Културно просветно спортско хуманитарно друштво Вук Караџић из Радовљице окупило велики број друштава из Аустрије, Италије и Словеније на „Видовданској прослави, међународном фолклорном фестивалу

„Jeseniško poletje“ је већ трећу годину заредом културни догађај који од почетка јуна до краја септембра организује општина Јесенице. Међу више од седамдесет културних догађаја своје мјесто сада већ традиционално заузима и централни годишњи догађај „Видовданска прослава”. Наше друштво од самог оснивања (прије 29 година) организују овај догађај који је са годинама прерастао у међународни фолклорни фестивал а посљедњих година се одржава у склопу љетњих културних манифестација у Јесеницама као српско етно вече.

Ове године смо се посебно потрудили да окупимо велики број српских културних друштава из Аустрије, Италије и Словеније. Тако смо у културном дјелу програма са почетком од 16.30 сати имали рекордан број са преко 250 учесника. На почетку програма нас је поздравила Тина Реповж, замјеница градоначелника Јесеница и пожељела нам успјешно и срећно одржавање нашег културно забавног програма. Својим присуством су увеличали овај догађај и директорица општинске управе Вера Ђурић-Дроздек, Стојан Миловић, потпредсједник Савеза Српских друштава Словеније,  Саша Станковић, предсједник Савеза Српских друштава Аустрије као и Снежана Џида, представница Савеза Српских друштава Њемачке те многобројни представници наших друштава. Поред дјечијег ансамбла нашег друштва који је отворио програм, наступили су гости из: СД „Др Младен Стојановић” Велење, КУД „Младост” Љубљана, КУД „Младост” Леоберсдорф, СКД „Завичај” Клагенфурт, СКЦ „Стеван Мокрањац” Беч, КУД „Острог” Линц и Удружење Срба Круна из Скиа у Италији. За нешто мање од два сата, су својим учешћем и наступима омогућили многобројној публици уживање у разноврсном фолклорном програму, који је све вријеме одлично повезивала наша Снежана Максимовић.

У програму су изведене сљедеће кореографије:

• Културно просвјетно спортско и хуманитарно друштво „Вук Караџић” Радовљица: „Игре из Срема”.
• Српско друштво „Др Младен Стојановић” Велење: „Игре из Груже”.
• Српски културни центар „Стеван Мокрањац” Беч: „Игре из Шумадије”.
• Културно  умјетничко  друштво „Младост” Љубљана: „Влашке игре из Радујевца”.
• Удружење Срба „Круна” Скио: „Игре из Пчиње”.
• Српски културни центар „Стеван Мокрањац” Беч: „Игре са Косова”.
• Културно умјетничко друштво „Острог” Линц: „Игре из Лесковца”.
• Културно умјетничко друштво „Младост” Леобесдорф: „Влашке игре из Кобишнице”.
• Срба „Круна” Скио: „Игре из Владичиног Хана”.
• Српски културни центар „Стеван Мокрањац” Беч: „Игре из Неготина”.
• Културно  умјетничко  друштво „Младост” Леоберсдорф:  „Игре из Црне Траве”.
• Српског културно друштво „Завичај” Клегенфурт: „Игре из Косовског Поморавља”.

Током програма смо најавили и томболу са преко 1.000 вриједних награда које су распродате у рекордном року. По завршетку програма настављена је забава и велико народно весеље уз „XY band” која је трајала до касно у ноћ. Овим путем се још једном захваљујемо свим гостима, суорганизатору догађаја општини Јесенице, нашим члановима који су помогли организовати и реализовати овакав догађај, као и свим посјетиоцима на незаборавној „журци“ која нам даје и обавезу, да идуће године кад славимо 30 година постојања буде још посјећенија, веселија и „луђа“.

Текст: Мирослав Мартић
Фото: Душан Јовановић

Фестивал ветерана фолклора „Идем преко земље Србије”

КУД „Младост” из Љубљане овај пут повело је на свој први наступ у Србију свој рекреативни ансамбл. Први међународни фестивал ветерана фолклора „Идем преко земље Србије” у организацији Етно села „Ла Салаш”, које се налази између Пожаревца и Голупца, одржан је 25. маја 2024. На фестивалу су учествовала многобројна друштва из целе Србије, а наши рекреативци су се представили „Играма из Лесковца”. Поред свега тога посјетили смо тврђаву Голубац, а у повратку свратили смо у манастир Тумане гдје смо присуствовали литургији за здравље. Да не би били гладни и да нам не би било жао „морали” смо свратити у чувену печењару „Код деде Ставре” у Сурчину гдје смо добро омрсили бркове.

Иза нас је један незабораван  викенд који ће мени лично остати у лијепом сјећању, од самог почетка вјеровао сам и сигуран сам био да ће нам бити ТОП! Све се поклопило како треба као баба на дједу или као кец на десетку.

Прије годину дана и кусур формирали смо ову рекреативну секцију у нашем друштву. Циљ је одувијек био да се поред стандардних кола која би играли на разним догађајима, науче и по коју кореографију како би могли да наступају на разним манифестацијама, односно да би били дио једне дивне фолклорне приче и да осјете све чари фолклора кроз пјесму и игру.

Све три дана била су изузетна, са пуно позитивне енергије, среће, емоција и благостања. Кренули смо у петак поподне после посла, када би била гужва на цести, ми је нисмо имали! На граници у оба правца није било ниједног аутобуса који би нам спрјечавао или успорио темпо. Резервисали смо фин и чист смјештај у природи гдје би нас у сунчано суботње јутро пробудиле птице, гдје смо заједно доручковали као једна права екипа а касније један дио екипе прошетао би поред Дунава.

