала за ваше вријеме и ваше аплаузе. До неке нове прилике и новог дружења,

СРЕЋНО!!!!

У организацији Савеза српских друштава Словеније одржан је 22. фестивал фолклорних група ССДС

Овај веома значајан и велики догађај, како за Савез српских друштава Словеније, тако и за друштва која су чланови поменутог Савеза, одржан је 23. марта 2024. у Културном дому Нова Горица, пред око четири стотине гледалаца који су имали прилику да виде наступе дјечјих и извођачких ансамбала, који су приказали кореографије, односно српске народне игре и пјесме из разних крајева на којима живе или су живјели Срби.

Веома успјешан домаћин овогодишњег фестивала било је Српско културно друштво „Слога” из Нове Горице, које се са својим члановима побринуло да Фестивал протекне у најбољем реду, на задовољство и публике и учесника у програму. Требало је уложити много труда, воље и знања да сви они који су били на овом догађају буду задовољни и да из Нове Горице однесу лијепе успомене.

На самом почетку 22. фестивала фолклорних група ССДС присутнима се обратила Снежана Максимовић, водитељка програма, која је у свом поздравном говору навела:

„Поштовани посетиоци, драги гости, љубитељи српске традиционалне игре и песме, добро вече. Добродошли на 22. Фестивалу фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Прошло је већ неколико година од како смо били у овој сали истим поводом због којег смо се окупили и вечерас.

Радује нас да се фестивал у организацији Савеза српских друштава Словеније  после дужег времена одржава поново овде у Новој Горици  и овом приликом захваљујем Српском културном друштву „Слога” на дивном домаћинству. Најлепша хвала и Градској општини Нова Горица,  савезу културних друштава Нова Горица за помоћ при организацији фестивала, те Јавном фонду Републике Словеније за културне делатности и Министарству културе Републике Србије за финансијску подршку у организацији фестивала

И овај фестивал као и претходних година је такмичарског карактера и оцењени ансамбли избориће право наступа на 26. Европској смотри српског фолклора дијаспоре и Срба у региону која ће се одржати 18. и 19. маја у МТС дворани, у Београду.

Поред извођачких ансамбала вечерас ћемо видети и оне који у стопу прате своје старије другаре, омладинске саставе српских друштава Савеза српских друштава Словеније.

Програме ансамбала оцењиваће и стручни жири, Игор Гудић кореограф и Иван Терзић етнолог.

Напоменула сам да су међу нама вечерас и драги гости који су се радо одазвали нашем позиву:
Само Турел, градоначелник Нове Горице, јереј Мирослав Ћирковић, парох новогорички, Горан Марковић, отправник послова у амбасади Републике Србије у Љубљани, Александар Гаталица, први саветник и аташе за културу у амбасади Републике Србије у Љубљани, Милинко Шпица, конзул у амбасади Републике Србије у Љубљани, Биљана Мариловић,  министар саветник у амбасади Босне и Херцеговине у Љубљани, Владимир Котуровић, Министарство спољњих послова републике Србије – Управа  за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније . 

У данашњем модерном времену нестају многе вредности народних обичаја и духа, који је народе сачувао столећима. Идентитет је она духовна бит по којој се разликујемо као појединци али и као заједница. Различитост чини богатство. Одговорност је на свакоме од нас. Мудрост ће нас поучити да се будућност у прошлости налази.

Чувајући мудрост прошлости, мост ка будућности градимо. Ако заборавимо себе и будућност ће заборавити нас. А будућност смо ми сами. Кад помислимо и говоримо о идентитету српског народа, најчешће споменемо косовски завет, светосавље, славу, ћирилицу. Ништа мање важна није ни традиционална игра и песма и музика па тако и ми наш програм настављамо кроз та три важна сегмента живота.”

Након уводног поздрава и говора Снежана Максимовић је на бину позвала Сама Турела, градоначелника Нове Горице, који је у свом обраћању поздравио све присутне и честитао организатору и домаћину на организацији овако великог догађаја. Свим учесницима у програму, као и посјетиоцима пожелио је добродошлицу и да се лијепо и добро осјећају у Новој Горици посебно је истакао чињеницу да се и на овакав начин чува традиција и идентитет, а са оваквим догађајима богати и цјелокупни културни садржај Нове Горице.

Присутнима се обратио и јереј Мирослав Ћирковић који је навео значај оваквих окупљања који доприносе очувању традиције и свега онога што је везано на идентитет српског народа.

Горан Марковић, отправник послова у амбасади Републике Србије у Љубљани поздравио је све присутне и нагласио да се оваквим догађајима чува традиција и култура а преко тога јача и родољубље. На крају свог поздравног говора прогласио је 22. фестивал фолклорних група Савеза српских друштава Словеније отвореним.

Водитељка програма Снежана Максимовић најавила је прву фолклорну групу, а то су били најмлађи учесници Фестивала, чланови млађег дјечјег ансамбла Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља који су се представили кореографијом под називом „Игре из околине Лесковца”. Аутор кореографије је Бојан Раковић, музичког аранжмана Никола Кобас, а умјетнички руководиоци су Сњежана Бранисављевић и Бојан Раковић.

Слиједио је наступ мало старијих дјечјих група, а чланови старијег дјечјег ансамбла Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане приказали су кореографију „Жоака дака поц”, влашке игре из Радујевца. Аутор кореографије је Милорад Руњо, аутор музичког аранжмана Дарко Ћитић, а умјетнички руководилац је Бојан Антонић.

Из Велења су стигли чланови старијег дјечјег ансамбла из Српског друштва „Др Младен Стојановић” који су одиграли „Игре из Груже”. Аутор кореографије је Борка Прокић, а умјетнички руководилац Зоран Јауз. Након њих на бини су се појавили чланови старијег дјечјег ансамбла Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” из Љубљане, који су се представили кореографијом под називом „Влашке игре из Кобишнице”. Аутор ове кореографије је Жељко Крсмановић, музички аранжман урадио Дарко Ћитић, а умјетнички руководиоци су Данијел Серчић и Марија Тривунџа.

Са другог краја Словеније дошли су чланови Српског културног друштва „Марибор” из Марибора, а њихов старији дјечју ансамбл представио се кореографијом „Игре из Лесковца”. Аутор кореографије Ненад Ковачевић, музичког аранжмана Жанијел Шубља а умјетнички руководилац је Тијана Ковач.

Старији дјечји ансамбл Културног друштва „Брдо” из Крања приказао је кореографију која носи назив „Приказ покладних обичаја из горње Ресаве”. Аутор ове кореографије је Владимир Котуровић, а умјетнички руководилац Милан Гламочанин.