Такође имали смо срећу и код тврђаве Голубац гдје смо им банули ненајављено, а нас свеједно срећом нису одбили и омогућили су нам посјету. Највећу срећу смо имали кад смо стигли на вријеме у манастир Тумане. Нико  од нас није знао да молитва за здравље  почиње у 11.30 а ми ко наручени стигли пола сата раније.

Упркос великој посјети вјерујем да су многи од доживјели  велико благостање свевишњег већ у самом улазу на капији, авлији или за вријеме молитве. Ја сигурно јесам и драго ми је због тога а посебно кад ми је свештеник услишио тиху жељу да ме барем мало она света водица  додирне. На крају сам од истог био окупан.

Улазак у етно село Ла Салаш био је скроман, дошли смо први од свих осталих гдје смо могли у миру без икакве журбе попити пиће у сеоској кафаници па је и сам фестивал на крају испао на прави сеоски начин што је имало свој чар. Касније у ресторану сва позитивна енергија коју смо скупљали све ово вријеме морала је негдје да прсне па смо због тога лудовали и пјевали касно у ноћ  уз фантастичну музику  коју често можемо видјети само на youtube – тако барем ја мислим.

Да полако завршим, мени је заиста драго видјети све задовољне и сигуран сам  да ће свима  ова прва турнејица  остати у лијепом сјећању. Сви су били одлични као и њихови партнери за које ми је посебно драго да су их повели. Сигуран сам да ћемо сљедећи пут ићи у већем броју па ће и остали другари из те групе имати прилику доживјети све ово што смо и ми доживјели овог викенда.

Живи и здрави били.
Бојан Антонић, предсједник и умјетнички руководилац КУД „Младост” Љубљана

У Љубљани, у просторијама Српског културно умјетничког друштва „Видовдан”, а у организацији Савеза српских друштава Словеније и под окриљем Министарства културе Републике Србије, одржан је тродневни семинар за умјетничке руководиоце фолклорних група, чији је домаћин било СКУД „Видовдан” Љубљана.

Семинар је почео у петак 23. фебруара 2024. са преко седамдесет пријављених учесника који су своје знање придобили из три различите области, и то: Методике народне игре са практичном примјеном у раду са фолклорним ансамблима, народних игара и пјесама из Пчиње и Краљева.

Полазници семинара на адресу СКУД „Видовдан” долазили су из скоро свих градова Словеније, највећим дијелом из Љубљане, затим Крања, Марибора, Радовљице, Чрномеља, Нове Горице, Новог Места, Велења, Храстника и Постојне. Семинар је своју популарност достигао и у региону, обзиром на то да су учесници пристигли и из других сусједних држава Словеније као што су Аустрија, Њемачка, Хрватска и Италија. Своје знање су, по завршетку семинара однијели у Ријеку, Минхен, Грац, Филах, Клагенфурт, Трст и Вићенцу.

Добар одзив учешћа на семинару подстакли су прије свега квалитетни предавачи. Велимир Аговски, кореограф, професионални играч, умјетнички директор АКУД „Иво Лола Рибар”, сарадник у настави на предмету Народна игра и Методика народне игре на Институту за умјетничку игру у Београду започео је овај семинар представљајући учесницима своје знање кроз предавање и практично представљање свих сегмената тог предавања. Представљена је структура народне игре, која подразумијева кинетику кретања тијела у простору, ритам народне игре и музичку пратњу као и емоционални доживљај народне игре. Уз примјере играња самих елемената народне игре, учесници семинара су били упознати са разликама и терминологијом која се употребљава у комбинацијама основних елемената за извођење одређених играчких образаца која се учестало понављала у времену и простору и као таква је била прихваћена од друштвене заједнице и на традиционалан начин била преношена са кољена на кољено.

У другом дијелу првог дана семинара, игре, пјесме, обичаје и народну ношњу из Пчиње, Краљева и околине представио је Игор Гудић, кореограф и директор КУД „Краљевачка ризница”. Да би се игра осјетила и правилно одиграла, пјесма отпјевала, најприје морамо да спознамо какав је био живот народа на том подручју. Као што је Игор Гудић објаснио, становништво Краљева и околине је подијељено на двије велике области и то: област којој припадају Гокчаница, Студеница и доњи Ибар и област Подибра и Надибра. У овим областима данас живе искључиво Срби. О већим празницима окупљају се на саборима и играју код цркве, манастира или гдје у пољу или чак планини. Ту играју коло и пјевају. Најзначајније игре које су се преносиле са кољена на кољено, а које се и данас играју, игре које су учесници семинара научени су Звонце, Ђурђевка, Заврзлама, Врбљанка, Козарац, Рузмарин, Моравац, Чачанка, Осмица итд. Из области Пчињског округа обрађиване су игре Тешко оро, Осмача, Прешевка, Власинка, Емкино коло, Чачак, Шестица, Шврљиг и Бугарчица.

Игра се најљепше уз добру и професионалну музичку пратњу коју је омогућио корепетитор на хармоници Владимир Милићевић.

Свој вриједан рад, предавачи и играчи су наставили у суботу 24. фебруара, гдје су продужили са учењем све до касних вечерњих сати. Други дан је завршен уз много музике и пријатно дружење учесника гдје су се учесници семинара из различитих крајева Словеније и региона боље упознали и дружили.

У недјељу, задњег дана семинара, поновљено је све што је било научено током претходна два дана и усавршена већ стечена играчка знања. Услиједио је кратак говор захвале предавачима, учесницима и свим присутнима од стране организатора семинара и представника СКУД „Видовдан”. За крај  су предсједник Савеза српских друштава Словеније, Златомир Бодирожа, и представник Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, г. Владимир Котуровић, полазницима семинара подијелили потврде о учешћу и похађању семинара.

Александра Петровић

Кад смо први пут организовали наш годишњи концерт, 2012. године, имали смо визију, да би нам такви концерти постали трајни. Кроз године труда, рада, годишњих концерата, па чак и пандемије, ове године смо организовали наш јубиларни десети годишњи концерт, на којем су као и претходних година, учествовале све фолклорне и пјевачке групе. 

Концерт је одржан 2. фебруара 2024. у Позоришту „Тоне Чуфар” на Јесеницама, а отворила га је мушка пјевачка група, са пјесмом „Болна љуба, болна лежи”. Женска пјевачка група је наступила са пјесмом „Прошетај ми злато”.

После пјевачких група са игром су наставили извођачи, који су се по први пут представили са кореографијом под називом „На Васкрс у околини Београда”. Шаренило на бини позоришта Тонета Чуфарја на Јесеницама већ на самом почетку концерта, дало је на знање, да публика неће гледати само шаренило игре и пјесме, већ ће уживати и у шаренилу традиционалне ношње, коју друштво посједује. По први пут су се на бини појавили најмлађи чланови дјечијег фолклорног ансамбла, то су дјеца до шест година, и представили се публици са „Сплетом игара и пјесама из Србије”. У извођењу су им помогли поједини чланови старијег дјечијег ансамбла, а такође и публика са огромним аплаузом. „Игре из Кобишнице” одиграли су наши ветерани, а „Игре из Славоније” старија дјечија група.

Послије игре, поново је дошла на ред пјесма и наше пјевачке групе, и као што приличи 10. јубиларном концерту, на видео биму приказали смо публици како су изгледали наши годишњи концерти од самог почетка до данас, са којег се могао видјети наш напредак из године у годину. Наш гост на концерту је као већ и претходних неколико година, био оркестар из Банатског Новог Села из Србије, који су ове године испратили све играчке и пјевачке тачке од почетка до краја. Како се програм концерта приближавао крају, тако се повећавао играчки темпо, па су сљедећи на бину стали извођачи са појединим члановима из припремне групе и приказали „Игре из Владичиног Хана”. Да су наши ветерани још увијек у доброј кондицији, приказали су играма из Ниша, под називом „Иде деда низ долину”. За мало предаха од игре и пјесме, пред крај концерта, на бину је изашао предсједник друштва Мирослав Мартић, који се обратио публици, свим гостима и учесницима. За сам крај концерта, пјевачке групе представиле су се пјесмом „Тишина нема влада свуд” а наш извођачки ансамбл премијерно је извео „Игре из Димитровграда”, и завршио концерт са тако званим бисом поменуте кореографије.

Овим путем желимо да се захвалимо свима, који су на било који начин допринијели, да и овај концерт буде незабораван, а ми ћемо се трудити, да и даље наставимо са нашом визијом у годинама које предстоје.

Сандра Јевтић

Чланови Удружења гуслара Словеније прославили своју славу Светог Василија Великог

Славски обред одржан је 14. јануара 2024. у просторима Културног друштва „Брдо” Крањ, а водио га је протојереј-ставрофор Будимир Галамић, парох крањски. Ломљење славског колача обавили су Стојан Миловић и свештеник Будимир Галамић.

Након обављеног обреда и послужења славским житом отац Будимир је  у својој бесједи честитао славу члановима Удружења гуслара Словеније из Кочевја рекавши: „Драга браћо и драге сестре, срећна вам слава светог Василија Великог, оца духовнога који задире у све поре нашега живота, са својим дјелом и својом теологијом, са свим оним што је напредно и добро. Честитам вама гусларима да чувате своју традицију. Онај ко чува своју традицију, чува своју вјеру, ко чува себе, чува свој дом, он поштује његово. Ко не чува своје од њега нема ништа, јер није добар човјек ако не поштује своје. У сваком случају ко нешто вриједи он мисли на себе, о себи, својој дјеци и своје чува. Срећна вам нова година и да будете здрави”.

Стојан Миловић је у својој здравици казао: „Поштовани гости, драго ми је што сте се данас окупили у оволиком броју. Да прво поздравим нашег свештеника оца Будимира, поздрављам предсједника Савеза српских друштава Словеније Златомира Бодирожу, све предсједнике и представнике који су дошли из друштава. Хвала вам да сте дошли на нашу славу, да прославимо данас Светог Василија Великог. Хвала вам што долазите на наше приредбе, дружимо се, хвала што позивате наше чланове да присуствују вашим догађајима. Најприје бих наздравио нашем куму данашњем Златомиру Бодирожи”.

Кум славе Златомир Бодирожа је у својој здравици рекао: „Часни оче, цијењени гости, ја сам почаствован што могу данас да будем кум славе. Данас ми у ствари славимо три празника, Светог Василија Великог, мали Божић и нашу Православну Нову годину. Желим вам свима све најбоље у вашем животу”.

Домаћин славе Стојан Миловић наздравио је Митру Вујиновићу, предсједнику Културног друштва „Брдо” Крањ, а Митар Вујиновић је у својој здравици казао: „часни оче, уважени предсједниче Удружења гуслара Словеније, поштовани чланови Удружења и сви остали пријатељи, који смо се данас окупили у нашим просторима. Желим да вам свима честитам данашњу крсну славу, да вам пожелим да много година славите у здрављу и весељу, мир у души и срцу и здравље”.