На ред су дошли извођачки ансамбли, који су учествовали, како је већ речено, такмичарски, да би изборили право учешћа на 26. европској смотри српског фолклора дијаспоре. И у овом дијелу први су наступили чланови Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља, овај пут са извођачким ансамблом који је одиграо кореографију „Прошета се Јовка Кумановка”, игре кумановског поља. Аутор кореографије Бојан Раковић, музичког аранжмана Никола Кобас а умјетнички руководилац је такође Бојан Раковић.

Извођачки ансамбл Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане представио се кореографијом која носи назив „Златиборка ја сам” – игре из ужичког краја. Аутори кореографије су Горан Пауновић и Властимир Вељовић, а музичког аранжмана Дарко Ћитић, умјетнички руководилац: Бојан Антонић.

На овај Фестивал дошли су и гости из Вићенце, Италија, чланови Културно умјетничког друштва „Слога”, који су се публици у Новој Горици представили кореографијом под називом „Жоака дака поц” – влашке игре из Радујевца, аутор кореографије Милорад Руњо, музички аранжман Слободан Јеринић, умјетнички руководиоци Дарко и Стефан Марјановић.

Игром и пјесмом стигло се и до Београда, а за то су се побринули чланови извођачког ансамбла Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице који су публици приказали кореографију „На васкрс у околини Београда” – пјесме и игре из околине Београда. Аутор кореографије Дамир Шиповац, музички аранжман урадио Жанијел Шубља а умјетнички руководиоци су Адријана Шучур и Сандра Јевтић.

Кореографијом под називом „Ајде Радо да легнамо”, игре и пјесме из лужничке долине, представили су се чланови извођачког анасмбла Српског културно умјетничког друштва „Видовдан” из Љубљане. Аутор кореографије Жељко Крсмановић, музичког аранжмана Дарко Ћитић, умјетнички руководилац је Жељко Крсмановић.

Извођачки ансамбл Српског културног друштва „Марибор” из Марибора извео је кореографију која носи назив „Шетнала се кузум Стана”  – игре из врањског поља. Аутор кореографије Саша Богуновић, музичког аранжмана Здравко Ранисављевић, а умјетнички руководилац је Ана Добријевић.

И тако се дошло до пред крај програма, а за сам крај наступа фолклорних група чланови извођачког ансамбла Српског културног друштва „Слога” из Нове Горице одиграли су кореографију „Ја сам српска кћи” – пјесме и игре из Жагубице. Ауто кореографије је Звездан Ђурић, музички аранжман урадио Владимир Милићевић а умјетнички руководилац ансамбла је Биљана Савић.

Након што су наступиле све фолклорне групе публици се обратила Снежана Максимовић рекавши: „Видели смо наступе свих фолклорних ансамбала, а сада позивам председника Савеза српских друштава Словеније, Златомира Бодирожу да вас поздрави и подели захвалнице за учешће свим друштвима.„

Златомир Бодирожа је поздравио госте, публику и све учеснике у програму. У свом говору посебно је истакао чињеницу да идуће године Савез српских друштава Словеније обиљежава тридесет година свог постојања и рада, и да је у том периоду Савез, заједно са српским друштвима, постигао веома значајне резултате на подручју културе, очувања традиције и свега онога што чини идентитет српског народа. Честитао је свим учесницима на приказаном програму, а исто тако и домаћинима на доброј организацији и свему ономе што су уложили да овај Фестивал буде на задовољство свих. Затим је позвао на бину Илију Јанковића, предсједника СКД „Слога” Нова Горица и свим ансамблима подијелио захвалнице за учешће на 22. фестивалу фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Након тога захвалницу је уручио и СКД „Слога”, добром домаћину Фестивала.

У завршној ријечи и одјави фестивала Снежана Максимовић је рекла: „Поштовани посетиоци, драги гости, надам се да сте уживали у игри и песми свих који су имали прилику да нам покажу један део свог богатог репертоара. Кроз наша дружења и у будуће ћемо осмишљавати циљеве којима смо предани од самог почетка. Пожелимо срећу и успех у будућем раду свим учесницима, а вас позивам да нам се придружите на дружењу у спортском центру хит. До следећег сусрета, живели!”

Послије завршетка догађања у Културном дому Нова Горица сви учесници у програму, као и посјетиоци, преселили су се у Спортски центар ХИТ у Шемпетру при Горици, гдје је била забава за све, уз живу музику Неше Радоњића и Бенда, а жири је засједао и давао коначне оцјене за наступ свих група, да би потом био одржан састанак жирија и умјетничких руководилаца фолклорних група.

Након тога услиједило је проглашење резултата које је обавила Снежана Максимовић. А резултати су следећи:

Дјечји узраст: Кореографија најближа изворном народном стваралаштву: „Приказ покладних обичаја из Горње Ресаве” Културно друштво „Брдо” Крањ.

Најбољи сценски наступ: Српско културно умјетничко друштво „Видовдан” Љубљана.

Приказ оригиналног костима: „Игре из Лесковца” Српско културно друштво „Марибор” из Марибора.

У категорији извођачких ансамбала резултати су:

Најбољи костим СКУД „Видовдан” Љубљана. Најбољи сценски наступ СКД „Слога” Нова Горица. Најбољи играчки ансамбл СКУД „Видовдан” Љубљана. Најбољи пјевачки ансамбл КПСХД „Вук Караџић” Радовљица.

Тако је прошао и тако је завршен 22. фестивал фолклорних група Савеза српских друштава Словеније. Друштвима која ће учествовати на 26. европској смотри српског фолклора дијаспоре у Београду желимо много успјеха и да нас својим учешћем и резултатима обрадују као и до сада.

Након вишегодишње паузе Културно умјетничко друштво „Младост” из Љубљане одржало свој Годишњи концерт

Овај, за друштво велики и веома значајан догађај био је 16. марта 2024. у Центру културе Шпански борци у Љубљани пред око четири стотине посјетилаца и гостију који су имали прилику да виде учешћа свих фолклорних група КУД „Младост”, као и гостију из Крања и Клагенфурта. За Годишњи концерт било је велико интересовање како чланова друштва, родитеља, тако и других љубитеља фолклорне умјетности, односно народних игара и пјесама.