Стојан Миловић је у своје име и у име Удружења гуслара Словеније из Кочевја захвалио Културном друштву „Брдо” за уступљене просторе за одржавање славе, а након тога позвао све госте за богату трпезу коју су спремили чланови Удружења.

Радоман Мајо Крговић је у својој бесједи „пропутовао кроз неке српске крајеве” и како каже гдје год се затекао наишао је на гусле и пјесму уз гусле, која је вијековима присутна код Срба, посебно истакао: „Да прођемо кроз нашу прошлост, да бисмо били спремни за будућност”. Тим ријечима је најавио музички дио славског весеља.

Прво је наступио гуслар Давор Вулевић који је отпјевао пјесму посвећену Мојковачкој бици, а затим је пјевала група састављена од пјевача из Крања и Кочевја, уз пратњу Паје Вученовића на гуслама. На крају је својих неколико минута добио и гуслар Зоран Миловић, са својом веома лијепом пјесмом.

Поред домаћина, чланова Удружења гуслара Словеније, на слави су били и представници друштава: СКД „Петар Кочић” Крањ, са Крстаном Шућуром, предсједником друштва на челу, СКД „Ново Место” Ново Место, које је предводила Нада Цукут, предсједница друштва, затим КУД „Бела Крајина” Чрномељ са предсједницом Сњежаном Бранисављевић, СКПД „Свети Сава” Крањ са Милком Давидовић, предсједницом друштва, чланови СКУД „Кочевје” из Кочевја и Невена Бркић Ступар, учитељица Допунске школе на српском језику.

Слава је протекла у веома добром и лијепом расположењу, а домаћин се побринуо да све буде онако како то обичаји и захтијевају.

Текст и фотографије: Душан Јовановић

Српско друштво др Младен Стојановић из Велења је 24. новембра 2023 прославило  своју крсну славу Мратиндан. Слава је прослављена у кругу чланова друштва у просторијама друштва СРПСКИ ДОМ. Kо што многи не знају, а ми знамо колико је слава важна у српском народу; зато је своје мјесто и нашла на УНЕСЦО-вој листи нематеријалне културне баштине. Опширније о томе можете прочитати на прилогу о Српској слави на УНЕСЦО листи.

Славски обред обављен је уз славску свијећу, кољиво, славски колач, црвено вино, тамјан и остале симболе славе. Овогодишњи обред дизања славе се одвијао уз присуство свештеника Горана Шљивића из Српске православне церквене општине Цеље.

Обред ломљена славског колача, по нашим обичајима су обавили   Зоран Јауз и Његош Јауз уз присутне остале чланове друштва, вјерне пратиоце и пријатеље. После завршеног обреда Зоран Јауз се захвалио члановима који су се одазвали и уљепшали тај, нама значајан, ведар и срећан дан.

Након тога је уследијо славски ручак и дружење уз традиционално српско пјевање и примјерно обиљежавање крсног имена св Мрата. Ту су били присутни и наши чланови који су Словенци и први пут су били присутни на слави.  Испраћај чланова од стране протекао је уз захвалност да се догодине опет окупимо.

Након тога је уследијо славски ручак и дружење уз традиционално српско пјевање и примјерно обиљежавање крсног имена св Мрата. Ту су били присутни и наши чланови који су Словенци и први пут су били присутни на слави.  Испраћај чланова од стране протекао је уз захвалност да се догодине опет окупимо.

Дани од Ђурђица до светог Мрате, а то је од 16. до 24. новембра, у народном календару старих Срба називају се Мратинци – односно вучји дани. Зато се свети Мрата поштује и слави као заштитник вукова. Kада је ова крсна слава у питању народно веровање сеже у далеку прослост и митологију старих Срба и овај празник везује за вука као опасног али и моћног противника, а некад и заштитника.

Предања о Светом Мрати и Вучјим данима

За Мратиндан и Мратинце се вежу бројни народни обичаји и легенде, а као занимљивост издвајамо неке чињенице:

• Према предању, Свети Мрата у ове дане гледа како ко ради, затим држи већање са вуковима и одређује им на кога да “навале”. Домаћину који у ове дане највише греши, не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, вели народ, у кућу и торове ће на зиму ући хроми вук, звани кривељан, који је најопаснији и кога нико не може да спречи у његовој намери.

Зато постоје народна веровања шта треба радити, а шта не у време Вучјих дана:

• У време Мратинаца ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Kројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.
• Kод старијих људи постоји веровање да, уколико Мратинци падну у магловите дане, зима ће бити магловита и променљива. У случају ведрих дана, зима ће бити мразовита и љута.

У народу се и данас чује – свети Мрата, снег на врата, којом се означава почетак хладног и снежног периода године. У име друштва захваљујемо се нашим члановима, мајкама и женама наших чланова за труд око припреме хране и саме организације славске гозбе. Посебно смо захвални Милисенку Малбашић, он нам је изашо у сусрет и испекао прасе и тиме обогатио славску гозбу.

припремио: Јово Јауз

11. Међугенерацијски фестивал – Велење плеше

Програм фестивала под називом »Улица плеше« на којем је присуствовало и наступило Српско друштво др Младен Стојановић је одржан у Велењу на Титовом тргу, 20.05.2023 са почетком у девет часова. Поред фолклорног наступа, ово друштво је на свом штанду представило традиционалне ручне радове, књиге српске књижевности, туристичке садржаје Србије и Републике Српске, као и информације о секцијама и раду Друштва.

„Научна открића показују да плес или игра имају веома позитиван учинак, како на физичко тако и на ментално здравље. Због тога смо жељели људе мотивисати кроз игру и плес.“, казује Јово Јауз.