Прво се на сцени појавила Пјевачка група КУД „Младост” која је отпјевала пјесму „Што гу нема Цвета”, музички аранжман Вања Диздаревић, умјетнички руководилац: Снежана Максимовић. Након њих извођачки ансамбл КУД „Младост” одиграо је кореографију под називом: „Ђурђевдан у Пасјану” – Игре са Косова, аутор кореографије: Дејан Милисављевић, музички аранжман: Мирољуб Тодоровић-Јиммy, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

Послије уводног дијела публици и гостима обратила се Снежана Максимовић, која је водила програм Годишњег концерта. У свом поздравном говору рекла је:
„Поштовани посетиоци, драги гости, љубитељи традиционалне игре, песме и музике, родитељи, пријатељи, добро вече. У времену сивила и на неки начин ускраћене слободе, схватили смо колико смо у друштву заправо потребни једни другима, колико нам је недостајало да се ухватимо за руке и у колу заиграмо, да се загрлимо, запевамо и поносно се дружимо. Срећна сам што могу поново да изговорим реченицу, добродошли на наш концерт. После ове животне лекције, поново смо пронашли време за оно што нас истински радује и повезује, а то је игра, песма и музика, наш циљ којем смо предани од самог почетка. Вечерашњи број у сали говори о томе да и даље подржавате наш рад и да сте верни „Младости.“ срдачно вас све поздрављам а посебан поздрав нашим драгим гостима, а то су: Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане, Горан Марковић, отправник послова у амбасади Републике Србије, Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније, протојереј Борислав Ливопољац, парох љубљански.
Захваљујем се бројним спонзорима и донаторима који нас подржавају и помажу нам у нашем раду: Јавни фонд Републике Словеније за културне делатности и Министарство културе Републике Србије који су финансијски подржали овај пројекат, Министарство спољних послова републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Градска општина Љубљана, Дадоград д.о.о, Радград д.о.о, Пица дом, Лесковачки жар Кордун, Жаре – сервис спортске опреме, Ла фоод, Фруцтал, Паркетарство Ненад, Рестаурација Ел цласицо, Видак Симић, Жељко Пијетловић, сви родитељи који су донирали на пикнику.
Од септембра месеца, својски смо се трудили и радили да надокнадимо све пропуштено, а вечерас на неки начин беремо и плодове свога рада. Заједно са нашим гостима уживаћемо у лепоти различитости и креативности како би сачували наше српско културно наслеђе, а наш пут следеће најмлађи који и настављају вечерашњи програм. Уживајте!”

Затим је на бину позвала Зорана Јанковића, градоначелника Љубљане, који је поздравио све присутне и пожелио учесницима срећан наступ.

Снежана Максимовић је позвала Горана Марковића, отправника послова у Амбасади Републике Србије, који је такође пожелио добар наступ свим фолклорним групама и захвалио се КУД „Младост” да ради на очувању српске традиције и културе.

Након поздравних говора гостију Снежана Максимовић је најавила најмлађе учеснике у програму, а то су били чланови млађег дјечјег ансамбла „Цицибани” који су се представили „Дечијим пјесмама и играма из Србије”, аутор кореографије Александра Ћирковић, музички аранжман Вања Диздаревић, умјетнички руководилац Александра Ћирковић. Својим симпатичним наступом имали су веома велику и бурну подршку свих гледалаца, а посебно родитеља и родбине.

Послије „Цицибана” на ред су дошли чланови омладинског ансамбла КУД „Младост”, који из себе имају велики број учешћа на разним догађајима и приредбама. У свом првом наступу ове вечери приказали су кореографију која носи назив „Игре из Владичиног Хана”, аутор кореографије Милорад Руњо, музички аранжман Жанијел Шубља, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

На ред је дошла још једна дјечја група, они мало старији, који су се представили кореографијом „Игре из Ужица”, аутор кореографије Бојан Антонић, музички аранжман Вања Диздаревић, умјетнички руководилац Анђела Серенчеш.

Након њих на сцену су ступили гости из Крања, чланови омладинског ансамбла културног друштва „Брдо”, који су се љубљанској публици представили са кореографијом „Игре из Пчиње”, аутор кореографије Милан Гламочанин, музички аранжман Жанијел Шубља, умјетнички руководилац Милан Гламочанин. Својим наступом заслужили су као награду велики аплауз публике.

Свој премијерни наступ имали су чланови припремног ансамбла Куд „Младост”, који су веома лијепо и успјешно извели кореографију која носи назив „Игре из централне Србије”, аутор кореографије Бојан Антонић, музички аранжман Вања Диздаревић, умјетнички руководилац Катарина Јанковић.

Публици се поново обратила Снежана Максимовић која је навела:

„Култура је попут цвета. Од нежне стабљике и пупољка до расцветане лепоте, која својим мирисом испуњава душу, срце разигра и живот лепшим и богатијим учини. Она је оно најлепше и највредније што сваки народ чува и преноси на генерације које долазе. Својим различитим облицима, попут дуге најлепших боја нуди ужитке, оплемењује и плете пријатељске везе међу појединцима и народима. Она је она. На око невидљива, а чврст и постојан мост који повезује, не познаје границе, својом снагом се шири, обогаћује и траје. Када нас живот однесе далеко од завичаја, када гнездо савијемо чак у другој држави, са собом носимо своју културу. Тако настају прелепи догађаји у којима уживамо, осетимо дашак топлине и припадања коренима, иако наше стабло под другим небом расте и плодове рађа.
Знате ли за оне тренутке када водите разговор са људима и дотакнете се једне посебне теме. Та тема у вашем саговорнику узрокује нешто предивно. Настане му сјај у очима и огроман осмех на уснама. То је када причате о нечему према чему гајите огромну количину љубави. За све нас је та посебна тема, фолклор! Фолклор је уметност, фолклор је више од тренинга, фолклор је више од обичне игре. Фолклор је нешто кад доживиш, једноставно живиш цео живот. Фолклор је круг који чува све што је смо и што ћемо бити. Фолклор смо ми сви.”

Наставило се игром и пјесмом, на ред је поново дошао извођачки ансамбл који се овога пута представио кореографијом „Златиборка ја сам” – Игре из Ужичког краја. Аутори кореографије Горан Пауновић и Властимир Вељовић, музички аранжман Дарко Ћитић, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

Још једна фолклорна група КУД „Младост” имала је свој премијерни наступ, а то су били чланови рекреативне фолклорне групе који су извели кореографију под називом „Игре из Лесковца”. Аутор кореографије Бојан Антонић, музички аранжман Вања Диздаревић, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

Омладински ансамбл КУД „Младост” добио је још једну прилику, и искористио на свој начин, веома добро, а одиграли су кореографију под називом „Жоака дака поц” – Влашке игре из Радујевца, аутор кореографије Милорад Руњо, музички аранжман Жанијел Шубља, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

Гости из Клагенфурта, чланови извођачког ансамбла Српског културног друштва „Завичај” приказали су лијепу кореографију која носи назив „На сеир момку и девојци” – Свадбени обичај Врањског поља, аутор кореографије: Слободанка Рац, музички аранжман: Дарко Ћитић, умјетнички руководилац Марко Смоловић. Публика је са великим симпатијама и аплаузом наградила госте из Клагенфурта.

И трећи пут на сцени се појавио извођачки ансамбл КУД „Младост”, прво је Пјевачка група, мушка и женска, отпјевала пјесму „Погледајде мој јаране”, музички аранжман Жанијел Субља, умјетнички руководилац Снежана Максимовић, а затим је извођачка фолклорна група одиграла кореографију„Голуб г’ка на јабука” – Игре из Босилеградског Крајишта, Аутор кореографије: Слободанка Рац,. Музички аранжман: Јулијан Рац, умјетнички руководилац Бојан Антонић.

Наступе фолклорних група КУД „Младост” пратио је оркестар у које су били Вања Диздаревић, контрабас, Вид Бањац, фрула и кларинет, Дејан Панић, хармоника, Стефан Самарџић, тапан и други….

На крају програма присутнима се поново обратила Снежана Максимовић, рекавши: „Друштво младост, отворено за свакога, примило је у загрљај било кога ко је желео бити део породице младости. И данас, кад се осврнемо уназад, не знамо шта је лепше. Да ли наше заједничко коло или стечена пријатељства, љубави и бракови који су се ту родили, а најлепше је када се све споји, шта човек више да пожели. У нашем друштву влада право другарство и пријатељство, али за сву ту хармонију потребан је и председник друштва. Молим господина Бојана Антонића да ми се придружи на сцени.”

Бојан Антонић се у свом дирљивом и веома осјећајном говору захвалио публици на подршци, као и свим учесницима у програму, а затим подијелио захвалнице руководиоцима фолклорних група: Александри Ћирковић, Анђели Серенчеш, Аници Ђукић, Катарини Јанковић, као и Снежани Максимовић, умјетничком руководиоцу пјевачке групе.

Након тога уручио је захвалнице за учешће у програму гостима из Крања и Клагенфурта, Милану Гламочанину за КД „Брдо” Крањ и Владимиру Ћорићу за СКД „Завичај” Клагенфурт.

Бојан Антонић предсједник КУД „Младост” уручио је захвалницу Видаку Симићу, оснивачу и дугогодишњем предсједнику КУД „Младост”, као и Драги Војводићу, такође дугогодишњем предсједнику КУД „Младост”. За дугогодишњи и успјешан рад у друштву захвалницу је уручио и Душану Јовановићу, секретару друштва.

И тако се дошло близу краја овог лијепог програма, али не баш до самог краја, јер је преостало још једно пријатно и дирљиво изненађење за Бојана Антонића, које је Снежана Максимовић најавила ријечима:
„Сваки тренутак вечерас био је доживљај за себе. Разиграно коло у којем се лепота младости, слила са лепотом ношње у слике које ћете надам се још дуго памтити. А најлепшу слику припремили су сва деца младости за свог уметничког руководиоца Бојана Антонића.”

На бини су се окупили сви фолклораши КУД „Младост”, а у име свих Бојану Антонићу се захвалила Тамара Њењић, а преко пројекције приказан је филм са фотографијама и видео исјечцима о дјеловању друштва.

Снежана Максимовић је одјавила овај догађај рекавши: „Хвала свима што сте нам вечерас пружили оно најбитније. Вашу подршку и ваш аплауз.”

Дружење уз живу музику настављено је у гостиони „Портал” гдје је приређена вечера за све госте и учеснике у програму.

Текст и фото: Душан Јовановић

У Љубљани, у просторијама Српског културно умјетничког друштва „Видовдан”, а у организацији Савеза српских друштава Словеније и под окриљем Министарства културе Републике Србије, одржан је тродневни семинар за умјетничке руководиоце фолклорних група, чији је домаћин било СКУД „Видовдан” Љубљана.

Семинар је почео у петак 23. фебруара 2024. са преко седамдесет пријављених учесника који су своје знање придобили из три различите области, и то: Методике народне игре са практичном примјеном у раду са фолклорним ансамблима, народних игара и пјесама из Пчиње и Краљева.

Полазници семинара на адресу СКУД „Видовдан” долазили су из скоро свих градова Словеније, највећим дијелом из Љубљане, затим Крања, Марибора, Радовљице, Чрномеља, Нове Горице, Новог Места, Велења, Храстника и Постојне. Семинар је своју популарност достигао и у региону, обзиром на то да су учесници пристигли и из других сусједних држава Словеније као што су Аустрија, Њемачка, Хрватска и Италија. Своје знање су, по завршетку семинара однијели у Ријеку, Минхен, Грац, Филах, Клагенфурт, Трст и Вићенцу.

Добар одзив учешћа на семинару подстакли су прије свега квалитетни предавачи. Велимир Аговски, кореограф, професионални играч, умјетнички директор АКУД „Иво Лола Рибар”, сарадник у настави на предмету Народна игра и Методика народне игре на Институту за умјетничку игру у Београду започео је овај семинар представљајући учесницима своје знање кроз предавање и практично представљање свих сегмената тог предавања. Представљена је структура народне игре, која подразумијева кинетику кретања тијела у простору, ритам народне игре и музичку пратњу као и емоционални доживљај народне игре. Уз примјере играња самих елемената народне игре, учесници семинара су били упознати са разликама и терминологијом која се употребљава у комбинацијама основних елемената за извођење одређених играчких образаца која се учестало понављала у времену и простору и као таква је била прихваћена од друштвене заједнице и на традиционалан начин била преношена са кољена на кољено.

У другом дијелу првог дана семинара, игре, пјесме, обичаје и народну ношњу из Пчиње, Краљева и околине представио је Игор Гудић, кореограф и директор КУД „Краљевачка ризница”. Да би се игра осјетила и правилно одиграла, пјесма отпјевала, најприје морамо да спознамо какав је био живот народа на том подручју. Као што је Игор Гудић објаснио, становништво Краљева и околине је подијељено на двије велике области и то: област којој припадају Гокчаница, Студеница и доњи Ибар и област Подибра и Надибра. У овим областима данас живе искључиво Срби. О већим празницима окупљају се на саборима и играју код цркве, манастира или гдје у пољу или чак планини. Ту играју коло и пјевају. Најзначајније игре које су се преносиле са кољена на кољено, а које се и данас играју, игре које су учесници семинара научени су Звонце, Ђурђевка, Заврзлама, Врбљанка, Козарац, Рузмарин, Моравац, Чачанка, Осмица итд. Из области Пчињског округа обрађиване су игре Тешко оро, Осмача, Прешевка, Власинка, Емкино коло, Чачак, Шестица, Шврљиг и Бугарчица.