Српско друштво др Младен Стојановић је чести гост Међугенерацијског фестивала и и омиљени су са српским играма. И ове године су се на позив  Маше Kолшек, кординаторке Лидије Прапротник и општинских чиновника са радошћу одазвали. Kао што је Маша Kолшек једне прилике изјавила, нема фестивала уколико на фестивалу нема Срба и српских игара.

На овом фестивалу је своје умијеће показало преко 250 извођача.

Дани отворених врата српске културе у Велењу

Овогодишњи Дани отворених врата српске културе у Велењу, одржани су традиционално већ десети пут на уобичајеном мјесту, у Равнама код Шоштања.

Циљ пројекта је родитељима, пријатељима, гостима, спонзорима и младима приближити српску традицију, културно наслеђе, језик, игру и пјесму. За сада нам то иде добро од руке, зато и трајемо већ десет година.

Вјерна екипа која је била задужена за извођење пројекта, активне припреме почела већ двије недеље дана раније, а тај дан се окупила у девет сати, све због припрема за дочек гостију. Да не би гости били гладни, побринули се Алекса Радовановић, Лука Перовић, Урош Вујошевић, Михаило Урошевић. Данијела Митровић и Миланка Степаноски за колаче и посластице. Треба се захвалити и другим присутним који су помогли у кухињи око припреме хране.

Да би нас било што више те да би дошли и они што су били ограничени са доласком задужили смо појединце за превоз старијих гостију који прате и подупиру наш рад – а нису били у могућности да дођу сами.

После заједничког ручка и кратког одмора, позвани сви гости да нам се придруже и присуствују програму, који је припремљен за њих. Уводни говор нам је одржала Данијела Митровић, након чега је  слиједила дјечја екипа, која је отпјевала четири дјечје пјесме и одиграли нову кореографију коју су спремали за нову сезону: „Игре из Груже“.

Након дјечије је на ред дошла мушка пјевачка група која је извела репертоар од шест пјесама. Нема ништа љепше него кад присутнима потече суза, кад чују пјесме своје младости из њиховог родног краја.

Гости су са виђеним били задовољни и што нама уљева наду да добро радимо и да наставимо тако даље. После тога сви присутни одиграли су неколико кола и отишли да се друже уз пјевање и музику у живо, за коју су се побринули Јуро и Анкица Ченгија.

Хвала свима, који су се одазвали на позив, а било јих је заиста доста, а и спонзорима без којих не би било реализације. Не смијемо заборавити ни наше пријатеље, који су дошли и дали подршку нашем пројекту, а то су чланови СKД Сава из Храстника, KПШХД Вук Kараџић из Радовљице и ПKУД Свети Никола из Марибора.

Спонзори:

•             Градска општина Велење

•             АПЦО „ставбно похиштво“

•             Рачуноводство Игор Центрих

Етно фестивал – Храстник 2023 изведен двадесети пут

Српско културно друштво „Сава” из Храстника двадесети пут оганизовало Етно фестивал у Храстнику.

На позив организатора СКД Сава се Српско друштво др Младен Стојановић се са задовољством одазвало. Наша друштва већ осамнаест година успјешно сарађују и дјелују као једно – зато нас ни ово гостовање није мимоишло. То наше пријатељство бранимо и данас, зато се радо одазовемо на позиве СKД Сава и дајемо вјетар у леђа њиховој организацији Етно фестивала Храстник. Још се данас памти, да је наш први наступ изван града Велења био баш на Етно фетивалу у Храстнику и од тада се трудимо да испоштујемо сваки позив и будемо виђени гости.

Наше друштво се пријавило сад двије наступајуће групе: мушком пјевачком групом и дјечјим фолклорним ансамблом. Дјечији ансамбл се представио Играма из Груже. Публика је могла да види гружанске игре: заврзлама, крива крушка, пишти пиле, рудничанка, левакиња.

Хвала СKД Сава из Храстника на позиву!

Трећи Видовдански сабор

Видовдан је више од Kосовске битке која нас је трајно одредила, Видовдан је место сусрета са Христом са оним што нам је цар Лазар оставио и показао чему да стремимо. Јер ко смо ми ако заборавимо обећање Царству небеском…?

Видовдански сабор у Велењу одржан је трећи пут и дио је већега пројекта Младенови дани. Сам пројекат полако добија на тежини и значењу, а тога не би било без нас и наших гостију.

Одазив на овај догађај је био добар, а драго нам је да су се на наш позив одазвали и представници општине Велење. Наш гост је била замјеница градоначелника Александра Васиљевић.

Пројекат је посвећен Видовдану и нашем Kосову. Kроз звуке пјесама прилагођене тој тематици започело извођење програма, који је извела дјечја пјевачка група са пјесмом „Ми смо деца неба“.

Уводну бесједу имала је наша гошћа Снежана Максимовић, која је и припремила садржај заједно са члановима Српског друштва др Младен Стојановић.

У пројекту су учествовали и нама драги гости који су више о свему томе рекли кроз писану рјеч:

• Душан Јовановић
• Kрстан Шућур
• Остоја Шобота
• Снежана Максимовић

Први пут су се у Велењу из струна гусала чули и стихови младог гуслара Давида Радишића. Програм су обогатили чланови друштва и њихова пјевачки групе у саставу Данијеле Митровић, Параскеве Јауз, Алексе Радовановића и Зорана Јауз.

Највећа вредност косовске легенде је што је жива. Што није скамењена, ни довршена, ни размршена. Што њена порука није умрла, ни мисао закована, ни идеја заглављена. Што се креће, укључује нове нараштаје, тражи њихов допринос и тумачење. Зато је косовска опорука можда јаснија нама него нашим прецима. А наша одговорност већа него ичија у ранијим временима.

После завршетка програма сви присутни подружили се и измјенили мишљења у галерији Виле Бианце.

Пројекат је реализован уз помоћ:

• Општине Велење,
• Фестивала Велење,
• Министарства спољних послова Републике Србије
• Похиштва »АPCO«

Из Велења, текст и фотографије припремио Јово Јауз

У организацији Културно умјетничког друштва „Младост” из Љубљане одржана је 7. октобра 2023. у Антоновом дому у Љубљани 14. међународна дјечја фолклоријада. Овом лијепом догађају присуствовало је преко триста гледалаца који су све вријеме давали велику подршку најмлађим члановима фолклорних група из друштава која су учествовала на овом догађају.

На самом почетку Фолклоријаде водитељка програма Тамара Њењић поздравила је све посјетиоце и учеснике у програму, а затим најавила прве извођаче, а то су били најмлађи чланови фолклорне секције КУД „Младост”, „Цицибани”, који су уз помоћ Анђеле Серенчеш и Александре Ћирковић, које иначе раде са овом групом, одиграли сплет дјечјих игара и пјесама из Србије, а музичку подршку давао је Лука Рељић, свирајући на хармоници. Аутор кореографије и умјетнички руководилац је Бојан Антонић, а музички аранжман урадио Лука Рељић.

У другој тачци програма представили су се најмлађи фолклораши, такозвани „Малишани” из Српског културног друштва „Слога” из Нове Горице. Прије самог наступа Тамара Њењић је рекла неколико ријечи о овом друштву: „Од оснивања до данас Српско културно друштво „Слога“ непрекидно јача и шири своју активност, дослједно и принципијелно слиједећи своју мисију која је била и остала: очување идентитета, традиције и културе Срба који живе на просторима Северно приморске регије, односно у Новој Горици и околини. Друштво је основано 22. октобра 1995. године, средином деценије која је обиловала најдраматичнијим догађајима у новијој српској историји, одсудним за Србију, српски народ и опстанак српског етничког и националног бића”. Представљајући се љубљанској публици одиграли су игре из Левча. Аутори кореографије и умјетнички руководиоци су Сара Јањић и Момчило Дамјановић, музички аранжман је дјело Александре Лукић.

Најављујући трећу тачку програма Тамара Њењић је навела неколико података о Српском културном друштву „Завичај” из Клагенфурта, Аустрија. СКД „Завичај” основано је 1996. године, са намјером да очува традицију и народне обичаје. Најбитнији циљ друштва је окупљање дјеце и омладине на једном мјесту, те им приближити српске обичаје, културу и језик. Друштво броји око стотину играча подијељених у четири ансамбла – цицибане, омладинце, извођаче и рекреативце. Наступају у локалним заједницама Аустрије, гостују у Словенији, Италији и у матици. У првом наступу фолклораша из Клагенфурта представила се млађа дјечја група која је одиграла игре из централне Србије. Кореографију је урадио и поставио Марко Смоловић, који је уједно у умјетнички руководилац група. Музички аранжман урадио Дарко Ћитић.

• Из иностранства, тачније из матице Србије, дошли су чланови Фолклорног ансамбла „Карановац” из Краљева, са којима иначе КУД „Младост” Љубљана има веома добру сарадњу. Прије него што су изишли на сцену, водитељка је у неколико ријечи представила ово друштво и навела: „Фолклорни ансамбл „Карановац” је најмлађи ансамбл града Краљева, али за то вријеме је успио да окупи преко четири стотине чланова вјерних српској култури и традицији. Иако млад ансамбл, Карановац је највећа краљевачка породица која функционише у новој хали спортова у феноменалним просторијама за рад једног овако великог ансамбла. За то вријеме Карановац је поред много наступа и турнеја по скоро цијелој Србији, презентовао српску културу и по Америци, у Чикагу Њујорку и Њу Џерсију, као и по градовима Европе, а то су Венеција, Милано, Верона, Барселона, Праг, Беч, Крањ, Хаилброн, Велинград, Љубљана, Штутгарт, Охрид, Приморско, Битолј, Китен, Будимпешта, Гепинген, Босанска Градишка, Кан, Неос Мармарас, Требиње, Херцег Нови, Париз, Аустријски Алпи, Лондон итд…”. У свом првом наступу на овом догађају представили су се са играма из Лесковца, кореографијом коју је урадио Марко Љубојевић, а музички аранжман Дарко Ћитић. Умјетнички руководиоци групе су Немања Главчић, Анастасија Ђорић, Марко Станић и Миа Пантовић. Публика је са одушевљењем пратила њихов наступ и бурним аплаузом поздравила госте из Краљева.

Из Радовљице су дошли најмлађи фолклораши Културно просвјетног спортског и хуманитарног друштва „Вук Караџић”, за које је у уводу речено: „Културно просвјетно спортско и хуманитарно друштво „Вук Караџић” из Радовљице ради већ од 1994. године са различитим секцијама. Са дјечјом групом се учимо заједно о српској култури и традицији, језику и обичајима. Све смо то лијепо упаковали у једну кореографију, овог пута из Западне Славоније. Уз пјесму и игру стварају се нова пријатељства, што нам је и најбитније. Радујемо се сваком доласку и гостовању, јер то значи да ћемо упознати нове другаре и заједно се дружити. Дјеца своју кореографију изводе први пут у новој сезони са пуно нових чланова, тако да би вас замолила за један велики аплауз, као велику подршку најмлађима.” Након увода о друштву на сцени су се појавили млади фолклораши који су одиграли игре из западне Славоније. Аутор кореографије и умјетнички руководилац је Дора Самарџија, а аутор музичког аранжмана Жанијел Шубља.