Игра се најљепше уз добру и професионалну музичку пратњу коју је омогућио корепетитор на хармоници Владимир Милићевић.

Свој вриједан рад, предавачи и играчи су наставили у суботу 24. фебруара, гдје су продужили са учењем све до касних вечерњих сати. Други дан је завршен уз много музике и пријатно дружење учесника гдје су се учесници семинара из различитих крајева Словеније и региона боље упознали и дружили.

У недјељу, задњег дана семинара, поновљено је све што је било научено током претходна два дана и усавршена већ стечена играчка знања. Услиједио је кратак говор захвале предавачима, учесницима и свим присутнима од стране организатора семинара и представника СКУД „Видовдан”. За крај  су предсједник Савеза српских друштава Словеније, Златомир Бодирожа, и представник Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, г. Владимир Котуровић, полазницима семинара подијелили потврде о учешћу и похађању семинара.

Александра Петровић

Културно друштво „Брдо” Крањ и ове године свечано прославили своју славу и заштитника Светог Симеона Мироточивог

Славска  свечаност  одржана  је  25. фебруара 2024. у просторима друштва у веома пријатној атмосфери и са великим присуством гостољубивости. Прије славског обреда дјечја пјевачка група Културног друштва „Брдо” отпјевала је неколико духовних пјесама.

Славски обред, освећење славског колача и жита и благосиљање трпезе, обавио је протојереј-ставрофор Будимир Галамић. Након послужења житом ломљење славског колача обавили су Митар Вујиновић, предсједник КД „Брдо” и Златомир Бодирожа, кум славе.

Свештеник Будимир Галамић обратио се слављеницима и гостима, честитао им славу и пожелио среће, радости и благостања у раду друштва и њиховом личном животу. У својој честитки и здравици је рекао: „У идућу недјељу се на литургији чита једно јеванђеље које ми зовемо „Јеванђеље о блудном сину”. Зато што је отац подијелио своје имање на два сина своја, и да свако брине о свом имању. Овај један остао са оцем, био добар и честит, а овај други отишао у свијет бијели, све своје имаће протраћио, и дошао до ничега, и био у ситуацији да не зна куд ће са собом. И каже: „У мога оца има свега, свашта и свачега, а ја се по бијелом свијету мучим. Идем ја да пробам код мога оца да ли би ме примио”. И врати се он своме оцу, а отац приреди тако велику свечаност да је изненадио и себе и друге колико се он обрадовао своме сину који је од њега блудно отишао. А Свети Сава од Стефана Немање отишао у Свету Гору, однио своју круну да не буде насљедник. А он није као „блудни син” отишао. Отишао је да се моли Богу, отишао је Небескоме Оцу, не да растаче, него да скупи и обогати. И када је он дошао у Свету Гору онда се замонашио и скупио сва духовна блага. И онда је позвао свога старога оца Симеона – Стефана Немању, да види шта је царство Небеско, да осјети све благодати Божје, и да их усвоји и да их прими. И старац Стефан оде код Саве, сина свога, и син га с радошћу дочека и замонаши и да му монашко име Симеон. И Бог своју радост покаже на Симеону, јер је наградио га светим животом, наградио га са свим што може да буде награђено од Небеског Оца. Све благодати које очекујемо од Бога, он је добио. Син је био радостан, он је био радостан, а када се послије преставио Господу, Господ је показао својим дјелима како награђује. Његове мошти су биле нетјељене, мироточиве. Из његових моштију је израсла лоза, из које и дан данас расте грожђе и од кога многе жене нероткиње, по благодати, молитвама и осталим добијају дјецу. Лекарски не могу да добију дјецу, али по милости Божјој, Божјој љубави, добијају дјецу. Значи, ако имамо вјере, љубави. Још једна ствар. Браћа су се измирила над моштима Светога Симеона. Било је мало закувало, помирило се. Тако да је Свети Симеон био награђен у својој старости због своје вјере, због своје љубави. Његов син није био „блудни син”, него син окупљања јединства са Богом. Ви тога Симеона славите. Нека вам је срећна и Богом благословена слава на многа љета. Амин”.

Након тога присутнима се обратио и Митар Вујиновић који је у својој здравици рекао:

„Часни оче, хвала на молитви, лијепим жељама које сте упутили за здравље, срећу и напредак нашег друштва. Са нама су данас наши драги гости: Матјаж Раковец, градоначелник Крања, Александра Гаталица, први савјетник и аташе за културу у Амбасади Републике Србије у Словенији. Поздрављам Владимира Котуровића из Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, тако да је велико задовољство што су они данас овдје са нама. Драго ми је да је данас по први пут наша замјеница градоначелника Мања Зорко. Дозволите ми, драги гости, да поздравим и представнике друштава. То је Српско културно просвјетно друштво „Свети Сава” из Крања са предсједницом Милком Давидовић на челу, Мирослав Мартић, предсједник Културно просвјетно спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић” из Радовљице, Крстан Шућур, предсједник Српског културног друштва „Петар Кочић” из Крања, наши пријатељи из Културно умјетничког друштва „Бела Крајина” из Чрномеља са предсједницом Сњежаном Бранисављевић. Добро нам дошли. Са нама је данас и предсједник Удружења гуслара Словеније Стојан Миловић. Са нама су данас и наши донатори, Жељко Савановић, Љубиша Гојковић и Зоран Зец. Ја бих данас истакао и нашу Ружу Шућур која се побринула за доста хране данас, да не набрајам шта је све спремила, она је стварно уложила доста себе. Ту је и наш прошли кум. Ја бих још поздравио нашег координатора славе Славка Кондића и радну екипу данашњу, који су се стварно својски потрудили. Са нама је данас и наш пријатељ из Загреба Драгиша Пилиповић из Српског националног вијећа Загребачке жупаније, са својим сином. Добро нам дошли. Имамо још спонзора који су требали доћи из Камника, браћа Лазић, а ту су, добро нам дошли. Тако да и свима другима који помажу рад друштва се захваљујем. Ми смо ушли у тридесету годину рада друштва. Значи, тридесет година није мало. Било нас је једанаест потписника на оснивачкој скупштини, од тих једанаест је остало још пар, који смо у свему томе устрајали, и није нам ни жао. Није нам жао зато што се појављују и млади људи и који ће сигурно ово преузети. Све наше активности у овој години ће бити у смјеру тих тридесет година, од данашње славе, па сљедећег Фестивала ветерана, који ће бити 6. априла, а нормално нека централна прослава ће бити у октобру на Данима српске културе. Видите и сами наше друштво се труди да некако обухватимо сегменте, слава, велика наша традиција. Хвала вам свима. Прву здравицу моме пријатељу и данашњем куму славе Златомиру Бодирожи. Хвала куме, да си ми жив и здрав. Надам се да ће нам Бог дати здравља и снаге да устрајемо у свему овоме. Наздравље”.