У овом лијепом догађају учествовали су и млади чланови Културног друштва „Брдо” из Крања. У најави њиховог наступа речено је: „Културно друштво „Брдо” је основано 1994. године. Од самог оснивања се бави нјеговањем и очувањем српске традиције. Највећи понос друштва тренутно су школа фолклора, дјечји и омладински ансамбл који броје више од стотину чланова. Учесници смо многобројних фестивала, турнеја, такмичења и следеће године поносно славимо тридесет година нашег постојања”. На овој „Фолклоројади” представили су се играма из Лесковца, а аутор кореографије је Милан Гламочанин, умјетнички руководиоци су Јована Оштир и Дарја Дел Фабро, аутор музичког аранжмана Жанијел Шубља.

На овогодишњој 14. међународној дјечјој фолклоријади учествовали су и најмлађи фолклораши из Српског културног друштва „Ново Место” из Новог Места, и то са сплетом дјечјих игара састављених од „Хајде са мном да играш”, „У Милице у Милице дуге трепавице” и „Вишњичица род родила”. Аутор кореографије и умјетнички руководилац групе је Мирослав Николић.

Гости из Клагенфурта добили су још једну прилику да се представе, овај пут са старијом дјечјом групом, која је одиграла игре из Кобишнице. Аутор и умјетнички руководилац и ове кореографије је Марко Смоловић, а музички аранжман припада Дарку Ћитићу.

Чланови Фолклорног ансамбла „Карановац” из Краљева у свом другом наступу приказали су игре из Трстеника, Марко Љубојевић, а музички аранжман Душан Анђелковић. Умјетнички руководиоци групе су Немања Главчић, Анастасија Ђорић, Марко Станић и Миа Пантовић. Публика је веома топло поздравила и овај наступ гостију из Краљева.

На крају програма своје мјесто и вријеме добили су и старији чланови дјечје групе Културно умјетничког друштва „Младост”, који су одиграли игре из Владичиног Хана. Аутор кореографије и умјетнички руководилац групе је Бојан Антонић, а аутор музичког аранжмана Лука Рељић.

На самом крају овогодишње „Дјечје фолклоријаде” водитељка програма Тамара Њењић позвала је на бину Бојана Антонића, предсједника КУД „Младост” Љубљана, да се обрати присутнима и да подијели захвалнице и поклоне за учеснике у програму. Бојан Антонић је прво поздравио све присутне, а посебно Милинка Шпицу, конзула у Амбасади Републике Србије у Словенији. Захвалио се свим учесницима у програму, као и посјетиоцима и свима онима који су на било који начин допринијели да овај догађај протекне на најбољи начин.

На крају треба истаћи да је овај пројекат, односно „Четрнаесту међународну дјечју фолклоријаду финансијски подржао Јавни фонд Републике Словеније за културне дјелатности, затим Градска општина Љубљана и Српска православна црквена општина Љубљана, која је омогућила да се вечера и дружење учесника и публике одржи у Парохијском дому. Свакако треба истаћи и велику подршку спонзора, који су на разне начине дали свој допринос, као и родитеља који су омогућили смјештај гостију из Краљева.

У веома веселој и опуштеној атмосфери Парохијског дома, уз живу музику, онако како се то најљепше може, завршен је овај догађај, у нади да ће и идућих година бити још љепше и на задовољство свих љубитеља фолклора, односно народне игре и пјесме.

Текст и фото: Душан Јовановић

• КУД Младост, Љубљана

Пјесма рода мога, КД Кокрица 20.10.2023

Треће по реду у низу, пјевачко вече Пјесма рода мога се одвијало у дворани Културног дома Кокрица. Домаћин вечери Срђан Крговић је веселим и поскочним гласом започео програмом планирано вече подсјећањем на предходне вечери и саме културне догађаје. Без сувишних ријечи је приступио најави домаћинске групе са којом је Пјесма рода мога јекнула двораном.

Ради се о младим члановима фолклорних секција са којима Срђан са задовољством вјежба и упјевава наше најљепше арије. Крговић користи прилику да присутне информише о великом искораку, радионици коју је водила проф. маг. етномузиколог Гордана Рогановић. Радионица се одржавала у просторима КД Брдо са великим бројем присутних из редова најмлађих фолклораша. На ред су потом дошле дјевојке „Брђанке“ које су извеле пјесме: Ој ливадо росна траво и Горанине ћафанине.

Друга тачка у пјевачкој вечери је била резервисана за госте из Србије, тачније састав мушке пјевачке групе КУД-а Ђока Павловић из Београда. Треба истаћи да је ова организација основана давне 1945. године. Добитници су бројних награда и признања. Мушка пјевачка група се појавила прије једанаест година и јако брзо изградила богат репертоар. Високо су се позиционирали на традиционалној етномузиколошкој скали, а као гости су извели пјесме: Три девојке, а ја сам, Зоро моја, Ђено бабо косио и Ја посејах проју.

КУД Коловит из Градишке је настао у циљу културно-умјетничког дјеловања, развијања друштвених вриједности, укидању разлика између умног и физичког рада, као и његовања другарства и солидарности међу њима. Основни задатак друштва је његовање и очување културне баштине у складу са потребама локалне заједнице. Организовани су у шест секција и четири пјевачке групе, а Друштво данас броји преко 300 чланова. Наши гости из Градишке су се представили пјесмама: Ој Козаро, Јасеновац Мило село моје и Окрени се моје коло мало.