Кум славе Златомир Бодирожа захвалио се на здравици сљедећим ријечима: „Часни оче, поштовани пријатељи Културног друштва „Брдо”, уважени високи гости, свима заједно срдачан поздрав у моје име, а користим прилику и да вас поздравим у име Савеза српских друштава Словеније, којем тренутно предсједавам. Заиста не бих да дужим, да не бисте предуго стајали, можемо послије да мало проговоримо. Мислим да је потребно да кажем да је моје задовољство и моја радост баш ове године да сам кум ове славе и свих присутних овдје, из разлога, као што је предсједник напоменуо, тридесет година постојања овог друштва и успјешног рада. Јубилеј је то заиста вриједан поштовања, са друге стране можда мало заборављамо и не сјећамо се, предсједник је напоменуо, наша слава, крсна слава је под заштитом УНЕСКО-а као нематеријална културна баштина и баш ове године слави десет година од када је то уписано у УНЕСКО, тако да је ово двострука јубиларна година за нас. Слава спада у један од најбитнијих елемената нашег идентитета, културе, традиције и богате културне баштине. Слава се код Срба слави осамсто година, са кољена на кољено. Тако и ми имамо право да очекујемо да ће наши потомци наставити у истом интензитету и да чувају наш идентитет кроз тај облик славе. Не могу а да не захвалим властима Градске општине Крањ који помажу у нашем очувању свега овога и нашега идентитета. Ми смо заиста захвални због тога, и захваљујући њиховој помоћи ми смо се данас окупили овдје у оволиком броју. А свакако желим вјеровати да су се и они увјерили да смо то ми заиста зарадили. У то име и у многа љета у будуће је вам желим свако добро и срећу свима вама, и свима вашима, да вас срећа прати и нека вам је данашња слава на здравље и духовно уздизање. Живјели”.

Митар Вујиновић је у здравици Матјажу Раковцу, градоначелнику Крања, истакао да је већ при њиховом првом сусрету видио да је Матјаж Раковец отворен за разговор. „Можемо рећи да смо поносни што имамо таквог градоначелника. Ми, друштво „Брдо” вјероватно не бисмо овако ни изгледали да није Матјажа, као што јест. Матјаж има пријатеља по цијелој Србији, а сада нећу пуно о томе говорити, само да знате, да он и преко тих пријатеља нама помаже, тако да му од срца хвала. Видјели сте шта је новога урађено, нова фасада, нова улазна врата. Простори су заиста лијепи. Од срца, Матјажу, хвала и увијек добро дошао”- рекао је у здравици Митар Вујиновић.

Матјаж Раковец је у одговору на здравицу истакао: „Срдачан поздрав свима. Сећам се како је било пре тридесет година, 1994. Драго ми је што је Крањ тако отворен град, драго ми је што чувате своју културу, што ваша деца настављају традицију, вашу традицију, вашу културну традицију, а ви морате да чувате то. Морате заправо одржавати све ове везе које имате са својом домовином. Имате две домовине, имате Словенију, имате Србију, али морате задржати ону аутентичну. Ми, народи бивше Југославије, тако смо мали и морамо да се држимо заједно. Увек истичем да су у Крању сви добродошли, помажемо свима, па и осталим друштвима, да сачувају своју традицију. Много сте помогли да Словенија буде то што јесте, да Крањ буде то што јесте. Тако да честитам славу. Митре, као пријатељу, искрене честитке. Живели”.

Сљедећа здравица Митра Вујиновића намијењена је Александру Гаталици, првом савјетнику и аташеу за културу у Амбасади Републике Србије, великом пријатељу друштва. Одговарајући на здравицу Александар Гаталица је рекао: „Драги пријатељи, браћо и сестре, срећна слава. Драго ми је што сам поново овде, мислим да по други пут у овом мандату, није последњи пут. Желим да вас поздравим и да вам честитам славу. Драго ми је што се видимо у оволиком броју, да на овај начин чувате нашту традицију, нашу историју, нашу веру, а уједно, као што је и градоначелник рекао, да будете прави грађани Крања, на понос Крања, да будете они који доприносе напретку. Господине Златомире, драго ми је да честитам на кумству. Драги Митре, драги пријатељу, драго ми је да је ово већ једна дубока веза. Амбасада Србије, као што знате подупира ваш рад. Срећна слава”.

Митар Вујиновић је, након здравице Александра Гаталице, свима присутнима упутио здравицу и добродошлицу а онда наздравио и Драгиши Пилиповићу из Загреба, који се захвалио на позиву и истакао да већ двије године постоји сарадња између Српског националног вијећа Загребачке жупаније и Културног друштва „Брдо” Крањ, и да се међусобно посјећују. Свима је зажелио срећну славу.

Славској свечаности су се нешто касније придружили и Јанез Черне, замјеник градоначелника Крања и Катја Штруц, вођа кабинета градоначелника.

Након здравица приступило се славском ручку,  а  богату  трпезу  припремили  су чланови друштва, а послужење је вршила веома ангажована и пријатна радна екипа. У току славског ручка честитке су упутили и сви остали представници друштава.

Како би слава прошла без пјесме, и то оне праве, народне, изворне, са огњишта, и пјесмом је употпуњена ионако лијепа и свечана атмосфера.

Текст и фото: Душан Јовановић

Српско културно просветно друштво „Свети Сава” Крањ са неколико догађаја приредило и извело Светосавске дане

Фестивал народних ношњи

Да би приказали богатство српских народних ношњи, као и део који поседује друштво, организован је „Фестивал народних ношњи”, који је одржан 16. фебруара 2024. у Светосавском културном центру, пред око шездесетак посетилаца који су имали прилике уживати у богатству српске народне ношње.

Водитељка програма Јелена Богдановић поздравила је присутне и најавила овај догађај, а присутнима се обратила и Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава”. Пре приказа ношњи Мушка певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала је на почетку неколико српских изворних песама.

У својој најави Јелена Богдановић је истакла: „Народне ношње, све до почетка двадесетог века, и у материјалима и у обликовању, биле су претежно производ домаће кућне и сеоске радиности. Рукотвориле су их сеоске жене, с тим што су понеке делове радиле и сеоске занатлије. Искуство и традицију преносили су старији на млађе, с колена на колено”.