Пјесма је добра када је добро одпјевана, парола је старије мушке пјевачке групе КД Брдо. За старије пјесме требају старија грла, кажу они. Осморица упјеваних „бркајлија“ је сложним гласом извела сплет крајишких пјесама.

КПСХД „Вук Караџић” из Радовљице је ушло у тридесету годину марљивога рада. Најбројнија им је фолклорна секција, а одмах иза ње долази пјевачка. Раде и мушка и женска пјевачка група, а овога пута су нас обишли са својом женском групом. Извели су пјесме: „Ишла Јана из Бечеја сама” и „Цвјетала ми липа и топола”. Умјетнички руководилац групе Снежана Максимовић..

Старија женска пјевачка група КД Брдо се у току свога рада појављивала јако често његујући старе напјеве из својих заселака. Како оне воле рећи, оне су пријатељице, сестре и друге од ране младости. Пјесма их сједињава. Извеле су пјесме: Три дјевојке збор збориле, Кад запјевам далеко се чује и Дрмај, дрмај.

У другом свом појављивању су чланови мушке пјевачке групе КУД-а Ђока Павловић из Београда извели пјесме: Ајмо рећи један-један, Дођи моје јање, Ожени се сирома и Мачка и миш. Нарочита благодет је то била за публику због хуморне ноте коју момци јако вјешто уткивају у извођење својих умјетничких наступа. Предводи их умјетнички руководилац Стеван Гојковић. Група се може похвалити гостовањима по Њемачкој, Литванији, па чак и далеким Исландом.

КПСХД Вук Караџић из Радовљице, односно њихова женска пјевачка група, је у другом блоку појављивања извела пјесме: Мој Драгане у гори чобане и Ој јабуко зеленико. У самој пјевачкој завршници се присутнима обратио Милан Гламочанин, подпресједник КД Брдо. Упутио је поздраве присутнима, посебно поздравивши г. Владимира Котуровића, самосталног савјетника у Министарству спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, проф. Душка Певуљу – Универзитет у Бањој Луци.

Након обраћања је приступио уручењу захвалница представницима група које су својим умијећем и гласовима обојили вече у традиционалну музичку ноту.

Пројекат Дани српске културе, који Културно друштво Брдо традиционално приређује, је суфинансиран од Јавног фонда за културне дјелатности Републике Словеније и Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за садардњу са дијаспором и Србима у региону.

Пратите и остале Дане српске културе на страницама:

Етно вече традиционалне српске музике и српског кулинарства, КД Брдо 18.10.2023

Драмско – књижевно вече: Симо Матавуљ

Разиграна младост 2023

Туцијада одржана 16.4.2023 у дворани Гаудеамус у Велењу

Туцијада Велење

Прође још једна година и поново дође Васкрс нама најрадоснији хришчански вјерски празник. Чланови Српског друштва др Младен Стојановић су чекали и радо дочекали тај дан, да би поново одржали ТУЦИЈАДУ. Овога пута већ традиционално 9. пут узастопно.

Наши чланови, пријатељи, гости наших пријатеља  и сви они пролазници који подржавају наш рад, окупљају се на дан Васкрса у дворани Гаудеамус у Велењу гдје и организујемо Туцијаду, традиционални сусрет којим желимо од заборава спасити дјелић наше богате традиције и обичаје, преносећи их на млађе нараштаје. Туцијада је сваке године посјећенија, што нама много значи.  Значи и онима који нису успјели отићи у свој завичај, па сврате код нас.

Ове године поред такмичарског дијела су чланови друштва припремили програм за госте. Програм је припремила Данијела Митровић, а уобзир је узела све идеје и жеље дјеце.  Данијела је све присутне поздравила пригодним ријечима, а онда реализацију програма препустила дјеци јер је то и била њихова жеља. Програм је отворио Лука Трипуновић са говором у сусрет Васкрсу. Слиједила је пјесма Kиша паде гдје су сва дјеца пјевала. Водење програма преузела је Андријана Самарџић. Програм су наставили са кореографијом из Гружа и пјесмом Ој Цоко Цоко.  После поновног Адријаниног говора дјеца су одиграла још и коло Kриво куће, а наш дјечји оркестар је одсвирао коло моравац у саставу: Његош Јауз – хармоника, Тара Трипуновић – виолина и Анастасија Самарџија – Виолина. Програм су дјеца закључила са Васкршњом честитком.

После успјешно завршеног програма започела  туцијада због које су гости дошли.

Поред активних чланова друштва, пријатеља, придружили су нам се и они који прате активност и рад друштва и редовно посјећују наше догађаје. Пред сам почетак Туцијаде раздијелили смо се у двије старосне групе, дјеца од 4-14, а старији од 15-65 па и више година. Само надметање изводимо тако да станемо у двије, фолклорним жаргоном казано,  „лесе“ и одмјеримо снагу најтврђег јајета. Оном којем пукне јаје излази из лесе као губитник и тако до краја док не остане само један такмичар. Побједник је дужан појести побједничко јаје. Много нам је драго да сваке године долазе нови људи који подржавају наш рад, па и они који не припадају православној вјери.

У такмичењу за најтврђе јаје побједио је, у категорији старији 1. Сандра Самарџија, 2. Сузана Трипуновић, а у категорији дјеце побједило 1. Давид Деспотовић, а 2. мјесто је заузела Анастасија Самарџија.  За прва и друга мјеста пођељене су стаклене плакете. После тога смо се дружили уз пјесму и игру и већ са мислима били на следећој Туцијади 2024. године.

---

Христос васкрсе – Ваистину васкрсе!

---

Текст и фото: Јово Јауз