У наставку представљене су ношње друштва, а Јелена Богдановић је веома опширно говорила о свакој ношњи појединачно. Прво је представљена женска шумадијска народна ношња, која се састоји од кошуље, сукње, јелека и кецеље. Мушку шумадијску народну ношњу чине јелек, антерија (врста кратког капута), кошуља, панталоне, појас (тканица), чарапе, опанци и шајкача. Шумадијску народну ношњу представили су најмлађи чланови друштва као и они старији.

Друга по реду је била лесковачка народна ношња, у којој су заступљене готово све вештине занатства које су потребне за израду народних ношњи, а њу код мушке ношње чине: шубара, јелек, појас, кошуља, панталоне, чарапе, опанци, а код женске: марама, јелек, фута, кецеља, појас, кошуља, чарапе и опанци.

За банатску ношњу је речено да ношња ове регије има једноставност као једну од основних обележја. Мушка ношња се састоји из: дугачких гаћа, односно врло широких панталона, међутим, носе и црне платнене или чојане чакшире, затим кошуља, јелек, чизме, опанци или ципеле. Често се може видети и шешир и шубара. Женски одевни делови ове ношње су хаљине или сукње и блузе од белог платна, са извезеним цветним елементима на рукавима и около врата. Јелек и кецеља су углавном црне боје са везом. уколико се носе, мараме се везују на потиљку. На ногама жене носе или ципеле, а могу се видети и зепе и банатски опанци.

У наставку је приказана народна ношња Подгрмеча. То је ношња која припада већој групи сличних тзв. Динарских ношњи. Главне карактеристике динарских ношњи су: ланена дуга кошуља, зубун, хаљина и прегача. Мушку ношњу карактеришу: кошуља од лана, истога кроја као и женска, само дуга до кољена и везена бијелим концем. Од горњих одевних предмета разликујемо: зубун, кожун и хаљина.

Следећа је била ношња из Димитровграда. Мушка делови: опанци, чарапе, панталоне, појас, зубун, кошуља, шубара а женски делови ношње: опанци, чарапе, кецеља, сукно, хаљина бела, појас, марама

Косово и Метохија одликују се веома разноврсним народним ношњама које се истичу по богатству боја, облика и украса. Настајале су током дугог низа година. Ношње садрже елементе разних културних утицаја који су се сучељавали на овом простору током историјских епоха. Делови мушке народне ношње Косова: опанци, чарапе ручно штрикане, панталоне, појас ручно ткан, кошуља са чипком, јелек украшен гајтанима, шајкача, а женски делови ношње: опанци, чарапе ручно штрикане, хаљина са везом, кецеља ручно ткана и везена (бошча), ресица ручно рађена, јелек, марама.

На крају приказивања ношњи представљена је ношња из Беле Крајине.  Бијела платнена народна ношња ткана од лана, а све више од памука, карактеристична је за Белу Крајину. Ношња се увелике разликује од традиционалних народних ношњи других крајева, јер је одећа у потпуности бела. Аксесоари данас су: каишеви, траке, чарапе (женска ношња), накит, марамице су у боји. Мушкарци носе широке црне капе са широким појасом, жене бијеле. Старија народна ношња била је само бела и није садржавала друге делове одеће или накита. Врло позната личност из Беле Крајине, која тера зиму и најављује прољеће, је Зелени Јуриј. Носи народну ношњу, само што је преко ношње окићен и брезовим гранчицама. 

На крају програма Мушка певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала је још неколико песама, а дружење ја настављено уз закуску коју су припремили домаћини.

Ускликнимо с љубављу

Међународни фолклорни фестивал „Ускликнимо с љубављу”, у склопу „Светосавских дана”, одржан је 17. фебруара 2024. у Дому културе Кокрица у Крању, пред више од двеста посетилаца.

У поздравном говору водитељка програма Јелена Богдановић је рекла: „Поштовани! Зашто славимо Светога Саву? Славу и ауторитет Светога Саве међу Србима није надмашио нико од српских историјских личности. Ниједан од њих није толико омиљен и толико утицајан међу Србима као Свети Сава. Он је обдарио Српску Православну Цркву и српски народ  духом и особинама које су биле неопходне за њихово одржање кроз њихову мученичку историју. Свети Сава је 1219. године издејствовао независност Српске Православне Цркве. Треба нагласити  да  српско Светосавље  није друкчије од руског, грчког, бугарског, румунског, јерменског, грузијског  или од било којег православља других народа. Православни верници по свету поштују своје светитеље, а Срби имају Светога Саву као свога најомиљенијег.

Место његовог рођења била  је Рашка али његово духовно рођење је  било на Светој Гори. Заједно са својим оцем Стефаном Немањом, некадашњим владарем Србије, који је у монаштву назван  Симеон, и братом, Стефаном Првовенчаним, чије  монашко име је Симон, Свети  Сава је саградио  манастир Хиландар који је већ више од осам векова колевка нашег Православља.

Будући  да је сам био веома образован, знао је важност образовања и уложио је велики труд на образовању свога народа.

Срби у Словенији смо веома поносни на  свој  етнички идентитет. Ми са поносом облачимо своју народну ношњу, освештавамо своје домове и поштујемо иконе светитеља, свирамо своју народну музику. Ми редовно прослављамо  дан  своје крсне славе, као своје националне  и верске празнике. У Словенији са поносом чувамо  свој етнички идентитет, културно наслеђе, језик и веру. Са поносом прослављамо Светог Саву, заједничку славу свих нас. Да живимо сви у слози Свети Саво Ти помози! Ускликнимо с љубављу!”

Након увода о поздравног говора Јелена Богдановић је на бину позвала Златомира Бодирожу, председника Савеза српских друштава Словеније, који се обратио присутнима, наглашавајући значај оваквих догађаја којима се чува традиција, вера, култура и свеукупни идентитет српског народа.

Присутнима се обратила и поздравила и Мања Зорко, заменица градоначелника Крања, која је похвалила овакве приредбе и начин очувања културе, традиције и идентитета.

Јелена Богдановић је затим на бину позвала најмлађе „светосавчиће”  који су свој наступ почели са „Светосавском химном”, а затим одиграли сплет српских игара.

Иза најмлађих чланова фолклорне групе СКПД „Свети Сава” на сцени су се појавили они најстарији, ветеранска фолклорна група, која је одиграла игре из Лесковца.

Гости Фестивала су били чланови Македонског културног друштва „Свети Кирил и Методија” из Крања, који су приказали занимљив сплет игара из Македоније.

Редовни гости су и суседи из Фолклорне групе „Сава” Крањ који су одиграли сплет словеначких народних игара, а након њих је Женска певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала сплет српских изворних песама.

Играма из Груже представили су се чланови дечје фолклорне групе из СД „Др Младен Стојановић” из Велења, а затим су наступили чланови извођачког ансамбла КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице. Наставило се песмом у извођењу Мушке певачке групе СКПД „Свети Сава” Крањ.

У наставку програма ветеранска фолклорна група СКД „Петар Кочић” Крањ одиграла је кореографију под називом „Недељом ми долазио Миле”, игре из Ужица, а ветеранска фолклорна група КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице представила се играма из Ниша.

Из Приједора, Република Српска, стигли су чланови Етно друштва „Српски соколови Козаре”, који су се прво представили својом певачком групом која је отпевала неколико крајишких песама, на после њих су чланови ветеранске фолклорне групе ДКД „Ново Место” из Новог Места одиграли игре из Ужица.

Наставило се изворном народном песмом у извођењу Мушке певачке групе СД „Др Младен Стојановић” из Велења а гости из Приједора добили су још једну прилику да се представе крањској публици. Прво је фолклорна група одиграла сплет игара из Србије а затим певачка група отпевала неколико крајишких песама.

Програм су завршили чланови Мушке и Женске певачке групе СКПД „Свети Сава” са својим песмама, а затим се Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава”, обратила присутнима и захвалила на посети, а учесницима поделила захвалнице у знак сећања на овај догађај.

Дружење је настављено уз живу музику и добро расположење.

Дан поезије – Сретење, „С песмом у завичај”

Светосавски дани су обележени и књижевном делатношћу, односно литерарним вечером под називом „С песмом у завичај”, који је одржан 24. фебруара 2024. у Светосавском културном центру у Крању пред великим бројем гледалаца. Овај скуп био је посвећен књижевном стваралаштву др Васе Предојевића, а на њему су учествовали литерарни ствараоци Смиљана Кондић и Остоја Шобот, који су читали један мали део из свог богатог књижевног дела, а своју песму прочитала је и Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава”.

На почетку програма Мушка певачка група СКПД „Свети Сава” отпевала је нешто из свог репертоара и тиме употпунила ово лепо вече. Присутне су поздравили Милка Давидовић, председница СКПД „Свети Сава” и Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније.

Била је ово прилика да се публика, они који то нису раније имали могућност, упозна за богатством дела др Васе Предојевића. Иначе његова дела су била изложена, тако да је свако могао да види шта је др Васо Предојевић написао, и о чему је писао. Кроз веома занимљив начин представљања поезије и прозе, како др Васе Предојевића, исто тако и кроз приказивање, односно читање, песама и прозних текстова Смиљане Кондић и Остоје Шобота, и сама публика је на неки начин „отишла” до свог завичаја, јер треба напоменути да је центар збивања у већини дела учесника у програму управо завичај.

Поред освртања на завичај, др Васо Предојевић је говорио о томе како треба да чувамо наше културно и историјско благо, да не препустимо забораву, јер су његова дела намењена како старијима, који се сећају много тога о чему се пише у његовим делима, то је намењено и младима, да се упознају са прошлошћу и да то преносе на будуће генерације.

На крају програма Милка Давидовић је уручила поклоне и захвалнице учесницима у програму, др Васо Предојевић је поклонио друштву нека од својих издања, женска и мушка певачка група отпевала још једну песму, а све се завршило уз дружење и закуску коју су спремили домаћини овог догађаја.

Текст и фото: Душан Јовановић

У фебруару је Српско културно уметничко друштво „Видовдан” из Љубљане реализовало низ догађаја, а све у оквиру јединственог пројекта под називом „Месец матерњег језика”. Пројекат је превасходно био намењен припадницима српског народа који живе у Љубљани и околини, док је највећи број догађаја у оквиру самог „Месеца матерњег језика” био намењен деци и омладини. Циљ „Месеца матерњег језика” био је, пре свега, очување српског националног идентитета и културе, али и образовање и упознавање млађих генерација са српским језиком, граматиком и правописом, као и са употребом страних израза и фраза у свакодневном говору.

У пројекту је учествовало неколико стручњака и познавалаца поменуте тематике, а највећи удео у реализацији „Месеца матерњег језика” имао је Бојан Јокановић, дипломирани теолог из Добоја (Република Српска), учитељ и илустратор, који је првенствено међу младима, а и генерално, препознатљив и популаран захваљујући својим илустрацијама „Сизифова борба за правопис”. Своје радове објављује на друштвеним мрежама на којима га прати преко педесет хиљада корисника. Аутор је трилогије књига о правопису у којима је васпитно-образовну улогу дао митолошком јунаку Сизифу. Јокановић је објавио и збирку фраза народних израза у српском језику „Неће гром у коприве”, „Азбука бојанку”’ и „Илустровани бонтон за најмлађе”.

Прве у низу догађаја у оквиру Месеца матерњег језика биле су радионице за децу под називом „Забавом до знања”. Радионице на тему српског језика и правописа, али и ликовне радионице, одржао је Бојан Јокановић. На радионицама су учествовала деца узраста између пет и петнаест година, и то чланови дечје и омладинске групе нашег друштва, као и ученици Српске допунске школе у Љубљани.

Централни и највећи део пројекта представљао је „Дан за матерњи језик”, сачињен из неколико сегмената. „Дан за матерњи језик” је започео панел разговором на тему српског језика, дијалеката, правописа и проблематике употребе жаргонских израза међу младима. У разговору су учествовале, поред већ поменутог Бојана Јокановића и  мр Весна Анђелковић, дипломирана глумица, која је Факултет драмских уметности завршила у Београду, а која живи и ради у Словенији, као и Светлана Тодоровић, наставница српске допунске школе у Љубљани. Панел разговор је водила чланица друштва Јелена Самочета.

„Дан за матерњи језик” је био настављен презентацијом и потписивањем књига господина Јокановића (100 Сизифових правописних правила 1, 2 и 3). У наставку је уз пригодан коктел за посетиоце и говорнике свечано отворена изложба радова посвећених правописним недоумицама „Сизифова борба за правопис” аутора Бојана Јокановића.  Изложба илустрација била је отворена током читавог месеца фебруара, па су чланови свих секција СКУД „Видовдан”, имали прилику изложбу обићи и погледати сваким даном.

Пројекат је био реализован уз помоћ и подршку Министарства културе Републике Србије и Јавног фонда Републике Словеније за културне делатности.

За реализацију догађаја су заслужни и: ЕКО Клинер д.о.о., Пренова – Градбеник д.о.о., Т.Р.П. Милан Благојевић с.п.

Данијел Серчић